Jump to content

О молитвеном помињању преминулих Проповед на задушнице месопусне недеље

Оцени ову тему


Препоручена порука

У име Оца и Сина и Светога Духа!


А Бог није Бог мртвих, него живих; јер су Њему сви живи (Лк. 20, 38), - рекао је Христос Спаситељ садукејима који нису веровали у васкрсење мртвих.
Вољени у Христу браћо и сестре! Света Православна Хришћанска Црква, чврсто верујући у ове истините речи Спаситеља увек гласно исповеда непобитну истину о томе да се живот не прекида човековом смрћу. Шта видимо како умире? Само тело, које је саздано од земље и у земљу се поново враћа. Тело се разлаже и претвара у прах, а човек сам по себи, са свим својим осећањима и са својом бесмртном душом, наставља да живи, само прелазећи из овог света у други, загробни. Дакле, општење између живих и мртвих не бива уништено са доласком смрти, већ се и даље наставља.

На основу ове истине Црква је увек, почињући од старозаветних времена, а посебно у новозаветно – апостолско време, чинила и наставља да чини помен и да узноси молитве за своју истоверну преминулу браћу. Света Црква узносећи свакодневно молитве за своју упокојену децу, подстиче на то и све вернике, како би једним устима и једним срцем узносили ка Престолу Божијем ватрене молитве с молбом за упокојење својих преминулих сродника на местима блаженства. На молитву за упокојене подстиче нас хришћанска љубав, која нас спаја у Исусу Христу у јединствено братство. Преминула браћа по вери су наши ближњи, које нам Бог заповеда да волимо као саме себе. Јер, Бог није рекао: волите ближње док живе на земљи. Дакле, Господ не ограничава љубав према ближњима границама земаљског живота, већ је простире и на вечни загробни свет. Али на који још начин можемо да докажемо своју љубав према онима који су отишли у загробни живот осим помињањем и молитвом? Свако од нас би желео да нас наши ближњи не забораве кад одемо из овог живота и да се моле за нас. Да би се то испунило и ми треба да помињемо упокојене. Каквом мером мерите, онаквом ће вам се мерити (Мт. 7, 2), - каже Спаситељ. Зато ће оне који помињу преминуле поменути Господ, поменуће их и људи кад напусте овај свет. Велику утеху и велику награду добија онај ко ближњег спасава од пролазне несреће, али много већа награда и већа утеха очекују онога ко својим молитвама помогне преминулом ближњем да добије опроштај грехова и да из мрачних паклених тамница пређе у светле обитељи блаженства.
Да ли су неопходне наше молитве за преминуле? Јесу, неопходне су, зато што за њих представљају веома велико доброчинство. Ради се о томе што после смрти постоје две вечности: или вечно блаженство праведника, или вечно мучење грешника. Познато је и то да на земљи нема човека који је живео, а да није згрешио. Тако да је тачна тврдња да се у греховима рађамо, у греховима проводимо живот, у греховима и завршавамо своје земаљско постојање. Али да ли сви они који греше приносе потпуно и искрено кајање пре смрти? Јер, понекад смрт задеси човека који се налази у стању тако тешке болести кад губи сећање и кад је његова душа сасвим онемоћала. И јасно је да у таквом стању човек не може да се сети свих својих погрешних поступака и да се покаје за њих, - и умире с греховима. Често смрт човека погоди изненада и он не приневши никакво покајање такође одлази с греховима. И сам себи више ни на који начин не може да помогне. Човек може да промени своју судбину само док је жив чинећи добра дела и молећи се Господу за своје спасење. Управо у таквим случајевима је молитва за покојнике веома потребна и представља изузетно доброчинство за њих.
Многих нама блиских људи већ одавно нема на земљи, али срце пуно љубави не може да их заборави, стреми ка њима, чак можда и више него ка живима. На сличан начин и преминули с оног света гледају према нама горећи од љубави према онима који су њиховом срцу били нарочито блиски. А ако је неко од умрлих оправдан пред Богом он нам, узвраћајући на нашу љубав љубављу, шаље одозго небеску помоћ, а ономе ко још није достигао оправдање наша молитва може много да помогне у олакшавању његове загробне судбине. Доћи ће време кад ћемо се видети с њима. Како ћемо се обрадовати кад од њих чујемо реч захвалности за молитву! Рећи ће: ‘Ето, сећао си ме се, ниси ме заборавио, и помогао си ми кад сам био у невољи. Хвала ти.’ И напротив: како ће онима који се нису молили за умрле бити тешко кад чују речи прекора: ‘Ето, ниси ме се сетио, ниси се молио за мене, ниси ми помогао у зао час, прекоревам те.’
Стање преминулих је слично ситуацији у којој се налази човек који плови врло опасном реком. Молитва за преминуле је као конопац за спасавање, који човек баца ближњем који се дави. Кад би се на известан начин пред нама отворила врата вечности и кад бисмо угледали ове стотине и хиљаде милиона људи који стреме ка мирном пристаништу – чије срце не би било погођено и скрушено видећи своје истоверне и истокрвне ближње, који немо вапију за нашу молитвену помоћ!
У вези с тим колико су неопходне молитве за преминуле и о томе да постоји општење са загробним светом сад ћу вам навести чудесну, али истиниту причу из живота једног храма наше Руске Цркве. У селу Лисогорка се упокојио свештеник. На његово место је послат други свештеник – млад, који је за време службе неочекивано преминуо – у самом олтару. Послат је још један свештеник, али се и њему десило исто: првог дана његовог служења, након што су отпевали «Оче наш» и запричесни стих, свештеник дуго није изашао са Светим Даровима и кад је председник црквеног одбора ушао у олтар угледао је свештеника како у потпуном одјејанију лежи мртав пред Светим Престолом. Сви су се ужаснули сазнавши за ову тајанствену смрт и не знајући који је њен узрок, говорили су да је парохија обремењена неким великим грехом, ако су као жртва због њега пала два млада и невина живота. Гласине о томе су се прошириле по читавом округу и нико од свештеника се није усуђиво да оде у ту парохију.
Пристао је само један старац-монах. «Свеједно ћу ускоро умрети. Идем тамо да служим прву и последњу Литургију, нико неће остати сироче ако ја умрем.»
За време службе, кад је већ наступило време да се поје «Оче наш» инстинкт самоодржања је ипак дошао по своје и старац је наредио да отворе и бочна врата и Царске двери. За време запричесног стиха видео је иза Горњег места неку силуету. Ова силуета је била све јаснија и јаснија и одједном се иза Престола појавио мрачни лик свештеника у одјејанију с рукама и ногама у оковима.
Дрхтећи од страха монах је бркао речи молитве. Али је после извесног времена прикупио снагу, охрабрио се и изашао је да причести вернике. Сви су схватили да се десило нешто лоше.
А авет је још увек стајала звецкајући синџирима и окованим рукама је показивала према ковчежићу који је стајао у олтару.
По завршетку Литургије јеромонах је позвао председника црквеног одбора и отворили су ковчежић у којем су нашли... цедуљице за помен душе. Ради се о томе што су људи давали покојном свештенику цедуљице за помен, а он их није читао, већ је то одлагао за касније. Сад је старац схватио узрок визије и почео је свакодневно да служи парастосе и да чита цедуљице које су се накупиле.
У следећу недељу је већ служио Литургију за покој душе преминулог свештеника. Кад су запевали запричесни стих силуета умрлог свештеника се поново појавила. Али он више није био трагичан и страшан као први пут кад се појавио, већ светао, веселог лица и без окова на рукама и ногама. Кад се старац-јеромонах који је служио причестио Светим Тајнама авет се покренула, поклонила му се до земље и нестала је.
На овом примеру видимо колико су молитве за преминуле од користи покојнима и како олакшавају њихову судбину. И није случајно што о томе говоримо управо данас. Зато што данас Света Црква обележава посебан дан, који се назива задушницама у месопусну недељу и окупља православце ради заједничке молитве пред Престолом Божијим за нашу истоверну браћу која су отишла у вечни живот. А сутра Света Црква помиње страшни Други долазак Господа и свршетак света.
Подстичући своју децу да буду спремна за Страшни суд, Света Црква нас моли да се помолимо Праведном Судији за наше преминуле сроднике, да им се опросте сва сагрешења и да се очисти пред њима пут за прелазак из мрачног подземља у светле обитељи Оца Небеског.
Стога узнесимо, драга браћо и сестре, молитву Христу Богу и из свег срца завапимо: Со свјатими упокој, Христе, души раб Твојих, идјеже њест болезан, ни печал, ни воздиханије, но жизан бесконечнаја. Амин.


Са руског Марина Тодић
05 / 03 / 2016
Православие.Ru.


View full Странице

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У теби, мати, верни образ Божији засија, узевши крст и следећи Христа. Делима си подучавала како укротити тело као пролазно, и ценити душу као бесмртну. Стога се и твоја душа, преподобна Марија, радује са ангелима. (тропар)

      Преподобна Марија Египћанка   Свети Григорије Палама: Беседа изговорена у пету недељу Великог поста   Преподобни Јустин Ћелијски: Прва беседа у пету недељу Великог поста   Преподобни Јустин Ћелијски: Друга беседа у пету недељу Великог поста   Свети Владика Николај: Еванђеље о служби и страдању Сина Божјег   Свети Владика Николај: Срце уз Часни пост (Пета недеља великог поста)   Архиепископ Аверкије (Таушев): Пета недеља Великог поста   Беседа Митрополита загребачко-љубљанског Порфирија изговорена у пету недељу Великог поста, 2015. године у новосадском саборном храму (аудио)   Беседа Епископа јегарског Порфирија изговорена у пету недељу Великог поста, 2014. године у Светоархангелској обитељи у Ковиљу   Протојереј Андреј Ткачов: Радујте се развратници покајани   Јеромонах Игнатиjе (Шестаков): Славољубље (Беседа у пету недељу Великог поста)   Ђакон Вељко Васиљев: О првом бденију   Катихета Бранислав Илић: Пета недеља Великог поста – Преподобне Марије Египћанке   Катихета Бранислав Илић: Прво бденије – сиже великопосних дана   Катихета Бранислав Илић: Друго бденије – похвално пјеније Богомајци    ТВ Храм: Разговори о недељама Великог поста (пета недеља Великог поста)   ТВ Храм: У сусрет Васкрсу - Недеља Глувна   Радио Беседа: Недеља преподобне Марије Египћанке (аудио)   Радио Светигора: Пета недеља Часног Поста - Глувна (аудио)     Извор: Ризница литургијског богословље и живота 
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Богоносни оче наш Јоване, показао си се као житељ пустиње, Ангел у телу и чудотворац. Постом, бдењем и молитвом примио си небеске дарове. Као исцелитељу духа и исцелитељу немоћних, притичемо теби са вером. Слава Ономе који је теби подарио крепост, слава Ономе који те је прославио, слава Ономе који тобом свима дарује исцељење. (тропар)

       
      О преподобном Јовану Лествичнику и његовој Лествици   Преподобни Јован Лествичник: О земаљском небу, о Богоподражавајућем бестрашћу и савршенству, и о Васкрсењу душе пре свеопштег Васкрсења   Свети Николај Охридски и жички: Срце уз Часни пост (четврта недеља великог поста)   Свети Николај Охридски и жички: Еванђеље о немоћи неверовања и моћи вере   Преподобни Јустин Ћелијски: Беседа у четврту недељу Великог поста   Jeромонах Игнатиjе (Шестаков): Лествицом нагоре   Др Драган Каран: Пут ка Васкрсењу са Светим Јованом Лествичником   Катихета Бранислав Илић: Четврта недеља Великог поста - Преподобног Јована Лествчника   ТВ Храм: Разговори о недељама Великог поста - четврта недеља Великог поста (видео)   ТВ Храм: У сусрет Васкрсу - Недеља Средопосна (видео)   Радио Беседа: Недеља преподобног Јована Лествичника (аудио)   Радио Светигора: Четврта недеља Великог поста     Извор: Ризница литургијског богословље и живота 
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Четврте недеље Свете Четрдесетнице прослављамо дивног угодника Божјег, прослављамо онога који нас поучава подвижиштву као лествици духовног живљења. Лествица преподобног Јована Лествичника, како појемо у кондаку, дарује нам цветне плодове учења, који наслађују срца оних који их узимају са трезвеношћу, јер Лествица узводи душе од земље на небо, у слави Божјој.

       
      У овај недељни дан, о којем смо говорили у новом издању емисије Богослужбене особености великих празника, пред нас се износи образац испосничког живота, у личности преподобног Јована Лествичника, који се  подвизавао на Синајској гори и у свом знаменитом делу показао пут постепеног усхођења човека до духовног савршенства по лествици душе која се са земље узноси до вечне славе.
      Триодска химнографија преподобног Јована Лествичника велича као премудрог учитељ подвижнитва, као пример испосника и Ангела у телу. Величамо га као оног који је процветао као крин, а својим смирењем себе испунио благодаћу Духа Светога. У једној слави на вечерњем богослужењу величамо га следећим речима:
      Преподобни оче, следујући гласу Еванђеља Господњег, богатство и славу си презрео и напустио си свет. Свима си говорио: Заволите Бога и наћи ћете благодат вечну и ништа не цените више од љубави Божје, да бисте када Он дође у слави својој, пронашли мир са свима светима, чијим молитвама Господе помилуј и спаси душе наше.
      Кроз ово издање наше емисије, нагласили смо да је сваки хришћанин позван да целог живота буде подвижник, а то подвижништво подразумева подвиг душе и тела у одрицању од греха и пролазних овоземаљских пожуда. Овај недељни спомен подстиче нас да у данима Свете Четрдесетнице наш подвиг саобразимо духовној лествици. Та лествица нас степеницу по степеницу, корак по корак, узводи до духовног препорода.
      Ти све људе подупиреш и понижене усправљаш, Христе Боже наш. Ти си из недара отачких неодељено произишао и од Свете Дјеве Марије се оваплотио и у свет си дошао да би природу нашу, отпалу од раја, и од нетелесних и душегубних разбојника нападнуту, обнажену трулежношћу и злом рањену, бриге удостојио и древној отаџбини повратио. Ти Сâм Владико невидљиве наше убоје исцели и телесне погибли свежи, преко часне крви Твоје, коју си за нас излио, и светог печата Твог који си нам даровао. И избави нас од непрестаних рана и од невидљивих злодетеља који хитају да нам отму веру и наду у Тебе, и хоће да са нас свуку Твоју благодат. Не лиши нас Твога човекољубља, гостионице и спаситељног Твога лечилишта да бисмо се, излечени и, од свакога порока очишћени, удостојили да будемо записани са првороднима Цркве небеске; Јер си Ти лекар видљивих и невидљивих болести; Ти и благочестивом роду нашем саборац буди.
      Јер си ти Бог Спаситељ наш, и Теби славу узносимо, са беспочетним Твојим Оцем, и свесветим, и благим и животоворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.
      (заамвона молитва четврте недеље Великог поста)
       
      Аутор емисије: катихета Бранислав Илић


       
       
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Трећа недеље Свете Четрдесетнице посвећена је прослављању и величању Часног и Животворног Крста Господњег. О богослужбеним особености наведене недеље говорили смо у новом издању емисије Богослужбене особености великих празника.

       
      Прве недеље Свете Четрдесетнице прославили смо победу Православља над иконоборством и осталим јересима које су уздрмале брод Цркве Христове. Друге недеље прославили смо светог Григорија Паламу, великог међу светитељима и великог међу победницима Православља који се у свом богословствовању борио и изборио за богословље православног мистичног подвижништа. А сада, на средини Великог поста, треће Недеље прослављамо Часни и Животворни Крст Господњи, хришћански знак победе и Васкрсења.
      У светом и узвишеном времену Великог поста ми се одричемо себе, јер кроз пост и молитву потискујемо из нашег бића све оно греховно и трулежно, а себе кроз световрлински и светотајински живот испуњавамо Богом. Хришћанин је без Крста као војник без оружја, као цвет без мириса, као виноград без плода и као мајстор без алата. Господ наш Исус Христос који је и Сâм носио свој Крст за време целога свога земаљског живота, препоручио га је и нама као знак припадништва Њему, као символ нашега живота, као знак нашег заједничарења са Њим. Врхунац нашег духовног подвижништва и ношења животног Крста јесте поистовећивање са великим речима апостола Павла: Не живим више ја, него живи у мени Христос.
      „Дан је свечани, устајањем Христовим зора живота засија, смрт се нејасном показа, Адам уздигнут радосно ликује, зато ускликнимо песмом прослављајући победу. Нека уједињени прославе небом и земљом пред свима положено Часни Крст, на њему је телесно прикован Христос, целивајмо га радујући се духовно. Ходите, запевајмо песму нову прослављајући разрушење ада, из гроба васкрсе Христос и подари спасење свима уништивши смрт. Ходите верни, захватите не воду из стварног извора изходећу, већ од извора Крста Христовог којим се хвалимо. Просветљење задобимо клањајући му се. Васкрсао си Христе уништивши смрт, као велики Цар из скровишта ада позвао си нас у радост небеског царства у земљу бесмртности.”
      (Стихира Часном Крсту из службе Крстопоклоне недеље)
       
      Аутор емисије: катихета Бранислав Илић


       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Спаси Господе народ Свој и благослови наслеђе Своје, даруј победу свим Православним Хришћанима над њиховим противницима, и сачувај Крстом Твојим народ Твој. (тропар)

      Преподобни Јустин Ћелијски: Беседа у Крстопоклону недељу   Свети Владика Николај: Еванђеље о Крсту и спасењу душе   Свети Владика Николај: Срце уз Часни пост (Крстопоклона недеља)   Преподобни Јован Дамаскин: О Часном Крсту   Свети Григорије Палама: О Часном и Животворном Крсту   Протојереј Александар Шмеман: Крстопоклона недеља   Митрополит црногорско-приморски Амфилохије: О тајни Крста Христовог   Митрополит загребачко-љубљански Порфирије: Беседа у Крстопоклону недељу   Епископ новосадски и бачки Иринеј: Крст је обележје Хришћанског бића, спасоносни знак укупног нашега живота на земљи   Епископ новосадски и бачки Иринеј: Беседа у Крстопоклону недељу, изговорена у новосадском саборном храму 2015. године   Умировљени Епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије (Јевтић): Беседа у Крстопоклону недељу   Епископ Јован (Пурић): Беседа у Крстопоклону недељу изговорена у манастиру Острогу, 2016. године   Епископ бихаћко-петровачки Сергије: Беседа у Крстопоклону недељу   Архимандрит Иларион (Лупуловић): Крстопоклона недеља   Катихета Бранислав Илић: Трећа недеља Великог поста - Крстопоклона   Катихета Давид Бајац: Крстопоклона недеља   ТВ Храм: Разговори о недељама Великог поста - Крстопоклона недеља   ТВ Храм: У сусрет Васкрсу - Недеља Крстопоклона   Радио Беседа: Крстопоклона недеља   Радио Светигора: Крстопоклона недеља   Радио Беседа: Крст Христов и Крст свој   Радио Беседа: О Часном Крсту     Извор: Ризница литургијског богословље и живота 
×
×
  • Креирај ново...