Jump to content

Zasto Crkva smatra da sex nije fizioloska potreba?

Оцени ову тему


Препоручена порука

Не сматра да није потреба, него да човек може да превазиђе ту потребу. И то не ни сви људи, него они који би да се духовно уздижу.

Не сматра га ни нечим грешним, ако се не скреће и не застрањује (муж и жена у браку).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 26 минута, Aleksandar Ivanovic рече

Svako zivo bice zna da je to ljudska potreba, a lekari to i potvrdjuju... 

gde to crkva tako uči? Zašto onda Pavle govori da se ne zabranjujemo jedno drugom?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, RYLAH рече

Не сматра да није потреба, него да човек може да превазиђе ту потребу. И то не ни сви људи, него они који би да се духовно уздижу.

Не сматра га ни нечим грешним, ако се не скреће и не застрањује (муж и жена у браку).

Smatra se i da je dužnost. Druga je sasvim stvar to što neki svoju impotenciju skrivaju iza pobožne fasade. Jer je lakše citirati oce nego dobro odraditi ženu. Bajo moj :-) 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 13 минута, RYLAH рече

Не сматра да није потреба, него да човек може да превазиђе ту потребу. И то не ни сви људи, него они који би да се духовно уздижу.

Не сматра га ни нечим грешним, ако се не скреће и не застрањује (муж и жена у браку).

У теорији свакако. У пракси духовници секс и све што има везе са истим сматрају отприлике најтежим грехом који с може учинити. И док су читава држава и црква у тешком моралном распаду, црква буквално о свему ћути, гура под тепих или и сама саучествује у моралном посрнућу и једино набија патолошки осећај кривице 1) младима који се трпају и мастурбирају; 2) “себичним женама” које неће да рађају. Можеш да будеш одговоран за патњу, можда и животе многих људи, да будеш бараба која вара, лаже и краде... добићеш орден. Али ако имаш 16 година и дружиш се са десанком - е бајо мој, тад си га угасио. Натакнуће ти трауме за цео живот и нико од душебрижника који су те у то увалили никад више неће бити ту да ти помогну. Они су своју свету дужност одрадили и душу спасили, остало је на теби. То ти је црква у пракси, част малобројним изузецима међ поповима и монаштвом. Остало су све наше жеље и жељице. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Aleksandar Ivanovic рече

Ne zna telo da li si u braku ili ne, ono ima svoje potrebe.

U pravu si zato je Hristos blagoslovio brak, tako da cilj i jeste taj sex kao kruna ljubavi i ujedno prirodne potrebe, koja će se usmeriti u jednom smislenom pravcu.

Sex je u ljubavi kao i disanje.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Juanito рече

У теорији свакако. У пракси духовници секс и све што има везе са истим сматрају отприлике најтежим грехом који с може учинити. И док су читава држава и црква у тешком моралном распаду, црква буквално о свему ћути, гура под тепих или и сама саучествује у моралном посрнућу и једино набија патолошки осећај кривице 1) младима који се трпају и мастурбирају; 2) “себичним женама” које неће да рађају. Можеш да будеш одговоран за патњу, можда и животе многих људи, да будеш бараба која вара, лаже и краде... добићеш орден. Али ако имаш 16 година и дружиш се са десанком - е бајо мој, тад си га угасио. Натакнуће ти трауме за цео живот и нико од душебрижника који су те у то увалили никад више неће бити ту да ти помогну. Они су своју свету дужност одрадили и душу спасили, остало је на теби. То ти је црква у пракси, част малобројним изузецима међ поповима и монаштвом. Остало су све наше жеље и жељице. 

Svaka cast na rasudjivanju!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Aleksandar Ivanovic рече

A posto to Crkva osudjuje i zabranjuje, moze coveka da odvede samo u neku drugu krajnost. 

Ne zabranjuje nego usmerava na brak.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Volim_Sina_Bozjeg рече

U pravu si zato je Hristos blagoslovio brak, tako da cilj i jeste taj sex kao kruna ljubavi i ujedno prirodne potrebe, koja će se usmeriti u jednom smislenom pravcu.

Sex je u ljubavi kao i disanje.

To nije tacno, "..Gle u bezakonjima se zaceh i u gresima rodi me mati moja...". 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Juanito рече

У теорији свакако. У пракси духовници секс и све што има везе са истим сматрају отприлике најтежим грехом који с може учинити. И док су читава држава и црква у тешком моралном распаду, црква буквално о свему ћути, гура под тепих или и сама саучествује у моралном посрнућу и једино набија патолошки осећај кривице 1) младима који се трпају и мастурбирају; 2) “себичним женама” које неће да рађају. Можеш да будеш одговоран за патњу, можда и животе многих људи, да будеш бараба која вара, лаже и краде... добићеш орден. Али ако имаш 16 година и дружиш се са десанком - е бајо мој, тад си га угасио. Натакнуће ти трауме за цео живот и нико од душебрижника који су те у то увалили никад више неће бити ту да ти помогну. Они су своју свету дужност одрадили и душу спасили, остало је на теби. То ти је црква у пракси, част малобројним изузецима међ поповима и монаштвом. Остало су све наше жеље и жељице. 

 

Слажем се са овим. У праву си за већину старијих и за неке млађе, који су, на жалост, најгласнији, да не кажем да су букачи.

Али млађе генерације и свештеника и монаха углавном схватају ове заблуде и ствари се полако мењају. Посебно они са теолошким факултетима. На жалост, кључна реч је ПОЛАКО. Што негде и није ни необично, јер је Црква таква институција у којој функције увек држе најстарији.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Aleksandar Ivanovic рече

To nije tacno, "..Gle u bezakonjima se zaceh i u gresima rodi me mati moja...". 

To se odnosi na ontološki greh otuđenosti od Boga a ne na sex majke i oca.

Dobro je što si se odvažio da pitaš.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.
  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Zašto se toliko dobro osećamo kad opsujemo?
      Da li je to zato što znamo da smo tad nevaljali ili se nešto zaista promeni u našem mozgu i telu kad koristimo ružan rečnik?
      Svi smo to već radili, udarili mali prst na nozi, isekli su nas u saobraćaju ili smo prosuli kafu.
      I odjednom smo krenuli da psujemo kao kočijaši.
      Instinktivno, mi posežemo za ružnom reči – obično zadovoljavajućim nizom eksplozivnih konsonanti – i, kao da se radi o nekakvoj magiji, stičemo određeni nivo momentalnog zadovoljstva.
      U redu, neki od nas psuju više od drugih, a ponekad bi ljudi mogli da psuju čak i kad su srećni.
      Ali morate da priznate da se psuje u svim kulturama i na svakom jeziku, a nije čak možda ni jedinstveno samo za ljude (o tome malo više kasnije).
      Dakle, šta je naučna pozadina ružnog rečnika?
    • Од Violetta Valery,
      Znam da Bog prima pokajnika sve do poslednjeg otkucaja srca i da je hrišćaninu do poslednjeg trenutka moguće da izbegne onaj najveći promašaj, ali šta sa onim manjim promašajima?
      Nije li tragedija dočekati godine i osvrnuti se sa setom na prošlost, videti svoje propuštene prilike i darove protraćene na ono što ne ispunjava? Vreme se ne može vratiti i probati ponovo.
      Taj strah od promašenog života i loših izbora kod mene mnogostruko prevazilazi strah od smrti, pa čak i ljubav prema životu.
      Osećam da je moguće da ostvarim sve što sam naumila, a da i dalje sve bude ništavno.
      Kako vi prevazilazite ovaj strah i znate da su vam izbori i stremljenja dobri?
    • Од JESSY,
      “Izložite se ponekad ismejavanju; osvrnite se oko sebe i dobro se protresite kako bi saznali ko ste zapravo.”  
      Epiktet, Razgovori
      Zdrav razum nam govori da je briga zbog mišljenja drugih korisna u negovanju dobrih odnosa i održavanju socijalne kohezije. Ipak većinu ljudi previše zanima šta drugi misle o njima i u ovom tekstu ćemo istražiti kako to šteti psihološkom zdravlju. Razmotrićemo da prihvatanje ismevanja, odbacivanja i prezira drugih može u velikoj meri povećati šanse za življenje ispunjenijeg života.  
      “Ne prestaje da me zapanjuje: svi sebe volimo više od drugih ljudi, ali više brinemo o njihovom mišljenju nego o svom.”  
      Marko Aurelije, Meditacije ili Samom sebi
      Na savremenom Zapadu stavlja se veliki akcenat na postizanje društvene validacije i na to da se dobro izgleda u očima drugih ljudi, a to stvara populaciju muškaraca i žena koji su zaostali u svom razvoju. Jer društvena validacija proizilazi prvenstveno iz jedne stvari – uspeha u spoljašnjem svetu, ili bar njegovog izgleda. Naš posao, materijalna imovina, veličina bankovnog računa, fizički izgled i modni izbori, statusi ljudi sa kojima se družimo, to su stvari koje donose potvrdu za kojom toliki  žude. Ali ova preterana orijentacija na svet ljudi, mesta i stvari nije zdrav način života, kao što piše Karl Jung: 
      “Čovek čiji se interesi nalaze spolja nikada nije zadovoljan onim što je neophodno, već neprestano žudi za nečim većim i boljim, što, verno svojoj pristrasnosti, uvek traži izvan sebe. Potpuno zaboravlja da, i pored svih svojih spoljnih uspeha, on sam ostaje isti iznutra. Očigledno je da bi spoljašnji život muškaraca mogao da ima mnogo više poboljšanja i ulepšavanja, ali te stvari gube smisao kada unutrašnji čovek ne ide u korak sa njima.” 
      Karl Jung, Psihologija i religija
    • Од neca995,
      Појање по нотном запису еп. Стефана Ластавице. Стихиру је саставио Јован монах. Све вас које занима појање запратите youtube канал, хвала од ❤ 
       
    • Од Danijela,
      Branka Veselinović Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs "Ta reč za mene ne postoji. Da sam htela dom, odavno bih otišla. Ali ne. Glasno vičem ne. Šta ću ja tamo? Radije bih umrla nego ušla tamo, a zna se koliko sam vesela i koliko volim život. Moj život tada ne bi imao smisla, a ova kuća je moj smisao. Radije ću biti sama za Božić i rođendan nego tamo sa dosta ljudi. Recimo, nedavno sam pala niz stepenice i povredila nogu, nisam videla stepenik. Dobro je, nije tako strašno. Neko ima mnogo manje godina, pa ne zna da kaže ni kako se zove. Ljudi mi kažu: "Branka, imate 100 godina i nije Vam ništa". Ja kažem "Nije mi ništa", govori najstarija živa glumica, Branka Veselinović, tokom naše posete u njenom domu.
      Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs Branka Veselinovič, najstarija živa srpska glumica, sa njene 102 pune godine srećna dočekuje božićne praznike. Iako živi sama u centru Beograda, ona nikad nije sama. Do smrti njenog supruga božićna trpeza uvek je bila puna srpske tradicionalne hrane, a poslednjih godina na njenom stolu obavezna je nes kafa, voda, slatkiši i papiri na kojima svakodnevno crta i boji. Ekipa Nova.rs posetila je glumicu u njenom skromnom domu, gde nas je veličanstveno dočekala.
      Branka Veselinović Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs “Dobro mi došli. Sve dok mi je vas, dok je ljudi koji prelaze ovaj prag, ja ću se smejati i živeti. Nažalost, ja nisam mama, ali nisam sama. Uvek u radosti dobrim ljudima se molim i dozvolite da vas sve volim. Neću da kažem da nisam srećna, a možda i spretna. Vaš dolazak je veličanstven i želim da me slikate, da vam lepo ispoziram. Zašto se ne bih slikala? Čast mi je kad me zovu telefonom i traže da me slikaju. Čekamo Božić. Obožavam taj praznik. Nekada sam ga proslavljala i puno spremala hrane, a sada mi donesu i mirna sam. Praznik, kao i svaki drug, obeležavam za ovim stolom, ut televizor i slike. Išla sam davno i u Dom penzionera na igranke”, rekla je Branka, a potom predstavila ženu Zoricu Pavlović iz službe za pomoći u kući koja je svakodnevno obilazi.
      Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs “Ovoj lepoj gospođi ljubim ruke svakog dana. Bez nje ništa ne bih mogla. Tako me lepo čuva i brine o meni, daje mi lekove, kuva kafu, donosi hranu… Kad ona ode, ja opet nisam sama. Fizički jesam, ali psihički nisam, Tu su moji crteži. Stalno slikam i poklanjam. Nikada ih nisam prodala. Evo, i Vama ću jedan naslikati pa vi okačite u kujnu ili špajz. Radite sa tim šta god želite, ali od srca želim da Vam poklonim”, rekla je Branka.
      Branka Veselinović Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs Uprkos tome što se glumica sve manje kreće i da je pitanje dokle će samostalni moći da ustaje i leže u krevet, ona ne želi da ide u dom. Čim joj se spomene ta ustanova, u stanju je da izbaci gosta iz kuće i više ga nikada ne primi nazad.
      Branka Veselinović Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs “Ta reč za mene ne postoji. Da sam htela dom, odavno bih otišla. Ali ne. Glasno vičem ne. Šta ću ja tamo? Radije bih umrla nego ušla tamo, a zna se koliko sam vesela i koliko volim život. Moj život tada ne bi imao smisla, a ova kuća je moj smisao. Radije ću biti sama za Božić i rođendan nego tamo sa dosta ljudi. Recimo, nedavno sam pala niz stepenice i povredila nogu, nisam videla stepenik. Dobro je, nije tako strašno. Neko ima mnogo manje godina, pa ne zna da kaže ni kako se zove. Ljudi mi kažu: “Branka, imate 100 godina i nije Vam ništa”. Ja kažem “Nije mi ništa”, kaže Branka i otkriva recept dugog življenja.
      “Nikada nisam pila i pušila, koristim neke pomadice za lice i tako to. Trudila sam se da se ne nerviram i stalno sam se smejala. Ja ne znam da govorim normalno. Deda mi je bio učitelj, pradeda pop i naučena sam da pričam kroz stihove. Ceo život mi se svodio na stihove. Nekada sebe pitam “Zašto stih”, a ja kažem: “Zato što Branka svoju radost života nikom dati neće pa mise čini kad pričam kao da berem cveće”. Kad ostanem sama pišem i za stihove dišem jer je moje lice stalno veselo”, kazala je glumica.
      Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs Branka ističe da mnogi misle da je preminula pre nekoliko godina, pa su je u pozorištima prozvali pokojnicom.
      “Ljudima su moje godine neshvatljive. Neki čak misle da sam odavno umrla, pa kad me vide pomisle da sam duh (smeh). Jednom sam bila u pozorištu i naišla na bračni par. Žena je rekla: “Vidi ovu ženu, baš lični na pokojnu glumicu Branku Veselinović”. On je cimnuo za ruku, a ja im kažem: “Ja sam Branka, nisam umrla”. Bilo je dosta sličnih situacija, na kraju su me prozvali umrlom (smeh), Ali, evo Branke pred Vama, živa i zdrava. Rođendan mi je 16 septembra, napuniću 103 godine, osećam to”, završava Branka.
      Rođena je 16. septembra 1918. u Starom Bečeju kao šesto dete prevodioca i bibliotekara Aleksandra Ćosića i učiteljice Jovanke Monašević. Odrastala je u Novom Sadu, a već u 17. godini upisala je glumačku školu u Beogradu. Tokom rata igrala je u Narodnom pozorištu, a posle oslobođenja u tek osnovanom Jugoslovenskom dramskom. Upravo tu je, zahvaljujući provodadžisanju Mire Stupice, potonje kume, upoznala svog Mladena Mlađu Veselinovića, glumca i prevodioca, koji je joj je bio verni životni i umetnički saputnik do pre osam godina kada je, kako ona kaže, otišao “gore kod Boge”.
       
      Branka Veselinović: Sama za Božić - bolje nego starački dom - NOVA portal
      NOVA.RS  
×
×
  • Креирај ново...