Jump to content
  1. PredragVId

    PredragVId

  2. Goku

    Goku

  • Сличан садржај

    • Од александар живаљев,
      Преподобни Симеон Дајбабски: Из ризнице духовних поука – Стослов први

      1. Чистоме срцу Бог се открива. Природа нам као жива књига казује о Богу.
      2. Часовник показује минуте и сате, а природа Бога Створитеља.
      3. Бог се огледа у природи као човјек у чистој води. А нечисто срце као мутна вода не даје да се види милост Божја.
      4. Погледај литице, шуме, мраве и пчеле како се труде, годишња доба како се смењују, како живот ври и тече, па ћеш упознати Божју милост и силу.
      5. Апотека се ријетко затвара, а Божје милосрђе никада.
      6. Бог укорава људе да их добру научи.
      7. Бог чека грешника на покајање све до смрти.
      8. Ковач може од гвожђа сковати срп или мач, а Творац васељене да уради што хоће.
      9. Љекар болеснику прво језик прегледа, а Бог највише човеку намјеру цијени.
      10.  На сваком крају мора вода је слана, а на сваком мјесту свијета Божије очи гледају.
      11.  Да нема снијега не би саонице вриједеле и да нема вјечног живота не би човјек имао значаја.
      12.  Рекло би се да вечером сунце у море тоне, а слава овога свијета да је то права слава. Међутим, сунце је на небу, а права слава у Бога.
      13.  Човјек је тумач славе Божије и посредник између Бога и природе, ако је чист и праведан.
      14.  На царском двору види се свјетска моћ, а на праведном човјеку Божија слава.
      15.  Сваки човјек прима од Бога неки дар којим га управља ка путу спасења.
      16.  Свако је од нас велики сиромах без Божијег дара. А Бог свакога дарива.
      17.  Наш живот брзо пролази као кап росе што цвијет грли.
      18.  Људски вијек је кратак као један дан а затим долази дубока смрт као дубока ноћ. Зато живи часно и чувај се од гријеха док траје дан твога живота, јер када дође ноћ твоје смрти све је касно.
      19.  Овај свијет је као цвијет: има у себи и меда и горчине и брзо вене. Праведници га мудро користе, па се подвизима на вријеме спасавају.
      20.  Има људи који непримјетно живе у овом свијету и своје врлине крију. Али доћи ће час да се виде њихова дјела и да се прославе у вечности.
      21.  Као што сјеверни вјетар разгони маглу, тако и осјећање страха Божјег зле мисли.
      22.  Човјек је као воћка. Један газда хтједе да посијече неродну воћку. А слуга га замоли да је остави, па ће је он окопавати и његовати. И збиља идуће године донесе плодове. Тако милост Божја и нама продужава године живота да донесемо плодове покајања.
      23.  Истина је својствена човјеку, па и ономе који често поступа против истине, јер му није мило да буде преварен.
      24.  Свакоме учини добро вазда и не разликуј људе ни по чему, осим гријеха.
      25.  Треба на вријеме да упознаш своје моћи и да не заборављаш да си смртан и да ове ноћи можеш умријети. Зато се на време побрини о својој и туђој души.
      26.  Кад бациш клинац у ватру, постаје усијан као и она. Тако и ти кад слушаш Божју науку и по њој живиш, постајеш сличан Богу.
      27.  Не може изаћи пиле из јајета, ако кокош не лежи на њему. Тако ни човјек добро чинити ако га не загрије Божија благодат.
      28.  За добру слику треба вјешт мајстор, здрава даска и постојане боје. У твоме дјетињству, даска твога срца може да прими разне боје. Чувај чистоту свога срца да би Господ у њему насликао Свој божански лик.
      29.  Дух Свети освећује васељену. Он и тебе освећује и у теби борави ако си му послушан чистим срцем у коме огањ љубави спаљује сваки гријех.
      30.  На пароброду траже карту од путника, а на небу од хришћана срце чисто.
      31.  Возач треба да мијења гуму испод кола кад је у квару, а хришћанин да чисти своје срце.
      32.  Прикупи средства, па гради кућу; а срце очисти па се Богу моли.
      33.  Нека ти не лежи стока испод тавана нити препуњај стомак јелом: биће ваздух чистији у кући, а срце ведрије у њедрима.
      34.  Около куће нека ти је двориште, а око срца страх Божји ради сигурности тијела и душе.
      35.  Кад хоћеш коња да појашеш, изједначи реминике од узде у руци, а кад станеш Богу да се молиш исправи своје срце.
      36.  Не држи сваки коњ једнако ков, нити сваки човјек љутину на ближњега. Код коња то зависи од копита, а код човјека од његовог срца
      37.  У млину је ред, ко први дође, први меље. А у Рају правило: ко светије живи томе и првенство.
      38.  Ко хоће да хвата младу пчелу нека има при себи љубичицу, а ко жели да има Духа Светог нека му је срце чисто.
      39.  Пчеле не дају туђим пчелама у њихове кошнице, ни прави хришћани грешним мислима у своје срце.
      40.  Могу бити и дрвени обручи на бачви па да држе скупо вино и сиромаси људи да имају право срце.
      41.  Причувај барут од кише и влаге, а срце од уживања и страсти да не пострадаш.
      42.  Чувај очи од прашине и дима, а срце од зависти и жена, да не будеш слијеп телом и душом.
      43.  На Васкрс је прилично да имаш шарено јаје у џепу, а срце чисто у свако доба.
      44.  Густа шума краси сваки манастир, а чисто срце радује Господа Бога.
      45.  На царском двору види се барјак, а на праведном човјеку Божија слава.
      46.  Може прстен носити и ко се није вјерио и свето живјети и ко није калућер.
      47.  Из коњског репа ваде се струне за гусле, а из паћеног живота вјечна слава у царству Божијем.
      48.  Не брини да видиш ноге у змије нити се надај да добијеш Рај без труда и напасти. Чувај се змије, особито мислене, и сноси биједе да заслужиш спасење.
      49.  Најјачи је чамац храстови, а најпаметнији човијек трпељиви.
      50.  Снијег на сјеверу бива у тежини лакши, а у нади свака се мука лакше трпи.
      51.  Лисица када види да не може отети се из гвожђа, ногу прегризе, да живот спаси. И ти претрпи и пожртвуј се ради вјечног добра.
      52.  Што ће лампа кад је Сунце. И слава земаљска при небеској. Презри мање ради вишега, што је мудро и корисно.
      53.  Да се начини креч, треба кречану и имати, а да се стекне спасење треба се жртвовати.
      54.  Уклони се другом у снијегу с пртине, и претрпи ријеч љутине, биће паметније.
      55.  Војнички шатор брани војнике од кише и врућине, а ћутање хришћанина у животу од оуде и лажи.
      56.  чисти прозори диче кућу, а мудре ријечи славе човјека.
      57.  кад вино стане, љепше је, а ријеч смишљенија важнија је.
      58.  Послије трке проходај коња, а послије љутине помири се са братом; што прије то боље.
      59.  Ако ти је соба топла, не отварај врата често. А ако имаш у себи Духа Светог не говори много.
      60.  Не дај тигли да пане са крова нити грешан дан да буде у твом животу да не останеш без крова и без спасења.
      61.  Чувај огледало од прашине, а савјест од грјеха да ти право казују: огледало лице, а савјест твоје поступке.
      62.  Узми паре прије него кренеш да возиш да не буде љутње, а промисли прије, па реци да не буде гријеха.
      63.  Медовину је лако начинити гдје има доста меда, и душу спасити гдје је страх Божји.
      64.  Кројач не шије одијело идући нити се тече душа лежећи. Кројачу треба да сједне, а хришћанину да се жртвује.
      65.  Какше је телету поиграти од три мјесеца него волу од више година. И човијеку душу спасити на три рапа земље него богаташу на великој имовини.
      66.  Маслини прија приморска клима, а души побожно друштво.
      67.  За кишу је потребан кишобран, а за душу смирење. Кишобран се добија за новац, а смирење познавањем себе.
      68.  Ко ти је кућа сламом покривена, чувај се пожара и ако ти је душа мила не дружи се са женама због двоструког огња.
      69.  Имај пред кућом воду, а пред очима слово Божије, па ће бити чистији тијело и душа.
      70.  Оба камена у млину кад су љута, не могу жито мљети како треба; ни онај који једнако воли свијет и Бога не може душу спасити.
      71.  Пијани кројач штети одијело, а празни разговор квари душу.
      72.  И без велике воде, може млин да меље, и без даривања блага, може се душа спасити.
      73.  Заробљена јаребица тугује за шумом и слободом, а грешна душа за Богом и вјечним животом.
      74.  Лака је пљева од пшенице, али се и од ње може товар накупити, као и од малих грехова душа опаклити.
      75.  Немој сакривати прут од деце ни смртну успомену од душе, биће деца мирнија а душа побожнија.
      76.  Неки се људи прекрсте кад гром удари, а неки се сјете смрти само кад мртвог виде. Прекрсти се и без грома и сјети се смрти и без мртваца, па ћеш мање гријешити.
      77.  Увијек мисли о својој души и кад си срећан и кад си у биједи и патњи. Стално мисли о својој души макар живио у дворцу или пећини.
      78.  Пази на своју душу док нијеси одоцнио. Што ћеш радити ако је изгубиш?
      79.  Наша душа пролази кроз искушења у овом свијету као блудни син. Добро је за њу ако је таква као онај који се враћа у Очев загрљај.
      80.  Твоје имање на земљи је ништавило као и оног неправедног богаташа. Право богатство је у чистоти твоје душе и њеном трпљењу.
      81.  Као што се тијело храни и одијева да би живјело, тако и душа. А она гладни гола кад нема добрих дијела и чисте вјере. И тако немоћну лако је нападају зли дуси.
      82.  Душа је сестра тијелу и брине се о њему као права сестра о брату. Она тугује кад јој брат развратно живи. Али је и крива зато што се није о њему на вријеме побринула.
      83.  У рат се не иде без праха и олова нити се живи хришћански без вјере и добрих дјела.
      84.  Треба јака студен па да се ријека заледи и много прегнућа па да се вјера одржи.
      85.  Гдје су јаке пчеле, бјежи од њих паук и гдје је тврда вјера зли дуси теже нападају.
      86.  Неки људи мећу изнад пчелињака коњску главу, а неки уз вјеру држе и сујеверје.
      87.  Два камена чине млин за мељаву жита, а вјера и дјела спасење душе.
      88.  Не лете муве на врућу супу нити очајање пада на јаку вјеру.
      89.  Дијете плаче када га мајка умива, а маловјерни ропти на Бога кад је у биједи, која чисти душу као вода лице.
      90.  Скакавац је мален и нејак, али у друштву оплијени поља и усијеве. А човјек је земља и прашина, али вјером свијет побјеђује.
      91.  Кројачу треба конац и игла за шивење, а човјеку вјера и љубав за спасење.
      92.  Сапун и вода перу одјећу, а вјера и дјела спасавају душу.
      93.  Здраво весло чини се кривим у води, зато боље вјеруј разуму него очима.
      94.  Треба да је хладно пиво за госте, а врућа вјера у души, па да је обоје на своме мјесту.
      95.  Кажу да је болесно мјесто гдје су комарци, а слаба вјера гдје је раскош.
      96.  Ласта при зиду гнијездо гради, а човјек се правом вјером спасава.
      97.  Под високом јелом удобно је топлоту наћи, а са тврдом вјером чудеса чинити.
      98.  Силна киша може и кречану угасити, а тјелесна задовољства вјеру изгубити.
      99.  По својој вољи кречи кућу, а у свакој прилици чини добро, бићеш миран.
      100. Ево и голуб се научи да писмо носи, а како да ти не навикнеш добра чинити.
      https://radiosvetigora.wordpress.com/2014/03/31/преподобни-симеон-дајбабски-из-ризни/
    • Од Драгана Милошевић,
      На бденију се поје: Научи мја, Господи, оправданијем Твојим. За шта молимо Господа овим речима?
      - То су речи из 17. катизме, из 118. такозваног великог псалма. Псалам је посвећен пространом учењу о закону Божијем, о заповестима. Заповест је наредба Господња. И оправданије такође значи заповест. Оправдање је синоним за заповест. Оправдања су у суштини заповести – то су синоними за вољу Божију о човеку.
      За родитеље Јована Крститеља, Захарију и Јелисавету је речено да су били непорочни, да су ходили у свим заветима, законима и оправдањима Господњим. Оправдања су поетско опевање заповести Божијих. Научи мја, Господи, оправданијем Твојим значи: научи ме да поступам тако да се оправдам пред лицем Твојим. На пример, Господ каже: „Немој презирати сироче, не вређај удовицу, не смеј се сакатом, помажи потребитом, у пружену руку стави новчић, не заборављај суботу.“ Ради то и оправдаћеш се пред Господом. Оправдање су заповести Господње и кад их испуњава човек се оправдава пред Господом. Научи ме шта треба да учиним да бих добио Твоје оправдање – да опростим непријатељу, да се молим, да сакрушавам своје срце, да оплакујем своје грехове, да се помирим с непријатељима, и Господ ће ми показати шта да учиним за оправдање.
      Оваква питања су врло корисна. Кад човек пита о Господу, о речима благодати, велику корист стичу и онај ко пита, и онај ко одговара и они који слушају. Ако је реч Господња међу нама, то значи да је Господ међу нама. Као што је у Јеванђељу речено: Јер где су два или три сабрана у име Моје, онде сам и Ја међу њима (Мт. 18, 20).
      Оправдање је откровење Божије о Његовој вољи, о томе шта човек треба да чини да би стекао милост у очима Господњим. Помагање сирочади, погребење туђиноватеља, давање милостиње, држање постова, читање Светог Писма, упражњавање страха Божијег, размишљање о Господу, сећање на Господа ујутру и увече – све то заједно јесте оправдање Господње.
       
      Успут ћу напоменути да је 17. катизма написана на специфичан начин. Јеврејски језик има двадесет два слова и катизма је написана тако да се састоји од двадесет два дела, и у сваком од њих има по осам стихова. Дакле, сваки од осам стихова почиње једним словом алфабета – осам стихова на слово „алеф“, осам стихова на слово „бет“, осам стихова на слово „гимел“ и тако даље, двадесет два пута по осам стихова. Добијамо сто седамдесет шест стихова. То није просто надахнута песма, то су вешто изабране поуке из речи Божије. Јеврејима је заповеђено да 17. катизму науче напамет како би на путу до Јерусалима (а закон је предвидео да сваки мушкарац три пута годишње иде у Јерусалим) не брбљају, већ да читају 118. псалам. Ова песма од сто седамедесет шест стихова је велика химна заповестима Господњим. Читајте ову катизму, учите је напамет.
      Протојереј Андреј Ткачов
      О Богу и човеку у питањима и одговорима
      Бернар, Београд, 2016

      извор

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...