Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Поуке.орг инфо

Знате ко је јутјубер Бака Прасе? А да ли знате ко су прабака и прадека?

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 15 минута, Nebojš.a рече

Gledam ovaj poslednji klip okačen na temi sa o. Nenadom. Nešto mi je o. Nenad neubedljiv. Kao da ne može da nađe rešenje kako da izvaga i kako da nastupi. Pa je zauzeo neki sitan stav. Tu i tamo korektnjikavo, ali krajnje bledunjavo. Možda je grubo ovo što ću reći - ali meni izgleda kao prenemaganje.

Covek je veoma hrabar I ne bezi od suocavanja sa mladalackim trazenjima, a pri tom odrzava bliskost sa svojim sinom! Svaka mu cast. Malo ko od nas roditelja bi pristupio ovakvom radu sa decom, a kamoli svestenik da se eksponira I to u ovo vreme prepuno iskusenja za Crkvu. Neka bi nas Bog sve utvrdio u veri, nadi I ljubavi, primerima koji  nadju svoje mesto u dusama svakog hriscanina.

Share this post


Link to post
Share on other sites
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
пре 59 минута, Nebojš.a рече

Gledam ovaj poslednji klip okačen na temi sa o. Nenadom. Nešto mi je o. Nenad neubedljiv. Kao da ne može da nađe rešenje kako da izvaga i kako da nastupi. Pa je zauzeo neki sitan stav. Tu i tamo korektnjikavo, ali krajnje bledunjavo. Možda je grubo ovo što ću reći - ali meni izgleda kao prenemaganje.

A najradije bi mu rekao mani se ovih traš gluposti bez imalo smisla i stila, ali ne moze decko je takodje pod uticajem lajkova i velikog broja korisnika, kao i novca koji od toga zaradjuje. Gleda da se i on pojavi, kako bi po nesto pametno cula djeca koja slusaju kroz ovo sto sin trašira. Evo ja sam pricao sa desetak mladjih tinejdzera od 14-15 i svi kazu da im je smijesno kad neko ovo gleda i slusa.

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 29.1.2019. at 19:10, Благовесник рече

Шта је са пројектом његовог оца филм "Отац"? Уплаћивали смо и на жиро рачун, а даване и  велике донације... 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 11.2.2019. at 17:02, Ronald рече

A najradije bi mu rekao mani se ovih traš gluposti bez imalo smisla i stila, ali ne moze decko je takodje pod uticajem lajkova i velikog broja korisnika, kao i novca koji od toga zaradjuje. Gleda da se i on pojavi, kako bi po nesto pametno cula djeca koja slusaju kroz ovo sto sin trašira. Evo ja sam pricao sa desetak mladjih tinejdzera od 14-15 i svi kazu da im je smijesno kad neko ovo gleda i slusa.

Kako bi ti reagovao u toj situaciji? 

Odgledah par snimaka sa ocem, vidi se da je coveku neprijatno kad decko koristi neke ruzne izraze, savetuje ga lepo... Mogao je da odbije da se pojavi s njim i toliko.

Ovako bar daje primer i nama kako treba sa decom tinejdzerima u neprijatnim situacijama.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 часа, Maja Pavlovic рече

Kako bi ti reagovao u toj situaciji? 

Odgledah par snimaka sa ocem, vidi se da je coveku neprijatno kad decko koristi neke ruzne izraze, savetuje ga lepo... Mogao je da odbije da se pojavi s njim i toliko.

Ovako bar daje primer i nama kako treba sa decom tinejdzerima u neprijatnim situacijama.

Ja sam rekao da bi najradije, sto znaci da je svjestan situacije u kojoj se Bogdan nalazi. Ne daje ti primer jer ovaj decko sigurno nije odgojen onako kako je otac Nenad zelio, siguran sam da se njemu Boganovi klipovi ne svidjaju. Pretpostavljam da misli kako je ovo prolazan period u njegovom zivotu. Bodgan je posten, ali snima gluposti, djeca vole gluposti i tras, narocito ako neko ne utice na njih. Ja bih ga iskreno pustio, sad je kasno da on utice u kracem periodu na njega, na tome se trebalo raditi ranije. Vjerovatno je naporno radio ali taj period od 14-18 godina je napravio prekretnicu posto tada djeca slabo koga slusaju, mada vjeruj mi roditelji su cesto tvrdoglavi i ne razumiju djecu. Tinejdzeri hoce starije i zrelije prijatelje a ne roditelje u tom periodu. Roditeljstvo je tesko, iscrpljujuce i emotivno i fizicki ali su i dobici kasnije nemjerljivi sa bilo cim. Generalno Bogdanu je ok, on ima korisnike, lajkove i novac, znaci sposoban je. Otac Nenad se pojavio u klipovima kako bi ublazio malo sve ovo sto vidimo u Bogdanovim klipovima i pokusao da pokaze i njegovu drugu stranu, koju cesto ne vide korisnici a oni u porodici svakako vide. Nece djeca gledati ove klipove kad malo porastu, ali iskreno ne vidim nesto pozitivno iz ovih klipova. Ne vidim ni negativno, vec samo besmisleni klipovi koje snima gotovo svakodnevno jer je i sam zavistan od koristi koje ima od toga, sto je za ocekivati. Iskreno bolje je djeci da igraju kvalitetne igrice, nego da gledaju njegove klipove jer da nema oca Nenada vrlo malo bi dobili i kada su u pitanju eticke vrijednosti koje svi roditelji zele da usvoje njihova djeca. Po meni glavni problem sa odnosom roditelja-djece i tinejdzrskom neposlusnoscu je to sto im roditelji dosta cesto ne prilaze na nacin kako djeca zele da cuju, kao sto sam naveo prijateljski( otud djeca cesto kazu " pusti me", " sta ti znas" itd.) zbog toga im Baka dodje kao bolja alternativa jer im isprica dosta toga na bleja nacin. Ako djeca vec gledaju onda i roditelji trebaju sa njima pa da nastave razgovor slicno kao sto otac Nenad pokusava sa njim u klipovima:-) Znas sto ja ovo govorim jer z generation i mladji i generation pate od ozbiljnih problema sa depresijom i aksioznoscu sto je povezano sa pametnim telefonima( preciznije sadrzajem koji gledaju) zbog toga im treba oblikovati razgovore upravo kroz virtuelni i realni svijet koji oni zive. Ni slucajno im uzimati ili zabranjivati telefon, vac sa njima potraziti alternative na netu ili ozbiljno popricati o necemu sto vec gledaju i kako se nakon toga osjecaju, sta im je zanimljivo itd. Sve je to iscrpljujuce ali sta da se radi, na razgovoru i razumijevanju se zasniva ljubav.

Evo nesto zanimljivo, jedan ostar tekst i drugi koji to ublazava i ne vidi tako opasno uticaj pametnih telefina na djecu( njihovo mentalno zdravlje)vec navodi i koristi:

https://www.theatlantic.com/magazine/archive/2017/09/has-the-smartphone-destroyed-a-generation/534198/

https://slate.com/technology/2017/08/smartphones-havent-destroyed-a-generation.html

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Ronald 

 

preterujes. o Nenad je ukapirao šta je po sredi, to mu je i rekao...da surfa na tom talasu treša...ne možeš ti u kulturi gde je treš mejnstrim ne samo za decu nego i za odrasle da imš milion subova u regionu a da sviraš klavir i nisi Ceca. malo je nemoguće.

on jeste u jednom trenutku počeo da izbacuje :kontent: za koji vise nema idejno pokriće, neka dinamika je otprilike tri dnevno ako se želi ostati u igri i zadržati engejdžment publike ali daleko od toga da je sve što treš. 

 

jer meni ne treba autotjun da pevam...mali ima divan glas.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 11.2.2019. at 8:56, Broken рече

 

Прво што сам приметио ( исто је било у једном клипу који је радио са мајком) је, по мени, изузетно квалитетан однос родитељ-дете. Рекао бих здрав однос, отворен, слободан, близак. Као неко ко је отац тинејџера могу само да пожелим  нешто слично.

 

Lep ti je post, sadržajan, zanimljiv. Ovo sam istakla da  bih učinila nešto što mi se baš ne dopada...da bih zavirila u tudju intimu, ali ljudi su javno govorili o sebi tako da to valjda nije ogovaranje.

Čini mi se da je Bakina potreba da se eksponira na taj način delom posledica okolnosti u kojima je odrastao. Sećam se još davno kad su deca bila mala. oNenad je izjavio kako je imao veliku borbu da devojčicama, ima ih dve, ne kupe Barbike. Rekao je da je bilo teško ali su uspeli. 

Baka je rekao da nikada nije čuo roditelje da psuju, da nikada nije psovao pred njima, da je postio svaki post, išao u crkvu..itd. Zar ti se ne čini da je sve ovo delom pobuna jednog čoveka koga su često primoravali da radi šta ne želi...Mi sada svi znamo...ne treba decu terati u crkvu, ja imam čitav ritual dogovora da odvučem tinejdžera na liturgiju i da se njegova sloboda ne oseti ugroženom, iako je išao još kao mali...

A odrasti u ekipi u kojoj ne možeš da dobiješ Barbiku i ko zna šta još, moraš da ustaneš svake nedelje, moraš da postiš a jede ti se čokolada itd...kod nekog je prošlo ali kod karaktera kakav je Bogdanov verovatno taj bunt mora da izađe napolje. Na stranu što je i ta scena kojoj pripada mahom zasnovana na vulgarnoj upotrebi jezika kao izražajnom sredstvu.

Ali povrh svega medju njima vlada Ljubav i ona sve prevazilazi. Svaku razliku i nemoć da se nešto promeni svojim snagama. Pa i sopstveno dete.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, ana čarnojević рече

@Ronald 

 

preterujes. o Nenad je ukapirao šta je po sredi, to mu je i rekao...da surfa na tom talasu treša...ne možeš ti u kulturi gde je treš mejnstrim ne samo za decu nego i za odrasle da imš milion subova u regionu a da sviraš klavir i nisi Ceca. malo je nemoguće.

on jeste u jednom trenutku počeo da izbacuje :kontent: za koji vise nema idejno pokriće, neka dinamika je otprilike tri dnevno ako se želi ostati u igri i zadržati engejdžment publike ali daleko od toga da je sve što treš. 

 

jer meni ne treba autotjun da pevam...mali ima divan glas.

 

Malo je moguce, jer je ovo doba interneta gdje ti je sve dostupno. Problem je sadrzaj gdje imamo 95% trasa, ali svako moze da pronadje kvalitet. Previdjas jednu bitnu stvar draga moja, on je odgajan od oca koji je umjetnicki i teoloski obrazovan. Neki od nas to nisu imali, nisu bili u mogucnost nista od toga da nam pruze. Ja sam od njega stariji 9 godina( upucen sam dosta u njegovu generaciju) ali nikada nisam bio podlozan trasu iako sam odgajan od roditelja koji nisu pruzili nista vrijedno kada je u pitanju nauka, umjetnost ili etika. Dobri ljudi, posteni ali jednostavno nisu bili sposobni za to i morao sam sve sam, nije mi niko pomogao da razvijem analitycal i critical thinking. Takodje u skoli mi niko nije nista ponudio( skola mi se u sestom smucila), tek kasnije sam shvatio da su nastavnici isto pogubljeni ljudi( ne svi ali dobrim dijelom) koji cesto nemaju ni zelje ni volje a ni znanja da obrazuju djake. To je dovelo do toga da od 7. osnovne pa do kraja srednje bukvalno nisam isao u skolu ili preciznije i kad sam isao bio sam kao duh. U srednjoj nikada nisam nosio( a ni kupio) knjigu ili svesku. Zavrsio sam nekako ali uvijek sa dvije jedinice za popravni, 29 neopravdanih itd. Cituckao sam uglavnom nesto sto je mene interesovalo. Sjecam se jednom na srpskom sam se svadjao sa nastavnikom i razrednim, uvjeravao ga koliko je glupavo sto od nas zahtjeva da ucimo stihove Gorskog vijenca( koji sam citao sam kroz osnovnu) napamet a ne da ih kriticki analiziramo. On se pravdao da je planom tako predvidjeno ali nije shvatao da je to poezija a ne Njegosev licni stav, stavovi su iskazani kroz politicka pisma, poezijom je opisao stanje, stavove ljudi i njihov karakter. Od nedavno imamo istoricare kao Zivko Andrijasevic koji su pisali knjige o Petrovicima ali i o Njegosu razbili predrasude i mitove. Razredni nije citao istoriju. Medjutim danas imamo mogucnost da izaberemo sta cemo da slusamo a nekada nije postojala ta mogucnost, vec smo bili izlozeni maksimunu tri kanala ili srecni kao neki millennials kojima roditelji kupe satelitsku antenu. Mogu reci i da mi je to dosta pomoglo da izbjegnem tras.Decko ima talenta za muziku, to je bilo jasno i prije ovih klipova o svemu i svacemu ali to ne znaci da se nije pogubio i ne zna sta uopste vise da snima. Znas ti koliko je milion korisnika kod nas, treba to odrzavati, otud dosta gluposti. On se ponasa slicno kao nasi pjevaci( ali i strani) koji snimaju svako mjesec dana pjesme i gledaju koliko im pjesma ima lajkova. Ne stvaraju, nego stancaju zbog lajkova i novca i ega na kraju ktajeva. Sloba Radanovic takodje ima mnogo talenta, ima fenomenalan glas,ima cak smiala i  za pisanje pjesama ali je vecinu energije potrosio na budalasanje, tras pjesme i spotove. Ceca i Aca Lukas su David Bowie za ove sad pjevace koje kod nas djeca slusaju kao sto Rasta, Buba i Jala. Cak je i Aca Lukas znao da kupi pjesme od nekih ljudi koji su napisali od srca i sa velikim bolom kao "Suncokreti". Cak i kad su krali ili legitimno  kupovali muziku znali su da sacekaju koliko toliko smislen tekst pa makar bio tras kakav je donio Grand i co. I Bogdan je snimao klip i sa Nixom Zizu, jos jednom budalom sa you tuba.

Danas kupis jednu knjigu Artefakt za svemirsko putovanje i naucis sta je nauka, naucna fantastika i umjetnost.

Skines sa neta od Kisa Cas anatomije i naucus sta je nauka knjizevnosti itd.

Ima mnogo djece koja ova ne slusaju tako da tras okruzenje ne utice na njih a roditelji im nisu nista intelektualno ponudili, niti su im kupili knjigu, otud manje izgovora za tras debilizam. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 часа, Ronald рече

 

Skines sa neta od Kisa Cas anatomije i naucus sta je nauka knjizevnosti itd.

Ima mnogo djece koja ova ne slusaju tako da tras okruzenje ne utice na njih a roditelji im nisu nista intelektualno ponudili, niti su im kupili knjigu, otud manje izgovora za tras debilizam. 

 

Ne mozes nauciti sta je nauka o knjizevnosti tako sto ces procitati Cas anatomije. :)

Sve sam ja to predvidela i zato sam upisala dete u muzucku skolu. Nije neki talenat ali je zavrsio nizu muzicku  i ne mozes mu podmetnuti nista. I na primer gotivio je Baku jako. Sad je vec prerastao, Bakina ciljna su tako...12 - 13...malo preko. Mozda i stariji ne znam...Preponosan je zato sto je provaljivao trendove dok jos nisu bili aktuelni. Uglavnom je sve jutjub zvezde pratio kada su imali vrlo malo subova. 

Moj zivotni uspeh je to sto ne slusa Jalu i tu ekipu. Prevrne ocima a meni drago kao da je zavrsio Prinston:D  Toliko je jak taj uticaj sredine, vrsnjacke grupe i trendova.

Bio je clan biblioteke od 3 godine, dok se citalo citalo se i procitalo sve za decu, ali gotovo je sa tim. Da li ce otkriti knjige ne znam...Naterala sam ga da procita Starac i more ali je pre toga odgledao ovo  jer jutjub je njihova biblioteka :smeh1: https://www.youtube.com/watch?v=qADbLs249Fg 

Odvedem ga u Belvedere...bleji ispred Klimta i kao ajd sad da idemo u soping dok ja gledam u telefon.

Oni su jednostavno takvi. Generacija Z. I ja se vise ne ljutim na njega. Ko pre shvati to bice mu lakse. 

sad mu je neka cica dala svoju sifru za Netlfix i sta cu, moram da udjem u svet Netlfixa da ispratim i to...a ne znam sta me sve ceka :smeh1:

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, ana čarnojević рече

Ne mozes nauciti sta je nauka o knjizevnosti tako sto ces procitati Cas anatomije. :)

Sve sam ja to predvidela i zato sam upisala dete u muzucku skolu. Nije neki talenat ali je zavrsio nizu muzicku  i ne mozes mu podmetnuti nista. I na primer gotivio je Baku jako. Sad je vec prerastao, Bakina ciljna su tako...12 - 13...malo preko. Mozda i stariji ne znam...Preponosan je zato sto je provaljivao trendove dok jos nisu bili aktuelni. Uglavnom je sve jutjub zvezde pratio kada su imali vrlo malo subova. 

Moj zivotni uspeh je to sto ne slusa Jalu i tu ekipu. Prevrne ocima a meni drago kao da je zavrsio Prinston:D  Toliko je jak taj uticaj sredine, vrsnjacke grupe i trendova.

Bio je clan biblioteke od 3 godine, dok se citalo citalo se i procitalo sve za decu, ali gotovo je sa tim. Da li ce otkriti knjige ne znam...Naterala sam ga da procita Starac i more ali je pre toga odgledao ovo  jer jutjub je njihova biblioteka :smeh1: https://www.youtube.com/watch?v=qADbLs249Fg 

Odvedem ga u Belvedere...bleji ispred Klimta i kao ajd sad da idemo u soping dok ja gledam u telefon.

Oni su jednostavno takvi. Generacija Z. I ja se vise ne ljutim na njega. Ko pre shvati to bice mu lakse. 

sad mu je neka cica dala svoju sifru za Netlfix i sta cu, moram da udjem u svet Netlfixa da ispratim i to...a ne znam sta me sve ceka :smeh1:

 

 

Naravno da ne mozes nauciti sta je nauka knjizevnosti kroz jednu knjigu, trebas procitati desetine knjiga, pretpostavljas na sta sam mislio, ne bukvalno. Ne mozes nauciti sta je filozofija nauke kroz jedan semestar, ali mozes razumjeti osnove ukoliko procitas Poperovu Logiku naucnog otkrica.

Nemoj da mislis kako sam ja prestrog, da dijete nesto treba, da ga treba non stop tjerati, ponekad da, ne mislim na da je konstantan pritisak dobar , to je pretjerano, opasno po mentalno zdravlje dijeteta ali roditelji moraju razgovarati i pokusati usmjeriti dijete. 

Medjutim ako sam ja uspio nekoliko momaka ili jos vise djevojaka (sad imaju 20 kad su imale) kad su imale15-16 da zainteresujem za nauku, umjetnost, itd., ali i da upisu hemijski inzenjering, medicinu, raf itd, a povremeno sam ih gledao i cuo se sa njima onda moze svako svoje dijete makar malo da usmjeri od trasa.l na nesto kvalitetnije.

Iskreno mnogim sam razbio predrasude o sexualnim orijentacijama, zanimalo ih je to, mom drugu koji je bio najzadrtija osoba na svijeti, na nivou navijaca koji bi ih tukli, impulsivan, agresivan ali u dubini njezna osoba odrastao pod pritiskom i kroz agresivan sport. Iskreno to tinejdzere najvise zanima, zasto su ljudi homo, sta ih razlikuje od hetero, zasto su bi i trans, je li sex. orijentacija fiksna, zasto nije 100 fiksna, kako se zene i muskarci sexualno stimulisu na razlicite image, zasto se kod zena cesto mimoliaze uzroci sexualne stimulacije u odnosu na sexualne prefererencije i sexualnu zelju, zasto kod zena podjednako treba uzeti i subjetktivno i objektivno sto se moze utvrditi vagianalpletismografom itd., itd. Na primer zasto je odnos prema sexu dosta raznolik od kulture do kulture itd.To tinejdzeri takodje zele da im neko objasni, dosta toga upravo u godinama kad ih sve to interesuje. Roditelji uglavnom sa njima ne popricaju nista o sexualnim odnosima, izbjegavaju uopste te teme. Da ne govorim koliko ih zanima sta i kakvo je dejstvo pojedinih droga itd., Kad im se lijepo objasni mnogi izgube zelju i pored uticaja okruzenja. Treba im prijarelj a ne autoritet kad im svijest eksplodira a pitanja i zelje bujaju dok su svakodnevno zatrpani svakakvim vijestima i ne mogu da odvoje istinu od lazi. Da ne govorim koliko su djevojcice depresine i nemaju sa kim da popricaju o tome.

Ne sumnjam ja da si se ti trudila i da se trudis, ali ne ocekujem nista manje od tebe, narocito kada su neka knjizevna djela u pitanju, kao i sve ostalo. Slazem se da treba biti srecan i zadovoljan sta god od tog trasa da dijete ne slusa. :)

Na forumu ima dosta ljudi sa kojima se manje ili vise slazem po pitanju raznoraznih tema ali sto se tice moralnih vtijednosti, njohovog licnog morala i odgoja djece vecina njih su ulozili ili ulazu mnogo napora.

Htio sam reci za Bogdana, zao mi je sto talentovan decko ne iskoristi isti za stvaranje kvalitetne umjetnosti. Evo sevdah kod nas mnogi ne razumiju ali to je vrhunska umjetnost, Ivan Jankovic je pisao dosta o fikozofiji sevdaha.

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, ana čarnojević рече

@Ronald 

Cekaj...sta je sa tvojim faksom? Gotovo? 

Ja sam polozio sve ispite u roku, ostala mi jos cetiri i vise nisam mogao to da izdrzim, jednostavno sve se svodi na ucenje napamet i ne vidim smisao, a ni korist iskreno, jer kod nas su uglavnom svi ekonomisti od diplomiranih do doktoranata. Kaze meni jedan lik na privatnom fakultetu dobijes diplomu do poda i pecat kao glava od stonoteniskog reketa:-)) Evo u Srbiji doktori nauka Sapic, Tabakovic, Stefanovic, Mali, radovi bukvalno plagijati, cijeli dijelovi prepisivani. Prof Danica Popovic je analizirala recenicu po recenicu flomasterom doktorat od Stefanovica, to je sprdnja od rada. Jos ludje od svega su besmislene teme:-))) Ja sam na nekim ispitima bio student demonstrator gdje nemaju asistente, Makroekonomija, Racunovodstvo troskova, ljudi cak i cijele zadatke iz RT uce napamet, po nekoliko strana. Fascinantno je koliko ljudi radi na fakultetu a ne znaju sta medju studentima 99% ne zna sta je ekonomija. Iskreno, htio sam da se bavim fitness modelingom i treniranjem ljudi, to najvise volim, sto sam i radio ali to sam onemogucen zdravstveno i za pet godina nisam uspio to da popravim. To je prelijepo jer uzivas, sve u jednom hobi, posao i pristojna zarada plus sam mislio da radim dodatno kao koktel majstor. Tu je takodje izgled tijela itekako bitan, ljudi gledaju uglavnom tijelo a ne koliko si vjest sa sejkom, ali i to se uci kroz trening. Na primer Zrce u Hrvatskoj trazi koktel majstore, to je hrvatska Ibica i zarade su bas velike. Vezano za fakultet ako bih sad upisivao ne bih nista kod nas, zivjeli autodidakti i Ed Witten, ali na zapadu takodje ne bih, sem ako bih radio posao gdje je to neophodno, medicinari na primer. Kod nas su knjige manje vise katastrofalne, to je psihicko zlostavljanje djece. Facebook, Google, Microsoft, Apple, itd. diplome manje vise ne interesuju, vec odavo je to trend. Znam jednog momka iz teretane ozenio se u USA i zaposlio  u Applu, niko mu diplomu nije trazio niti je on ponio u USA, nije ni diplomu srednje:-)  O uzasu skolovanja kod nas bih mogao do sutra,evo nesto:

Cudno je uopste kako na primer cak i na matematickom, znam u Sarajevu ljudi polazu i prolaze matematicku analizu iz knjiga koja uopste nije rigorous( citam od Abbot Understanding analysis)vec uce iz jedne koja je napisana za tehnicki fakultet u Zagrebu napredna matematika 1, 2, 3 i nije rigorous. Nije problem poloziti, nego odsustvo razumijevanja, i razvijanje intuicije. To je upravo problem cjelokipnog naseg skolovanja, nedostatak logike kao podloge za razumijevanje bilo cega, na primer u matematici proof, geometrije, a na fakultetu dosta ljudi znam da muce muku sa Linearnom algebrom. Zatim ljudi ne uce epistemologiju od pocetka skolovanja i ne znaju sta je nauka a doktoriraju. Kako kaze Milan Cirkovic da bi razumjeli nauku neophodno je da razumijemo njenu filozofiju.

Zatim ucenje stranih jezika kroz skolu je zivi uzas, cak i kroz kurseve( izvan konverzacijskih), ja se pitam da li je iko naucio jezik kroz osnovnu i srednju skolu, kod mene nije niko. Ako su nesto naucili to je ise kroz igrice i serije. Citao sam naucni rad od Paula Nationa, vjerovatno ponajboljeg lingiviste i manje vise je procjena od strane njega ali i drugh da treba procitati oko 12 miliona( to ne vazi za sve, neko 10, a neko vise) rijeci kako bi mogao razumjeti 9000 ili 10 000. Otprilike on je izracunso da 12 puta treba ponoviti rijec kako bl bila upamcena u pasivnoj memoriji. Obicno se citaju graded readers na pocetku, kako bi se postigao veliki input. Kod nas toliko smaraju sa gramatikom i ucenjem napamet a to je toliko nepotrebno izvan nekih osnova. Khatsumoto sa AJATT je naucio za 18 mjeseci japanski do nivoa da se zaposli u japanskoj kompaniji kao softverski inzenjer, a prije nikada nije ucio japanski.  

I dalje su skole potrebne ali je nevjerovatno koliko su postale lose u doba kada svake godine imamo ogroman broj besplatnih kuseva sa najboljih univerziteta.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Ronald 

sve si ti u pravu ali ta 4 ispita jednostavno moraš da položiš. pa budi koktel majstor koliko hoćeš. ali da ostaviš to tako...to se jednostavno ne radi.

znam gori slučaj...dečko je dao SVE ispite na GRADJEVINI ali ne može da napise diplomski:smeh1: dobro, ima tu svega, duvke, alkohola.... ali Gradjevina  :smeh1: pa samo kad zamislim sve te matematike nije mi dobro. i sve ode u vetar.

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, ana čarnojević рече

@Ronald 

sve si ti u pravu ali ta 4 ispita jednostavno moraš da položiš. pa budi koktel majstor koliko hoćeš. ali da ostaviš to tako...to se jednostavno ne radi.

znam gori slučaj...dečko je dao SVE ispite na GRADJEVINI ali ne može da napise diplomski:smeh1: dobro, ima tu svega, duvke, alkohola.... ali Gradjevina  :smeh1: pa samo kad zamislim sve te matematike nije mi dobro. i sve ode u vetar.

 

 

Vjerovatno si donekle u pravu, ali razocara se covjek narocito kao ja ko je scienceman. Nema vise koktel majstora, jer nema mogucnost za treniranje hahaha:D

Hahaha nema kod mene nikakve duvke, alkohola, cigareta, ja cak ni slatkise ne jedem osim ako je bas neka prilika kad ne mogu izbjeci, kupovne ne. Naravno jesam  ljubitelj kvalitetnog hedonizma ali to ne podrazumjeva trpanje, to iskreno bas ne volim.  Ljudi piju espresso citav zivot i ne osjete razlike posto to rade uglavnom iz navike. 

Ana nije matematika teska. Narocito nije teska matematika na tehnickim fakiltetima, jer nije rigorous. Bas kad pomenu gradjevinu i matematiku, upoznao sam jednog decka koji je masterirao mehatroniku i on meni kaze tek sam shvatio sta je matematika kad sam radio kroz neke prakticne primere iz njegovih strucnih predmeta. Medjutim nije shvatio rigorous matematiku. Nije mu ni trebalo, matematika se uci obicno prema potrebi. Osim fizike, samo jednog dijela matematicke fizike, proof je manje vise nepotreban. Paul Dirac je jednom rekao ne interesuje me dokaz vec kako da se matematikom posluzim kao alatom u objasnjenju fizickih fenomena. Donekle je u pravu ali Ed Witten je jedini fizicar koji je dobio Fieldsovu medalju i doprinjeo fizici kroz pure mathematics.

Sta je problem kod djaka i straha od matematike? Prvo imaju strah koji se prenosi od ljudi koji nisu htjeli da pokusaju i otud ne zele ni da razmisljaju o matematici. Zatim niko nemaju strpljenja jer neku knjigu iz matematike od 100 strana treba citati 2-3 mjeseca a ne kao beletristiku. Treba razjasniti znacenje svih pojmova, dovesti ih u vezu itd.  Zatim kod nas u skolama niko ne cita uopste knjigu iz matematike, niti razumiju sta je sta, cak i vecina njih koji imaju petice to sablonski uce, pazljivo slusaju, provjezbaju slicne zadatke i to je to. 

Matematika je daleko laksa za uciti na primer apstraktna algebra u odnosu na anatomiju na medicini. Narocito kod nas polaganje anatomije je ranije bilo psihicko zlostavljanje studenata gdje oni zaborave mnogo toga mjesec dana nakon sto poloze.

Zatrpao sam temu nepotrebnim porukama, sorry svima.

Pozz Ana

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах

  • Сличан садржај

    • Од Ромејац,
      Како су Пољка, Нада, Јела и Васиљка постале чувари града

      Ђаковица – Терасица из деветнаестог века покривена виновом лозом, на њој четири старице и два млада монаха. Да нема италијанских војника, под тешком опремом и с аутоматским оружјем, све би личило на слику каквог скрајнутог манастирчића који су од комунизма сачувале ове бакице. Стоје Пољка, Нада, Јела и Васиљка и око њих челик тенкова. Те цеви, жице и вреће пуне песка бране жене против којих се окренуо читав један град. Само су ретки погледом и понеком речју поздрављали своје тихе суграђанке и њихову решеност да по цену живота остану у својој улици, у својој цркви. Захваљујући тој одлуци, Ђаковица је сачувала мултиетничност, старице су постале чувари града, а дечански калуђери су у Храму Успења Пресвете Богородице одржали службу Божију.
      „Идеш ли ти код бака у Ђаковицу”, често се чуло у овом братству и у том питању осећала се радост сусрета с остављеним мајкама, теткама, бакама. Оне су их тако и доживљавале, све док им, 17. марта 2004. године, етничка стихија није збрисала стару кућицу, цркву коју је изградила ђаковичка сиротиња, старе иконе и записе на њима, књиге и ону лозу на тераси. Италијански војници су одступили пред руљом, новинар Јавног сервиса Косова обавестио је грађанство о протестима и закључио како је „ситуација у граду мирна док српска црква гори”.
      Пољка Кастратовић, Јела Мијовић, Надежда Исаиловић и Васиљка Перовић изгубиле су све што су имале, евакуисане су у манастир Дечане. Ту су се, за каменим столом, под огромним боровима, одмах прихватиле посла и својој „монашкој деци” почеле да помажу.
      Већ до јуна те године огромни комплекс овог манастира био је прекривен цвећем. Бака Нада Исаиловић је улепшавала Дечане.
      „Шта да радим црни кукавац од њеног цвијећа”, говорио је у шали калуђер Данило, пољопривредни инжењер и економ манастирски. На дан њене сахране пита да ли јој је неко донео цвеће које је толико волела. Од спаљене цркве остала је само камена плоча, на њој су расељени палили свеће, често уз кишу каменица којима су гађани. Пет година су старице чекале да се врате, а упорна Епархија рашко-призренска, камен по камен, обнављала цркву. На дан повратка епископ Тодосије је узео мотику и прекопао малу башту поред нове куће, бака Нада је преносила цвеће из Дечана и садила ново. Њено лице се претворило у осмех, а потпуна радост би је обузела када бу у овај ограничени простор дошло неко дете. Памтила би име и при сваком повратку питала све о њему и поручивала да дође.
      „Биле су верне Господу кад је било најтеже”, поручио је епископ Теодосије који је служио опело. „Није се угасило кандило вере овде у Ђаковици, није се затрло ово место и сећање на њега, Бог је дао да се преко слабих и немоћних сачува све што је наше. Радост с бака Надиног (Надеждиног) лица никада није нестајала и у данима болести миловала нас је својим благим погледом.”
      У најтежим временима временима сукоба 1999. у некој од посета Ђаковици митрополит црногорско-приморски Амфилохије је рекао: „Теодосије, на душу ти ове старице!” Тај завет је доследно испуњен. Старица Пољка је замонашена и данас је игуманија Теоктиста у манастиру у Ђаковици, који је метох Високих Дечана. Васиљка Перовић брише сузе над свежом хумком одмах поред црквеног зида и тихо каже: „Сад сам ја последња ђаковичка бака!”
      Четири старице су сачувале један град, две почивају у дворишту цркве у Ђаковици као стража свима који су отишли и који су морали да оду. „Само њихове душе знају шта су претрпеле”, каже један од њених пријатеља из Велике Хоче. На душу нам све што смо могли а нисмо сачували, на душу нам тешки и чести заборав који притиска наше и животе и наш рад.
      Отишла је бака Нада, радосни становник Ђаковице, двадесет година чувала је свој град, веру и љубав за све који су му дошли, и за све који нису смели да му дођу.
      http://www.politika.rs/scc/clanak/419560/Poslednja-dakovicka-baka
    • Од Жељко,
      Наша нова гошћа на ПДФ Питајте и дискутујте је др Јована Стојковић.
      Јована Стојковић, рођена 1981., лекар, специјалиста психијатрије, ради у Клиници за психијатрију Клиничког центра Србије, председник покрета Живим за Србију и савеза покрета Чувари Србије 1244, супруга, мајка, православка...
       
      Др Јовану Стојковић сте могли гледати у неколико емисија на малим екранима, док није покренута хајка на њу, потом као што можемо приметити више се не појављује на ТВ. Не зато што не жели него просто што јој није омогућено, да не кажем забрањено.
      Све учеснике ове теме бих пре свега молио да се понашају пристојно.
      Сва умесна и смислена питања су добродошла. Све провокације и глупости ће бити брисане. Упорни тролови могу очекивати бан.

      То не значи да немате право да износите супротна гледишта и ставове, али они морају бити аргументовани и да се односе на тему а не на учеснике теме и њихову личност.
      Ваша веровања, предубеђења, емоције и друго оставите за неко друго место.
      Дакле, пре свега да пожелим добродошлицу докторки Јовани на наш форум. Имали смо до сада небројено гостију. Неки су издржали решетање форумаша Поука, неки нису па су се повукли.
      Моје је убеђење да се Јована неће тако лако повући, дакле биће ово једна дуга и напорна тема, али пре свега, надам се, занимљива и едукативна.
       
       
    • Од АлександраВ,
      Понекад делује као да је једино што је предвидиво у читавој ствари заправо непредвидивост. Једина устаљена особина – неустаљеност. Нема никакве сумње да аутизам збуњује чак и оне који су читав живот провели окружени њиме. Дете које живи са аутизмом може да изгледа „нормално“, али његово или њено понашање може бити недокучиво и, једноставно, незгодно. Аутизам су раније сматрали „неизлечивим“ поремећајем, али то виђење нестаје, нарушено сазнањима и разумевањем које се продубљује у сваком тренутку. Свакога дана нам појединци са аутизмом показују да могу да превазиђу, надокнаде и на други начин управљају многим од најизазовнијих карактеристика аутизма. Уколико особе са којима се наша деца сусреду информишемо о најосновнијим елементима аутизма, то ће у огромној мери утицати на њихову способност да се развијају ка продуктивном, независном зрелом добу. Аутизам представља изузетно сложен поремећај, али за потребе овог чланка можемо да сведемо његове многобројне карактеристике на четири основне области: изазови у обради чулних надражаја, кашњење и проблеми са говором/језиком, несхватљиве вештине социјалне интеракције и свеопште питање самопоуздања детета.
      Иако велики број деце дели та четири елемента, имајте на уму чињеницу да је аутизам спектар поремећаја − не постоје два (нити десеторо или двадесеторо) детета са аутизмом која су у потпуности иста. Свако ће се дете налазити на различитој тачки спектра. Подједнако је важно и то што ће сваки родитељ, учитељ и старатељ бити на различитој тачки спектра. Без обзира да ли је у питању дете или одрасла особа, свако од њих поседује јединствен скуп потреба.
      Следи десет ствар које би свако дете са аутизмом желело да ви знате:
      Ја сам пре свега дете. Имам аутизам. Нисам првенствено „аутистично“. Мој аутизам је само један део мог целокупног бића. Не дефинише ме као особу. Да ли сте ви особа са мислима, осећањима и бројним вештинама, или сте само дебели (гојазни), кратковиди (носите наочаре) или смотани (некоординисани, лоши у спорту)? То су можда прве ствари које ду приметити када вас упознам, али оне нису све што ви јесте. Као одрасла особа, ви имате одређен степен контроле над тиме како се представљате. Уколико желите да истакнете једну одређену особину, знате како то да урадите. Као дете, ја се још увек развијам. Ни ви ни ја још увек не знамо за шта сам све способно. Ако ме дефинишете на основу једне особине, тиме ризикујете да пред мене поставите очекивања која су прениска. Ако осетим да не верујете да „ја то могу“, мој природни одговор ће бити: „Зашто да покушавам?“
      Моја чулна перцепција је поремећена. Чулни надражаји су можда део аутизма који је најтеже разумети, али вероватно представљају његов најважнији елемент. То значи да обични призори, звуци, мириси, укуси и додири из свакодневног живота које ви можда ни не примећујете мени могу бити веома болни. Само окружење у којем морам да живим често ми делује непријатељски настројено. Можда вама изгледам повучено или мрзовољно, али заиста, само покушавам да се заштитим. Ево зашто „једноставан“ одлазак у продавницу може за мене да буде пакао: слух ми је можда преосетљив. Десетине људи причају у исто време. Са звучника се оре рекламе са најновијим попустима. Музика цвили посвуда. Касе пиште и кашљуцају, млин за кафу дрља. Ножеви за месо скиче, бебе вриште, колица шкрипе, флуоресцентна светла зује. Мој мозак не може да обради све те улазне информације и долази до преоптерећења! Можда ми је њух преосетљив. Изложена риба није баш најсвежија, тип који стоји поред нас се данас није истуширао, на деликатесу деле узорке кобасица, беба у реду испред нас је укакала пелене, разбијену теглу краставаца у тредој гондоли чисте амонијаком... не могу све то да разврстам. Страховито ми је мука. Због тога што сам визуелно усмерен, вид може да буде прво чуло које се преоптерети. Флуоресцентно светло не само што је прејако, већ и зуји и бруји. Просторија као да пулсира и од тога ме боле очи. Пулсирајуће светло одбија се од свега око мене и криви све што видим – простор као да се непрестано креће. Прозори бљеште, има превише ствари и не могу да се усредсредим (за шта можда компензујем сужењем видног поља), на таваници се крећу вентилатори, сва та тела се непрестано гурају. Све то утиче на моја вестибуларна и проприоцептивна чула и сад више не могу ни да одредим где ми се сопствено тело налази у простору.
      Молим вас да разликујете нећу (бирам да нешто не урадим) и не могу (нисам у стању). Рецептивни и изражајни језик и речник за мене могу да представљају огроман изазов. Није да не слушам шта ми говорите. Једноставно вас не разумем. Када ме позовете са друге стране просторије, ја чујем: „*&^%$#@, Били. #$%^&^%$&*.......” Уместо тога, обратите ми се непосредно, једноставним речима: „Молим те да ставиш књигу на сто, Били. Време је за ручак.“ Тиме ми говорите шта желите да урадим и шта ће се следеде догодити.
      Сада ми је много лакше да послушам.
      Размишљам врло конкретно. То значи да језик тумачим крајње буквално. Веома ме збуњује када ми кажете „Кочи, мајсторе!“ када заправо желите да ми кажете „Молим те да престанеш да трчиш“. Немојте ми рећи да ћу нешто да урадим „к'о од шале“ кад се уопште не шалимо, већ желите да ми кажете да де „ово бити нешто што ћеш лако урадити“. Када ми кажете како је „Џејми запалио кући“, ја видим дечака који се игра са шибицама. Молим вас да ми једноставно кажете „Џејми је отишао кући“. Идиоми, игре речима, нијансе, наговештаји, двострука значења, метафоре, алузије и сарказам не могу да разумем.
      Молим вас да будете стрпљиви са мојим ограниченим речником. Тешко ми је да вам кажем шта ми је потребно када не знам речи којима се описује оно што осећам. Можда сам гладан, фрустриран, уплашен или збуњен, али у овом тренутку те речи нисам у стању да изразим. Пазите на говор тела, повлачење, узнемиреност и друге знаке да нешто није у реду. Понекад, пак, постоји и супротна страна медаље: можда звучим као „мали професор“ или филмска звезда, рецитујем речи или читаве разговоре који далеко премашују моје године развоја. То су поруке које сам запамтио из окружења како бих надоместио проблеме са језиком, зато што знам да се од мене очекује да нешто кажем када ми се неко обрати. Можда су то исечци из књига, са телевизије, из говора других људи. То се зове ехолалија. Није обавезно да разумем контекст или изразе које користим. Знам само да након тога не морам да смишљам одговор.
      Због тога што ми је језик толико тежак, веома сам визуелно оријентисан. Молим вас да ми покажете како нешто да урадим, уместо што ми само говорите. И молим вас да будете спремни да ми покажете више пута. Велики број истоветних понављања ми помаже да научим. Графички распоред ми изузетно много помаже да прођем кроз цео дан. Као и ваш распоред часова, помаже ми да превазиђем стрес који настаје када морам да се сетим шта је следеће, омогућује ми да лако прелазим са једне активности на другу и помаже ми да управљам својим временом и испуним ваша очекивања. Потреба за графичким распоредом неће нестати док будем одрастао, али „ниво представљања“ може да се мења. Пре него што научим да читам, потребан ми је графички распоред са фотографијама или једноставним цртежима. Како будем растао, можда ћемо прећи на комбинацију речи и слика, а још касније и искључиво на речи.
      Молим вас да се усредсредите и да радите на ономе што могу да учиним, а не на ономе што не могу. Као и свако друго људско биће, не могу да учим у окружењу у којем ми се непрестано даје до знања да нисам довољно добар и да ме је неопходно „поправити“. Покушај да радим нешто ново у окружењу у којем ћу због тога скоро сигурно бити критикован, ма колико „конструктивно“, постаће нешто што ћу избегавати. Тражите моје предности и наћи ћете их. Постоји више од једног „правог“ начина како се већина ствари може урадити.
      Молим вас да ми помогнете са друштвеним односима. Можда изгледа као да не желим да се играм са осталом децом на игралишту, али понекад једноставно не знам како да отпочнем разговор или да се прикључим игри. Уколико другу децу подстакнете да ме позову да им се придружим у фудбалу или кошарци, можда ду им се радосно придружити. Најбоље функционишем у структурисаним активностима игре које имају јасан почетак и крај. Не знам како да „читам“ изразе лица, говор тела и осећања других, тако да ценим непрестану обуку по питању исправних реакција у друштву. На пример, ако се смејем када Емили падне са тобогана, не мислим да је то смешно. Једноставно не знам која је права реакција. Научите ме да кажем „Да ли си добро?“
      Покушајте да утврдите шта окида моје крахове. Нервни слом, крах, инаћење или како год да то желите да назовете, за мене су много страшнији него за вас. Јављају се због тога што ми је неко од чула преоптерећено. Ако можете да откријете због чега се јављају, можемо их спречити. Водите белешке за време, окружење, људе, активности. Можда де се појавити некакав образац. Покушајте да запамтите да је понашање облик комуникације. То вам може дати до знања, чак и кад моје речи то не могу, како доживљавам нешто што се дешава у мом окружењу. Родитељи, имајте на уму и следеће: понашање које се понавља може да има медицински узрок. Алергије и осетљивост на храну, поремећај сна и проблеми са органима варења могу да имају корените утицаје на понашање.
      Волите ме безусловно. Заборавите мисли као што су „само када би...“ и „зашто не може да...“ Ни ви нисте испунили сва очекивања која су ваши родитељи имали за вас и не бисте волели када би вас на то непрестано подседали. Нисам бирао/бирала да имам аутизам. Запамтите да се аутизам дешава мени, а не вама. Без ваше подршке, моје шансе за успешно, самодовољно зрело доба веома су мале. Уз вашу подршку и вођство, могућности су много веће него што можда мислите. Обећавам да то и завређујем.
      И напокон, три речи: стрпљење, стрпљење, стрпљење. Радите на томе да мој аутизам посматрате као другачију способност, а не као неспособност. Превазиђите то што видите као ограничења и погледајте шта ми је аутизам подарио. Можда заиста нисам добар са контактом очима или у ћаскању, али да ли сте приметили да не лажем, не варам у играма, не оговарам осталу децу и не судим о другим људима? Исто тако је тачно да можда нећу бити следећи Мајкл Џордан. Међутим, уз пажњу на ситне детаље и капацитет за изузетну усредсређеност, можда ћу бити следећи Ајнштајн. Или Моцарт. Или Ван Гог. И они су имали аутизам.
      Све што могу да постанем неће се десити без вас као мог темеља. Заступајте ме, будите мој пријатељ и видећемо докле могу да стигнем.
      Елен Нотбом
×