Jump to content
Trifke

Upoznao ju je u autobusu i 36 godina voli samo nju: Ovo je Bajagina supruga kojoj je posvetio sve svoje pesme! (Foto)

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 14 минута, Vladan3 рече

Нисам се скоро овако лепо провео на форуму а да сам малтене само седео и читао. Много сте лепо зборили али не могу да излајкујем 10 пуних страница постова.

:dobro::ok::skidamkapu:

Malo mi je shizofrena tema. :D

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 32 минута, Trifke рече

Mada ja jako volim njegove pesme. Nekada su me ismejavali neki zbog toga. Navodno zenskaste!  :945729:

Бајага просто нема тај сензибилитет, он је тако "фин" дечко, али нема ту страст да изнесе песму, као да је песма два броја већа од њега, нпр. "Кад ходаш" је његова песма али у његовом извођењу је тако млакушна, наравно уме и он да искочи из шина, кад оним својим басом каже "Воз" ... :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, Broken рече

Malo mi je shizofrena tema. :D

Не знам мени је баш ОК лепо и искрено су сви писали без увијања. Е сад брак је мислим увек негде малчице шизофрен, где се два света и спајају дође и до мало трења...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Снежана рече

моје скромно мишљење, барем што се Бајаге тиче, увек је другима боље песме писао него себи

Ovo sto je napisao Čoli je vrhunska muzika, bez problema bi prosla bilo koji ziri u svetu...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 58 минута, Phoebe рече

E, prva mi pala na pamet "Tamara" :))) Mora da je neka greška, sigurno je mislio Ema :smeh1:

 

Ја због Тамаре имам трауме... Оне тинејџерске...

Тамо 80-их у Мостару "скемба" мене нека Тамара. Није ту било ништа наравно, дечје оне тинејџерске љубави. Мало се држали за руке, ишли на Буну, шетали се Булеваром, крали трешње у Јасеници, брчкали се у Радобољи, гледали како облаци са Хума и Вележа творе кише оне чувене... Мостарске. По неки пут се пољубили и то је то. Деца бејасмо....

Ал, боме она уђе у неки трип жешћи, знам да ми сметало то; те машта о заједничкој будућности, те она би вољела да за некол`ко година кад завршимо школе, да ја добијем скопски аеродром као место службе, она воли Македонију, мистика, држ`-не дај... Пожалим се ја овим мојим абабима класићима...

Недеља вече, на тргу испред њене Гимназије, преко пута Хита и ми се као шетамо, кад насред Булевара се зауставља такси, циче кочнице и из њега излећу 4 моја абаба, формирају "смакнути поредак" и почињу да "фристајлују" Бајагину "Тамару". Звучало то необично добро, попут оних вишегласних црначких зборова из доба прохибиције. Она се ту "примила", ови моји се након перформанса удаљише са кезом (демонским :))) ) на уснама, а ја знадох да ми се припрема време нових маштарија о заједничком животу. Тако и било, док тад нас у школи не послаше у једномесечну обуку у преживљавању. Кац сам се врнуо очеличен и научен да једем траву и којекакве гује и акрепе, видим је поред Неретве са неким новим јуношом, како маштају заједничку будућнос`...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 44 минута, Милан Ракић рече

Ја због Тамаре имам трауме... Оне тинејџерске...

Тамо 80-их у Мостару "скемба" мене нека Тамара. Није ту било ништа наравно, дечје оне тинејџерске љубави. Мало се држали за руке, ишли на Буну, шетали се Булеваром, крали трешње у Јасеници, брчкали се у Радобољи, гледали како облаци са Хума и Вележа творе кише оне чувене... Мостарске. По неки пут се пољубили и то је то. Деца бејасмо....

Ал, боме она уђе у неки трип жешћи, знам да ми сметало то; те машта о заједничкој будућности, те она би вољела да за некол`ко година кад завршимо школе, да ја добијем скопски аеродром као место службе, она воли Македонију, мистика, држ`-не дај... Пожалим се ја овим мојим абабима класићима...

Недеља вече, на тргу испред њене Гимназије, преко пута Хита и ми се као шетамо, кад насред Булевара се зауставља такси, циче кочнице и из њега излећу 4 моја абаба, формирају "смакнути поредак" и почињу да "фристајлују" Бајагину "Тамару". Звучало то необично добро, попут оних вишегласних црначких зборова из доба прохибиције. Она се ту "примила", ови моји се након перформанса удаљише са кезом (демонским :))) ) на уснама, а ја знадох да ми се припрема време нових маштарија о заједничком животу. Тако и било, док тад нас у школи не послаше у једномесечну обуку у преживљавању. Кац сам се врнуо очеличен и научен да једем траву и којекакве гује и акрепе, видим је поред Неретве са неким новим јуношом, како маштају заједничку будућнос`...

...

Sevdah, brate mili... sta su nas zivaca kostale te prve, to samo Bog zna...

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, obi-wan рече

Ovo sto je napisao Čoli je vrhunska muzika, bez problema bi prosla bilo koji ziri u svetu...

иначе, када је Споменка Ковач (жена Корнелија Ковача) написала чувену "Ти си ми у крви" за Чолу, Бата је позвао управо Бајагу, као искусног колегу да јој помогне око текста и да неке сугестије, те ако ме сећање не вара (опростите ако грешим), стих ..."Или страшни харемски чувари" је његов

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Драгана Милошевић,
      Kako se prenosi, učenik je najpre sedištem od bicikla udario direktora u glavu, a potom ga još nekoliko puta udario.
       
      Direktor je poslat na pregled u ambulantu Hitne pomoći, gde će lekari utvrditi težinu povreda.
      Policija je obaveštena o slučaju, a prema nezvaničnim saznanjima, reč je o učeniku koji je i ranije pravio probleme u toj školi.
      izvor
    • Од JESSY,
      “Vi ste svetlost svetu”. Tako glasi jedna od najčuvenijih rečenica iz najpoznatije besede u istoriji.
      Ovo je priča o jednoj ženi koja svetli toliko da je svet, odviknut od ljubavi zbog narastajućeg samoljublja, ostao suznih očiju kada je njenom količinom ljubavi bio zaslepljen sa najveće scene.
                               
    • Од Bernard,
      5. maj 1945: Prva slovenska vlada?
      Partijski mitologija: 5. maja 1945 je bila v Ajdovščini ustanovljena prva slovenska vlada v zgodovini, ki jo je vodil Boris Kidrič, ob Edvardu Kardelju vodilni slovenski komunist.
      9. maj 1945: Dan zmage?
      Partijska mitologija: 9. maja 1945 je kapitulirala nacistična Nemčija. To je dan zmage.
    • Од Милан Ракић,
      U Pranjanima, kod Gornjeg Milanovca, u nedjelju, 15. septembra, biće obilježeno 75 godina od operacije "Halijard" tokom koje su antifašističke snage u Drugom svjetskom ratu spasile više od 500 američkih i savezničkih pilota.

      Iz Fondacije “Misija Halijard” saopšteno je da će svečanost biti upriličena na Galovića polju, iznad sela Pranjani, polaganjem vijenaca i službom u lokalnoj crkvi, a prisustvovaće i potomci spasenih pilota.

      Operacija “Halijard” ili “Vazdušni most” smatra se jednom od najuspješnijih akcija u istoriji ratovanja, a tom prilikom spaseno je od zarobljavanja i moguće smrti više od 500 pripadnika angloameričkih vazdušnih snaga koje su Nijemci oborili iznad Jugoslavije.

      Srpskim antifašističkim snagama otpora tokom 1944. i 1945. godine komandovao je general Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljub Mihailović.

      Evakuacija je vršena sa improvizovanih aerodroma u ruralnim oblastima na područjima Srbije i BiH.

      Oborene savezničke avijatičare evakuisali su sredinom 1944. godine avijacija SAD u saradnji sa Jugoslovenskom vojskom u otadžbini i Narodnooslobodilačkom vojskom Jugoslavije.

      Zbog toga je 24. jula 1944. osnovana Jedinica za spasavanje vazduhoplovnih posada, koja je evakuisala ukupno 5.700 američkih vazduhoplovaca, od toga 2.350 iz Jugoslavije.

      Za najuspješniju pojedinačnu akciju tokom misije “Vazdušni most” smatra se spasavanje 417 pripadnika avijatičarskih snaga sa improvizovanog aerodroma u Galovića polju u selu Pranjani 1944. godine.

      Po naredbi generala Mihailovića, početkom marta 1944. godine počela je izgradnja aerodroma, sa kojeg je trebalo da se vrši evakuacija američkih avijatičara za Italiju. Stotine srpskih seljaka iz okolnih sela radilo je svakodnevno sa volovskim zapregama tokom marta 1944. godine da bi izgradili improvizovani aerodrom za evakuaciju.

      Prvo je evakuisana britanska vojna misija na čelu sa generalom Čarlsom Armstrongom, krajem maja 1944. godine, a sa njima i izvjestan broj savezničkih avijatičara. Ova evakuacija je ujedno značila i da saveznici napuštaju generala Mihailovića, a sljedeći talas evakuacije bio je 10. avgusta.

      U mjestu Koceljevu, u Srbiji, sa improvizovanog aerodroma, nastavljena je evakuacija američkih avijatičara 17. i 29 septembra 1944. godine. Tada je sa pilotima odletio kapetan DŽordž Musulin, a američki OSS kapetan Nik Lalić je ostao da se i dalje stara o evakuaciji avijatičara.

      U BiH sredinom oktobra 1944. godine, pod pritiskom partizanskih snaga, Vrhovna komanda Jugoslovenske vojske u Otadžbini prelazi sa svojim jedinicama iz Srbije u istočnu Bosnu, pa je na planini Ozren osposobljeno novo uzletište u blizini sela Boljanić, blizu Doboja, od 22. oktobra do 1. novembra 1944. godine.

      Sa ovog uzletišta otišao je u Italiju šef američke vojne misije, pukovnik Robert Mekdauel, 1. novembra 1944. godine. Sa njima je otišao i kapetan DŽon Milodragović i poručnik Majkl Rajačić. Sa uzletišta u Boljaniću je i kapetan Nik Lalić 27. decembra 1944. godine odletio za Italiju, a i radio – telegrafista Artur DŽibilijan.

      Posljednja evakuacija sa Ozrena obavljena je krajem februara 1945. godine po vrlo hladnom vremenu. Tada su u dva transportna aviona “C-47” u pratnji nekoliko lovaca evakuisani preostali Amerikanci.
      U Crnoj Gori operacija “Brezna” kod Nikšića iz avgusta 1944. godine bila je jedna od najspektakularnijih savezničkih akcija na tlu Jugoslavije tokom Drugog svjetskog rata, kada su tokom dramatične bitke okupacionih snaga i partizana, saveznici avionima uspjeli da u toku samo jednog dana, 22. avgusta 1944. godine izvuku 1.059 ranjenika i 17 savezničkih vazduhoplovaca.

    • Од Драгана Милошевић,
      Mogu da kažem da sam srećan čovek, imam porodicu, zdrav sam, radim posao koji volim… Međutim, da nije bilo knjiga uz koje sam pronašao unutrašnji mir, verovatno se sada ne bih ovako osećao.
      Ovako priča Arslan Bajramoski (48), radnik “Gradske čistoće”, koji je više od 20 godina čistio prestoničku kaldrmu, a potom u petoj deceniji života završio studije ekonomije i upisao master. I čija je životna priča postala pravi mali američki san na srpski način.
      Poslednji put smo se sa Arsom videli početkom prošle godine, kada su ga do master diplome specijalističkih studija ekonomije delila još četiri ispita. Danas je do ostvarenja cilja preostalo samo da odbrani master rad.
      – Fokusiran sam na završavanje master rada na temu “Upravljanje bankarskim rizicima”, očekujem da to završim ove jeseni. Potrebna mi je novija literatura kako bih mogao da napišem rad i zaista bih bio zahvalan ukoliko bi neko mogao da mi pomogne. Teško je jer ova tema mi nije bliska u praksi, moj posao podrazumeva nešto potpuno drugo – iskreno će popularni Arsa. Ljubav prema čitanju spoznao je sasvim slučajno u 21. godini i od tada koristi svaki slobodan trenutak da pročita neko novo delo.
      – Nemam baš vremena za čitanje u poslednje vreme, ali nedavno sam pročitao “Monah Kalist” autora Milivoja Jovanovića. Preporučio bih je svima koji žele da pronađu svoj mir.
      Ovako priča Arslan Bajramoski (48), radnik “Gradske čistoće”, koji je više od 20 godina čistio prestoničku kaldrmu, a potom u petoj deceniji života završio studije ekonomije i upisao master. I čija je životna priča postala pravi mali američki san na srpski način.
      Poslednji put smo se sa Arsom videli početkom prošle godine, kada su ga do master diplome specijalističkih studija ekonomije delila još četiri ispita. Danas je do ostvarenja cilja preostalo samo da odbrani master rad.
      Ne krije Arsa da su u momentu kada je odlučio da u petoj deceniji života upiše fakultet, tj. Visoku školu za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, mnogi sumnjičavo vrteli glavom.
       
      – Porodica mi je govorila da nisam normalan.
      Danas, nakon što je studije završio u roku i kada je na korak do master diplome, supruga i deca ponosno govore o njemu. Iako nema mnogo slobodnog vremena, Arsa, kako kaže, uspeva da pomogne supruzi oko kućnih poslova, da pročita pokoju knjigu, ali i da uživa u duhovnoj, crkvenoj muzici koja je njegova oaza mira.

      – Ono što se u mom životu događa predstavlja više od sna.
      A svoju nesvakidašnju životnu priču planira da prenese na papir, te nakon što zvanično postane master ekonomista, pisanje romana biće njegova preokupacija. Možda će jednog dana Arsina knjiga izazvati isti onaj osećaj kod nekog čitaoca kao što je kod njega probudila prva knjiga koju je pročitao. Da ga deca nadmaše
      Premda njegovi blizanci (22) nisu još upisali fakultete, on ne gubi nadu da će se to dogoditi i da će ga nadmašiti.
      – Ćerka i sin su završili Kožarsku školu i zasad nisu zainteresovani za studije uprkos mojim naporima da im objasnim lepotu učenja i čitanja. Sin trenutno radi preko omladinske u “Gradskoj čistoći” i kada je uvideo težinu posla, obećao mi je da će upisati fakultet – iskren je Arsa.
      Fotografija i – ruža
      Pažnja javnosti za ovog pasioniranog ljubitelja knjiga, vrednog radnika i marljivog studenta odjeknula je pre dve godine, kada je spisateljica Mirjana Bobić Mojsilović objavila fotografiju sa Arsom na društvenoj mreži Instagrami pohvalila njegov trud da završi studije ekonomije. Danas, poznata spisateljica Arsu smatra svojim drugom i zove ga njenim herojem. Na promociji Mirjanine knjige u martu ove godine, Arsa joj je doneo ružu, kao mali znak zahvalnosti za svu podršku koju mu je pružila, što je posebno dirnulo Mojsilovićevu.
      Poruka Vladete Jerotića
      Arsa je posebno poštovanje gajio prema akademiku Vladeti Jerotiću.
      – Čistio sam oko Hrama Svetog Save kad se pojavio. Zaustavio sam ga i rekao mu da obožavam njegov lik i delo, a on mi je kazao: “Nema potrebe da obožavam njega, obožava se Bog”. Nisam znao šta da mu odgovorim, ali sam razumeo poruku.
      izvor

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...