Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

Otvaram ovde temu da odgovorim, da ne bismo onu drugu spamovali...

Ako treba da se premesti u neki drugi podforum ili preimenuje, neka slobodno to neki admin učini.

 

пре 7 часа, Volim_Sina_Bozjeg рече

Prvo da izdebatiramo ako hoćeš pojam slobode.

Bog je jedino slobodno biće, On ne zavisi od Tvorevine, ne podleže vremenu, nego obitava u večnosti.

Najveći problem slobode je smrt. Ako niko ne sprečava slobodu ( u šta malo verujem), ona je ograničena zbog smrti.

Ličnost Boga Oca, Ličnost Sina Božjeg i Ličnost Sveti Duh imaju neuslovljenu slobodu. Trojica iako različite Ličnost su potpuno slobodne, svoj večni odnos baziraju upravo na slobodi. Naprimer, Hristos ima dve volje, Božansku i čovečansku i On sa tom čovečanskom prirodom ostvaruje odnos sa Ocem i Duhom večno.

Ako se slažeš da je sloboda čoveka uslovljena upravo zbog smrti, onda bi želeo da nastavim kako taj odnos funkcioniše između Boga i čoveka.

Bog je stvorio tvar ni iz ćega, nebiće želi da privede u biće a to ne čini stvorenom blagodaću,jer onda gubi slobodnu volju stvorenja, koji ipak sam treba da odluči i prihvati poziv za večnost.

Bog ima želju da čovek bude u večnoj zajednici sa Bogom ali ta zajednica ne podrazumeva žrtvu, već samo slobodni odnos, onaj isti odnos koji imaju Otac,Sin i Duh Sveti.

jedina sloboda, je sloboda bez ograničenja a jedina prepreka toj slobodi je smrt.

Ne znam za druge religije i na koji način njihovi bogovi prevazilaze smrt. Ako se samo nadaju da će im duša obitavati u večnosti, onda je to za Hrišćansko učenje plod od 27 kg skanka.A ako se nadaju da će večno živeti u telu, onda se pitam, šta njihov bog čeka? što ne pokaže telo svoje i daruje ga tim vernima.

Hristos je došao, da nam daruje Telo Njegovo i da mi preko uzimanja tog Tela Vaskrslog, sjedinimo sa Hristovim bespočetnim i nestvorenim energijama, koje jedine mogu da obezbede večni život, samim tim i apsolutnu slobodu.

Bog je jedini ontološki slobodan a čovek je prizvan da u svojoj ograničenoj  slobodi a po blagodati ostvari taj večni odnos, koji Bog već ima u svojoj prirodi. Tako da ako pričamo o istinskoj slobodi, ona ne sme u sebi imati smrt.

Koncept Trojice je različitost ipostasi ali svaka ipostast iako različita ostvaruje prirodni slobodni međusobni lični odnos koji se opšte ne razlikuje, jer volja Očeva i volja Sina i volja Svetoga Duha,je potpuno ista. To što je ista nije zbog uslovljenosti Božanske prirode, nego je plod lične slobode.

Čovek je prizvan, da po blagodati i svojoj volji ostvari večni odnos, kao što čine Trojica po prirodi.

Zanimljiv je pojam da iako Ipostasno različiti, Jedna Ličnost, ne uslovljava Drugu Ličnost, niti te dve Ličnosti uslovljavaju Treću Ličnost a one sve vreme izražavaju istu volju.

Tako da ja zamišljam i verujem, da se istinska sloboda može doživeti samo ako se smrt pobedi.

Sve ovo ti pišem iz duhovne perspektive.

Apostol Pavle se je osvrnuo i na ovu ograničenu slobodu rečima: Sve mi je dozvoljeno ali mi nijje sve na korist.

Smrt je strašna, smrt guši slobodu, ne znam kakav bi nam bio pojam slobode, da smrt nije pobeđena a AD uništen. Možda i ne bi prepoznavali taj pojam, pojam slobode.

Ako si hteo da pričamo o slobodi, bilo bi dobro da si definisao taj pojam. Ovako moram da nagađam šta pod tim pojmom podrazumevaš i čini mi se da imamo različita shvatanja.

Za mene je sloboda odsustvo nečije prisile na moju volju, misli, postupke i slično.

Pod "nečije" se podrazumevaju isključivo svesna bića i samim tim okolnost da smo smrtni nema nikakve veze sa tim u materijalističkom univerzumu. Ako smo smrtni samo zato što je to htelo neko svesno biće, onda ima.

Takođe, sloboda je gradacija, može se biti više ili manje slobodan i više ili manje neslobodan.

Ni u ovom konceptu nema apsolutne slobode jer je naša sloboda ograničena slobodom i pravima drugih, odnosno, zakonima. To što mi neko ne dozvoljava da uđem u njegovu kuću iako ja to želim nije narušavanje moje slobode, već zaštita njegove.

Tako da se svakako ne slažem sa tvojim konstatacijama da je jedina sloboda ona bez ikakvih ograničenja, niti da je smrt prepreka slobodi.

Ti u ovom tekstu čini mi se iznosiš drugačiji koncept slobode koje se svodi na to da si slobodan da učiniš šta god poželiš nevezano za ograničenja prirodnim zakonima i uobičajna svojstva stvari... pa ako želiš da živiš večno, a ljudi su smrtna bića i materija je "propadljiva", onda kao nisi slobodan.

Meni je ovaj koncept slobode prilično bizaran i onda sloboda svakako ne postoji čak ni u vašem viđenju stvari. Baš kao što si "ograničen" smrću, tako ne možeš ni da levitiraš, ne možeš da imaš tri glave ako to poželiš, ne možeš da trčiš brzinom od 500km/h... prosto postoji mnogo okolnosti kojima je realizacija tvoje volje prirodno ograničena.

Ja zaista ne znam i ne razumem zašto uopšte vezuješ smrtnost za slobodu i time ulaziš u ovaj besmislen koncept.

Čak ni tvoje viđenje stvari ne omogućava slobodu. Večno postojanje nam je po hrišćanskom viđenju svakako zagarantovano, i "sjedinjavanje sa Hristovim bespočetnim i nestvorenim energijama" (šta god to značilo) nije jedino što obezbeđuje "večni život, samim tim i apsolutnu slobodu"... jer razlika nije u smrtnosti, već samo u tome da li će nam posle smrti biti lepo ili ružno... da li ćemo imati večno uživanje ili večne muke.

Time je čak vaša koncepcija upravo suprotna slobodi... što Hičens reče: Od tiranina Severne Koreje bar možeš da pobegneš tako što se ubiješ... (parafraziram po sećanju, nije precizan citat).

Dakle, apsolutna sloboda u tom smislu u kojem deluje da je ti doživljavaš - kao slobodu da uradiš šta god ti je volja - ne postoji ni u Vašoj koncepciji. Čak ni vaš Bog nije apsolutno slobodan jer ne može da laže... i njegova sloboda  je ograničena njegovom "prirodom"...

Zapravo takav koncept "slobode" odnosi na svemoćnost, a ne slobodu... pri čemu i apsolutna svemoćnost nije izvodljiva jer vodi u logičke kontradikcije.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, Avocado рече

Otvaram ovde temu da odgovorim, da ne bismo onu drugu spamovali...

Ako treba da se premesti u neki drugi podforum ili preimenuje, neka slobodno to neki admin učini.

 

Ako si hteo da pričamo o slobodi, bilo bi dobro da si definisao taj pojam. Ovako moram da nagađam šta pod tim pojmom podrazumevaš i čini mi se da imamo različita shvatanja.

Za mene je sloboda odsustvo nečije prisile na moju volju, misli, postupke i slično.

Pod "nečije" se podrazumevaju isključivo svesna bića i samim tim okolnost da smo smrtni nema nikakve veze sa tim u materijalističkom univerzumu. Ako smo smrtni samo zato što je to htelo neko svesno biće, onda ima.

Takođe, sloboda je gradacija, može se biti više ili manje slobodan i više ili manje neslobodan.

Ni u ovom konceptu nema apsolutne slobode jer je naša sloboda ograničena slobodom i pravima drugih, odnosno, zakonima. To što mi neko ne dozvoljava da uđem u njegovu kuću iako ja to želim nije narušavanje moje slobode, već zaštita njegove.

Tako da se svakako ne slažem sa tvojim konstatacijama da je jedina sloboda ona bez ikakvih ograničenja, niti da je smrt prepreka slobodi.

Ti u ovom tekstu čini mi se iznosiš drugačiji koncept slobode koje se svodi na to da si slobodan da učiniš šta god poželiš nevezano za ograničenja prirodnim zakonima i uobičajna svojstva stvari... pa ako želiš da živiš večno, a ljudi su smrtna bića i materija je "propadljiva", onda kao nisi slobodan.

Meni je ovaj koncept slobode prilično bizaran i onda sloboda svakako ne postoji čak ni u vašem viđenju stvari. Baš kao što si "ograničen" smrću, tako ne možeš ni da levitiraš, ne možeš da imaš tri glave ako to poželiš, ne možeš da trćiš brzinom od 500km/h... prosto postoji mnogo okolnosti kojima je realizacija tvoje volje prirodno ograničena.

Ja zaista ne znam i ne razumem zašto uopšte vezuješ smrtnost za slobodu i time ulaziš u ovaj besmislen koncept.

Čak ni tvoje viđenje stvari ne omogućava slobodu. Večno postojanje nam je po hrišćanskom viđenju svakako zagarantovano, i "sjedinjavanje sa Hristovim bespočetnim i nestvorenim energijama" (šta god to značilo) nije jedino što obezbeđuje "večni život, samim tim i apsolutnu slobodu"... jer razlika nije u smrtnosti, već samo u tome da li će nam posle smrti biti lepo ili ružno... da li ćemo imati večno uživanje ili večne muke.

Time je čak vaša koncepcija upravo suprotna slobodi... što Hičens reče: Od tiranina Severne Koreje bar možeš da pobegneš tako što se ubiješ... (parafraziram po sećanju, nije precizan citat).

Dakle, apsolutna sloboda u tom smislu u kojem deluje da je ti doživljavaš - kao slobodu da uradiš šta god ti je volja - ne postoji ni u Vašoj koncepciji. Čak ni vaš Bog nije apsolutno slobodan jer ne može da laže... i njegova sloboda  je ograničena njegovom "prirodom"...

Zapravo takav koncept "slobode" odnosi na svemoćnost, a ne slobodu... pri čemu i apsolutna svemoćnost nije izvodljiva jer vodi u logičke kontradikcije.

 

 

ne samo njegovom prirodom vec i postojanjem slobodnog coveka. nemozemo imati dve apsolutne slobode u isto vreme bas kao sto si mu gore to objasnio u kontekstu nase slobode i slobode ljudi oko nas. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, Predrag Pedja рече

i nije mi jasno sto hriscani imaju toliku potrebu za slobodom bilo moralnom bilo prostornom? zar se toliko osecaju neslobodnim i ugrozenim? od koga i od cega? 

Slobodna volja je bitna stvar u hrišćanstvu kao odgovor (ili pokušaj odgovora) na tzv. "problem zla" tj. pomirenje toga da je Bog svemoćan i apsolutno dobar, a da se u ovom univerzumu dešava mnogo loših stvari...

Samo ne znam zašto je VSB slobodu povezao sa smtrnošću...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Avocado рече

Slobodna volja je bitna stvar u hrišćanstvu kao odgovor (ili pokušaj odgovora) na tzv. "problem zla" tj. pomirenje toga da je Bog svemoćan i apsolutno dobar, a da se u ovom univerzumu dešava mnogo loših stvari...

Samo ne znam zašto je VSB slobodu povezao sa smtrnošću...

ma poznato mi je to nego nemogu da shvatim kako to da navodno da ovde na zemlji ce biti oslobodjeni a onda im treba da odu na nebo da bi istinski bili slobodni.

e smrt je za njih problem jer od nekih liberalnijih sam cuo o tome da dusa nije besmrtna a od onih konzervaticvnijih da je dusa bezsmrtna. a stvarno kakve veze imaju sloboda i smrt? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Zato što nije večna i ima rok trajanja, ja verujem u apsolutnu slobodu bez vremenskog ograničenja a ona je moguća u Carstvu.

sa ovim sto sam pocrveneo prestaje svaka diskusija jer se nemoze diskutovati u ono sto ti verujes makar bilo i van svake logike kao sto je postojanje dve apsolutne slobode

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Predrag Pedja рече

ma poznato mi je to nego nemogu da shvatim kako to da navodno da ovde na zemlji ce biti oslobodjeni a onda im treba da odu na nebo da bi istinski bili slobodni.

e smrt je za njih problem jer od nekih liberalnijih sam cuo o tome da dusa nije besmrtna a od onih konzervaticvnijih da je dusa bezsmrtna. a stvarno kakve veze imaju sloboda i smrt? 

Zato što smrt ograničava slobodu, kad te smrt strefi. Ne samo da je ograničava negp je i ukida, zato se Hrišćanstvo sa vaskrslm Hristom razlikuje od drugih religija, jer je vaskrsenje garant večnoga života koji ne poznaje prisilu u bilo kakvom obliku.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Predrag Pedja рече

sa ovim sto sam pocrveneo prestaje svaka diskusija jer se nemoze diskutovati u ono sto ti verujes makar bilo i van svake logike kao sto je postojanje dve apsolutne slobode

Postoji samo jedna apsolutna sloboda, koju Hristos ima po prirodi a mi je dobijamo po daru.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Zato što smrt ograničava slobodu, kad te smrt strefi. Ne samo da je ograničava negp je i ukida,

Naravno ali kao što sam već naveo, u ovom univerzumu postoji pregršt prirodnih zakona čije posledice te ograničavaju u postupanju... ništa se smrt tu posebno ne razlikuje od brojnih drugih posledica...

 

Цитат

zato se Hrišćanstvo sa vaskrslm Hristom razlikuje od drugih religija, jer je vaskrsenje garant večnoga života koji ne poznaje prisilu u bilo kakvom obliku.

Pa i u drugim religijama imaš večno postojanje... i u drugim religijama imaš obećanje da će to večno postojanje biti ugodno ako slediš neka pravila i neugodno ako ih ne slediš... i u drugim religijama imaš bića koja su "pobedila smrt"...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Volim_Sina_Bozjeg рече

Zato što smrt ograničava slobodu, kad te smrt strefi. Ne samo da je ograničava negp je i ukida, zato se Hrišćanstvo sa vaskrslm Hristom razlikuje od drugih religija, jer je vaskrsenje garant večnoga života koji ne poznaje prisilu u bilo kakvom obliku.

ne slobodu ogranicavaju i druga bica ,kao sto ti je avokado vec objasnio, i zajednica drugih bica i zakoni prirode i td i td. smrt ne ogranicava slobodu vise nego bilo sta drugo na zemlji. sto se vaskrsenja tice veruju u njega i muslimani i jevreji i td tako da nije nista novo. cak i da uslovno prihvatimo buduci raj u njemu nemoze biti apsolutne slobode jer je po definiciji Bog jedini apsolutno slobodan tako da to iskljucuje slobodu drugih a osim toga opet ces biti ogranicen slobodom drugih tamo. ;)  i opet nisi objasnio kakve veze ima smrt i sloboda, 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Postoji samo jedna apsolutna sloboda, koju Hristos ima po prirodi a mi je dobijamo po daru.

prvo nemoze da bude apsolutna zato sto je dobivena a i kao sto rekoh moguca je kao apsolutna kada bi ti jedini bio u univerzumu

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Predrag Pedja рече

 cak i da uslovno prihvatimo buduci raj u njemu nemoze biti apsolutne slobode jer je po definiciji Bog jedini apsolutno slobodan tako da to iskljucuje slobodu drugih a osim toga opet ces biti ogranicen slobodom drugih tamo.

Ne isključuje nužno... to što Bog može da ti ograniči slobodnu volju, ne znači nužno da će to i učiniti ... odnosno, hrišćani veruju da neće... (kao što i ti nisi neslobodan ako ja mogu da te zatvorim u podrum ali to ne činim)... isto tako veruju i da oni koji su u raju neće uopšte biti ni u iskušenju da učine zlo niti će želeti da ga učine... jedino što zaboravljaju da ako je takvo stanje stvari moguće + nije neslobodno, onda je Bog mogao i ovaj svet da napravi takvim da niko ne želi da učini zlo i da opet budemo slobodni da biramo ili ne biramo zajednicu sa Bogom... te je odgovoran i za zlo na ovom svetu.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Avocado рече

Ne isključuje nužno... to što Bog može da ti ograniči slobodnu volju, ne znači nužno da će to i učiniti ... odnosno, hrišćani veruju da neće... (kao što i ti nisi neslobodan ako ja mogu da te zatvorim u podrum ali to ne činim)... isto tako veruju i da oni koji su u raju neće uopšte biti ni u iskušenju da učine zlo niti će želeti da ga učine... jedino što zaboravljaju da ako je takvo stanje stvari moguće + nije neslobodno, onda je Bog mogao i ovaj svet da napravi takvim da niko ne želi da učini zlo i da opet budemo slobodni da biramo ili ne biramo zajednicu sa Bogom... te je odgovoran i za zlo na ovom svetu.

mada i samo to da tvoja sloboda zavisi od necije dobre volje je ne sloboda. ;) 

osim toga odakle garancije da opet nece biti pobune? zar adam nije bio slobodan pa se opet odlucio za pobunu? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Avocado рече

Pa i u drugim religijama imaš večno postojanje... i u drugim religijama imaš obećanje da će to večno postojanje biti ugodno ako slediš neka pravila i neugodno ako ih ne slediš... i u drugim religijama imaš bića koja su "pobedila smrt"...

Nemaš Trojicu, koji su u međusobnom odnosu potpuno slobodne Ličnosti.

I svaka ličnost koja uđe u Carstvo nebesko jeste potpuno slobodna po blagodati kao što je Bog Slobodan po prirodi.

Slobodan odnos je taj po kojem mi prepoznajemo Boga.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Na poslednjem Svetom arhijerejskom saboru SPC napadnuta je akademska sloboda desetorice profesora i asistenata sa Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Razlog za napad na slobodu misli pravoslavnih teologa bio je apel koji su ovi akademski radnici potpisali i uputili javnosti, a u kojem su kritikovali zahtev grupe građana za reviziju teorije evolucije u našem školstvu.

      Iz šturog saopštenja portparola SPC saznajemo da je problem koji su svojim apelom pravoslavni teolozi napravili vladikama na saboru bio navodno „izlišan i u suštini besmislen“. Pravoslavni teolozi su se svojim apelom, navodno zaleteli u javnost „što je u medijima horski proglašeno za podršku darvinizmu u njegovom najgorem izdanju i za posredno osporavanje bogootkrivene istine o Bogu kao Tvorcu sveta i biblijske povesti o stvaranju“. Ako zastanemo i pažljivo protumačimo ovaj deo saopštenja, prilično je jasno da tu nije reč o stavu javnosti. Mediji su bili prilično zatečeni intelektualnom i teološkom širinom pravoslavnih teologa u pogledu teorije evolucije. Pre će biti da je u pitanju sadržaj optužbe, upućen od strane (pojedinih) vladika, za „posredno osporavanje bogootkrivene istine o Bogu kao Tvorcu sveta i biblijske povesti o stvaranju“.
      Neki su episkopi izgleda doveli u sumnju hrišćansku veru profesora i zato su potpisnici apela naterani da se zvanično obrate saboru. Portparol SPC dalje kaže: „Potpisnici toga teksta su se obratili Saboru sa ispovedanjem autentične hrišćanske vere u Boga Tvorca (zdravi i pravi kreacionizam)“. Međutim, ako su mediji krivo protumačili teologe, kako se tvrdi u saopštenju SPC, onda je trebalo da profesori javnosti upute ispovedanje hrišćanske vere u Boga Tvorca i tako isprave navodni nesporazum. A ne da episkopima na saboru objašnjavaju svoju veru. „Sabor je to prihvatio, ali sa napomenom da nam čitava ta raspra, bez obzira na njihove namere i zamisli, uopšte nije bila potrebna“. Možemo pretpostaviti da su na saboru potpisnici apela pokušali da objasne pozicije akademske teologije u odnosu na prirodne nauke i teoriju evolucije, ali da su bili grubo sasečeni. Verovatno uz obrazloženje da njihovo mišljenje i znanje nikome, pa ni vladikama, nije potrebno.
      Od sabora optužena grupa profesora i asistenata zakonski ništa nikom nije morala da objašnjava, niti da ispoveda. Za njih, kao i za sve naučne radnike zaposlene na univerzitetu, važi Zakon o visokom obrazovanju Republike Srbije. Ovaj zakon u članu 5 stav 1 jasno ističe da u akademske slobode spada, između ostalog, i „sloboda naučnoistraživačkog rada i umetničkog stvaralaštva, uključujući slobodu objavljivanja i javnog predstavljanja naučnih rezultata i umetničkih dostignuća“. Pomenuta grupa teologa javno se usprotivila nastojanjima da se Sveto pismo, sa svojim opisom stvaranja sveta, koristi kao osnova za osporavanje naučne teorije evolucije: „S tim u vezi, podsećamo na stav, široko prihvaćen od naučne zajednice teologa širom sveta, da ne postoji nikakva ‘biblijska teorija stvaranja’ koja se može shvatiti kao naučna teorija koja bi, kao takva, predstavljala naučnu alternativu teoriji evolucije“. Saborski oci su osporili zakonsko pravo univerzitetskim profesorima da javno iznose široko prihvaćene stavove iz svoje akademske oblasti. A pošto akademske slobode ulaze u okvir autonomije univerziteta, pritiskom na profesore teologije dovedena je u pitanje i sloboda univerziteta. Najzad, Sveti arhijerejski sabor SPC prešao je i preko osnovnog građanskog prava na slobodu misli, garantovano ustavom. Ovako široka lepeza prekršenih pravnih normi otvara pitanje preispitivanja odnosa državnog Bogoslovskog fakulteta i SPC.
      Disciplinovanje profesora teologije od strane sabora zasigurno će loše uticati na poziciju akademske teologije kod nas, kao i na buduće istupe teologa u javnosti. Ali mislim da je, u izvesnom smislu, pritisak od strane antiteološke struje u Crkvi došao prekasno. Godinama unazad organizuju se razni naučni skupovi, tribine i okrugli stolovi gde teolozi ravnopravno učestvuju i izlažu svoje stavove zajedno sa naučnicima iz drugih naučnih oblasti. Još je devedesetih, recimo, bilo dosta nepoverenja u vezi sa sociologijom pravoslavlja, ali su danas u toj oblasti zastupljeni radovi kako sociologa, tako i teologa. Razmišljanje na temu odnosa teologije i biologije je kod nas očigledno noviji trend, koji u najvišim crkvenim krugovima izaziva vidno nerazumevanje, ali ga je u principu nemoguće zaustaviti.
      Pomenuo bih na kraju i skup „Teologija u javnoj sferi“ u Trebinju, u organizaciji Eparhije zahumsko-hercegovačke i primorske, koji već četvrtu godinu okuplja teologe i eminentne naučnike iz oblasti društvenih i prirodnih nauka. Na skupu su više puta izlagana teološka mišljenja identična stavovima profesora i asistenata iz apela. Na otvaranju ovogodišnjeg skupa, direktor Sekretarijata za vere Republike Srpske Dragan Davidović je rekao da je institucija koju predstavlja tu da podrži „slobodno mišljenje i stavove svih učesnika“. Davidović je dodao i da na skupu „nema zabrane ni za one koji misle da su u svemu u pravu, da su bezgrešni, a da im je moć neograničena“. Ali je na kraju poentirao da takvi „na ovim mestima sami sebe suspenduju“. Zato su teolozi sa PBF-a i pozvani na sabor. Bezgrešni moćnici ne zalaze u javnu sferu. Oni deluju tajno.

    • Од obi-wan,
      Када сам 2009.године радио један краћи интервју са Христом Јанарасом, најупечатљивији одговор који ми је дао тицао се питања слободе. Он је одговорио (по сјећању), нешто овако: "Проблем слободе данашњег човјека јесте у томе што је човјек поистовјетио слободу не са љубављу него са могућношћу избора. Слика слободе данас јесте супер-маркет: уђеш и бираш. Али са људима не можеш да бираш: са њима стојиш у односу и не можеш изабрати шта ћеш вољети из њихове личности. Волиш њих. Или не волиш."
      Стари философ је дотакао срж проблема. Срж свеколике наше кризе. Менталитет супермаркета, схватање да можеш да бираш само оно што ти прија - то је оно што нас убија као друштво, народ, што нас саплиће као Цркву. Нама је дјевојка добра - док не изаберемо бољу јер сматрамо да људи стоје на свијету као на једној великој полици у супермаркету. Нама је професор добар само док нам даје десетке. Свештеник добар само ако одговара мојој представи шта свештеник има да ради (или: "верник добар само док се понаша како му се каже да има да се понаша").
      И тако даље. Метафора је велика и сјајна. Докле год бирам, као размажено дериште, а не схватам да је битан отац који те воли, а не чоколада коју ће ти купити, докле год имам привид слободе - немам слободу да волим, преко избора и преко укуса, преко тренутног хира или просто: преко сопственог егоизма... Тек кад се одрекнем избора - почињем да будем слободан...
      ...
      https://www.facebook.com/ddjogo?hc_ref=NEWSFEED
    • Guest
      Од Guest,
      Баћушка, реците ми, зашто је духовно руковођење неопходно за некога ко улази у Цркву? И какво оно треба да буде?
      -Духовни живот потребно је учити; то је можда најважније учење у овом свету, без којег је наше друштво осуђено на пропаст. Погледајте докле нас је довео атеизам, до одбацивања живота по Божијим заповестима. Није случајно да је средином прошог века, наш свет био на ивици уништења и нуклеарне катастрофе. Сада су то тероризам, сатанска мржња, и деградација нашег села – сви они имају исти корен, који иде назад до уништња континуитета у духовном искуству, без којег не можемо да живимо нормалним животом. Ово не само да одвраћа људе од спасења и вечног живота, већ уништава наш тренутни друштвени живот.
      Задатак духовне наставе је управо да се обнови и ојача традицинални поредак, да се очува и развије духовно искуство. О важности овог служења наводи чињеница да се у Јеванђељу Господ назива Учитељем. Уосталом, Он нам је дао пример: Спаситељ је ишао кроз Палестину, од краја до краја, са својим ученицима, чинећи оно што су и други учитељи тога времена чинили – не само у Израелу, већ и у Атини, и на Истоку. Христос нам је показао да топла соба није неопходна за духовно учење; може се учити и на голим стенама. Најважнија ствар је шта учити и како.
      Хришћансто даје јасан одговор на ово. Наша вера, богатство нашег духовног живота, које је стечено, пре свега, кроз директно заједништво са Богом, тј. кроз молитву, кроз коју човек успоставља своју веру, без које, по речима Теофана Затворника, бившег ректора Петербуршке духовне академије, теоретско знање и образовање су од мале вредности. Али, у исто време, он не пориче значај знања, које је такође саставни део духовног живота, и који се никако не може занемарити. Зашто данас имамо толико проблема, укључујући и проблеме у духовном животу и проналажењу духовног оца? Цео проблем лежи у недостатку православног образовања, знања из области теологије. Када дете добије бар неко разумевање о томе шта је духовни живот, шта је вера, оно може да избегне многе грешке.
      Сазнања о духовном животу комбинују молитву и образовање. И наравно, посебно је важно схватити да духовни отац не може да понуди у пет или дест минута, оно за шта су потребне године. Уосталом, често се дешава да неко улази у Цркву мислећи да ће одмах постати светац, или добити посебне духовне дарове од Бога. Али то се никада не догађа.
      Молитва, окретање к Богу, мора бити комбиновано са образовањем, знањем, и променама у свакодневном животу.
      То су промене које духовни отац мора да прати, али он сам не може да понуди много духовном чеду који није спремно да прими. Духовни отац може да објасни, али – као што пише у Јеванђељу – сејач сеје, али кад птице дођу и позобају зрневље, човек опет остаје празан. Чедо и духовни отац треба да буду сарадници. Тек тада можемо говорити о истинском човековом духовном расту.
      Сматра се да духовни отац треба да научи своје духовно чедо да самостално размишља и узраста духовно. Међутим, многи људи воле да себе повере свештенику, тражећи савет и какве тапете да купе. Многи осуђују такво одрицање сопствене воље. Да ли је ово уреду?
      -Особа треба да сачува своју вољу и да доноси своје одлуке, јер једино сама особа може да донесе коначну одлуку у својој души.
      Зар Господ није мога да спасе Јуду, да га не изда? Наравно да је могао. Па зашто није? Јер је то једино могао учинити силом. Приморавати некога недопустиво је за Бога, за светост Божију. Форсирање добра не може бити добро. После свега, зашто је Спаситељ разапет? Он је могао да направи савршен свет, без икакавих недостатака, да човеку ништа не недостаје, без војске и канцеларија. Али Господ то није учинио, остављајући људима могућност да сами бирају између добра и зла.




      Друштвени живот особи даје знање, културу и искуство – али остављено је на човеку како да све то искористи. Исто је и у духовном животу. Господ нам даје – кроз Своју спасоносну мисију, преко Крста – могућност да превазиђемо сопствене слабости и да се боримо са ђаволом. Ипак, можемо да искористимо све ово само нашом сопственом вољом. Господ је створио универзум за нас; Он нам је дао законе по којима треба да живимо, Он нам је дао воду, храну и све што нам је потребно. Али, како ћемо живети у овом свету првенствено зависи он нас самих, наше воље, рада и знања. Дакле, важно је да живот буде заснован на испуњавању Божијих заповести и слободном људском избору.
      Али шта ако духовни отац отворено слама вољу духовног чеда, не покушавајући да учи, већ да командује?
      -Онда он није духовни отац. Шта још има на то да се каже? Све је речено у Јеванђељу. Погледајте како је Спаситељ поступао, а како су Апостоли поступали. Исто тако духовни отац треба да поступа. Али, ако он не поступа у складу са Писмом и не прати заповести Јеванђељске, него покушава да користи силу – како онда такав да буде духовни учитељ хришћанину?
      Наравно, треба подстакнути особу да се промени, треба је исправити и водити – али, у исто време, духовни отац ни под каквим околностима не сме да угњетава нечију личност.
      Неки људи траже духовног оца у манастиру, не гледајући у цркву која се налази покрај њихове куће…
      -Опет, није добро да се гледа «преко брда», мислећи да је негде тамо боље. Старац Силуан је рекао да, ако особа верује свом духовном оцу, Господ ће му открити мудрост преко њега, без обзира колико он био мудар, учен, или искусан. Овде онај ко тражи треба да има више поверења у Господа. Ако неко верује Богу, онда ће му Божија милост открити оно што је потребно.




      Привлачност манастира за новообраћеног је повезана са чињеницом да се монашки пут сматра исправнијим и спасоноснијим, а живот мирјанина изгледа као нека «полумера.»
      -Нарвно да се живот монаха и мирјанина у великој мери разликује. Ово су два различита пута, која ипак подједнако воде истом циљу: спасењу душе и заједништву са Богом.
      Када неко ступи у манастир, он у потпуности посвећује свој живот спасењу душе. Његов живот је сачињен од молитве и послушања, који требају да буду саставни део монашког живота. И овде, узгред, улога духовног оца, као и степен послушања њему, требало би да буде знатно већа.
      Али живот мирјанина такође је посвећен истом циљу – спасењу. Разлика је у томе што је мирјанин оптерећен другим обавезама – брине о породици, подиже децу, има друге важне, богоугодне бриге. Поред тога, човек који живи у свету суочава се са масом овоземаљских искушења – али то није додатна опасност, већ такође додатна прилика, јер превазилажењем ових искушења особа стиче непроцењиво духовно искуство.
      Важно је запамтити да Господ зна коме да пошаље каква суђења. Не постоји нико ко не може бити спасен. Дакле, бирајући пут, човек мора да запамти да су оба, и монашки и мирјански, подједнако спасоносни. Важно је начинити пажљив одабир, без журбе, по човековим унутарњим приоритетима – и онда деловати сопственим расуђивањем, са Божијом истином.
      Дакле, шта треба да чини особа која је тек постала верник и која тражи духовног оца? Како да донесе исправну одлуку?
      -Важно је да запамти да наш свет у злу лежи, и да смо сви грешни после пада Адамовог. Свако, укључујући ту и духовника, има своје грехе. Потпуно савршенство не постоји.
      Заиста, постоје људи великог знања и духовног искуства, којима се човек може обратити за духовни савет. Међутим, потребно је пажљиво бирати, имајући у виду да чак и врло добар духовни отац можда, из неког разлога, не буде лично погодан некој особи. Чак и веома учен и искусан духовник некада не може да испуни људске критеријуме, што отежава да се изгради један искрен однос. Дакле, важно је све узети у обзир, укључујући и људске компатибилности.
      Осим тога, подсетио бих на речи Теофана Затворника, о основи духовног живота. То је заједништво са Богом, чистота душе, благодат Божија. Очишћење од греха и лично окретање ка Богу јесу најважнији разлози због којих неко уђе у цркву. Ако је неко научио како да се покаје, како да исправи душу, и како да се моли – он може да живи под руководством било којег духовног оца; може да сам изабере добро и да тажи ка њему. Али ако није научио како да то уради, онда му ни духовни отац не може много помоћи.
      Важно себе поверити некоме на духовно руковођење, али важно је да особа уме да упореди речи духовног оца са речима Јеванђеља, са учењем светих отаца, и са саборским црквеним одлукама, које је потребно научити и разумети. Ни један духовни отац нема овлашћење да их надјача.
      И наравно, неко ко је ушао у Цркву мора да се моли без престанка – јер, после свега, заједница са Богом је главни циљ коме треба да тежи сваки хришћанин.

      Превод са енглеског: проф. Бојана Србљак
      Извор: Манастир Лепавина


    • Од obi-wan,
      http://gobblin.se/u/...stallman-on-rt/
      Bilo bi dobro da cujemo poneko misljenje o ovoj emisiji - da li se slazete sa Stallmanom, ako ne, u cemu i zasto ne, i ostalo...
      ...
      http://en.wikipedia....ichard_Stallman

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...