Jump to content

ПОЗНАТИ ПРАВОСЛАВЦИ: Тели Савалас

Оцени ову тему


Препоручена порука

Аристотелис Тели Савалас, познати холивудски глумац, био је амерички Грк и православац.

telly-savalas-getty-1600-143376933.jpg

Прославио се бројним улогама. Његова најпознатија улога је била несумњиво у ТВ серији КОЏАК у којој је глумио тврдоглавог детектива. Серија КОЏАК је била позната по бројним епизодама, а емитовала се од 1973 до 1979 године. Са глумом је почео у својим тридесетим годинама.

R-9173370-1476050077-8289.jpeg.jpg

Почетком ’90-их година ХХ века, дијагностификован му је канцер бешике, од чега је после пар година умро.

О његовом грчком пореклу и припадности православној вери америчка јавност је несумњиво сазнала током православног опела које је покојном Телију одржано у храму Свете Софије у Лос Анђелесу.

Тели иако је рођен у Америци, течно је говорио грчки језик. У кругу његове породице се избегавало говорити на енглеском језику, те су тако успели сачувати свој грчки језик од заборава. Џорџ Салавас је рођени брат Телија.

telly-savalas-dirtydozen-3.jpg

Тели је волео своје православно грчко порекло и много је помагао цркву Свете Софије у Лос Анђелесу. Редовно је учествовао на манифестацијама грчке заједнице у Америци.

У интервјуу који је дао за People Magazine 1981. је рекао: „Некада сам мислио да сам прљави Грк, али нисам заборави речи свога оца који је говорио да кад одрастемо и схватимо своје порекло, тада ће другима требати дозвола да говоре са нама. Био је у праву. Ја сам поносан Грк.“

1.jpg

Отац Никола и мајка Кристина су емигрирали у Америку почетком ХХ века.

Тели Салавас је био кум на крштењу беби која је касније постала позната холивудска звезда Џенифер Анистон.

3.jpg

Седам година је одлагао крштење свога сина Николаса јер је био заузет снимањем. Потом је отишао са породицом у Грчку и крстио сина у цркви где је његова бака по мајци крштена у селу Аногија у Лаконији.

Kyf2O-1453397814-127-lists-telly_1200.jp

Тели је био дипломирани психолог. Сем глуме био је и бајкер, спасилац и страствени покераш. На светском покерашком такмичењу 1992. освојио је 21. место. Такође је био и певач.

funeral.jpg

На сахрану 25. јануара 1994. године, многобројни пријатељи су дошли да се последњи пут опросте од Телија.

TellySavalas.jpg

Опело је одржано у цркви Свете Софије у Лос Анђелесу, а међу бројним пријатељима били су и Angie Dickinson, Nicollette Sheridan, Jennifer Aniston, Kevin Sorbo, Sally Adams, Frank Sinatra, Don Rickles.

Патриот

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од obi-wan,
      http://www.sedmica.me/45gz3453/
      ...

      Манолис Сарис и владика Атанасије
      Познати грчки физичар, свјетски стручњак за свемирске технологије, проф. др Манолис Сарис, примио је недавно свештенички чин у манастиру Пентели крај Атине, уз присуство четири епископа и нашег умировљеног владике Атанасија (Јевтића) који о томе пише у последњем броју „Светигоре“.
      Неколико дана после хиротоније, Манолис је почео да служи у манастиру Симонопетре у Атини, а ишао је да служи литургију и у Вриулама, својој постојбини, родном мјесту свог оца. Вриуле су данас у Турској. Отац му се звао Теодор. Мајка Анастасија рођена у Цариграду. Обоје су избјегли у Грчку 1923. године.
      Манолис је студирао  у САД, гдје је и докторирао, а по повратку у Грчку предавао је предмет Електромагнетска теорија на Демокритовом универзитету у Тракији (1977-2012). Објавио је 200 научних радова. За редовног члана Атинске академије наука изабран је 2003. године. Супруга му је Евантија Скура, филолог, са којом има петоро дјеце. Најмлађи син му се зове Јустин, по св. Јустину (Поповићу).
      Манолис Сарис је био дугогодишњи пријатељ Јустина (Поповића), али и српског народа коме је пружао подршку, и доносио хуманитарну помоћ, у вријеме грађанских ратова у Хрватској и Босни, те током НАТО бомбардовања.
      Ево што је рекао приликом рукоположења у чин презвитера:
      „Почевши од св. Јована Богослова па кроз вјекове све до св. Максима Исповедника, свети Оци Цркве громогласно су објављивали да је творевина – запис Самоиспостасног Логоса. Највећи дио живота провео сам покушавајући да као научник прочитам бар један мали дио тог записа, те пјесме коју је написао Беспочетни Логос – Христос.
      Истраживао сам космички простор Земље и бавио се свемирском технологијом. Међутим, као у свим својим трагањима, човјек се као икона Божија, не зауставља само на површини и феноменологији, него допире до дубоких гносеолошких и онтолошких простора. Оно за чим коначно трага јесте „Логос бића“ – свељудско питање које се дискретно пројављује изван сваке утилитарности и корисности.
      Као научник, дивим се привилегији људског ума да теоретски формулише и преформулише свој универзум, али као Малоазијац (поријеклом) гласно узвикујем: Не следујући измишљеним бајкама, већ поставши лични видиоци Логоса (Јев. Лука 1,2), окусили смо цариградски укус (укус Полиса) једне задивљујуће културе (православне, византијске) која открива све крајеве земље: од Сместишта Несместивог до Земље Живих, једину Ријеч (Логос) говорећих и говореног, и Ум (Ноус) умијућих и умственог (онога о чему се умује) и стиже све до оне свељудске жудње Живота живих и оживотвораваних, Који (Христос Логос) је и свима све, и јесте бива, за све оно што постоји и што ће постојати.
      Славословим Бога Светога Који ме је својим неиспитаним Промислом довео довде, да уђем у Свети Олтар и да приступим страшном Жртвенику самога Логоса.
      Господе и Боже мој, у Твоје руке предајем душу и тијело своје. Молитвама свих Светих смилуј се на мене биједног, Господе, и учини ме каквим хоћеш и како хоћеш, како желим и како не желим. Амин.“
    • Од Milan Nikolic,
      Моника (12) која је нестала у петак, виђена је данас код пруге Ниш - Зајечар у месту Подвис

       
      Ко је „МАЛЧАНСКИ БЕРБЕРИН” за којим трага Србија: Своје жртве, несрећне девојчице, шишао, што га је сексуално узбуђивало, а потом силовао сатима
      Јовановић је злодела над девојчицама каква у нишком крају нису забележена, починио док се налазио на условној слободи, након 9,5 година проведених у затвору због 25 превара и силовања једне жене и девојчице, што је главни разлог за страх Малчана који верују да ће злочин поновити.

      Нинослав Јовановић је 2006. осуђен на максималну казну која је преиначена и смањена са 15 година на 13 година затвора јер је једну дванаестогодишњу девојчицу силовао, а другу покушао да напаствује, претходно им ошишавши косу маказама. Из затвора је изашао почетком јануара ове године, а од тада траје забринутост родитеља у Малчи. Они који имају женску децу или унуке, кажу, константно су на опрезу. Међу првим комшијама мишљења о Нинославу су подељена. Неки верују да се такозвани "Малчански берберин" променио, да се понаша нормално, док други, који виђају полицијске патроле пред његовом кућом, говоре супротно.
      Јула 2005. године, после само два месеца на условној слободи ни часа није часио да поново крене у потрагу за малолетницама како би се над њима сексуално иживљавао. Најпре је покуцао на врата С. М. из једног нишког насеља, чијег је покојног супруга познавао, па нико није могао да наслути шта ће се десити. Тада се представио као шофер у превозничком предузећу, нудећи жени да јој запосли сина. Младић је пошао до града са њим, замоливши Нинослава да до града одвезу и његову дванаестогодишњу сестру која је требало да оде код фризера. На пола пута, Јовановић је младићу рекао да се врати кући, а да ће он одвести његову сестру код фризера.
      Уместо тога, девојчицу је одвео у једну напуштену кућу, где је ошишао маказама, па јој наредио да скине гардеробу, претећи јој да ће јој извадити око и убити мајку и брата ако га не послуша. Монструозно сексуално иживљавање над девојчицом, како је утврђено истрагом, трајало је готово целе ноћи.
      Неколико дана касније, "берберин" је кренуо у потрагу за следећом жртвом, а њу је у по бела дана нашао у селу Горња Врежина, тако што је њено име прочитао на смртовници, као ожалошћену... покуцао је на врата њене породичне куће и позвао је. Затражио је од ње да понесе пешкир и маказе и да пође хитно са њим, јер су наводно њени родитељи имали незгоду возећи трактор. Девојчица је наивно кренула за њим, а када јој је наредио да се скине, она је почела да запомаже схвативши шта је снашло. На срећу, њен врисак су чули мештани који су били на њивама и који су је спасли, а манијак је тада успео да побегне.
      ПСИХОПАТА
      НИНОСЛАВ је ухапшен 2005. у великој потери са хеликоптером и псима. Пред судом је тада признао да га шишање девојчица сексуално узбуђује, а вештаци су утврдили да није душевно оболео, али да има психопатску структуру личности. Суд му је изрекао максималну казну од 15 година затвора, али је на слободу пуштен раније, јер му је Врховни суд Србије смањио казну на 12 година.
      ПРОГОНИТЕЉ
      ПОЛИЦИЈА је октобра прошле године поново ухапсила Јовановића због сумње да је слао поруке већем броју женских особа од којих је тражио да му доставе исечену косу или да им он плати да би их ошишао. Саопштило је Министарство унутрашњих послова Србије, указујући да је Нинослав са свог профила на друштвеној мрежи "Фејсбук" и преко апликације "Месинџер" дуже време слао поруке.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У научном свету познати стручњак за Нови завет Јоахим Гнилка умро је у четвртак 18. јануара 2018. у 89. години живота у Минхену. Овај писац многих коментара на поједине књиге Новога завета, предавао је на универзитетима у Минстеру (1962-1975) и Минхену (1975-1997). Гнилка је био члан Понтификалне библијске комисије (до 1989.г.) и Међународне библијске комисије (до 1997. године). Папа Јована Павле II унапредио га је 1992. године за папског почасног прелата.
      Гнилка је родом из Лебшица у Шлезији. Студирао је философију, теологију и оријенталне језике у Ајхштету, Вирцбургу и на Библијском институту у Риму. Године 1953. рукоположен је за свештеника у Вирцбургу. Научно, посветио се првенствено истраживању посланица св. апостола Павла. Његови библијски коментари и његова књига "Исус из Назарета" преведени су на многе језике. Међу његова значајна треба споменути коментар на Матејево јеванђеље. Наводимо сва значајнија дела овог библисте:   Jesus von Nazareth. Botschaft und Geschichte. Herder, Freiburg/B. 2007; Die Nazarener und der Koran. Eine Spurensuche. Herder, Freiburg/B. 2007; Wie das Christentum entstand. Herder, Freiburg/B. 2004; Das Evangelium nach Matthäus (Herders theologischer Kommentar zum Neuen Testament, Bd. 1), Freiburg/B. 1986; Der Brief an die Kolosser (Herders theologischer Kommentar zum Neuen Testament, Bd. 10/1), Freiburg/B. 1991; Der Brief an die Epheser (Herders theologischer Kommentar zum Neuen Testament, Bd. 10/2). Herder, Freiburg/B. 1990;  Der Brief an die Philipper (Herders theologischer Kommentar zum Neuen Testament, Bd. 10/3), Freiburg/B 1986; Der Brief an Philemon (Herders theologischer Kommentar zum Neuen Testament, Bd. 10/4), Freiburg/B. 1982; Das Evangelium nach Markus (Evangelisch-Katholischer Kommentar zum Neuen Testament, Bd. 2); Нeukirchener Verlag, Neukirchen-Vluyn 2002,  Die frühen Christen. Ursprünge und Anfang der Kirche. Herder, Freiburg/B. 1999;  Johannesevangelium. Echter-Verlag, Würzburg 2004; Paulus von Tarsus. Apostel und Zeuge. Herder, Freiburg/B. 1997; Theologie des Neuen Testaments. Herder, Freiburg/B. 1999;  Petrus und Rom. Das Petrusbild in den ersten zwei Jahrhunderten. Herder, Freiburg/B. 2002.   Његово дело Теологија Новога Завјета (Загреб 1999) у одличном преводу проф. Ивана Дуганџића може се читати и online.   Извор: Српска Православна Црква
      View full Странице
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Гнилка је родом из Лебшица у Шлезији. Студирао је философију, теологију и оријенталне језике у Ајхштету, Вирцбургу и на Библијском институту у Риму. Године 1953. рукоположен је за свештеника у Вирцбургу. Научно, посветио се првенствено истраживању посланица св. апостола Павла. Његови библијски коментари и његова књига "Исус из Назарета" преведени су на многе језике. Међу његова значајна треба споменути коментар на Матејево јеванђеље. Наводимо сва значајнија дела овог библисте:   Jesus von Nazareth. Botschaft und Geschichte. Herder, Freiburg/B. 2007; Die Nazarener und der Koran. Eine Spurensuche. Herder, Freiburg/B. 2007; Wie das Christentum entstand. Herder, Freiburg/B. 2004; Das Evangelium nach Matthäus (Herders theologischer Kommentar zum Neuen Testament, Bd. 1), Freiburg/B. 1986; Der Brief an die Kolosser (Herders theologischer Kommentar zum Neuen Testament, Bd. 10/1), Freiburg/B. 1991; Der Brief an die Epheser (Herders theologischer Kommentar zum Neuen Testament, Bd. 10/2). Herder, Freiburg/B. 1990;  Der Brief an die Philipper (Herders theologischer Kommentar zum Neuen Testament, Bd. 10/3), Freiburg/B 1986; Der Brief an Philemon (Herders theologischer Kommentar zum Neuen Testament, Bd. 10/4), Freiburg/B. 1982; Das Evangelium nach Markus (Evangelisch-Katholischer Kommentar zum Neuen Testament, Bd. 2); Нeukirchener Verlag, Neukirchen-Vluyn 2002,  Die frühen Christen. Ursprünge und Anfang der Kirche. Herder, Freiburg/B. 1999;  Johannesevangelium. Echter-Verlag, Würzburg 2004; Paulus von Tarsus. Apostel und Zeuge. Herder, Freiburg/B. 1997; Theologie des Neuen Testaments. Herder, Freiburg/B. 1999;  Petrus und Rom. Das Petrusbild in den ersten zwei Jahrhunderten. Herder, Freiburg/B. 2002.   Његово дело Теологија Новога Завјета (Загреб 1999) у одличном преводу проф. Ивана Дуганџића може се читати и online.   Извор: Српска Православна Црква
    • Од александар живаљев,
      Извор: Политика, 26.09.2017. стр. 8  
      Надлежни епископ западноевропски Г. Лука уз саслужење преосвећене господе епископа браничевског Игнатија и захумско-херцеговачког Григорија, и бројног свештенства из западне Европе и Србије, осветио је у недељу 24. септембра 2017. године Цркву Христа Спаса у Лисабону. Црква која потиче са почетка 16. века, уступљена је раније од Римокатоличке цркве српској православној заједници у Португалији и до сада је у њој, пошто је прилагођена за православно богослужење, одржана Света литургија за Божић и Васкрс ове године. Овом приликом за свештеника је рукоположен досадашњи ђакон Пауло Брандо, познати португалски композитор, о коме смо, као и о лисабонској заједници и раније доносили прилоге:
      Приликом освећења Цркве Христа Спаса, архијерејском граматом награђен је најзаслужнији за њено добијање, Његова Екселенција амбасадор Србије у Португалији професор Оливер Антић. Амбасадор Антић је цркви поклонио у злату израђену икону Светога Саве, а, у име, породице Вукићевић из Лепосавића и свећњак са Хиландара.
      Овим је најбоље обележена 135. годишњица успостављања дипломатских односа Португалије и Србије.

      View full Странице
×
×
  • Креирај ново...