Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  

Оцени ову тему

Recommended Posts

Светосимеоновска прослава у Подгорици

3. марта 2018. - 15:41

DSC_6371-e1520085604123-720x375.jpg

Светом архијерејском литургијом у саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, свечаном Литијом улицама Подгорице, благосиљањем славског колача и освећењем споменика светитељу на Немањином граду на ушћу Рибнице у Морачу, у Подгорици је 3. марта прослављен празник преподобног Симеона Мироточивог – Стефана Немање.

Светом службом у саборном храму началствовао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, а саслуживали су му господа Епископи рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије, будимљанско-никшићки Јоаникије и бихаћко-петровачки Сергије, као и многобројно свештенство СПЦ.

Одговарали су чланови Црквеног хора „Свети апостол и евангелист Марко“ из Подгорице.

У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Владика Сергије је рекао да можда не би било погрешно да кажемо да, ако је икада постојала ренесанса у Срба, онда је то било у вријеме Светог Симеона и његових потомака.

„Ако се икада знало за ред и поредак код нас, онда је то било у вријеме светих Немањића. А тај ред и поредак Свети Симеон није увео из неке своје политичке визије или идеологије, нити по угледу на неке друге народе и њихове владаре, него је тај ред велики Стефан Немања нашао у Јеванђељу Христовом кога је он живио у својој пуноти. Овај, дакле, ред и поредак о коме маштају и нагађају многи политичари данас, Свети Симеон је спроводио из литургијског и духовног поретка Православне цркве, чије је одано чедо био и остао“, казао је Епископ бихаћко-петровачки.

Нагласио је да је Свети Симеон као обожени човјек у свему био подобан Свечовјеку о коме говори Свети  Владика Николај Жички.

„Ако смо икада били људи и народ Божји који је живио тајну васкрсења Христовога, уживајући све благослове неба и земље, онда смо то били у вријеме Светог Симеона. И то све захваљујући баш њему, Светом Симеону“, поручио је Владика Сергије.

Након светог причешћа, Епископи су са свештенством и вјерним народом кренули у Светосимеоновску литију, која се од храма, са читањима Јеванђеља, кретала булеваром Светог Петра Цетињског до Немањиног града  на ушћу Рибнице у Морачу.

Ту је благосиљан славски колач, а светосимеоновску бесједу је изговорио историчар Милош Ковић.

Он је рекао да Срби ни прије Стефана Немање нијесу трпјели туђу власт, али да је од његовог доба њихова воља да буду независни сасвим доследна и неодступна.

„Срби, од тада, хоће да су своји на своме, у својим слободним српским земљама. О томе сведоче дела Светог кнеза Лазара, Светог Петра Цетињског, вожда Карађорђа, краља Петра Карађорђевића“, рекао је он.

Он је истакао да су у тој борби Срби увијек побјеђивали све док су је водили у име Светог Симеона, Светог Саве и Светог кнеза Лазара.

„У њихово име срушили смо три царства. Наше победничке заставе вијориле су се на Мартинићима и Крусима, на Мишару и на Дубљу, на Вучјем долу, Куманову, Брегалници, Церу, Колубари, Солунском фронту“, казао је он.

Ковић је нагласио да је пропаст почела онога часа када смо тај завет напустили.

„Када смо наместо Христа и Светога Симеона ставили Европу и Запад, када смо своје завете и своја сећања заменили за туђа обећања и туђе успомене, кад смо наместо Цркве ставили државу, када смо пожелели да будемо неко други, уместо онога што смо вековима били“, казао је професор Ковић.

Потом је у манастиру Светог Симеона Мироточивог освештан споменик овом светитељу, рад академског вајара Миодрага Живковића из Београда.

Митрополит Амфилохије је на крају светковине подсјетио да је на овом мјесту рођен Свети Симеон Мироточиви.

„Има неких овдје код нас који то поричу. Али, ко зна боље од синова гдје се њихов отац родио. И Свети Сава и Свети Стефан Првовјенчани су записали гдје се родио њихов свети отац“, казао је Митрополит црногорско-приморски.

Рајо Војиновић

Фото: Јован Радовић

Острог тв студио: Промоцијом монографије „Задужбине Косова и Метохије“ почела Светосимеоновска прослава у Подгорици

4. марта 2018. - 16:01

v-8544-1520157603-4051-720x375.jpg

Монографија „Задужбине Косова и Метохије – историјско, духовно и културно наслеђе српског народа“, њено друго допуњено издање на српском, као и треће издање које је недавно објављено на енглеском језику, представљено је у петак 2. марта 2018. у крипти подгоричког Саборног храма Христовог васкрсења.

Овим је почела овогодишња прослава празника преподобног Симеона Мироточивог – Стефана Немање.

 

 

 

View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Поводом грчког националног празника Дана ослобођења од турског ропства и успомене на ослободилачке устанке из 1821. године, у капели Светог Симеона Мироточивог у Патријаршији српској у Београду служено је благодарење.
       
      Чин благодарења служили су презвитер Панајотис Каратасиос, клирик Грчке Православне Цркве, старешина и духовник манастира Светог архангела Гаврила у Земуну; протојереj-ставрофор Милорад Нишкић, духовник у манастиру Светог архангела Гаврила у Земуну; презвитер  Димитрије Касапис, клирик Грчке Православне Цркве у Београду; протођакон Стеван Рапајић, старешина Патријaршијске капеле; и ђакон др Здравко Јовановић, доцент на Православном богословском факултету Универзитета у Београду.
      Светој служби присуствовали су Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, амбасадори Грчке и Кипра г. Илијас Илијадис и г. Константинос Елиадес, представници Удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије и чланови грчке заједнице у Србији.
       
      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служиo  је вечарас, 24. марта, са свештенством парастос жртвама НАТО агресије у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Тиме је симболично у 19:45 часова, када су пале прве бомбе на нашу земљу 1999. године, почео молитвени скуп под називом ,,Почело је 24. марта 1999.  20 година и даље нас убијају карциноми, леукемије, смртоносност новорођенчади“.
       
      Након парастоса у крипти храма скуп је настављен приказивањем филма о догађајима и страдњима од почетка до краја НАТО бомбадовања, продукција канала ИН4С. На молтвеном скупу о тим страшним данима говорили су Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Игор Дамјановић из Мировног покрета ,,Не у рат, не у НАТО“, Томислав Рачић херој са Кошара и проф. др Божидар Бојовић.
      Игор Дамјановић кординатор Мировног покрета ,,Не у рат, не у НАТО“ је истакао да овај покрет у Црној Гори има двије обавезе. Прва је према нашим славним прецима који су 27. марта 1941. одбили Хитлеров Тројни пакт и већ у мају у Србији и 13 јула у Црној Гори, подигли масовне народне устанке против нацистичког зла у окупираној Европи, док је друга обавеза поштовање хероја и војника Војске Југославије који су се 1999. године успјешно супроставили НАТО агресији.
      „Бомбардовање које је на данашњи дан прије 20 година започето, по много чему је била агресија слична нацистичкој из 1941. године. Нацисти су стрељали сто за једнога, а НАТО пакт је предсједнику Слободану Милошевићу испоставио ултиматум да уколико не повуче непобијеђену војску Југославије са Косова и Метохије слиједи апокалипса у којој ће на недјељном нивоу гинути хиљаде грађана Србије и Црне Горе.“
      Он је казао да је ова пријетња по својој суштини готово идентична нацистичкој доктрини примењеној у опсади Лењинграда. Истакао је да је у употреби војних отрова, НАТО пакт био чак и монструознији од нациста јер је дејству осиромашеног уранијума и другим опасним материјама изложио цјелокупно становништво Србије и Црне Горе, најгоре је што ће штетне последице осиромашеног уранијума остати заувијек.
      Решавајући дилему малодушних да ли послије свега има смисла наставити борбу, Дамјановић поручује да ћемо као што смо преживјели турске зулуме и подигли се из безнађа са краја 17. вијека, затим аустроугарску, фашистичку и нацистичку окупацију, преживјети и вријеме НАТО пакта: „Слава херојима одбране отаџбине 1999. године и као што је много пута у својој историји васкрснула васкрснуће поново истинска Црна Гора.“
      У име свих бораца који су стали у одбрану отаџбине и оних који су остали по врлетима Паштрика и осталих мјеста широм тадашње СРЈ, скуп је поздравио Томислав Рачић, херој са Кошара, познатији као „водник Пламен“.
      „Поменуо бих браћу који су остали као гранични камен да обиљеже територију наше отаџбине. Било је ту свих нас из бивше Југославије, Срба Црногораца, Муслимана и Хрвата, Горанаца… Тамо смо сви били браћа и једно, бранитељи наше отаџбине.“
      Он је подсјетио да су борбе на Космету почеле марта 1998. године и да је на Кошарама најгори напад био у септембру 1998. године када је у засједу шиптарских терориста упала патрола Војске Југославије када је погинуло пет војника, предвођени Агимом Рамаданијем који је касније и погинуо на Кошарама. Додао је да су се борбе тада водиле на целој територији Космета и да су своје животе на Космету оставиле и жене добровољци:
      „На крају да нагласим да војска, полиција и остале снаге безбједности на Косову и Метохији, СРЈ, Србији и Црној Гори, нисмо изгубили рат, већ је даљи рат наставила политика а ми као војска смо се часно и поштено повукли са Косова и Метохије и надам се да ћемо се тамо у скорије време поново вратити“, поручио је Томислав Рачић, херој са Кошара.
      Проф. др Божидар Бојовић истакао је да се злочини најјаче војне силе у историји човјечанства против мале међународно признате државе, злочини којима је у посрнућу једне цивилизације траг за сва времена оставио НАТО од 24. марта до 10. јуна 1999. године, не смију заборавити.
      На крају вечери присутнима се обратио и Високопреосвећени Митрополит који је подсјетио на ријечи Светога Александра Невског да Бог није у сили него у правди истичући да је то оно што је кроз вјекове надахњивало истинске праве људе без обзира гдје живјели и ком народу припадали:
      „То је оно на чему је саграђена сва историја балканског народа, како га обично зову они који себе поистовјећују са Европом, говорећи о нама као примитивним племенима и народима. Међутим, тај Балкан, тако озлоглашен и извикан, он је темељ и срце Европе. Он је родио хришћанску Европу“, рекао је владика и додао да је цар Константин пренио престоницу из паганског, многобожачког Рима, гдје је главно начело било хљеба и игара, у мали град Визант, Константинопољ.
      Митрополит је казао да је хиљаду година та Европа, утемељена на Јерусалиму, Атини, Константинопољу, рађала све што је истинско и право у свеукупној Европи. Нагласио је да је ова Европа која се данас пројавила и поистовјетила себе са Европом само један дио ње, и да она није истинска и права хришћанска Европа, већ њена негација.
      „Истинска Европа, Европа Светога Петра и Павла, Европа Фрање Асишког, Дантеа, Шекспира и других великих људи, све до највећег Европљанина нашега времена Де Гола, умрла је у Приштини. Преко наших страдања данас тријумфује једна друга Европа! То је Европа крсташких ратова, и она све што ради, ради у име људских права“, рекао је Митрополит. Појаснио је да су и крсташки ратови вођени у име ослобађања Гроба Христовог, а у исто вријеме су оскрнавили Свету Софију у Цариграду, прогнали источно ромејског цара и патријарха из Цариграда и поставили свога владара и патријарха, и вршили насиље у читавој Малој Азији до Јерусалима.
      Нагласио је владика да је та Европа која је сад тријумфовала, а коју нажалост подржава и признаје једна група наших Црногораца, Европа Наполеона, Мусолонија и Хитлера. Казао је владика да ми не можемо другим путем јер је наша Европа изворна Константиновско-Јустинијановска, царска Европа која је, што се тиче владара, окончана мученичком смрћу царске руске породице 1918.
      „То је био крај једне Европе, који се наставља и у нашим временима. Међитим, ови страдалници, нарочито дјеца која су побијена од НАТО пакта, Милица Ракић, дјеца на Мурину…, Кошарама, не могу бити побијеђени, јер то би значило прихватити да је то завршена прича и на КиМ, Србији, Црној Гори, Европи, свијету. То значи прихватити да је зло оно које управља судбинама свијета.“, казао је Митрополит и додао да то неће бити јер је ипак свака сила до времана а Божија свевремана.
      „У имену Божијем је суд и правда и није Бог у сили него у правди и то показује сва историја рода људскога и ово вријеме ће да посвједочи да ће добро, човјечност, Христос Бог – творац неба и земље, носилац правде и истине, дародавац љубави, побиједити сатанску силу која се пројављује данас као што се у Његово вријеме пројављивала и која Га је приковала на Крст, која и данас прикива на крст све оне који су носиоци Христовога духа“, закључио је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Драгана Милошевић,
      Светом литургијом, коју је служило свештенство Митрополије црногорско-приморске и благосиљањем славског колача у подгоричком насељљу Момишићи данас је прослављен празник Светих Мученика севастисјких, и Светих новојављених Мученика момишићких чије мошти почивају у цркви Светог великомученика Георгија и њима посвећеној након њиховог јављања.
      У литургијској проповиједи ректор Богословије Светог Петра Цетињског протојереј-ставрофор Гојко Перовић рекао је да нас Господ окупља на сваки дан и на сваки празник, а посебно у ове дане када чекамо Христово Васкрсење.
      „Господ нас позива својим позивом јеванђелским кад каже: Остави све и хајде за мном. Велике су то и тешке ријечи, истините ријечи које свакога човјека преображавају и одвајају од овога живота и његов поглед упућују ка нечему већем од овога живота“, казао је он.
      Додао је да тај позив Госпшодњи најбоље показује којим је начин људскога спасења.
      „Тешко је оставити све. Може човјек оставити нека материјална добра, може човјек да промијени посао, мјесто гдје станује, може да промијени људе око себе, друштво у коме пребива, да се пресели у други град, другу државу и оде на други континент. Али не може се одвојитио сам од себе и од својке нарави… И на крају нам увијек остаје да се рвамо сами са собом и са чињеницом да поред свега највише волимо сами себе, да себи угодимо, па је бивало људи у прелести који су били сами на врху планине, ништа нису јели и пили, рекао би човјек ‘ух, види како се мучи и подвизава’, а он уствари храни сасм себе, своју сујету тако што је поставио себе у центар неке своје замисли“, рекао је отац Гојко.
      Ректор Цетињске Богословије је нагласио да оставити све значи оставити све оно што је теби угодно.
      „Оставити све – то значи: остави самога себе ради другога. Зато славимо овај дан, јер су ови Мученици севастијски, а угледајући се на њих и Мученици момишићки – оставили себе ради другога“, поручио је отац Гојко Перовић.
      Казао је да је оставити овај живот могуће само ако нам је јасно да постоји јој неки живот осим овога земаљскога.„То је права вјера. И хвала Богу да то није остало тамо негдје давно, у вр
      ијеме севастијских Мученика, па ни давно, у вријеме момишићких Мученика. Сваки од нас данас живимо у овом дану, у часном Васкршњем постру, разапет пред тим Господњим позивом. За хришћанина то увијек значи послушати онога другога, акроз њега послушати ријечи Божје“, истакао је он.Казао је да ми данас имамо севастијске и момишићке Мученике, али и примјер Дарка Вујошевића.
      „То је онај момак који се придружио Мученицима севастијским и момишићким испунивши призвање Господње: Остави све, има нешто што је важније од онога што си ти и твоје потребе: Хвала Богу да живимо у народу, граду и у вријеме таквога човјека“, рекао је отац Гојко и додао да ово није моменат да уздижемо људе, па ни тог момека.
      „Него да кроз његов примјер опипамо да је хришћанство и вјера у Христа још увијек жива на овоме мјесту. То није било случајно. И свима нам се дух надахнуо, и душа и срце, тим његовим поступком и нико није рекао: А што лудо учини. Него су сви рекли: Е, хвала Богу да се нашао неко такав“, закључио је протојкереј-ставрофор Гојко Перовић.
      Старјешина цркве протојереј Никола Пејовић је честитао данашњи празник и сабрање, као и салву Удружењу добровољних давалаца крви које носи име Мученика момишићких.
      „Ово мјесто нас призива на ријеч Христову да љубимо једни друге да бионас Отац наш небески познао по томе. Ово мјесто је мјесто те истинске жртвене љубави која се остварила кроз подвиг Момишићких мученика око којих се ми овдје сабирамо“, рекао је отац Никола.
      Захвалио је браћи свештеницима, монахињама из манастира Ћелија Пиперска и домаћину славе Балши Поповићу, као и свим учесницима данашње светковине у Момишићима.
      Уручио је захвалнице најзаслужнијима за успјешну организацију прошлогодишње јубиларне прославе 330 година од страдања Момишићких мученика.
      Домаћин славе Балша Поповић поздравио је све присутне и предао домаћинство за наредну годину свом рођаку Обраду Поповићу.
      Уз трпезу љубави приређен је и богат духовни и културно-умјетнички програм.
      Рајо Војиновић
      Фото: Борис Мусић




      фотогалерија
    • Од Логос,
      Недеља Православља, Васпостављање светих икона, свечано је обележена у манастиру Ватопеду. Митрополит приконисуски Исаија началствовао је Божанском Литургијом уз саслужење игумана Јефрема и многих јеромонаха. После Божанске Литургије уследила је литија са светим иконама око Благовештењске цркве, уз учешће  стотине поклоника из целога света.
       
      Извор: Ромфеа (са енглеског Инфо служба СПЦ)
×
×
  • Create New...