Jump to content

Јм. Макарије, нови старешина Привине Главе: Пушачи више неће моћи да се причешћују

Оцени ову тему


Препоручена порука

Ова вест новосадског "Дневника" из неког разлога привукла је, накнадну пажњу портала Борба за веру, познатог по тражењу апокалиптичких знакова међу православном јерархијом. Несумњиво, вест је занимљива, а у погледу здравственог просвећивања, може да се слободно каже, и корисна. Разуме се, поставиће се питање, да ли је став оца Макарија и општи став Цркве?

Вашем модератору, који је летос имао ту срећу да буде у Привиној глави, и да види огроман мисијски и градитељски успех, сада почившег игумана Гаврила, упало је у очи нешто друго: огромно сиромаштво и запуштеност самог села Привина глава, какву човек тешко може да очекује у једном сремском селу. Отворено ћу рећи, и резигнираност преосталих мештана у биртији због напретка манастира, а стагнације села. Такви проблеми, знамо из историје наше Свете Фрушке горе, могу да доведу до тешких спорова и грехова. 

Надајмо се, да ће се уз Божију помоћ, новом настојатељу дати да и на том пољу социјалног служења помогне.

Познавајући племенито срце и пастирску бригу Преосвећеног Владике сремског Василија, за сав поверен му народ, искрено очекујем акцију за спашавање и реланог живота у овом сремском селу, које има чиме да се поноси и поново да заживи.

А.Ж.

 

 

У МАНАСТИРУ ПРИВИНА ГЛАВА Пушачи не могу на причест

02.02.2018 • 16:2016:21
Извор: Dnevnik.rs
     
ПРИВИНА ГЛАВА: На дан преподобног светог Макарија свечану литургију у манастиру Светих Архангела и Михајла, служио је нови старешина манастира Макарије уз саслужење бројног братства и искушеника манастира Светог Саве из Кувеждина.
makarije
Фото: Dnevnik.rs

Монашко име Макарију је дао владика сремски Василије, по великом светитељу којег је красила смиреност.

„ Ово је моја прва литургија у манастиру у Привиној глави. Сабрали се данас људи са свих страна, а највише је дошло из Кувеждина. Они долазе код мене да ме мало бодре и подржавају. Жао им је што сам отишао из Кувеждина“, рекао нам је Макарије након службе.

Нови старешина манастира увео је правила која се неће свима допасти, али се морају поштовати. Забрањено је пушење у комплексу манастира и служење меса.

„Пушење је грех и црква тражи да се њени верници одрекну пушења. Пушачи неће моћи примити причест. Трпеза љубави остаје и даље али у складу са правилима цркве. На менију неће бити заступљено месо. Типик налаже када је риба, када је дозвољено уље оно се примењује, а када је пост онда се све кува на води. Кување на води и придржавање правила цркве захтева и више радника у кухињи. Сада нас је овде десеторо“, појаснио је јеромонах Макарије.

Д. Савичин


View full Странице

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 659
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

На ову вест, сходном Уставу СПЦ и законом о Верским заједницама реаговала је и држава, па је наложила свим Тобако индустријама у Србији да одмах примене нове законске регулативе. Са великим жаљењем пр

Познајем много добрих хришћана пушача, никада никог не би одлучио од причешћа због дувана, тим пре што не постоји никакав основ за то. Онда их треба по истом принципу одлучити због једења чоколаде, не

Не разумем зашто пушачи не могу да се причешћују? На шта то личи. Јасам никад нисам пушио али ово већ постаје комедија да није трагично.

Постоване слике

пре 4 часа, александар живаљев рече

Ова вест новосадског "Дневника" из неког разлога привукла је, накнадну пажњу портала Борба за веру, познатог по тражењу апокалиптичких знакова међу православном јерархијом. Несумњиво, вест је занимљива, а у погледу здравственог просвећивања, може да се слободно каже, и корисна. Разуме се, поставиће се питање, да ли је став оца Макарија и општи став Цркве?

Вашем модератору, који је летос имао ту срећу да буде у Привиној глави, и да види огроман мисијски и градитељски успех, сада почившег игумана Гаврила, упало је у очи нешто друго: огромно сиромаштво и запуштеност самог села Привина глава, какву човек тешко може да очекује у једном сремском селу. Отворено ћу рећи, и резигнираност преосталих мештана у биртији због напретка манастира, а стагнације села. Такви проблеми, знамо из историје наше Свете Фрушке горе, могу да доведу до тешких спорова и грехова. 

Надајмо се, да ће се уз Божију помоћ, новом настојатељу дати да и на том пољу социјалног служења помогне.

Познавајући племенито срце и пастирску бригу Преосвећеног Владике сремског Василија, за сав поверен му народ, искрено очекујем акцију за спашавање и реланог живота у овом сремском селу, које има чиме да се поноси и поново да заживи.

А.Ж.

 

 

У МАНАСТИРУ ПРИВИНА ГЛАВА Пушачи не могу на причест

02.02.2018 • 16:2016:21
Извор: Dnevnik.rs
     
ПРИВИНА ГЛАВА: На дан преподобног светог Макарија свечану литургију у манастиру Светих Архангела и Михајла, служио је нови старешина манастира Макарије уз саслужење бројног братства и искушеника манастира Светог Саве из Кувеждина.
makarije
Фото: Dnevnik.rs

Монашко име Макарију је дао владика сремски Василије, по великом светитељу којег је красила смиреност.

„ Ово је моја прва литургија у манастиру у Привиној глави. Сабрали се данас људи са свих страна, а највише је дошло из Кувеждина. Они долазе код мене да ме мало бодре и подржавају. Жао им је што сам отишао из Кувеждина“, рекао нам је Макарије након службе.

Нови старешина манастира увео је правила која се неће свима допасти, али се морају поштовати. Забрањено је пушење у комплексу манастира и служење меса.

Пушење је грех и црква тражи да се њени верници одрекну пушења. Пушачи неће моћи примити причест. Трпеза љубави остаје и даље али у складу са правилима цркве. На менију неће бити заступљено месо. Типик налаже када је риба, када је дозвољено уље оно се примењује, а када је пост онда се све кува на води. Кување на води и придржавање правила цркве захтева и више радника у кухињи. Сада нас је овде десеторо“, појаснио је јеромонах Макарије.

Д. Савичин

 

View full Странице

 

 

Sasvim je u redu da zabrani upotrebu mesa i duvana u manastiru i dvoristu manastira Ali je problem  ovo sto sam podebljao i pocrveneo. On nema pravo da odredjuje stav crkve posebno ako ga nema.  Posebno ne da uspostavlja novo pravilo u vezi pricescivanja. Tako sebe svrstava u revnitelje koji prevazilaze svoja ovlascenja. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

U koji pasulj je ovaj gledao pa pušenje duvana svrstao u smrtne grehove, poput ubistva, trgovine ljudima itd...?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Ведран* @Volim_Sina_Bozjeg  Ma jeste li primetili kako covek kaze da je to stav crkve? Majko moja mila, jos jedna veliki duhovnik. Postali smo gori od Rusa po tom pitanju. :bu:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Da ima još jedan izraz koji vole da koriste “duhovnici“ za svoje lične bravure: “opšte prihvaćen pravoslavni stav“, to koriste recimo kad umuju o pitanjima koji nisu dogmatski rešena naprimer...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Не разумем зашто пушачи не могу да се причешћују? На шта то личи. Јасам никад нисам пушио али ово већ постаје комедија да није трагично.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 48 минута, Trifke рече

@Ведран* @Volim_Sina_Bozjeg  Ma jeste li primetili kako covek kaze da je to stav crkve? Majko moja mila, jos jedna veliki duhovnik. Postali smo gori od Rusa po tom pitanju. :bu:

Ти да се смираваш :))

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Нисам да се по аутоматизму забрањује пушачима причешће (осим можда свештенству јер је наглашено да су углед другима) али јесам да се указује на његову деструктивност јер укратко:

- нарушава физичко здравље

- нарушава се психичко здравље развијањем зависности и компулсивности, зато често пушачи за собом вуку и још неки порок, лошу навику и слично

- на духовном плану сам много пута видео (и на својој кожи осетио) да се код пушача, без обзира да ли су верници, развија посебна врста тешке себичности и егоизма а код неких то остаје и након што оставе пушење.

Ако се погледа може да се види да и телесни блуд (када постане страст и порок) има све ове исте деструктивне последице, а он јесте препрека за причешће као правило и став Цркве, како због директих заповести тако и због својих последица (које су добрим делом вероватно и разлог за саме заповести).

Преко свега тога, за разлику од блуда, пушач пуши јавно и отворено пред другима тј. представља свој навику као нешто што је (њему) прихватљиво.

Можда ће неко рећи да верник има право да ради са својим телесним-душевни-духовним здрављем шта хоће и где хоће. Али онда треба да се сетимо да је приликом једне од парада Црква изразила свој став да је "против јавног изражавања и рекламирања сексуалне оријентације или било које друге личне склоности" поготово ако је реч о склоностима које су деструктивне по породицу и личност. А ретко ко ће рећи да пушење није деструктивно по појединца, породицу или заједницу у целини.

Да ли су паралела са последицама блуда, пропагирање лоших навика и став Цркве око тога и недвосмислена деструктивност пушења довољни да се неко одлучи од причешћа, а будући да нема конкретног канона и става Црвке, не знам, али мислим да ће неко јако тешко успети да направи конструкцију којом ће пушење угурати у литургијско сједињавање са ближњима и са Христом.

Да не буде забуне понављам да нисам за аутоматско одлучење нити делим Јоилов приступ али имамо заповест: "све испитујте добра се држите".

А ако нам је пушење добро, онда ништа... 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 4 минута, Vladan3 рече

Нисам да се по аутоматизму забрањује пушачима причешће (осим можда свештенству јер је наглашено да су углед другима) али јесам да се указује на његову деструктивност јер укратко:

 

Апсолутно. Као и свака друга страст.

Али ово је ван сваког контекста, испаде дуван највећи проблем.

Најежим се кад видим колико неким људима недостаје расуђивање.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Вилер Текс рече

Апсолутно. Као и свака друга страст.
Али ово је ван сваког контекста, испаде дуван највећи проблем.
Најежим се кад видим колико неким људима недостаје расуђивање.

Слажем се. Далеко од тога да је највећи проблем... Нажалост...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 31 минута, Vladan3 рече

А ако нам је пушење добро, онда ништа...

Nije dobro, ali pričešćivanjem imaju veće šanse da se oslobode poroka, a kad malo bolje razmislim, koliko njih će moći da se pričesti kad sve propušilo? ne_shvata

Ali treba opominjati, popeti se na glavu...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 46 минута, Vladan3 рече

Слажем се. Далеко од тога да је највећи проблем... Нажалост...

Sv.Nikolaj je bio pušač duvana i?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

На ову вест, сходном Уставу СПЦ и законом о Верским заједницама реаговала је и држава, па је наложила свим Тобако индустријама у Србији да одмах примене нове законске регулативе. Са великим жаљењем приватни сектор, који дубоко поштује владавину права, иако ће им новим указом опасти продаја дувана преко 50% применили су новонасталу регулативу Ad Markarijanus, и рано јутрос објавиле нове паклице цигарета. Ексклузиван снимак.

 

cigare.png

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У недељу, пете седмице Часног поста, 18. априла 2021. године, у храму Ваведења Пресвете Богородице у Стапару, свету Литургију је служио протонамесник Саво Николић, архијерејски намесник сомборски, уз саслужење презвитерâ Милана Цирара и Ђуре Родића.

       
      После отпуста, отац Саво је прочитао одлуку Његовог Преосвештенства Епископа бачког др Иринеја, којом је за новог пароха стапарског постављен презвитер Ђуро Родић. Отац Саво је пожелео добродошлицу оцу Ђури, а оцу Милану је захвалио на досадашњем опслуживању парохије стапарске. Отац Ђуро је заблагодарио Преосвећеном владици Иринеју на благослову, указаном поверењу и части, као и својој сабраћи и верном народу на речима добродошлице, уз обећање да ће настојати да оправда поверење Епископа бачког. 
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Новине Српске Патријаршије Православље од 15. априла 2021. године великим делом су посвећене блаженоуснулом архимандриту Јовану Радосављевићу, најаутентичнијем монаху у нашој Помесној Православној Цркви, како га је у опроштајном слову описао прота Милутин Тимотијевић. „Господ га је позвао Себи кад је био најспремнији из овог света, за улазак у дом Његов“, више пута је подвукао у беседи Његова Светост Патријарх српски , који је уз саслужење њихових преосвештенстава епископа: новосадског Иринеја, шумадијског Јована, врањског Пахомија, крушевачког Давида, нишког Арсенија, мохачког Исихија и Епископа Јована Пурића служио, у суботу, 10. априла ове године, опело у летњем олтару манастира Лелић новопрестављеном оцу Јовану.
       
        Епископ Давид (Нинов): Православље - то је радост духа и излаз из свих људских безизлаза /pdf/
      Протођакон др Дамјан С. Божић: Водостај наших лажи

       
      „Даруј ми покајање Затвори очи тела мога и отвори очи душе моје Отвори, Господе, очи ума мога и разума, да Те могу кроз веру своју познати као свога Бога и Спаситеља Отвори, Господе Боже, очи срца мога, да Те могу осетити као Оца, а све људе као браћу своју.“ – из Молитвене исповести пред Богом, архимандрита Јована Радосављевића – добротом монаха Игнатија Марковића пренето и записано за времена у новинама Српске Патријаршије.
      Господ Исус Христос, који је Васкрсење и Живот (Јн 11, 25), нека одмори свог новоупокојеног слугу тамо где нема боли, ни туге, ни уздисаја – где је живот вечни. Амин. ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
      Петнаестоаприлски број новина Српске Патријаршије доноси и друге, бројне текстове: – Епископ стобијски Давид (Нинов): Православље – то је радост духа и излаз из свих људских безизлаза... – Манастир Српске Православне Цркве на Косову и Метохији Високи Дечани сврстан на листу најугроженијих локалитета у Европи за 2021. годину, објавила је паневропска федерација за очување културног наслеђа Европа Ностра. – Јубилеји српског црквеног школства у БиХ – Рељевско-сарајевска богословија 1882–1941. године – Неосноване и злонамерне оптужбе минорне приштинске (не) владине организације против архимандрита Саве Јањића, игумана манастира Високих Дечана, као и у целој јавности, и у Српској Патријаршији су примљене са индигнацијом...
        Извор: Православље
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У среду, пете седмице Часног поста, 14. априла 2021. године,  у храму Светог пророка Илије у Младенову, протојереј Стевица Илић, архијерејски намесник бачкопаланачки, служио је свету Литургију пређеосвећених Дарова. 

       
      Том приликом, отац Стевица је, на основу одлуке Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког господина др Иринеја, новорукоположеног презвитера Петра Николића увео у дужност привременог пароха при храму Светог пророка Илије у Младенову и представио га верном народу, пожелевши му плодоносан рад на Њиви Господњој и повереној му парохијској заједници. Отац Петар је заблагодарио Његовом Преосвештенству на указаном поверењу и представио се вернима сабраним на богослужењу.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Пред читалачком публиком је нови мартовско-априлски 378. број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Наведени број је посвећен 350-годишњици упокојења Светога Василија Чудотворца Острошког, а носи наслов „Свети Василије Острошки – сведок Васкрсењаˮ. Информације о наведеном броју доступне су на интернет страници часописа:  http://misionar.spc.rs/index.php.
       
      Представљање овог броја у медијима: 
      Катихета Бранислав Илић гост Радио-Светигоре: "Православни мисионар" утиче на нашу духовну будност
      Катихета Бранислав Илић гост Радио-Беседе: Сви смо на великом мисионарском задатку
      Катихета Бранислав Илић гост Радија "Слово љубве": Свети Василије Острошки - мисионар речју и делом
      Катихета Бранислав Илић гост Радија "Глас": Читањем "Православног мисионара" обогаћујемо своју душу
      Катихета Бранислав Илић гост Радија "Источник": Да ли у потпуности следимо пут Светога Василија?
      Катихета Бранислав Илић гост Радија "Српски Сион": Циљ црквене мисије је да приводи људе Христу Богу

       
      На првим страницама овог броја налази се честитка уредништва и редакције, поводом избора и устоличења новог првојерарха Српске Православне Цркве. Наведену честитку доносимо у целости:
      Током припреме за штампу овог броја Православног мисионара, дана 19/6. фебруара 2021. године, у Саборној цркви у Београду устоличен је новоизабрани Архиепископ пећки, Митрополит београдско карловачки и Патријарх српски Господин Порфирије (Перић). Уредништво и редакција Православног мисионара овом приликом упућују срдачне жеље Његовој Светости Патријарху српском Г. Порфирију, да га Господ укрепи у жртвеном служењу Богу и роду, и да молитвени покров Светог Фотија Цариградског (на чији празник је устоличен) и Преподобног Порфирија Атонског (чије име носи), а особито молитвено заступништво светих српских архијереја на челу са Светим Савом увек буду уз њега у узвишеној патријарашкој служби на коју је призван. Аксиос! На мнoгаја љета!
      Мисионар par excellence, наслов је уредничког уводника у којем презвитер др Оливер Суботић казује да је Манастир Острог духовно и телесно лечилиште коме од вајкада прибегавају небројени људи жељни утехе. Они притичу Светитељу кога је Бог изабрао да кроз његове мошти чудотвори својом нествореном благодаћу. Наш уредник се присећа речи блаженопочившег митрополија црногорско-приморског Амфилохија које је изрекао на устоличењу, сада, новопрестављеног умировљеног Епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија (Јевтића). Уводно слово отац Оливер закључује подсећањем да је Острошки светитељ био прави и истински мисионар, како речју, тако и делом.
      У оквиру рубрике Сећајте се својих старешина, протонамесник Александар Јевтић, парох при Светосавском храму у Краљеву, читаоцима предочава једну занимљиву причу која сведочи о љубави братства према свом упокојеном духовном оцу и игуману. На следећим странама, а у оквиру истоимене рубрике, налази се слово Епископа западноамеричког Максима, које је посветио свом духовном оцу блаженопочившем епископу Атанасију (Јевтићу).
      Приказ житија свете славне и добропобедне мученице Агније, чији свештени спомен прослављамо 21. јануара / 3. фебруара, можете да прочитате у рубрици Материк.
      Свете тајне су пројавa јединствене Светајне — Цркве, у којој Сâм Господ дарује човеку божански живот и избавља га од греха, смрти и ђавола, истиче у свом ауторском тексту потписник ових редова, који је своје казивање о значају Светотајиснког живота крунисао подсећањем на своју ауторску емисију „Светотајинско богословљеˮ, која је у оквиру три циклуса емитована на таласима Радио-Беседе, Епархије бачке.
      Наш сарадник Раде Булајић пише о великом расколу, и у оквиру свог текста, између осталог истиче да су: Постојеће разлике између Истока и Запада проширили су римски црквени обичаји као што су: обавезни целибат клира, вршење миропомазања само од стране епископа, скраћење Велике четрдесетнице за једну недељу, служење Свете Литургије на бесквасном хлебу.
      Оперативни уредник нашег мисионарског гласила, за овај број пише о надасве познатом и знаменитом делу Светог Владика Никола „Охридски прологˮ. Према сведочанству аутора Охридски пролог Владике Николаја је радо читан деценијама после свог настанка. Упркос одређеном дистанцирању од лика и дела Епископа Николаја, Охридски пролог је уважаван и поштован међу верујућима и током периода социјалистичке Југославије.
      Милена Стефановић за рубрику Црквена уметности, а у оквиру циклуса текстовâ Библијски бестијаријум, доноси занимљиву причу о Пеликану. Она подсећа да је изузетна симболика пеликана нашла је своје место код раних хришћанских теолога, настављајући да живи у световној књижевности. Средњовековни симбол божанске милости, спремности на жртву и спасења, резонантан је и у рано модерно доба.
      Човекова идеја бесмртности, па и идеја Ричарда Докинса о „бесмртним смотуљцима“ јесу ништа друго него, свесно или несвесно, сведочење истине библијског откривења – да човек јесте на слику Оног који јесте, наводи др Александар Милојков у свом ауторском тексту „Идеја бесмртностиˮ.
      Тематски део часописа отвара протопрезвитер Слободан Лукић, парох будвански. У свом ауторском тексту под насловом „Свети Василије Острошки – похвала рода нашегаˮ, прота Слободан указује на правилно поимање светости у Цркви Христовој и подсећа на важну истину да је светитељство дар Божји.
      Васкрсење — начин живота Светог Василија Острошког, наслов је ауторског текста ђакона Владимира Пекића. Мошти Светог Василија, међутим, никако нису једини разлог зашто би га требало повезивати са животом који сведочи васкрсење, премда су најочигледнији. Заправо читав живот овог угодника Божијег говори о томе, поучава читаоце ђакон Световаведењске обитељи у Београду.
      Према сведочанству протонамесника Александра Јевтића, Свети Василије Острошки је у духовном смислу био на челу прошлогодишњих величанствених литија које су походиле Црну Гору закрстивши је колонама људи са молитвеним песмама на уснама. А о сили Божјој која се пројавила на лику и делу великог чудотворца Острошког, можете на прочитате у наставку тематског дела овог броја.
      Светитељ острошки је сведок васкрсења, јер је својим животом показао нама да је наш живот динамизам који подразумева реалност распећа, али увек врхуни и завршава се у радости Христовога Васкрсења, које је постало догађај над догађајима, чудо над чудима и једини истински смисао људскога живота и делања – јер ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, па празна и вера ваша (1 Кор 15, 14), наводи се у ауторском тексту потписника ових редова. На наведени ауторски текст ослања се и извод из химнографије Светом Василију Острошком.
      Мр Александар Вујовић, професор Богословије Светог Петра Цетињског и уредник Катихетског програма Радио Светигоре, доноси неколико молитвених записа из богате архиве свештене обитељи манастира Острог. Међу овим записима налазе се писма светитеља и знаменитих првојерараха и архијереја, који су своју љубав према Острошком чудотворцу показали и на овај начин.
      Духовно искуство са Острога уверило ме у снагу Христових речи: „Дођите и видите“ (Јн 1, 39). Увидео сам, непосредно, да хришћанство није идеологија, спекулативни систем, само пуки религиозни наратив, већ да је оно духовна сила која преображава човека, да у њему долази до истинског сусрета Бога и човека, наводи психолог Виктор Вицановић у свом надахнутом казивању.
      Тематски део овог броја у част Светог Василија Острошког, закључен је текстом др Ђорђа Вуковића под насловом „Пренос моштију Светог Василија Острошкогˮ.
      У оквиру рубрике Света земља, Јелена Јонић пише о манастиру Светог Онуфрија Великог, Акелдама. Манастир је смештен на уској тераси у југоисточном делу долине Хиноом, на око 150 метара од места где се ова долина спаја са долином Кидрон. Постоји предње које каже да се средином 4. века у пећини, изнад које је манастир саграђен, доселио монах Онуфрије, подсећа аутор.
      О Светогорском скиту Светог Димитрија читајте у рубрици Света Гора. 
      Здравље душе као предуслов за здравље тела, наслов је текста др Марије Лазаревић, који је објављен у новоотвореној рубрици Хришћанство и медицина. А овој број „Православног мисионараˮ закључен је рубриком Мисионарски излог и текстом Дајане Лазаревић под насловом „Збирка поезије Игора Григорјева на српском језику Отаџбина срце милујеˮ.
      Православни мисионар – званично мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе, можете купити у храмовима Српске Православне Цркве и црквеним продавницама и књижарама, а о начину претплате могуће је информисати се путем имејл адресе [email protected] или путем наше интернет странице на адреси  http://misionar.spc.rs.
       
      Препоручени садржај: 
      Свете Тајне као благодатно дело љубави Божје
      Сведок васкрсења
      Радуј се, Василије свети, похвало рода нашег!
       
      Катихета Бранислав Илић,
      Члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ
      задужен за односе са медијима
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У среду 7. априла 2021. године, када Света Црква молитвено прославља празник Благовести, Његово Преосвештенство епископ нишки Г. Арсеније служио је Свету Литургију у манастиру Светог Романа у Ђунису који данас прославља своју храмовну славу.
      Повезана вест: 
      Свештени чин монашења у светој обитељи манастира Светог Романа

       
      Звучни запис беседе
       
      Пред почетак Свете Литургије, Преосвећени Владика рукопроизвео је најпре у чин чтеца, а потом и у чин ипођакона оца Николаја Јоцића.
      На овом Евхаристијском сабрању Преосвећеном Владики саслуживали су архимандрит Дамаскин Грабеж, игуман ове свете обитељи, протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић, професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду, јеромонах Ефросин Уко, клирик Епархије источноамеричке, протосинђел Нектарије Ђурић, протођакон Александар Грујовић, клирик Епархије жичке и ђакон Ђорђе Филиповић.
      По благослову Његовог Преосвештенства по прочитаном Светом Јеванђељу, протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић поучио је верни народ говрећи о данашњем празнику.
      Свету Литургију посебно је красило предивно појање певнице манастира.
      Храм је био испуњен свештеницима, свештеномонасима, монасима и монахињама из Епархије нишке и других Епархија наше Помесне Цркве као и верним народом.
      У току Свете Литургије Његово Преосвештенство је положио своје руке на главу ипођакона Николаја Јоцића и рукоположио га у свештени ђаконски чин.
      Након заамвоне молитве Преосвећени Владика освештао је славске дарове и пререзао колач.
       
      Извор: Епархија нишка
×
×
  • Креирај ново...