Jump to content
Поуке.орг инфо

Знате ко је јутјубер Бака Прасе? А да ли знате ко су прабака и прадека?

Оцени ову тему

Recommended Posts

закључила сам да ћу да се сетим да сам типичан просветни радник, те ћу да узмем наочаре са тамним стаклима,  и чепиће за уши.....ако је ово игра

јесам-нисам,подваријанта игре истина-лаж, онда не знам да ли могу да нешто променим, али верујем да се још може наћи алтернатива оваквим пројектима, и медијској кампањи истих, да не постанемо дежурни ловци на овако нешто и кукумавке типа у моје време

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Биљана, два Ко кукумаче ико говори у моје време? Поштовање професији, али резултати су, генерално, мали. Зашто? Па дешавају се ствари око нас које ми не контролишемо. Нико не спори ни слободе, ни изналажења алтернатива, али немој само "реформе".

Чињеница је да је знање у деградацији, да је интелект замењен количином набубаних информација претворених у поене, да нам је бар високо школтво доно свих дна...деца терају своје и граде нове светове...нико децу н еосуђује, али шта и како дечију енергију и аленте каналистаи, то је друга ствар. Флоскуле "прогон", "не волиш", "осуђујеш"...мислим...

Поента је да ни друштво, ни родитељи, ни просвета ни Црква не знају како се поставити ка новим стварностима? Полемика Богдана и те мале косаре је одлична слика стварности...Бака је супер шта има. Но то је квала, што је нешто не баш похвално супер, јер је друго ужас...

Да не причамо о црквеном школству...ено, прије 15 година митрополит Јован у сред "усташке" Хрватсле човек отворио православну гимназију...ми Адамо броји зрнца а не можемо баби купити шпорет, да н епричам о таквим пројектима. Осујеп сајт, и рокаш флоскуле неке...шта мена бриога шта Максим Васиљевић црта? КОГА БРЕ то брига? Цртај тамо себи и диви се себи. Ма не занима ме, је ли то мисија владике? Или да поред нових стварности које се намећу друштву и деци причаш о еволуцји? То твој одговр владико? Ма да си пет пута валдика....умиј се ладном водом. немам ја ништа проитв Баке, али Бака има милион прегледа, а владика 56 и по. Зашто? Па Бака је нашао начина да допре до деце...а владика није! Супер просветари, каналишите те енергије и теленте у правом смеру...

Деца да имају алтернативу не би гладали Баку...узгре, Бака за 10 година може бити подвижник нгде на Атосу да нико з ањ не зна...Бог гледа срце...није прича у томе, него у новим световима...да владика има 50 прегледа, а Бака милион...па сад да се упитамо сви...

Још га владика онако закукуљи, па кити ли кити, па то терминологија, па десет пасуса "пемети" саспе....и то да неко чита, да за тим иде данас....аман...све са сликом коју је сам нацртао...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Gledao sam danas njegov duel na RTS sa onom curom. Eto posta i prvi kanal rijaliti. 

A sto je najveca sramota, on je decko sin svestenika a gori je od ulicara.

A i ova mala glumi neku moralnost a nista bolja nije od njega.

Strasno je to sto on ima zaista uticaj na nove generacije.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Ćiriličar 

 

 

Ако ћемо о професији, ево да додам. Од прошле године постоји један начин рада који се зове Пројект настава. То се некад звало и другачије,али метод рада се мало променио. Елем, у договору са децом, а у складу са наставним програмом, одаберемо једну тему. Онда сваки ученик добије тзв истраживачки задатак који решава сакупљањем грађе и њеном анализом, те синтезом долази до закључка. Некад се звало сократовски дијалог и сад се зове приступ материји. Онда се сви резултати искористе за рад у групама, те је најважнија ставка презентовати резултате.Како долазе до података? Коришћењем расположивих ресусрса на интернету пре свега. 

Гугл има апликацију Моја школа. Направите затворену групу, и радите. Постоји и Symbaloо, где се лекција разложи на мале пунктове (као мрежа) и ту се додају различити садржаји. То сам пробала бесплатно, али не могу да користим јер се плаћа. Имате и Еразмус пројекте. И још понешто, не бих сад да затрпам тему.

Седамдесетих година био часопис "Иновације у настави".

Дакле, не бих рекла да је јутјуб генерација продукт, већ више слика. И опомена, да нисмо довољно флексибилни и брзи и прилагодљиви на многим пољима.

Ово друго не познајем довољно, нити имам довољно информација, али примећујем да нешто није у реду.

Кад читам Свето Писмо, сваки пут застанем на неком месту. И са тумачењима ми није увек најјјасније.

Тако је то мислим данас са већином. Ретки су свезнајући и они лако прилагодљиви свим "временским приликама".

Share this post


Link to post
Share on other sites

...mora sarkazam inace  ja ne bi bio ja. :D......mislim da znam kako je Prasence pocelo......slucajno otvorio prolog koji je naso na Nesinom stolu i procito nesto o nekom jurodivom i bilo mu zanimljivo i tako nesto skapiro ...ajd i ja malo da ludujem....i krenulo mu po jutubetu....inace je decko verovatno zlatan i ne izbija iz crkve...:stadaradim:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ljudi, blago vama... Kad imate energije i zivaca da uopste pogledate o cemu se radi. :D Meni je dovoljno da procitam komentare pametnih ljudi i da vidim o cemu se radi. 

Jednom davno me je neki decko pitao cini mi se za drogu, nesto u fazonu "kako znas da ti se ne svidja ako nikad nisi probala?" I ja sam odgovorila da ne moram da probam sve sto mi se ponudi da bih znala da mi se ne svidja. On se odusevio. :D Tako nekako mislim i za ovo, da ne moramo da konzumiramo sve sto nam se servira od strane medija. Bila danas neka emisija na rts2 (saznah od tetke da su sve zanimljive sadrzaje sad prebacili na rts2), pa je jedna zena pricala o svom nomadskom zivotu, pa bila dobra muzika uzivo, koga jos briga za Baku Praseta i neku tamo njegovu suparnicu. Ubise se da objavljuju neke klipove i da budu sto interesantniji i da imaju sto vise pregleda, a onda kazu kako klincima treba objasniti da to nije realan zivot. :D:0212_rolleyes:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Ćiriličar рече

@Биљана, два Ко кукумаче ико говори у моје време? Поштовање професији, али резултати су, генерално, мали. Зашто? Па дешавају се ствари око нас које ми не контролишемо. Нико не спори ни слободе, ни изналажења алтернатива, али немој само "реформе".

Чињеница је да је знање у деградацији, да је интелект замењен количином набубаних информација претворених у поене, да нам је бар високо школтво доно свих дна...деца терају своје и граде нове светове...нико децу н еосуђује, али шта и како дечију енергију и аленте каналистаи, то је друга ствар. Флоскуле "прогон", "не волиш", "осуђујеш"...мислим...

Поента је да ни друштво, ни родитељи, ни просвета ни Црква не знају како се поставити ка новим стварностима? Полемика Богдана и те мале косаре је одлична слика стварности...Бака је супер шта има. Но то је квала, што је нешто не баш похвално супер, јер је друго ужас...

Да не причамо о црквеном школству...ено, прије 15 година митрополит Јован у сред "усташке" Хрватсле човек отворио православну гимназију...ми Адамо броји зрнца а не можемо баби купити шпорет, да н епричам о таквим пројектима. Осујеп сајт, и рокаш флоскуле неке...шта мена бриога шта Максим Васиљевић црта? КОГА БРЕ то брига? Цртај тамо себи и диви се себи. Ма не занима ме, је ли то мисија владике? Или да поред нових стварности које се намећу друштву и деци причаш о еволуцји? То твој одговр владико? Ма да си пет пута валдика....умиј се ладном водом. немам ја ништа проитв Баке, али Бака има милион прегледа, а владика 56 и по. Зашто? Па Бака је нашао начина да допре до деце...а владика није! Супер просветари, каналишите те енергије и теленте у правом смеру...

Деца да имају алтернативу не би гладали Баку...узгре, Бака за 10 година може бити подвижник нгде на Атосу да нико з ањ не зна...Бог гледа срце...није прича у томе, него у новим световима...да владика има 50 прегледа, а Бака милион...па сад да се упитамо сви...

Још га владика онако закукуљи, па кити ли кити, па то терминологија, па десет пасуса "пемети" саспе....и то да неко чита, да за тим иде данас....аман...све са сликом коју је сам нацртао...

Deca vole da se sa njima baviš, deca vole alternativu, uvek, samo im treba ponuditi, biti uključen u njihov svet...to znači na prvom mestu zadobiti poverenje, pa zatim polako delati, sa puno takta i strpljenja...a plodovi su brzo vidljivi..samo treba istrajati....

Share this post


Link to post
Share on other sites
Пре сат времена, Flojd рече

Gledao sam danas njegov duel na RTS sa onom curom. Eto posta i prvi kanal rijaliti. 

A sto je najveca sramota, on je decko sin svestenika a gori je od ulicara.

A i ova mala glumi neku moralnost a nista bolja nije od njega.

Strasno je to sto on ima zaista uticaj na nove generacije.

 

Мислим да је било на ТВ Прва.

Навијам за Бака прасета - Зна се, Бака прасе!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Жељко рече

Мислим да је било на ТВ Прва.

Навијам за Бака прасета - Зна се, Бака прасе!

Toliko o tome koliko smo u toku, ne znamo ni na kom kanalu je bilo. :D

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 11.2.2019. at 18:51, Благовесник рече

Шта је са пројектом његовог оца филм "Отац"? Уплаћивали смо и на жиро рачун, а даване и  велике донације... 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 29.1.2019. at 19:27, Благовесник рече

Је ли, шта је са пројектом његовог оца филм "Отац"? Уплаћивали смо и на жиро рачун, а даване и заиста велике донације... И?

otac.jpg

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Ромејац,
      Како су Пољка, Нада, Јела и Васиљка постале чувари града

      Ђаковица – Терасица из деветнаестог века покривена виновом лозом, на њој четири старице и два млада монаха. Да нема италијанских војника, под тешком опремом и с аутоматским оружјем, све би личило на слику каквог скрајнутог манастирчића који су од комунизма сачувале ове бакице. Стоје Пољка, Нада, Јела и Васиљка и око њих челик тенкова. Те цеви, жице и вреће пуне песка бране жене против којих се окренуо читав један град. Само су ретки погледом и понеком речју поздрављали своје тихе суграђанке и њихову решеност да по цену живота остану у својој улици, у својој цркви. Захваљујући тој одлуци, Ђаковица је сачувала мултиетничност, старице су постале чувари града, а дечански калуђери су у Храму Успења Пресвете Богородице одржали службу Божију.
      „Идеш ли ти код бака у Ђаковицу”, често се чуло у овом братству и у том питању осећала се радост сусрета с остављеним мајкама, теткама, бакама. Оне су их тако и доживљавале, све док им, 17. марта 2004. године, етничка стихија није збрисала стару кућицу, цркву коју је изградила ђаковичка сиротиња, старе иконе и записе на њима, књиге и ону лозу на тераси. Италијански војници су одступили пред руљом, новинар Јавног сервиса Косова обавестио је грађанство о протестима и закључио како је „ситуација у граду мирна док српска црква гори”.
      Пољка Кастратовић, Јела Мијовић, Надежда Исаиловић и Васиљка Перовић изгубиле су све што су имале, евакуисане су у манастир Дечане. Ту су се, за каменим столом, под огромним боровима, одмах прихватиле посла и својој „монашкој деци” почеле да помажу.
      Већ до јуна те године огромни комплекс овог манастира био је прекривен цвећем. Бака Нада Исаиловић је улепшавала Дечане.
      „Шта да радим црни кукавац од њеног цвијећа”, говорио је у шали калуђер Данило, пољопривредни инжењер и економ манастирски. На дан њене сахране пита да ли јој је неко донео цвеће које је толико волела. Од спаљене цркве остала је само камена плоча, на њој су расељени палили свеће, често уз кишу каменица којима су гађани. Пет година су старице чекале да се врате, а упорна Епархија рашко-призренска, камен по камен, обнављала цркву. На дан повратка епископ Тодосије је узео мотику и прекопао малу башту поред нове куће, бака Нада је преносила цвеће из Дечана и садила ново. Њено лице се претворило у осмех, а потпуна радост би је обузела када бу у овај ограничени простор дошло неко дете. Памтила би име и при сваком повратку питала све о њему и поручивала да дође.
      „Биле су верне Господу кад је било најтеже”, поручио је епископ Теодосије који је служио опело. „Није се угасило кандило вере овде у Ђаковици, није се затрло ово место и сећање на њега, Бог је дао да се преко слабих и немоћних сачува све што је наше. Радост с бака Надиног (Надеждиног) лица никада није нестајала и у данима болести миловала нас је својим благим погледом.”
      У најтежим временима временима сукоба 1999. у некој од посета Ђаковици митрополит црногорско-приморски Амфилохије је рекао: „Теодосије, на душу ти ове старице!” Тај завет је доследно испуњен. Старица Пољка је замонашена и данас је игуманија Теоктиста у манастиру у Ђаковици, који је метох Високих Дечана. Васиљка Перовић брише сузе над свежом хумком одмах поред црквеног зида и тихо каже: „Сад сам ја последња ђаковичка бака!”
      Четири старице су сачувале један град, две почивају у дворишту цркве у Ђаковици као стража свима који су отишли и који су морали да оду. „Само њихове душе знају шта су претрпеле”, каже један од њених пријатеља из Велике Хоче. На душу нам све што смо могли а нисмо сачували, на душу нам тешки и чести заборав који притиска наше и животе и наш рад.
      Отишла је бака Нада, радосни становник Ђаковице, двадесет година чувала је свој град, веру и љубав за све који су му дошли, и за све који нису смели да му дођу.
      http://www.politika.rs/scc/clanak/419560/Poslednja-dakovicka-baka
    • Од Жељко,
      Наша нова гошћа на ПДФ Питајте и дискутујте је др Јована Стојковић.
      Јована Стојковић, рођена 1981., лекар, специјалиста психијатрије, ради у Клиници за психијатрију Клиничког центра Србије, председник покрета Живим за Србију и савеза покрета Чувари Србије 1244, супруга, мајка, православка...
       
      Др Јовану Стојковић сте могли гледати у неколико емисија на малим екранима, док није покренута хајка на њу, потом као што можемо приметити више се не појављује на ТВ. Не зато што не жели него просто што јој није омогућено, да не кажем забрањено.
      Све учеснике ове теме бих пре свега молио да се понашају пристојно.
      Сва умесна и смислена питања су добродошла. Све провокације и глупости ће бити брисане. Упорни тролови могу очекивати бан.

      То не значи да немате право да износите супротна гледишта и ставове, али они морају бити аргументовани и да се односе на тему а не на учеснике теме и њихову личност.
      Ваша веровања, предубеђења, емоције и друго оставите за неко друго место.
      Дакле, пре свега да пожелим добродошлицу докторки Јовани на наш форум. Имали смо до сада небројено гостију. Неки су издржали решетање форумаша Поука, неки нису па су се повукли.
      Моје је убеђење да се Јована неће тако лако повући, дакле биће ово једна дуга и напорна тема, али пре свега, надам се, занимљива и едукативна.
       
       
    • Од АлександраВ,
      Понекад делује као да је једино што је предвидиво у читавој ствари заправо непредвидивост. Једина устаљена особина – неустаљеност. Нема никакве сумње да аутизам збуњује чак и оне који су читав живот провели окружени њиме. Дете које живи са аутизмом може да изгледа „нормално“, али његово или њено понашање може бити недокучиво и, једноставно, незгодно. Аутизам су раније сматрали „неизлечивим“ поремећајем, али то виђење нестаје, нарушено сазнањима и разумевањем које се продубљује у сваком тренутку. Свакога дана нам појединци са аутизмом показују да могу да превазиђу, надокнаде и на други начин управљају многим од најизазовнијих карактеристика аутизма. Уколико особе са којима се наша деца сусреду информишемо о најосновнијим елементима аутизма, то ће у огромној мери утицати на њихову способност да се развијају ка продуктивном, независном зрелом добу. Аутизам представља изузетно сложен поремећај, али за потребе овог чланка можемо да сведемо његове многобројне карактеристике на четири основне области: изазови у обради чулних надражаја, кашњење и проблеми са говором/језиком, несхватљиве вештине социјалне интеракције и свеопште питање самопоуздања детета.
      Иако велики број деце дели та четири елемента, имајте на уму чињеницу да је аутизам спектар поремећаја − не постоје два (нити десеторо или двадесеторо) детета са аутизмом која су у потпуности иста. Свако ће се дете налазити на различитој тачки спектра. Подједнако је важно и то што ће сваки родитељ, учитељ и старатељ бити на различитој тачки спектра. Без обзира да ли је у питању дете или одрасла особа, свако од њих поседује јединствен скуп потреба.
      Следи десет ствар које би свако дете са аутизмом желело да ви знате:
      Ја сам пре свега дете. Имам аутизам. Нисам првенствено „аутистично“. Мој аутизам је само један део мог целокупног бића. Не дефинише ме као особу. Да ли сте ви особа са мислима, осећањима и бројним вештинама, или сте само дебели (гојазни), кратковиди (носите наочаре) или смотани (некоординисани, лоши у спорту)? То су можда прве ствари које ду приметити када вас упознам, али оне нису све што ви јесте. Као одрасла особа, ви имате одређен степен контроле над тиме како се представљате. Уколико желите да истакнете једну одређену особину, знате како то да урадите. Као дете, ја се још увек развијам. Ни ви ни ја још увек не знамо за шта сам све способно. Ако ме дефинишете на основу једне особине, тиме ризикујете да пред мене поставите очекивања која су прениска. Ако осетим да не верујете да „ја то могу“, мој природни одговор ће бити: „Зашто да покушавам?“
      Моја чулна перцепција је поремећена. Чулни надражаји су можда део аутизма који је најтеже разумети, али вероватно представљају његов најважнији елемент. То значи да обични призори, звуци, мириси, укуси и додири из свакодневног живота које ви можда ни не примећујете мени могу бити веома болни. Само окружење у којем морам да живим често ми делује непријатељски настројено. Можда вама изгледам повучено или мрзовољно, али заиста, само покушавам да се заштитим. Ево зашто „једноставан“ одлазак у продавницу може за мене да буде пакао: слух ми је можда преосетљив. Десетине људи причају у исто време. Са звучника се оре рекламе са најновијим попустима. Музика цвили посвуда. Касе пиште и кашљуцају, млин за кафу дрља. Ножеви за месо скиче, бебе вриште, колица шкрипе, флуоресцентна светла зује. Мој мозак не може да обради све те улазне информације и долази до преоптерећења! Можда ми је њух преосетљив. Изложена риба није баш најсвежија, тип који стоји поред нас се данас није истуширао, на деликатесу деле узорке кобасица, беба у реду испред нас је укакала пелене, разбијену теглу краставаца у тредој гондоли чисте амонијаком... не могу све то да разврстам. Страховито ми је мука. Због тога што сам визуелно усмерен, вид може да буде прво чуло које се преоптерети. Флуоресцентно светло не само што је прејако, већ и зуји и бруји. Просторија као да пулсира и од тога ме боле очи. Пулсирајуће светло одбија се од свега око мене и криви све што видим – простор као да се непрестано креће. Прозори бљеште, има превише ствари и не могу да се усредсредим (за шта можда компензујем сужењем видног поља), на таваници се крећу вентилатори, сва та тела се непрестано гурају. Све то утиче на моја вестибуларна и проприоцептивна чула и сад више не могу ни да одредим где ми се сопствено тело налази у простору.
      Молим вас да разликујете нећу (бирам да нешто не урадим) и не могу (нисам у стању). Рецептивни и изражајни језик и речник за мене могу да представљају огроман изазов. Није да не слушам шта ми говорите. Једноставно вас не разумем. Када ме позовете са друге стране просторије, ја чујем: „*&^%$#@, Били. #$%^&^%$&*.......” Уместо тога, обратите ми се непосредно, једноставним речима: „Молим те да ставиш књигу на сто, Били. Време је за ручак.“ Тиме ми говорите шта желите да урадим и шта ће се следеде догодити.
      Сада ми је много лакше да послушам.
      Размишљам врло конкретно. То значи да језик тумачим крајње буквално. Веома ме збуњује када ми кажете „Кочи, мајсторе!“ када заправо желите да ми кажете „Молим те да престанеш да трчиш“. Немојте ми рећи да ћу нешто да урадим „к'о од шале“ кад се уопште не шалимо, већ желите да ми кажете да де „ово бити нешто што ћеш лако урадити“. Када ми кажете како је „Џејми запалио кући“, ја видим дечака који се игра са шибицама. Молим вас да ми једноставно кажете „Џејми је отишао кући“. Идиоми, игре речима, нијансе, наговештаји, двострука значења, метафоре, алузије и сарказам не могу да разумем.
      Молим вас да будете стрпљиви са мојим ограниченим речником. Тешко ми је да вам кажем шта ми је потребно када не знам речи којима се описује оно што осећам. Можда сам гладан, фрустриран, уплашен или збуњен, али у овом тренутку те речи нисам у стању да изразим. Пазите на говор тела, повлачење, узнемиреност и друге знаке да нешто није у реду. Понекад, пак, постоји и супротна страна медаље: можда звучим као „мали професор“ или филмска звезда, рецитујем речи или читаве разговоре који далеко премашују моје године развоја. То су поруке које сам запамтио из окружења како бих надоместио проблеме са језиком, зато што знам да се од мене очекује да нешто кажем када ми се неко обрати. Можда су то исечци из књига, са телевизије, из говора других људи. То се зове ехолалија. Није обавезно да разумем контекст или изразе које користим. Знам само да након тога не морам да смишљам одговор.
      Због тога што ми је језик толико тежак, веома сам визуелно оријентисан. Молим вас да ми покажете како нешто да урадим, уместо што ми само говорите. И молим вас да будете спремни да ми покажете више пута. Велики број истоветних понављања ми помаже да научим. Графички распоред ми изузетно много помаже да прођем кроз цео дан. Као и ваш распоред часова, помаже ми да превазиђем стрес који настаје када морам да се сетим шта је следеће, омогућује ми да лако прелазим са једне активности на другу и помаже ми да управљам својим временом и испуним ваша очекивања. Потреба за графичким распоредом неће нестати док будем одрастао, али „ниво представљања“ може да се мења. Пре него што научим да читам, потребан ми је графички распоред са фотографијама или једноставним цртежима. Како будем растао, можда ћемо прећи на комбинацију речи и слика, а још касније и искључиво на речи.
      Молим вас да се усредсредите и да радите на ономе што могу да учиним, а не на ономе што не могу. Као и свако друго људско биће, не могу да учим у окружењу у којем ми се непрестано даје до знања да нисам довољно добар и да ме је неопходно „поправити“. Покушај да радим нешто ново у окружењу у којем ћу због тога скоро сигурно бити критикован, ма колико „конструктивно“, постаће нешто што ћу избегавати. Тражите моје предности и наћи ћете их. Постоји више од једног „правог“ начина како се већина ствари може урадити.
      Молим вас да ми помогнете са друштвеним односима. Можда изгледа као да не желим да се играм са осталом децом на игралишту, али понекад једноставно не знам како да отпочнем разговор или да се прикључим игри. Уколико другу децу подстакнете да ме позову да им се придружим у фудбалу или кошарци, можда ду им се радосно придружити. Најбоље функционишем у структурисаним активностима игре које имају јасан почетак и крај. Не знам како да „читам“ изразе лица, говор тела и осећања других, тако да ценим непрестану обуку по питању исправних реакција у друштву. На пример, ако се смејем када Емили падне са тобогана, не мислим да је то смешно. Једноставно не знам која је права реакција. Научите ме да кажем „Да ли си добро?“
      Покушајте да утврдите шта окида моје крахове. Нервни слом, крах, инаћење или како год да то желите да назовете, за мене су много страшнији него за вас. Јављају се због тога што ми је неко од чула преоптерећено. Ако можете да откријете због чега се јављају, можемо их спречити. Водите белешке за време, окружење, људе, активности. Можда де се појавити некакав образац. Покушајте да запамтите да је понашање облик комуникације. То вам може дати до знања, чак и кад моје речи то не могу, како доживљавам нешто што се дешава у мом окружењу. Родитељи, имајте на уму и следеће: понашање које се понавља може да има медицински узрок. Алергије и осетљивост на храну, поремећај сна и проблеми са органима варења могу да имају корените утицаје на понашање.
      Волите ме безусловно. Заборавите мисли као што су „само када би...“ и „зашто не може да...“ Ни ви нисте испунили сва очекивања која су ваши родитељи имали за вас и не бисте волели када би вас на то непрестано подседали. Нисам бирао/бирала да имам аутизам. Запамтите да се аутизам дешава мени, а не вама. Без ваше подршке, моје шансе за успешно, самодовољно зрело доба веома су мале. Уз вашу подршку и вођство, могућности су много веће него што можда мислите. Обећавам да то и завређујем.
      И напокон, три речи: стрпљење, стрпљење, стрпљење. Радите на томе да мој аутизам посматрате као другачију способност, а не као неспособност. Превазиђите то што видите као ограничења и погледајте шта ми је аутизам подарио. Можда заиста нисам добар са контактом очима или у ћаскању, али да ли сте приметили да не лажем, не варам у играма, не оговарам осталу децу и не судим о другим људима? Исто тако је тачно да можда нећу бити следећи Мајкл Џордан. Међутим, уз пажњу на ситне детаље и капацитет за изузетну усредсређеност, можда ћу бити следећи Ајнштајн. Или Моцарт. Или Ван Гог. И они су имали аутизам.
      Све што могу да постанем неће се десити без вас као мог темеља. Заступајте ме, будите мој пријатељ и видећемо докле могу да стигнем.
      Елен Нотбом

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...