Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

  1. NinaSavic

    NinaSavic

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У једном од својих интервјуа Патријарх цариградски Вартоломеј изјавио је да je његов упад у Украјину који противречи црквеним уредбама имао за последицу „васпостављање каноничности“ вишемилионског украјинског народа, а такође је изразио мишљење да присуство у овој земљи Украјинске Православне Цркве која се налази у канонском јединству с Московском патријаршијом наводно наноси штету интересима украјинске нације.
       
      На ове изјаве у програму интернет-канала „Першиј Козацкиј“ одговорио је заменик шефа Одељења за спољне црквене односе Украјинске Православне Цркве Николај Данилевич:
      — Желео бих да поделим с вама неколико мисли у вези с овом изјавом патријарха Вартоломеја. Чини ми се да је ова изјава превише политичка. Логика изјаве је управо политичка и то је логика власти која одлази, а која ју је и изнедрила. Јасно је да се то није десило случајно: постоји сукоб између Украјине и Русије. Међутим, чини ми се да су се проблеми с Цариградском патријаршијом код нас појавили у време кад је ова патријаршија због нечега прихватила логику наших расколника, такозване „Кијевске патријаршије“, као и логику политичке власти у одласку.
      И чињеница да су држављани наше земље, не само верници, у тако огромном броју (преко 73 процента) гласали за новог председника сведочи да људи не прихватају ову идеологију. Они нису толико били за новог председника Зеленског колико су против претходног шефа државе и ове идеологије. Јасно је да се не дешава да има сто посто „за“ или „против“. Али сам народ сведочи да се не слаже с оваквим тумачењем историје и с оваквим приступом.
      Логика црквеног јерарха треба да буде другачија. У историји Цариградске патријаршије је такође било случајева кад је њено присуство у украјинској земљи било непожељно. Сетимо се Брестске уније која је закључена 1596. године. После ње у Украјину није био дозвољен приступ представницима Цариградске патријаршије, јер су их пољско-литванске власти сматрали турским шпијунима. Међутим, црквена Украјина се налазила у саставу Цариградске патријаршије.
      Знамо и даљу историју, знамо како је 1600-их година католичка власт вршила притисак на православце. Практично, западна Украјина до Дњепра, као и Украјина с десне стране обале, била је унијатска. И ко зна да ли бисмо ми данас били православци да се Украјина није поново сјединила с Русијом 1654. године, и да затим 1686. године није прешла у јурисдикцију Московске патријаршије. Мислим да је Украјина захваљујући овим чињеницама остала православна.
      Свака ситуација, сваки догађај у историји има своју улогу. И Господ ове или оне околности користи како би сачувао Своју Цркву. Чини ми се да је јединство с Московском патријаршијом одиграло позитивну улогу за нашу Цркву.
      Јасно је да све догађаје можемо оцењивати тек кад се десе. Навешћу још један пример: Пољска, 1924. година. Цариградска патријаршија је дала аутокефалију Пољској Цркви, али је пољска држава започела прогоне Пољске Православне Цркве, и у периоду од 1924. године до 1939. године срушено је 156 храмова заједно с величанственом црквом Светог Александра Невског у Варшави.
      И Цариградска патријаршија која је себе називала Црквом-Мајком, ништа није учинила у вези с догађајима који су се дешавали у ово време. Рећи ћу још нешто: разговарали смо о томе с представницима Цариграда кад смо били тамо. Одговорили су нам: „Па, такво је било време.“ Јесте, време је било такво. И сад је одређено време и мислим да не можемо говорити о томе да присуство ове или оне патријаршије у овој или оној земљи наноси или не наноси штету – Господ управља историјом. Господ даје да се известан део земље налази у оквирима ове или оне Цркве; касније она може постати аутокефална, а после може изгубити аутокефалност. То су питања промисли Божије. И ми као људи Цркве не треба да се руководимо аргументацијом политичких власти које долазе и одлазе, већ интересима Цркве. Зато код нас треба да преовладавају интереси Цркве и црквена логика, црквена аргументација.
      Патријарх Вартоломеј је такође рекао да је својим поступцима наводно васпоставио јединство православаца у Украјини. Изјавио је да је вратио каноничности цео украјински народ. То је у ствари неистина, пошто се огромна већина налазила и налази у канонској Цркви и никуд из ње није одлазила. Овде, у Украјини, ситуација је потпуно другачија од тога како је неки представљају патријарху Вартоломеју и од онога што он декларише спољашњем свету.
      Видимо колико се проблема сад појавило у Украјини управо због присуства Цариградске патријаршије. Док се она није мешала мирно смо живели. Мешање Цариграда нанело је штету управо Православљу, нанело је штету Цркви, зато што људе истерују из храмова. Хвала Богу, чини нам се да се овај процес завршава.
      Нажалост, Цариград је изазвао више проблема него што је решио. То се односи и на најновије догађаје – хиротонију архимандрита грчког порекла (за „епископа“ ПЦУ – прим.) у којој су учествовала двојица јерарха Цариградске патријаршије, Митрополит галски Емануил и Митрополит адрианопољски Амфилохије. Знам да су неке Помесне Цркве због овога већ упутиле протест Цариграду, зато што се поставља питање: да ли касније могу да служе с овим јерарсима? Јер, по 10. и 45. апостолском правилу и др., онај ко је служио с расколницима сам се лишава чина. То је канонско питање. Дакле, видимо да се због интервенције Цариграда појављује више проблема него решења.
      Волео бих да политичка логика и политичка аргументација немају места у црквеном животу. То штети Цркви, јер се политика стално мења. Треба да гледамо вернике, а не да седимо у својим кабинетима и да радимо на томе да се гомилају папири. Нажалост, архијереји Цариградске патријаршије, нарочито они који се налазе у Турској, у ствари немају паству. То су „кабинетски“ митрополити: они носе титуле, али немају паству. Зато не осећају Цркву, и одлуке које доносе и изјаве које дају, не одговарају црквеној стварности. Зашто друге Цркве не дају сличне изјаве? Зато што имају стварну паству – многобројнију или малобројнију, они су пастири, а не просто политичари у расама.
      Због тога бих пожелео да сви ми, укључујући и представнике Цариградске патријаршије, дајући овакве изјаве, размишљамо о људима, да размишљамо о стварној Цркви, а не о политичарима. Да размишљамо о томе како да вратимо из раскола оне који се у њему налазе црквеним, а не политичким путем.
       
      Извор: Православие.ру
    • Од Јелена М.,
      Реците ми шта желим?


      Објасните ми како да научим да се опустим, али истовремено имајте на уму да немам времена низашта.


      Морам да се растанем са младићем, али тако да он настави да ме воли.


       
      Како да одбацим особу коју не желим да оставим?


      Како стећи поверење у овај свет копилади и шљама?


      Како да објасним својој жени да ће јој, ако ме напусти, то бити боље за њу?


      Како могу престати да осећам и почнем, коначно, нормално да живим?


      Желим да желим.


      Бојим се своје жене. Желим да се и она мене боји.


      Покажите ми како радите, али не на мени - морам да донесем одлуку да ли да вас прихватим као терапеута или не.


      Нервира ме када мој муж прети да ће ме убити. Како да се не нервирам?


      Реците ми, може ли ми ваш друштвени статус стварно помоћи?


      Ја сам јака и самоуверена жена, никад се не жалим ни на један од својих проблема. Зашто ме сви сматрају безбрижном и нико не жели да ми помогне?!


      Ја сам дебео и безвредан. Зашто девојке не виде моје врлине?!


      Научите ме како да правилно одбијем жену, пошто она из неког разлога тражи објашњење?!


      Читао сам много књига о психологији. Ово је глупост. Докажите да није.


      Трудим се из све снаге да будем успешан и на послу и код куће. Где треба да уложим више напора да коначно почнем да имам успеха?


      Увек сам у журби, претерујем са активностима ... Мада, чини ми се, овде нећете помоћи.


      Моје дете не једе добро, муца, боји се друге деце и има енурезу. Како га натерати да добро једе?


      Много волим тог младића, али он мене не ... Како да му се осветим за то?


      Он ме туче, исмева и стално прети разводом. Можете ли му објаснити да би развод био превише?


      Имам веома, веома, веома тежак проблем. Једноставно јединствен. Већ сам био код многих психолога ... Нико није помогао ... По чему сте Ви бољи?

    • Од александар живаљев,
      Митрополит волоколамски Иларион, начелник Одељења спољашњих црквених веза Московске патријаршије, посетио је 8. јуна 2019. кипарског архиепископа Хризостома. Претходног дана у Јерусалиму митрополит Иларион се срео са патријархом Теофилом.
      За сада нису наведени детаљи разговора, али је у службеном саопштењу наглашено да је разговор митрополита Илариона и архипископа Хризостома вођен у четири ока ("формат један на један").
      Овај сусрет је једна врста припреме за састанак кипарског архиепископа, и посредника у решавању кризе у Православљу настале поводом Украјине, са руским патријархом Кирилом.
    • Од Логос,
      Благословом Његовог Преосвештенства Епископа  бачког Господина др Иринеја, а у организацији Црквене општине футошке, у Футогу,  2. јуна ове године, одржан  је квиз из познавања Православног катихизиса.   У квизу су учествовали ученици из следећих школâ: 
      ОШ Васа Стајић из Новог Сада, 
      ОШ Доситеј Обрадовић из Новог Сада, 
      ОШ Милош Црњански из Новог Сада; 
      ОШ Светозар Марковић Тоза из Новог Сада, 
      ОШ  Марија Трандафил из Ветерника, 
      ОШ Михајло Пупин из Ветерника, 
      ОШ Десанка Максимовић из Футога и 
      ОШ Мирослав Антић из Футога. 
      Заиста је био благословен овај дан у коме су се сабрали, на светој Литургији, у светоме храму Светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана у Футогу, полазници Православног катихизиса са својим вероучитељима, верним народом и свештенством, да покажу колико су напредовали у изучавању Божанске науке. 
      На  Светој Литургији је началствовао протојереј Жељко Латиновић, парох новосадски, уз саслужење протојереја Жељка Тешића, и протонамесникâ Миле Мајкића, Миливоја Шемића и Борислава Милића, као и ђакона Мирослава Стојановића. У својој беседи, протојереј Жељко Латиновић је прочитано јеванђелско зачало приближио савременом човеку, показујући да у свако време, упркос тешкоћама, можемо да се спасавамо тежећи Царству Божјем. 
      По завршетку службе учесници катихизиса су прешли у просторије Светосавског дома на окрепљење где су се упознали са својим вршњацима из других школа. Прота Жељко Латиновић је поздравио учеснике квиза указујући им на лепоту дружења, али и на важност усвајања знањâ која су нам од Бога у Цркви откривене. Чланови жирија били су: протојереј Жељко Латиновић и протонамесници Миле Мајкић и Миливој Шемић и ђакон Мирослав Стојановић, а квиз је водила вероучитељица Габријела Матић.  
      Како је наше мало надметање у познавању Христове науке одмицало, тако су ученици, побеђујући трему, све више показивали знање стечено на крају првог циклуса Православног катихизиса. Видно знање и сналажљивост показала је екипа из ОШ Мирослав Антић из Футога, а следиле су је екипе из ОШ Светозар Марковић Тоза из Новог Сада на другом и ОШ Михајло Пупин из Ветерника на трећем месту. По завршетку такмичарског дела данашњег сабрања, ученици су од свештеника, уз благослов, добили и пригодне награде, дипломе, и захвалнице да им буду успомена на овај радосни сусрет. 

      Извор: Радио Беседа
    • Од Логос,
      Одбор за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке, и ове године, организовао је квиз из познавања верске наставе за ученике основних школа.
       
      Квиз је организован најпре на нивоу општина-актива 11. маја 2019. године. На квизу је узело учешће око 90 основних школа. Победник са сваког од осам актива квалификовао се за епархијско такмичење које је организовано 25. маја 2019. године у Богословији Светог Саве, једној од најстаријих просветних институција у Београду. На квизу су учествовале основне школе Васа Пелагић, Војвода Степа, Драган Лукић, Радомир Путник, Бранко Ћопић, Владислав Петковић Дис, Илија Бирчанин и Алекса Шантић.
      Пре почетка квиза хор Богословије Светог Саве отпевао је тропар Васкрса, а затим је ректор Богословије протојереј-ставрофор др Драган Протић поздравио ученике и вероучитеље упознавши их укратко са историјатом те црквене просветне институције и пожелео им пријатно и занимљиво дружење.
      У име Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке учеснике је поздравио ђакон Бранислав Кеџић, који је изразио задовољство што су се учесници одазвали позиву, истакавши пре свега да је сврха организовања квиза да се ученици упознају, друже и забаве проверавајући своја знања из веронауке.
      Концепт квиза и јесте такав да се кроз неколико интерактивних и едукативних игара ученици забаве и провере своје знање на један занимљиви начин. Свака екипа је бројала три ученика узраста од петог до осмог разреда. Комисију која је водила квиз и прегледала задатке сачињавали су: Славица Шушњаревић, вероучитељица у ОШ Милан Ђ. Милићевић; Никола Поповић, вероучитељ у Средњој занатској школи; и Зоран Чучковић, вероучитељ у ОШ Иван Горан Ковачић.
      Прво место на епархијском финалу заузела је екипа ОШ Драган Лукић, вероучитељице Данијеле Кошћал, друго место су освојили ученици ОШ Војвода Степа, вероучитељице Наташе Филиповић, а на трећем месту нашла се ОШ Бранко Ћопић, вероучитељице Изабел Тодоровић. Победнике је прогласио и поздравио председник Одбора за верску наставу протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо који је благословио сваког ученика и даривао поклон.
      За све ученике припремљени су пригодни поклони, како на општинском, тако и на епархијском квизу. Захваљујући уредништву часописа Светосавско звонце, за свако дете које је учествовало на квизу, а било је око тристотине малишана, припремљена је једна од књига Десет Божјих заповести у сто прича, Бисерница Светосавског звонца или Васкршње приче, затим часопис Светосавско звонце, а за финалисте и Годишњак Светосавског звонца. Овим путем Одбор за верску наставу се захваљује Уредништву часописа Светосавско звонце, са жељом да ученицима који похађају верску наставу Светосавско звонце и убудуће буде омиљени часопис који читају.
      Одбор за верску наставу ће за све учеснике финала накнадно приредити и једнодневни излет. После послужења и даљег дружења, деца су препуна лепих утисака пожелела да се квиз организује и наредне године,  а да верска настава у средњој школи поново буде њихов сигуран избор.
       
      Одбор за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке
×
×
  • Create New...