Jump to content
александар живаљев

Јм. Макарије, нови старешина Привине Главе: Пушачи више неће моћи да се причешћују

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 14 часа, Ђорђе Р рече

Зато што питањем кажеш да не смем да поставим питање.

ko si ti da postavljaš takva pitanja

Овим импутираш да морам да будем "неко", да бих поставио "такво" питање. То није интимно питање. Питање је о јавној појави. Чак је питање било о ставу. Што је Владан лепо објаснио.

Imam pravo da postavim pitanje zato sto smo svi udovi jedni drugima i zato sto neciji greh utice i na moj zivot.

Ako utice to sto neko negde jede samo suva leba i moli se bez prestanka isto tako utice i to sto neko pored mene zgresi. Isto tako i moj greh moze biti kap koja je prelila casu i moze uticati na njega. Ja tako kapiram ljubav, kao odgovornost.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 37 минута, kopitar рече

ali ovo mi je najjaca fora...koliko kapiram Gajic i VSB su pusaci.:smeh1:

A tako...pa sram nek' ih bude.

a ne, necete uspeti da mi ucitate to sto ste hteli. u mom selu to se zove spinovanje.

nije meni smesno to sto su pusaci nego nesto drugo. samo smesno. samo meni verovatno ali smesno. to se zove komedija jelte. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, ana čarnojević рече

Imam pravo da postavim pitanje zato sto smo svi udovi jedni drugima i zato sto neciji greh utice i na moj zivot.

Ako utice to sto neko negde jede samo suva leba i moli se bez prestanka isto tako utice i to sto neko pored mene zgresi. Isto tako i moj greh moze biti kap koja je prelila casu i moze uticati na njega. Ja tako kapiram ljubav, kao odgovornost.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

nekom i suv leb i molitva mogu biti na sud i osudu. Šta ćemo onda? 

Kako tuđi greh utiče na tvoj život, na šta tačno misliš?

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 31 минута, goranger рече

nekom i suv leb i molitva mogu biti na sud i osudu. Šta ćemo onda? 

Kako tuđi greh utiče na tvoj život, na šta tačno misliš?

 

imas to za grehe fino objasnjeno u Karamazovima, kod starca Zosime.

mislila sam na one istinske molitvenike cija molitva leb i voda drze ovaj svet da se ne raspadne. ne na te retoricke.

Share this post


Link to post
Share on other sites
imas to za grehe fino objasnjeno u Karamazovima, kod starca Zosime.
mislila sam na one istinske molitvenike cija molitva leb i voda drze ovaj svet da se ne raspadne. ne na te retoricke.
E, ja sam shvatio. Misliš na Tricu Vladana i Miloša Beogradskog.

Послато са SM-J530F користећи Pouke.org мобилну апликацију

Share this post


Link to post
Share on other sites
Читала сам негде да пушаче етикетирају  као једну врсту самоубица ( са одложеним дејством :smeh1:) тако да у том светлу  можемо разумети речи о.Макарија из уводног поста. 
I ja sam to isto pročitao samo umjesto duvana spominju kiseonik.

Послато са SM-J530F користећи Pouke.org мобилну апликацију

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Гајић
пре 4 часа, ana čarnojević рече

ali ovo mi je najjaca fora...koliko kapiram Gajic i VSB su pusaci.:smeh1:

znaci oni sabajle zapale pljugu i bace se na dogmatiku, nema tu zezanja:smil443643319dc3d:

Прво палим, па се онда будим :)))

Онда осмислим 'вако што, па развијам уз физику трагове дима уз собрање као парњача :D

А онда уништавам природу, на једној од фотки сам ја:

FB_IMG_1518603192790.jpg

FB_IMG_1518603246682.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Гајић рече

Прво палим, па се онда будим :)))

Онда осмислим 'вако што, па развијам уз физику трагове дима уз собрање као парњача :D

А онда уништавам природу, на једној од фотки сам ја:

FB_IMG_1518603192790.jpg

FB_IMG_1518603246682.jpg

I sta sad hoces da ti kazem? Da si vredan ili da si zgodan?

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, ana čarnojević рече

mislila sam na one istinske molitvenike cija molitva leb i voda drze ovaj svet da se ne raspadne. ne na te retoricke.

пре 45 минута, TSCHeTSCHen рече

E, ja sam shvatio. Misliš na Tricu Vladana i Miloša Beogradskog.emoji16.png

Ууууу Чечену.... добра ти је :dobro:

Али овај форум је сувише велики да би ме прочитао само на овој теми... нисам ти ја брате од тих светаца на хлебу и води него од оних што једу месо, пију вино и друже се са цариницима и грешницима :smeh1:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Нови број Православља, новина Српске патријаршије, од 15. октобра 2019. године највећим делом је посвећен прослави величанственог јубилеја наше помесне светосавске Цркве – Осам векова аутокефалности – молитвене самосталности Српске Православне Цркве: 1219–2019. године. У складу са тим, прве стране броја посвећене су Посланици поводом осамстогодишњице аутокефалије, коју потписује Првојерарх Цркве српске са свим архијерејима.     Даље следују извештаји са низа догађаја којима је молитвено, саборно и свечарски обележен јубилеј – извештај протонамесника Александра Р. Јевтића, са дочека Његове Светости Патријарха српског Иринеја у манастиру Жичи од 5. октобра 2019. лета Господњег. Репортажу о централној прослави јубилеја из манастира који је био седиште некадашње Жичке Архиепископије, прво седиште наше помесне Цркве, такође нам доноси перо протонамесника Александра Јевтића.   Следствује догађај из Пећке Патријаршије – завршно литургијско славље богослужено овим величанственим поводом у древном седишту српских архиепископа и патријараха, као и текст који преносимо добротом Информативне службе Српске Православне Цркве са свечаности одржане у престоном граду Београду, у Сава Центру – под насловом: Благословено светосавско јединство Српске Православне Цркве, Републике Србије и Републике Српске.   Као део, последњи део слагалице јединственог мозаика величанија осам и по векова самосталности Српске Цркве, али никако последњи по значају, у Музеју Српске Православне Цркве 9 октобра 2019. године је отворена изложба „Осам векова уметности под окриљем Српске Православне Цркве“, за коју је Патријарх српски рекао да „поставка обухвата тек мали остатак уметничких дела у ризницама Српске Православне Цркве, јер су кроз векове различити завојевачи носили и разносили српске светиње и уметничке вредности, али ова изложба садржи најбоље од оног што смо сачували.“   На следећим странама новина Српске Патријаршије преносимо из дневних новина „Новости“ разговор са Владиком бачким др Иринејем Буловићем под насловом „Не могу отети Косово без нашег пристанка, а ми га не дамо“, из кога издвајамо речи Преосвећеног Владике: „Свети Сава, највећи син српског народа, уобличио је наш национални идентитет. Русија са председником Путином је последња линија одбране хришћанских вредности...“   Бранислав Илић је, поводом осам векова самосталности Српске Православне Цркве, разговарао са проф. др Растком Јовићем, ванредним професором на Катедри за канонско право Православног богословског факултета Универзитета у Београду, који је између осталог констатовао: „Изучавање дела Светог Саве, а не понављање фраза, може нам помоћи да разумемо и смисао аутокефалије и значење просветитељства. Шта смо учинили да се аутокефалија одвија као процес стваралаштва у контексту слободе и еманципације? Колико смо успели да потенцијале које смо добили од Светог Саве преточимо у традицију...? У том смислу, одговори на постављена питања откривају њену важност.“   Истим поводом, под окриљем јубилеја Српске Православне Цркве са историјске тачке за нови број Православља пише и др Ивица Чаировић, доцент Православног богословског факултета, на тему „Да ли је папа Инокентије III желео самосталну Српску Цркву.“     Извор: Православље
    • Од Ромејац,
      САРАЈЕВО – Нови реис улема Исламске заједнице у Босни и Херцеговини је Хусеин Кавазовић, одлучено је данашњим тајним гласањем изборног тела Исламске заједнице у БиХ које је завршено у Сарајеву.
      Кавазовићев једини противкандидат данас је био Муамер Зукорлић. Нови реис, који је и до сада био на тој функцији, добио је 291 глас, док је Зукорлић освојио 82, пренео је Танјуг.
      Кавазовић ће функцију реиса обављати у наредних седам година. Инаугурација ће бити обављена наредног месеца.
      Политика Online - Хусеину Кавазовићу нови мандат реиса
      WWW.POLITIKA.RS САРАЈЕВО – Нови реис улема Исламске заједнице у Босни и Херцеговини је Хусеин Кавазовић, одлучено је данашњим тајним гласањем изборног тела Исламске заједнице у БиХ...  
    • Од Логос,
      Отац Исидор: „Иако су лирске и изражавају фина и танана осјећања, ове пјесме носе јаку поруку и јачају дух народа. Као да имају за циљ да ојачају посустале, да развеселе тужне, да улију вјеру у боље сјутра и у Господа а самим тим и наду и љубав и да нас ободре да истрајемо“   Звучни запис емисије   Надахнуће и труд призренских богослова изнедрили су још један, трећи у низу, музички компакт диск – Песме из Старе Србије, који премијерно представљамо у емисији „Косметска кандила“ које је пред нама.   Ово ново остварење Призренских богословаца представио нам је замјеник Ректора ове црквено-просветне установе јеромонах Исидор (Јагодић), који се посебно осврнуо на поруку коју ове пјесме шаљу.     „Иако су лирске и изражавају фина и танана осјећања, ове пјесме носе јаку поруку и јачају дух народа. Као да имају за циљ да ојачају посустале, да развеселе тужне, да улију вјеру у боље сјутра и у Господа а самим тим и наду и љубав и да нас ободре да истрајемо“- каже отац Исидор.     Извор: Радио Светигора
    • Од Логос,
      Ове године навршава се пуних осам векова од догађаја који се 1219. године десио у Никеји. Тада је хиландарски монах Сава од Васељенског Патријарха Манојла Првог Сарантена добио аутокефалност за Српску Цркву. Први архиепископ је постао светитељ Сава.      У овом броју нашег часописа пред читаоце доносимо извод из књиге Живот Светог Саве, где Свети Владика Николај догађај добијања аутокефалности описује напомињући да се Свети Сава извињавао и молио да некога другог изаберу за архиепископа, наглашавајући своју недостојност за тако узвишен чин. По жељи Патријарха, Цара, али и свих монаха из пратње Светог Саве, ипак је изабран саглашавајући се са вољом Божијом. Уследила је велика посвећеност око организације нове архиепископије на просторима српских земаља.   Ту је и текст Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. др Јустина, који представља уводник у импресивну монографију ”Жичка Епархија – осам векова светосавског континуитета – историја, манастири, цркве”, чији су коаутори Гордана Гаврић и др Драгољуб Даниловић.   Текстови Епископа др Јована (Пурића), ђакона Александра Пејовића, дипл. историчара Александра Пауновића расветљавају важне аспекте лика и дела првог српског Архиепископа.   Ђакон Стефан Милошевски је са енглеског језика превео текст Џима Фореста, под насловом “Сећање на митрополита Антонија Блума“, где нас упознаје са занимљивим детељама из живота овог угледног црквеног великодостојника и богослова.   Ђакон Саво Величковић је написао текст “Света Тајна Исповести и њен однос према Светој Литургији“, где ову веома важну тему анализира са богословског становишта уз критичке осврте на поједине моменте савремене праксе.   Протонамесник Александар Р. Јевтић у тексту “Замена теза – О две секуларизације“ износи одређене моменте из црквеног живота и практиковања обичаја, које сагледава у ширем контексту изазовне друштвене теме о секуларизацији.   Протонамесник Дејан Марковић на “Страници православног хумора“ доноси нове хумористичне приче.   У рубрици Лирски благовесник, др Драган Хамовић нам кроз текст “Припадати земљи; О поезији Владимира Јагличића“, представља овогодишњег добитника награде Жичка хрисовуља.   Песме Лазара Хамовића сведоче о сусрету даровитог дечака са лепотом и узвишеношћу Православља, што свој израз проналази у стиховима који сведоче да песници и даље расту међу нама.   У рубрици Прикази налази се текст Радмиле Мишев, посвећен књизи за децу “Мала прича о великој Жичи“, аутора Милоја Радовића. Књига је изашла са благословом Епископа жичког Г. др Јустина, а илустрације је радио даровити краљевачки сликар Бојан Миљковић. Књига древну Жичу приближава срцима најмлађих, али је поучна и онима који нису заборавили да буду деца.   Ђорђе Чоловић нам доноси приказ књиге “Приче из Великог рата“, посвећене сећањима чачанских свештеника који су били сведоци ратних дешавања у току Великог рата, рата који је требало да оконча све ратове. Велики труд и жеља вероучитеља Милоша Живановића да од потпуног заборава спаси ове вредне и непроцењиве приче о страдању нашег човека, народа, и цркве овековечена је у овој вредној књизи.   Рубрика Веронаука доноси текст Драгане Ђурић и Ане Црепуљаревић под насловом “Жички светионик знања – О.Ш. Живан Маричић у Жичи“. Историја Манастира Жиче и школе у насељу Жича приказују испреплетаност наше просвете и духовности.   Марко Јоргић у тексту под насловом “Вероучитељи у улози филмског редитеља и глумца“, извештава о догађају у Основној школи ,,Вук Kараџић” у Kраљеву, где је покренут едукативни серијал епизода на тему паметног и безбедног коришћења мобилних телефона, тј. о њиховој употреби и злоупотреби са којом се сусрећу младе генерације. Циљ овог серијала је едукација младих, подизање свести о функционисању савремене технологије у свакодневном животу, њеним добробитима, као и злоупотребама истих. У овом серијалу поред ученика седмог разреда улоге су имали и наставници, и то наставник верске наставе Михајло Живковић, наставник српског језика Јасмина Стоисављевић и Марија Радосављевић, наставник ликовне културе. „Фокус генерација“ ушла је у финале КРЕФ такмичења у борби за ,,Просветни оскар“, које се одржава од 4. до 6. октобра.   Протођакон Александар М. Грујовић нас упознаје са богослужбеним активностима Епископа жичког Г. др Јустина у претходном периоду.   Протонамесник Александар Р. Јевтић, уредник часописа     Извор: Епархија жичка
    • Од Логос,
      Српска Православна Црква (1219-2019) - Осам векова аутокефалности.     Првојерарха српског, патријарха Иринеја у грбаљском манастиру Подластви код Будве 27. септембра 2019. године дочекало је хиљаде верних сабраних поводом прославе два величанствена јубилеја – 800 година аутокефалности Српске Цркве и 1500 година постојања манастира Рођења Пресвете Богородице – Подластве. Више о величанственој прослави читајте на првим странама октобарског броја Православља. Марина Марић пише о још једној великој прослави која се одиграла у манастиру Ћелијама, где је у присуству више архијереја Српске Православне Цркве освештана је тропрестона заветна црква Преподобног аве Јустина Ћелијског. У рубрици Поводи др Владислав Пузовић пише о Светом Сави и Српској Цркви у тексту под насловом Осам векова сведочења Васкрслог Христа.   У Рубрици Поводи: др Владислав Пузовић, а поводом осам векова СПЦ, пише о Светом Сави и Српској Цркви у тексту под насловом: Осам векова сведочења Васкрслог Христа.   Величанствена прослава значајних јубилеја Српске Православне Цркве – 8. векова аутокефалије СПЦ и 630 година постојања велике светиње Епархије браничевске – манастира Тумане, одржана је 14. и 15. септембра 2019. године. Научним скупом, освећењем нових конака, Светом Евхаристијом и богослужењима, манастир Тумане, познат и као ђердапски Острог, прославио је сведочење вековима (1389–2019). Према процени полицијске управе у Голупцу у манастиру је у недељу 15. септембра на богослужењу било око 15 хиљада људи, а током дана се окупило преко 20 хиљада душа...   И следеће стране Православља су посвећене прослави великих јубилеја наше Свете Цркве: Поводом празника Рођења Пресвете Богородице и крсне славе храма у Зеници служењем празничног вечерња и свечаном духовном академијом 20. септембра 2019. године обележена је 800-годишњица аутокефалности Српске Православне Цркве и оснивања Епархије дабробосанске.   Поводом 850 година Немањиних задужбина у манастиру Светог Николе у Куршумлији централна прослава је одржана у суботу, 14. септембра 2019. године, на дан када је пре 800 година Српска Црква постала самостална, и настављена у недељу, 15. септембра служењем свете архијерејске Литургије којом је началствовао Митрополит црногорско-приморски Амфилохије.     Извор: Православље

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...