Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
Grizzly Adams

Упокојио се Бил Грејем

Оцени ову тему

Recommended Posts

Чувени баптистички проповедник Били Грејем упокојио се данас у 99. години у свом дому у Северној Каролини.

Rest in peace brother!

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У рану зору 6. марта 2019. године у месту Чиле Чико у Патагонији упокојио се велики подвижник и истински покајник, архимандрит Агапит. Заупокојену литургију и опело служио је Преосвећени Епископ буеносаирески и јужно-централноамерички г. Кирило, а саслуживао му је јереј Душан Михајловић, старешина парохије Светог Николаја Жичког у Сантјагу де Чиле. За певницом се налазио рођени брат оца Агапита, монах Јован.

      Пре пет година, верни син Српске православне цркве Стеван Миловић, предузетник пореклом из Аргентине, позвао је јереја Душана Михајловића да му освешта посед у живописном месту Чиле Чико, које се налази на југу чилеанске Патагоније, 2.200 километара далеко од престонице Сантјага де Чиле. Кратки боравак у овом прелепом месту на обали највећег језера у Патагонији, Генерал Карера, његов неописиви мир и тишина, подсетило је оца Душана на молитвену атмосферу Свете Горе, те је упитао Стевана како би било када би се ту, на једној од најудаљенијих тачака јужне хемисфере, појавио један православни манастир, у коме би се подвизавали монаси жељни истинског тиховања, далеко од вреве савременог света. Стевану се та идеја јако допала, па је о томе обавештен и тадашњи надлежни администратор и духовни отац наше Јужноамеричке епархије СПЦ, Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, који је такође подржао ову идеју. Остало је само да се створе одређени формални предуслови, као и најважније – пронаћи таквог врлинског монаха, који би имао толику веру и љубав према Богу, да би био спреман да се упути тако далеко, такорећи “на крај света“, и оснује прво монашко општежиће у Патагонији.
      Након две године, Господ је пронашао таквог човека – архимандрита Агапита.
      Управо у моменту када су се стекли правни и технички услови за оснивање монашке обитељи на поседу Стевана Миловића, архимандрит Бенедикт, игуман Манастира Св. Архангела Михаила на Михољској Превлаци, поменуо је у једном разговору оцу Агапиту како је чуо од јереја Душана из Чилеа да се појавила могућност организовања првог манастира СПЦ у том делу света. То је било оно о чему је отац Агапит стално маштао – да свој монашки подвиг настави у једном малом, усамљеном месту, далеко од света. Не часећи часа, њих двојица су кренули пут Требиња где живи Стеван Миловић са својом породицом. Био је понедељак и Стеван се управо спремао за пут у Чиле. После кратког разговора више није било дилеме – већ у среду отац Агапит је са њим био у авиону за Сантјаго де Чиле!
      Тако је започела организација и изградња манастира у Чиле Чикоу, који је по благослову Митрополита Амфилохија, посвећен Васкрсењу Христовом.
      Без обзира на здравствено стање и болести које му нису давале мира, на непознавање шпанског језика и локалних обичаја, отац Агапит се без икаквог страха и сумњи потпуно посветио свом великом животном циљу, организацији монашке заједнице и изградње православног храма у Чиле Чикоу. У том послу помагао му је и рођени брат Тимон, који му се придружио пре годину дана.
      Локални мештани, углавном Индијанци, са љубављу су дочекали овог, по изгледу за њих чудног монаха. Иако се нису разумели  речима, разумели су се срцима, тако да су све чешће долазили на богослужења у његовој скромној кућици, претечи будућег манастира. Неки су већ пожелели да пређу у његову, православну веру.
      Ипак, Господ је просудио да је време боравка на земљи оца Агапита дошло своме крају, и он је нас и његова духовна чеда ове среде напустио, преселивши се у вечне рајске обитељи.
      Чим је чуо шта се догодило, владика Кирило је без оклевања пошао на дугачак пут у Чиле Чико, чиме је показао да је истински пастир и нови духовни отац своје пастве на огромном јужноамеричком континенту. Његова посета је уједно имала и историјски карактер, јер је то био први долазак једног православног епископа у чилеанску Патагонију.
      У четвртак, 8. марта, владика је раним јутарњим летом кренуо из Буенос Аиреса за Сантјаго де Чиле где га је очекивао јереј Душан Михајловић, а затим је уследио двочасовни лет до градића Балмаседа на југу Чилеа, па још два и по сата вожње комбијем до језера Генерал Карера, и на крају, у вечерњим сатима, два сата вожње трајектом по том огромном, узбурканом језеру до Чиле Чикоа, и одатле, још пола сата вожње по неравном путу до месташца Баија Хара, коначног одредишта овог дугог путовања… Треба напоменути да је трошкове целокупног путовања владике и оца Душана преузео на себе Стеван Миловић.
      У петак ујутру владика Кирило и отац Душан су преузели земне остатке оца Агапита и припремили га за опело и сахрану. Затим је у присуству верних чада оца Агапита, одслужена Заупокојена литургија и опело. У подне, ковчег са његовим телом положен је на лепом, издвојеном месту на локалном гробљу у Чиле Чикоу…
      Одмах после сахране владици се обратио један од присутних локалних мештана, поштовалаца оца Агапита, и замолио владику да крсти њега и његову породицу, што је владика Кирило са задовољством прихватио. Крштење Хуана, Елизабете и њиховог сина Вилијама, обављено је истог поподнева у привременом храму манастира Васкрсења Христовог.
      Али, ни то није био крај. Брат оца Агапита, Тимон, изразио је жељу и спремност да настави започето дело свога брата, па је те исте вечери обучен у малу схиму, са именом Јован, у част празника Првог и другог обретења главе Светог Јована Претече, који се празновао следећег дана.
      Тако је, вољом Божијом, у исти дан обављен испраћај једног великог подвижника, троструко крштење и монашење.
       
      Вечнаја памјат и Царство Небеско нашем драгом оцу Агапиту.

      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      Епископ главиницки Јован упокојио се 22. фебруара 2019. у болници у Софији послекратке борбе с раком, преноси званични сајт Бугарске Патријаршије.
       
      Блаженопочивши Јован је служио као викарни епископ митрополиту варнском ивеликопреславском Кирилу, а последњих неколико година богослужио је у светупознатом манастиру Светог Јована Рислког.
      Рођен је као Стојан Костадинов Стојков 29. новембра 1949. године у Софији. Завршио је софијскску богословју св. Јована Рилског, а 11. јануара 1969. полаже монашке завете у Бачковском манастиру.Касније исте године рукоположен је за јерођакона, а за јеромонаха 1971. г.и уздигнут у звање архимандрита 1976. године.    
      Године 1976. дипломирао је на Богословском факултету у Софији. Делао је каосвештеник у Видинској мотрополији, затим као заменик ректора софијске богословије и као начелник Синодалног литургијског одељења пре него што је постао епископ.
      Хиротонисан је  за викарног епископа Главинице 30. новембра 2010. године, и од тада је служио као викар митрополиту Варне, а од 2014. он богослужи у ставропигијалном Рилском манастиру.
       
      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      У недељу увече 13. јануара 2019. уснуо је у Господу Митрополит Сисаније и Сијатисте г. Павле. Блаженопочивши Митрополит Павле родио се у Халкиди на острву Евији 1947. године. После завршених богословских студија у Атини 1971. године, замонашен је од стране архимандрита Георгија Капсаниса  у Манастиру Светог Георгија Арма на Евији 1973. године , а затим је исте године рукоположен  у чин  јерођакона од стране Митрополита Халкиде, Истије и Северних Спорада г. Николе. Следеће  1974. године  рукоположен је у јеромонаха од стране Митрополита Халкиде, Истије и Северних Спорада г. Хрисостома Првог који га је тада произвео и у чин архимандрита давши му да буде старешина парохије у градићу Мадуди на северној Евији.   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   У тој области и парохији служио је у наредних 25. година неуморно се трудећи на пастирском пољу приводећи многе људе ка Господу Исусу Христу, а посебно омладину. Био је познат као изврстан проповедник чија је реч извирала из светоотачког предања Православне цркве и допирала до дубина људских срца савременог човека.  Посебно треба нагласти његов духовни однос са новим светитељем Цркве православне, Преподобним старцем Јаковом Цаликисом, игуманом Манастира Светог Давида на Северној Евији, где је често долазио да се духовно нахрани, како сам а тако и са поклоницима са разних страна света.   Због његове велике посвећености омладини Синод Јеладске цркве поставио је 1998. године архимандрита Павла  за секретара Синодске комисије за  хришћанско васпитавање омладине као и члана многих других Синодских комисија по питањима породица, заштите деце и демографског проблема, поготово православних породица у области Тракије на северу Грчке.   Пуних тридесет година провео је старајући се о омладини као  парохијски свештеник, духовник, учитељ и предавач у многим школама, Универзитетима широм Грчке као и на многим међународним Конференцијама посвећеним хришћанском одгоју и образовању омладине.   Од стране Јеладске јерархије на редовном заседању Сабора 28. фебруара 2006. године изабран је за Митрополита Сисаније и Сијатисте док је 04. марта  исте године рукоположен у епископа од стране Архиепископа Христодула. Пуних 14. година неуморно је служио у Митрополији Сисаније и Сијатисте трудећи се да шири реч Божију, а посебно да приближи веру православну омладини коју је неизмерно волео. Саграђени су многи нови храмови, обновљене старе цркве, утврђене нове парохије и рукоположени многи нови свештеници за време еписковања Митрополита Павла.   Широм Грчке био је познат као велики беседник,чије се беседе налазе објављене у разним књигама, часописима, а такоће и на интернету. Свуда је био цењен као добар духовник и исповедник, и како такав посебну бригу посвећивао је свештеничком и монашком позиву младих људи. Такође је био врстан писац који је објавио неколико књига , а последња коју је изашла пре неки месец била је посвећана његовом духовнику Светом старцу Јакову Цаликису са карактеристичним светоотачким насловом “ Човек који није смирен не може да воли“.   Посебну љубав гајио је према својој отаџбини Грчкој као и према својој области Македонији којој припада и његова Митрополија Сисаније и Сијатисте.   Господ је благоизволео да се упокоји у месту свога рођења у Халкиди, пошто је тај исти дан изјутра одслужио Литругију и парастос оцу протосинђела Митрополије Халкиде у градићу Ровијес. Сутрадан у понедељак  14. јануара тело блаженопочившег Митрополита Павла изнето  је на поклоњење народу у Саборни храм Свете Параскеве Митрополије Халкиде, Истије и северних Спорада а увече је служено свеноћно бдење уз присуство мноштво верника са свих страна острава Евије и читаве Грчке. Следећег дана у уторак 15. јануара тело је пренесно из Халкиде у његову Митрополију у Сијатису где га је дочекало мноштво народа са Мјестобљуститељем удове Митрополије Сисаније и Сијатисте Митрополитом Касторије г. Серафимом и других архијереја. Заупокојена Литургија и опело блаженопочившем Митрополиту Сисаније и Сијатисте г. Павлу одржана је у среду 16. јануара у Саборном храму Светог Димитрија Солунског, Митрополије Сисаније и Сијатисте, где је началстовао Његово блаженство Архиепикоп Атински и све Грчке г. Јероним уз учешће мноштво архијереја, свештеника и верног народа.   Отишао је један велики архијереј Цркве Божије који по речима Митрополита Касторије г. Серафима био “један Епископ Цркве који је заиста прославио Цркву Христову и свуда са поносом и ентузијазмом носио расу православног монаха и православног клирика.“   А саме речи блажене успомене Митрополита Павла које је изговорио приликом беседе у Храму Антонија Великог у Атини прошле године изражавају његову дубоку веру у Господа Исуса Христа као и смисао и циљ људског живота : “Шта значи да умреш? Да идеш ка Христу. Дан смрти једног верног човека празнични је дан и дан славља, јер човек иде да се сретне са Христом, и онда када си са Христом и  сусрећеш га , да ли је то повод за тугу? Зашто ти живиш? Да идемо да сусретнемо Христа.“   Архимандрит Евсевије (Меанџија)     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Ромејац,
      Епископ Атанасије (Акунда), епархијски архијереј Кисуму-а и све Западне Кеније Александријске Патријаршије, упокојио се у болници Светог Винсента у Вустеру, у Масачустсу, САД, након што се борио са тешком болешћу. Вјечнаја памјат!
      Епископ Атанасије (Амос Акунда Масаба), кисумски и западнокенијски, рођен је у западној Кенији. Завршио је основну школу и католичку гимназији, као и Богословију „Макарије III“ у Најробију , да би студирао богословље на Богословској академији  Часног крста у САД. Он је такође доктор теологије са државног универзитета Јужне Африке. За ђакона је рукоположен 12. априла 1998. године од стране митрополита зимбабвеанског Серафима, а за презвитера 25. јула 2002. од истог архијереја а сада као митрополита Јоханесбурга и Преторије. Рукопроизведен је за архимандрита 18. јануара 2010. године од стране митрополита Јоханесбурга и Преторије Дамаскина. Служио је у Кенијској митрополији, Бостонској митрополији, у САД и у мисијама Јужне Африке. Био је и предавач литургике, патрологије, културологије, антропологији и екуменизма у патријаршијској Богословији  „Макарије III“ у Кенији. Члан је Удружења теолошких установа источне Африке.
      Дана 24. новембра 2015. године, на предлог Његовог  Блаженства Теодора II, патријарха александријског, изабран је за епископа новоосноване Епархије за Кисуму и Западну Кенију. Хиротонисан је 6. децембра 2015. године.
      http://www.spc.rs/sr/upokojio_se_episkop_kenijski_atanasije
    • Од Логос,
      Епископ Атанасије (Акунда), епархијски архијереј Кисуму-а и све Западне Кеније Александријске Патријаршије, упокојио се у болници Светог Винсента у Вустеру, у Масачустсу, САД, након што се борио са тешком болешћу. Вјечнаја памјат!
      Епископ Атанасије (Амос Акунда Масаба), кисумски и западнокенијски, рођен је у западној Кенији. Завршио је основну школу и католичку гимназији, као и Богословију „Макарије III“ у Најробију , да би студирао богословље на Богословској академији  Часног крста у САД. Он је такође доктор теологије са државног универзитета Јужне Африке. За ђакона је рукоположен 12. априла 1998. године од стране митрополита зимбабвеанског Серафима, а за презвитера 25. јула 2002. од истог архијереја а сада као митрополита Јоханесбурга и Преторије. Рукопроизведен је за архимандрита 18. јануара 2010. године од стране митрополита Јоханесбурга и Преторије Дамаскина. Служио је у Кенијској митрополији, Бостонској митрополији, у САД и у мисијама Јужне Африке. Био је и предавач литургике, патрологије, културологије, антропологији и екуменизма у патријаршијској Богословији  „Макарије III“ у Кенији. Члан је Удружења теолошких установа источне Африке.
      Дана 24. новембра 2015. године, на предлог Његовог  Блаженства Теодора II, патријарха александријског, изабран је за епископа новоосноване Епархије за Кисуму и Западну Кенију. Хиротонисан је 6. децембра 2015. године.
       
      Извор: Српска Православна Црква
×
×
  • Create New...