Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Милан Меденица :)

Видне (физичке) појаве демонске природе

Оцени ову тему

Recommended Posts

Човек не треба да се боји оваквих створења ако је демон човек се лепо прекрсти  joooj и ту авет на сликама која нам својим погледом прети у тренутку силом крста неутралише.

и шта кад му не успе?
Е тада ће да схвати зашто је атлетика краљица спорта  girl_smiley
то неће помоћи, бестелесност је незамисливо бржа од телесности.
Brzina svjetlosti (300 000 km/s) je srednja brzina duha...pa zato što više  0442_feel  0110_hahaha  0110_hahaha  prstgore  0442_feel a manje  joooj  0442_feel

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да ли је неко од вас био присутан када се читају молитве особи у којој је нечисти дух?

Ја нисам присуствовао том чину али сам са неких руских документараца имао прилике да гледам то повијање човека и запомагање демона у човеку у коме је ушао нечисти дух  , огромна се сила крста ту приказује. Света водица је такође делотворна. Слава Богу.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Па зато што сам ја присуствовала томе, па ми је било страшно. Мислим, нисам видјела жену, јер је она стајала испред иконе Богородице Тројеручице, али сам чула све оно што је она изговарала, и било је језиво. Вечерња служба је трајала, а оци су се молили за њу. Боја гласа и оно што сам чула не може се упоредити ни са чим што сам икада чула. Она је несрећница бавила се гатањима. И довео је њен син, ромкиња. И проговорила је мушким, језивим гласом, и сад се сјећам вели: оче хоћемо ли се молити да ме истјераш??? Неће ти поћи за руком, ова душа је моја, а ти у Олтару престани да се молиш!

Говорила је огавне ријечи, пљувала, и вриштала на сав глас за вријеме читања Јеванђеља, ни у хорорима такво нешто нисам чула. Коса на глави да ти се подигне.

А вјерници ме одушевили, сви само мирно стоје и моле се. Она се причешћивала, али нису могли да је ослободе нечистог духа.

И сад се најежим кад се тога сјетим.

Share this post


Link to post
Share on other sites

присуство злодуха је вероватно једно од најјезивијих искустава које сам доживео, са све ужасним напором да се одржи молитва.

мени су се руке и уста тада одузимали, а са великим напором сам одржавао реч по реч Исусове молитве, до крајњег вапаја.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Син моје пријатељице који је тад имао око 11 година, видио ју је, и престао дијете ићи у манастир, никоме није хтио да каже шта је видио. А мене кад је срео и почео да ми прича, заплако се и цио дан преплакао. Каже да јој се глава сва измијенила, ма страшно.

Некад мислим да је сигурно требало да будем тада ту и то чујем, хвала Богу што нисам видјела, нисам сигурна како бих то поднијела. Знам само да се никад брже у животу нисам вратила кући, а тек што је била ноћ.

Као што каже Медо, коче се сви удови, језик занијеми. Боже саклони људе од таквих мука.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja sam jednom u Nisu na vecernjoj videla i bilo je prilicno strasno.Zena se tresla,nesto vikala,molila svestenika da ocita  molitvu,uzas...Malo se smirila posle toga i otisla,a otac rece da je opsednuta...

A u Mrkonjic Gradu,na sred svete Liturgije,neka zena je pocela glasno da vice,svasta,nabacano,pa su ljudi morali da je iznesu ,a dok je drzao besedu,svestenik rece samo da se zna odakle to sve toj zeni...Strasno,ne bih volela to opet da vidim...

Share this post


Link to post
Share on other sites

присуство злодуха је вероватно једно од најјезивијих искустава које сам доживео, са све ужасним напором да се одржи молитва.

мени су се руке и уста тада одузимали, а са великим напором сам одржавао реч по реч Исусове молитве, до крајњег вапаја.

Да ли можеш детаљније да опишеш шта се догодило брате Медо. Опрости.

Share this post


Link to post
Share on other sites

А u Mrkonjic Gradu,na sred svete Liturgije,neka zena je pocela glasno da vice,svasta,nabacano,pa su ljudi morali da je iznesu ,a dok je drzao besedu,svestenik rece samo da se zna odakle to sve toj zeni...Strasno,ne bih volela to opet da vidim...

Сестро Јадранка када се то десило у Мркоњић-Граду да ли знаш?

Share this post


Link to post
Share on other sites

присуство злодуха је вероватно једно од најјезивијих искустава које сам доживео, са све ужасним напором да се одржи молитва.

мени су се руке и уста тада одузимали, а са великим напором сам одржавао реч по реч Исусове молитве, до крајњег вапаја.

Да ли можеш детаљније да опишеш шта се догодило брате Медо. Опрости.
нема шта да опростим брате  amin-nas

ноћ је, па нек плашљиви прескоче писаније, можда неће моћи да спавају, а покушаћу да упростим и не плашим никога, већ да објасним зашто се то десило.

имао сам посету код куће, у спаваћој соби ... то је било непосредно после крштења, тек сам још учио о вери, и свему осталом што иде ... тај дан сам први пут чуо Исусову молитву и примењивао је цео дан на бројаници где и кад сам стигао да нико не види. желео сам да видим силу молитве на делу, па сам се молио да више никад не паднем у несвест на Литургији, пошто сам до тад пао у несвест тачно 42 пута, 6 месеци сваке недеље.

иначе, падао сам у несвест пошто сам био некрштен и бавио се којечиме пре крштења - гатањем, таротом, хороскопом, учествовао у молитвама са људима који нису у православљу већ у другим верама, и тако свашта ...

баш био навукао злу силу на себе у преводу.

и тако се спремам за спавање и лего. имао сам баш гадно сновиђење демона испред себе који је исти ја ликом и телом, али нема крст око врата, пошто увек носим крсни знак са распећем и никад га не скидам сем за купање. некад сам се према крсту односио као према некаквој амајлији, али данас знам да ако не носим крст у срцу, џаба ми и тај споља.

прво нисам схватио шта ми се десило, а онда кад сам то погледао у очи, било ми је јасно и кичма ми се укочила, руке обамрле и језик је почео да ми се одузима и да фрфљам у сну, али сам осећао и себе док спавам у кревету, на пола између сна и јаве. пошто нисам могао да се прекрстим ни у сну, покушао сам да се молим и чујем себе као из трећег лица да фрфљам и не осећам језик, као усне кад утрну, само је и језик приде.

видео сам да ми прилази и тако су се демону уста и очи кренуле да упадају на унутра и да се појављују црне зјапеће рупе. тад сам схватио шта је ОДСУСТВО светла, љубави, живота и свих таквих лепих ствари, али не у смислу празнине. уствари није то баш прилаз, простор је кренуо да се скраћује између нас.

е тад сам чврсто затворио очи и кренуо да урлам Исусову молитву у себи. прво је ишло брзо и брбљиво, а онда све теже и теже, док нисам почео једва да обликујем речи у уму. у таквим тренуцима човек некако интуитивно укапира ритам молитве и како се моли и то ми је остало као репер за изговор. заиста то ретко постижем, и обично после причешћа кад ми је кречана у срцу најчистија.

кад сам се некако поклопио са молитвом из свега пар пута, ђаво је за трен стао, као да је затрептао у неверици, и ја сам то осетио некако иако затворених очију јер је на тренутак попустио тај стравични притисак и почео да ударам у молитву као у бубањ а тај да узмачиње. кад сам се тргао из сна, мада је то све било сем сна каквог иначе сањамо, само сам био отпуштен из сна и отворио очи пошт је утисак био као да сам само држао затворене очи, руке су ми до рамена биле одузете и усне и језик утрнути, замало сам се скотрљао са кревета у први мах. цео кревет је био мокар од зноја, веш сам могао да исцедим.

устао сам једва, потпуно испрпљен и беживотан скоро, попио сам воде у ненормалним количинама и сео и узео бројаницу у леву и крст велики који имам у десну и молио се до јутра, једва изговарајући речи молитве. није било шансе да заспим, толико сам био потрешен и уплашен, набио сам се у угао зида испод славске иконе.

тек сам тад постао заиста свестан колико је човек немоћан пред таквом силом какав је ђаво и да је без Господа промашен из места. нажалост, то сећање ме временом попушта али се увек подсетим после неког времена како је то.  пошто то није било ни последњи пут да ми се десило.

нажалост или на срећу, можда то неки неће разумети, али ја сам срећан због таквих искушења. све што човек преживи и из чега извуче што више користи за себе и друге, чини га само непоколебљивијим на Путу ка Господу. 0110_hahaha

Share this post


Link to post
Share on other sites

Хвала брате на подељеном искуству  :smiley:

Ја сам имао прилике да видим пар пута демонизоване људе у манастирима и неким црквама, тај осећај се не може описати... То ми је само ојачало веру и схватио сам да са духовним животом нема шале...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Хвала Медо што си подјелио ово искуство са нама. Чуо сам о доста таквих догађаја али никада овако "лично" од неког. Ово ће сигурно учврстити моју вјеру  amin-nas

Медо рулз  0110_hahaha

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...