Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Sign in to follow this  
karadjordje

Секте и култови - појам и механизми деловања, информације

Оцени ову тему

Recommended Posts

"Hrišćani" - bez Hrista

Ovo je grupa crkvi koje mogu sebe nazivati "hrišćanima", koriste Bibliju kao njihovo Sveto Pismo, i mogu čak i imati ime Hrista u nazivu njihovih "crkava"...

Ali oni govore da "Isus nije Bog", ili da je "Isus onoliko Bog, koliko je bilo ko od nas" - poput, recimo, Mormona.

- Mormons. The Church of Jesus Christ of the of Latter-day Saints, Book of Mormon

- Jehovah's Witnesses. Watchtower Bible and Tract Society

- Moonies. Unification Church - The Holy Spirit Association for the Unification of World Christianity, Sun Myung Moon

- New Age

- Christian Science Church.

- Church of Scientology.

- Church Universal and Triumphant.

- Children of God, Family of Love.

- Worldwide Church of God, of Armstrong.

- Spiritualism, Spiritualistic Churches, Spiritism.

- Unitarian Church

- Universalism

- Unitarianism... Universalism.

- Unity School of Christianity

- Socinianism

DESTRUKTIVNI KULTOVI - Hrišćanski, i ne-hrišćanski

- People's Temple, Jim Jones, Guayana, Jonestown, 913 death

- Branch Davidians, "Waco", David Koresh (Vernon Howell), 82 death

- The Family, Charles Manson, 8 death

- Jeffrey Lundgren, destructive Mormon splinter group, 5 death

- Order of the Solar Temple, 53 death

- 0409_feel's Gate, 39 death

- Aum Shinrikyo, subway gas attack in Tokyo, Japan, 1995

- Snake Handlers, Serpent Handlers

- Movement of Restoration of "Ten Commandments, in Uganda, 924 death

Ostali Hrišćanski kultovi:

Gnosticism, Neo-Gnosticis, Agnosticism.

Way International.

Holy Order of MANS.

Church of the Living God.

Fundamentalism

Rev. Ike, United Christian evangelistic Association

Penitents

International Churches of Christ (ICC) (ICOC)

The Way International

Holy Order of MANS

Church of the Living Word

Crossroads Church of Christ, the Boston Church, the Central London Church of Christ

"Katolici bez Pape"

- The Old Catholic churches

- The Polish Church

- Society of St. Pius X and Fraternity of St. Pius X, Lefebvre,

- Palmar de Troya, Seville, Spain, Clemente Dominguez

- Bayside, N.Y., Veronica Lueken

Sve o POGUBNIM kvazi-hrišćanskim destruktivnim kultovima:

KLIK: http://www.religion-cults.com/Cults/Christian/C-CULTS.htm

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

SVE O SEKTAMA i LAŽNIM KULTOVIMA:

KLIK: http://www.pravoslavni-odgovor.com/Sekte_i...e_i_kultovi.htm

PAMETNO je informisati se o njihovim LAŽNIM UČENJIMA, pošto se ČESTO LAŽNO PREDSTAVLJAJU DA SU "HRIŠĆANI", i vole da "podučavaju", "upućuju" i slično - A ZAPRAVO NI SAMOG Hrista NE PRIZNAJU KAO BOGA.

"Чувајте се лажних пророка, који долазе к вама у оделу овчијем,

а унутра су вуци грабљиви. По родовима њиховим познаћете их...

И изићи ће многи лажни пророци и превариће многе...

Чувајте се да вас ко не превари."

(Матеј 7:15-16; 24:11, 4)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

OBEĆAO SE REINKARNIRATI

Indijski svećenik počinio samoubojstvo

Manoj Baghel, kojeg se smatralo krajnje religioznim čovjekom, otrovao se u subotu pred nekolicinom vjernika u hramu Raigarhu.

Hinduistički svećenik u središnjoj Indiji počinio je samoubojstvo uz obećanje kako će se za dva dana reinkarnirati, priopćila je u ponedjeljak policija.

Manoj Baghel (25), kojeg se smatralo krajnje religioznim čovjekom, otrovao se u subotu pred nekolicinom vjernika u hramu Raigarhu u indijskoj državi Chhattisgarhu. Prebačen je u bolnicu, gdje je nedugo potom umro, objavila je policija.

Policija, iako upoznata sa slučajem, nije uspjela predati tijelo otrovanog svećenika na obdukciju jer su njegovi pristalice inzistirali na tome da ga se vrati u hram kako bi se vidjelo što će se dogoditi.

Policija zato smatra kako će sljedbenici do ponedjeljka navečer odustati od bdijenja.

Objavljeno: 24.12.2007. u 13:44h

KLIK: http://www.javno.com/hr/zivot/clanak.php?id=109300

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

SEKTE ZA POČETNIKE

U savremenom dobu osnovni kriterijum za vrednovanje svega što je pozitivno je novac i ono što se pomoću novca može dobiti. A može se dobiti sve. Osim uobičajenih materijalnih stvari može se dobiti mir, vera, zdravlje, radost, inteligencija, prijateljstvo - tako bar obećavaju sekte. I po tome se razlikuju od opštepoznatog o ovim zajednicama. Do sada smo sekte smatrali za verske zajednice sa iskrivljenim tumačenjem i zloupotrebom zvanične religije, što su one u osnovi zadržale, ali su u skladu sa zahtevima novog vremena evoluirale i komercijalizovale se, postale profitabilne organizacije. Potvrda ove teze je čuvena rečenica Lafajeta Ronalda Habarda (1911-1986). osnivača sajentologije (Sajentološke prkve), jedne od medijski najzastupljenijih sekti, koja je za svega pedesetak godina postojanja uspela da stekne 10.000.000 vernika u oko 120 država sveta:„ Ako čovek zaista želi da zaradi milion dolara, najbolji način za to je da osnuje svoju religiju.” Ronald Habard je inače bio pisac naučnofantastične proze, sklon transcendentalnom. U mladosti je sa ocem, pomorskim oficirom američke vojske, često putovao na Daleki istok i u Indiju, gde se dodatno upoznao sa hinduizmom, budizmom i okultizmom. Preživeo je kliničku smrt od 8 minuta. Sajentološku crkvu je osnovao 1950. godine, a posle njegove smrti 1986. godine ostalo je 556 pisanih dela, oko 3.000 sati snimljenih predavanja i više od 100 filmova. Sajentolozi u svetu imaju oko 3.200 svojih objekata, cena osnovnog početnog kursa kod njih je 2.000 dolara, a kompletnog kursa 350.000 dolara. Pojedine holivudske zvezde ne kriju svoje članstvo u ovoj sekti, kao Tom Kruz i Džon Travolta, a velike finansijske i političke kriminalne afere u Americi se brzo zataškavaju i sajentolozi uživaju podršku Bele kuće, posebno od kada je na njenom čelu bio Bil Klinton kome su finansijski i medijski izuzetno pomogli u predizbornoj kampanji. Infiltriranjem svojih članova u krugove finansijske i političke moći sekte nastoje da zavladaju ne samo jednom državom, već celim svetom. Njihova moć van granica jedne zemlje se vrlo brzo širi, s obzirom da prihvataju pripadnike svih nacija i religija. Sama reč sekta potiče od latinske reči sequi, što znači slediti, a enciklopedijska definicija sekte tumači kao male grupe istomišljenika koje su se odvojile od matice religije u neku drugu samostalnu religijsku grupu. U odnosu na zvaničnu religiju od koje su se odvojile i u odnosu na to kako one

same sebe deklarišu veliki broj sekti se može grupisati u pseudohrišćanske, zatim pseudohinduističke i dalekoistočne sekte, sinkretističke sekte (mešavina više religija i kombinacija sa okultizmom i magijom) i satanističke sekte, kao i komercijalne kultove.

Novi svetski poredak kroz sekte

Brisanje nacionalnih i religijskih specifičnosti i razlika i formiranje jedne svetske religije, jedne svetske vlade i jedne svetske vojske i policije umnogome podsećaju na „novi svetski poredak”. Međutim, to su ujedno i osnovni ciljevi sinkretističkih sekti, danas možda najpoznatajih i najbrojnijih u svetu. Neke su stare više stotine godina, a neke tek nekoliko decenija, ali su sve veoma uticajne širom sveta. To su:

Rozenkrojceri, iz 14. veka, danas Internacionalna škola zlatnog ružinog krsta, kod nas sa centrom u Beogradu, čiji se sledbenici najčešće okupljaju u Klubu inženjera i tehničara. U svetu imaju između 500.000 i milion članova.

Svedenborgijanci, iz 18. veka, danas ih ima između 20.000 i 30.000, najviše u SAD i Švedskoj.

Iluminati, iz druge polovine 18. veka, preteče današnjih komercijalno-verskih sekti, potpuno poistovećeni sa ciljevima „novog svetskog poretka”.

Zlatнa zora, s kraja 19. veka, čiji su članovi najčešće i članovi neke okultne ili gnostičke sekte.

Teozofska i antropozofska društva, s kraja 19. veka, poznata po svojim osnivačima Heleni Petrovnoj Blavackoj i Rudolfu Štajneru.

Novo doba (New age), osnovana 1945. godine, sa preko 30 miliona pristalica u svetu i oko 10.000 u Jugoslaviji.

OTO - Ordo Templi Orientis, potiče od Viteškog reda templara osnovanog 1119. godine za vreme krstaških ratova. Moderna verzija ove sekte je osnovana 1895. godine, a njen najpoznatiji poglavar je bio satanista Alister Krouli. U Jugoslaviji se osamdesetih godina osnivaju kampovi i oaze u Mariboru, Ljubljani, Zagrebu, Rijeci, Splitu, Osijeku, Sarajevu, Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Vršcu, Trsteniku i Skoplju. Prvi prevodi njnhovih publikacija objavljeni su na slovenačkom jeziku, a početkom devedesetih godina beogradska izdavačka kuća „Ezoterija” objavila je prevode i na srpski jezik. Danas postoje u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Zrenjaninu, Nišu, Vršcu, Trsteniku i na Ubu.

Bela gnostička crkva, osnovana 1960. godine, od 1991. godine sa sedištem u Beogradu, ali se ne oglašava pod pravim imenom, već poziva na relaksacioni kriminalac, vežbe opuštanja, vežbe protiv stresa i slično.

Sajetologija ili Sajentološka crkva, osnovana 1950. godine u

Los Anđelesu, sa preko 10 miliona vernika u više od 120 država sveta,

poznata po kriminalnim aferama krađe poverljivih dokumenata u političkim vrhovima mnogih država. Zvanično, u Jugoslaviji ne deluje, ali je registrovala svoje robno-službene žigove u „Glasniku intelektualne svojine” Saveznog zavoda za intelektualnu svojinu SRJ, od kojih dva krsta pripadaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a jedna oznakaje slična oznaci čina general-majora u VJ.

Unifikaciona crkva ili Munova sekta, osnovana 1954. u Pjongjangu, sa današnjim sedištem u Njujorku, finansijski najmoćnija verska organizacija novijeg datuma, sa velikim procentom akcija u fabrikama mašinogradnje, vojnoj, farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji. Zastupljena je na svim kontinentima, ima između četiri i pet miliona sledbenika. U Jugoslaviji ima oko 1.000 sledbenika, ali je najmanje trostruko veći broj zaposlenih u Munovim firmama „Am Vej”, „Herba lajf” i slične. Kod nas deluje kroz Federaciju žena za mir u svetu. Profesorsku akademiju za mir u svetu i Porodičnu federaciju za mir u svetu. Često u štampi oglašava letnje tečajeve stranih jezika po izuzetno niskim cenama, gde se nudi rad uz boravak. Neke javne ličnosti i ugledni intelektualci kod nas su članovi Munove sekte.

OM Šinrikjo, osnovana 1987. godine na Himalajima, raširena u Japanu, sa centrima u Moskvi, Bonu, Njujorku, Bombaju, Šri Lanki. U Jugoslaviji nije delovala, ali je privukla veliku pažnju zbog propagiranja i masovnih ubistava trovanjem u tokijskom metrou.

Najpoznatije sekte u Jugoslaviji

Kod nas su najpoznatije sekte, osim spomenutih sinktretističkih. i neke

pseudohrišćanske, pseudohinduističke i satanističke.

Baptisti, kod nas se pojavili 1905. godine, danas ih ima oko 3000 krštenih i još oko 2.000 simpatizera. Imaju 92 objekta u Jugoslaviji i podeljeni su na severni i južni savez.

Nazareni, prvi sektaši među Srbima, danas ih ima oko 5.000 krštenih, odnosno oko 8.000 sa sledbenicima.Centar im je u Novom Sadu i imaju 80 objekata.

Adventisti ili subotari, osnovani 1833. godine i smatraju sebe crkvom, imaju oko 300 liastova na 273 svetska jezika, 4.200 škola, 11.000 učitelja i oko 300.000 polaznika, oko 500 viših škola i 22 fakulteta, 140 bolnica sa oko 6.000 lekara i medicinskog osoblja, 50 staračkih domova i 30 prehrambenih industrija. To je najbrojnija sekta u Jugoslaviji, sa oko 80.000 članova, odnosno 150.000 pristalica. Imaju 50 objekata i teološki fakultet u Beogradu, objavljuju časopis „Znaci vremena”, imaju u Beogradu radio-stanicu „Radio Glas nade” i humanitarnu organizaciju„ADRA”.

Jehovini svedoci, osnovani 1851. godine, ali od 1931. godine poznati pod ovim imenom, jedna od najbrojnijih, najrasprostranjenijih i najdisciplinovanijih sekti u svetu, broj članova im stalno raste, ima ih oko 20 miliona, glavno sedište im je u Bruklinu, a za Jugoslaviju u Beogradu. Kod nas ih ima oko 5.000 i imaju oko 70 objekata. Objavljuju časopise „Kula stražara” i „Probudite se!” na svim jezicima sveta. Misionarsko-marketinški su najspremnija sekta jer druge ljude posmatraju ili kao demone, ili kao potencijalne jehoviste. Ako jedan član porodice, kluba, firme...postane Jehovin svedok, ostali više ne mogu biti mirni jer će biti ili vrbovani ili demonizovani. Često dele stripove i svoje časopise ispred (ili u) osnovnih škola, fakulteta, bolnica. u poštama, na trgovima. Neke javno poznate ličnosti i intelektualci kod nas su pripadnici ove sekte.

Mormoni, osnovani 1830. godine u Americi, ima ih oko 10 miliona u svetu, u Jugoslaviji oko 300 sa centrom u Beotradu.

Pentekostalci, osnovani 1901. godine u Americi, ima ih oko 3 miliona u svetu. U Jugoslaviji ih je oko 30.000, gde imaju svojih 50 bogomolja i humanitarnu organizaciju „Hleb života”.

Treba naglasiti da se centrale ove četiri sekte - adventista, Jehovinih svedoka, mormona i pentekostalaca, nalaze u Americi gde su povezane sa američkom obaveštajnom službom CIA i Savetom za nacionalnu bezbednost SAD.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Crkva božija, osnovana 1886. godine u Americi, u Jugoslaviji ih ima oko 500, sa 20 objekata i sedištem u Beogradu. Božija deca ili Familija ljubavi, osnovana 1968. godine u Americi, ima oko 20.000 članova iz 86 zemalja sveta, među kojima je i Jugoslavija u kojoj je od 37 mladića i devojaka koji su otišli u njihova prihvatilišta 12 i ostalo, a među njima 6 maloletnica. Podržavaju hipi-pokret, rok-muziku, slobodnu ljubav...

Slobodna crkva, nastala 1978. godine, sa sedištem u Beogradu, dva objekta i oko 200 članova.

Hristova crkva, nastala u Americi, ima oko 4 miliona vernika, u Jugoslaviji oko 100.

Novoapostolska crkva, nastala 1863. godine u Engleskoj, ima oko 5 miliona sledbenika, u Jugoslaviji oko 300.

Hristova Crkva malokrštenja, nastala odvajanjem od pentekostalaca, kod nas ima oko 100 članova, sa centrom u Beogradu.

Hristova crkva jevanđeljske braće, najmanja verska zajednica, ima 20 članova sa sedištem u Beogradu.

Zapadnopravoslavna Crkva, osnovana 1875. godins, kod nas ima oko 2.000 članova sa sedištem u Beogradu.

Reč života, osnovana u Švedskoj, kod nas ima oko 1.000 pristalica sa centrima u Beogradu i Novom Sadu.

Univerzalni život, osnovana 1975. godine, ima 140 radio-stanica u svetu, u Jugoslaviji ima oko 1.000 simpatizera.

Transcendentalna meditacija, koju praktikuje oko 5 miliona ljudi u oko 130 zemalja sveta, o čemu se stara oko 10.000 iniciranih gurua. U okviru transendentalne meditacije osnovana je i Partija prirodnog zakona u oko 60 država sveta. U Jugoslaviji je osnovana 1978. godine kao Društvo za psihofizičku relaksaciju u Zagrebu, ali je 1982. godine ukinuta, jer je prevazilazila dozvoljene norme aktivnosta udruženja. Odmah se seli u Beograd i posle 8 godina zabrane registruje se kao društvena organizacija. Često se oglašava u dnevnoj štampi pozivajući na besplatna predavanja koja obećavaju bezbrižan i zdrav život za kratko vreme. Mada se veoma trudila da pribavi pozitivna mišljenja od zvaničnih državnih organa, Ministarstva zdravlja, i svaki put ističe da nije sekta, ipak je najmanji problem kada ova organizacija samo ne ispuni ono što obećava u svojim

oglasima.

Karma-centar ima svoj centar u Zemunu i primenjuje pseudohinduističke tehnike - meditaciju, jogu, autogeni kriminalac, hipnozu, radiesteziju, intenziv prosvetjenja, psihoterapiju.

Šri-Činmoj, pseudohindunstička sekta nazvana po svom tvorcu koji vodi meditaicije u Ujedinjenim nacijama. u Jugoslaviji poznata po organizovanju tri „Trke mira” u Beogradu i spomen-ploči koju je dobila na jednom od najprometnijih mesta u najužem centru Besirada, ispred Zoološkog vrta.

Sai Baba, tvorac sekte rasprostranjene u preko 100 zemalja sveta, u Jugoslaviji sa oko 500 simpatizera, dva centra, u Beogradu i Novom Sadu, udruženjem za granične oblasti nauke Nikole Tesle i radio-emisijom Energetski kanal ljubavi„ na Trećem programu radio-Beograda. Svoje seanse održavaju po stanovima ili na Ušću u Beogradu.

Ošo Bagvan Radžniš, tvorac sekte koja je nekada imala 10 miliona pristalica danas tri miliona u svetu, a u Jugoslavnji oko 1.000 i Ošo-centre u Beogradu. Subotici, Novom Sadu i Baru Svoje seanse održavaju u privatnim kućama ili stanovima.

Dzođken, ima centre u Beogradu i oko 200 članova.

Meher Baba, tvorac sekte koja u Jugoslaviji ima do 300 sledbenika u Subotici, Novom Sadu i Beogradu.

Vaišnavska verska zajednica Hare Krišna, sa oko 10 miliona sledbenika i 108 hramova u svetu, izdavačkom kućom ”Bhaktivedanta Book Trust„ u Los Anđelesu. U Beogradu ima oko 5.000 simapatizera, a u Jugoslaviji oko 10.000, muzičku grupu ”Nitjananda„ i rade u organizaciji ”Food for life„ (”Hrana za život„).

Falun Gong, kineska sekta osnovana 1992. godine, ali sada deluje iz Amerike. Za sada nema sledbenike u Jugoslaviji. ali je najbrojnija u svetu, procenjuje se na oko 100 miliona sledbenika. Poznata po brutalnim samoubistvima svojih pripadnika.

Satanina crkva (Kalifornije), osnovana 1966. godine ima oko 10.000 pristalica u SAD i oko 30.000 u svetu, ali se procenjuje da ima mnogo više simpatizera. Kod nas su poznati ogranci ove sekte, najpre Sotona u Segedinu, a zatim širom Vojvodine i u Beogradu Crna ruža, sa dve do tri hiljade sledbenika, iz koje su nastali Loša vera, Vrata pakla, Crna škorpija, Satanini sledbenici, i Satanina braća.

Satanini vitezovi, Darkeri, Satanina deca i Satanske vojvode su autohtone sekte sa kriminalnim dosijeima.

Međunarodpo udruženje veštica (WICCA), ima oko 100.000 sledbenika u svetu, a kod nas između 500 i 1.000 iniciranih članova i mnogo više simpatizera.

Kako deluju sekte

Osnovni kriterijum za ispunjenje njihovih ciljeva su najpre mentalna destabilizacija, zatim prozelitizam, prekomerni finansijski zahtevi i na kraju ulazak u politički vrh. Ovako pažljivo razrađeni kriterijumi delovanja sekti postali su ključ njihovog brzog širenja i velikog uspeha u sticanju moći i ogromnih bogatstava. Sekte su usavršile i različite tehnike pomoću kojih pridobijaju svoje buduće verne članove: to je sugestija, zatim persuazija (delovanje na iktelekt), hipnoza, edukacija, meditacija(psihološka i obredna kategorija, duboka koncentracija na neko božanstvo), joga, odvraćanje od medicinske pomoći, tehnika 4K koja podrazumeva kredibilitet (poverenje), koherentnost (duhovna povezanost), konzistentnost (postojanost) i kongruentnost (saglasnost), zatim simulacija, fabulacija i fascinacija.Današnje sekte su opasne jer su bogate. Njihovo vlasništvo su brojne fabrike, preduzeća, škole i univerziteti, bolnice, instituti... Njihovi članovi su obični ljudi, kao i uspešni profesori, političari, glumci i druge javne ličnosti i svi uobičajeno odvajaju 10% od svojih prihoda za svoje sekte. Nekim poznatim naučnicima i intelektualcima koji nisu članovi, sekte plaćaju da im svojim pojavljivanjem na njihovim skupovima daju legitimitet. Armije članova misionare ili rade teške poslove i zarađuju novac za svoje sekte. Pritom većina živi strogo asketskim životom, a sav sjaj i bogatstvo pripada vođi. Vođe su najčešće osuđivane, a nemali broj njih je umešan u teška kriminalna dela ili masovna ubistva. Dominiraju sekte koje izdvajaju ogroman novac za medicinska istraživanja na ljudskom mozgu (Munova, sajentolozi) koji im se višestruko vraća, jer medicinska saznanja koriste za masovne manipulacnje ljudima. Na poslednje skeptike koji vods računa da ne uđu u loše društvo, sekte posebno deluju preko mnognh humanitarnih i nevladinih organizacija. Ne zaboravimo da js u našoj zemlji registrovano više od 20.000 nevladinih organizacija, a samo u prvih pet meseci ove godine 900 novih nevladinih organizacija za koje je teško utvrditi čime se sve bave i kakvim se sredstvima služe. Teško je i odraslima da prepoznaju delovanje sekti na vreme (a mogu se sačuvati samo na taj način), a kako će tek deca kojima se i u osnovnoj školi poklanjaju šarene knjižice koje propagiraju sekte. Naš Ustav svima garantuje verska prava i slobodu, ali se iza ove garancije vrlo često krije i zloupotreba verskih i drugih prava i slobode. Za sada naši građani još uvek nemaju nikakvu preventivnu zakonsku zaštitu od sekti, a spasavanje iz njihovih kandži uglavnom je prepušteno porodici člana. Jedino što mi možemo da učinimo sa svoje strane je da vam prenesemo iskustva drugih koji su bili, nesrećom ili profesionalno, u dodiru sa sektama i njihovim delovanjem. Da biste ih prepoznali na vreme, da biste znali da se sačuvate.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Верске групе регистроване у Србији

1. Црква Исуса Христа Светаца последњих дана (Мормонска црква)

2. Прахришћанска заједница Универзални живот

3. Западноправославна црква (раније Старокатоличка црква)

4. Ошо Раџниш

5. Ред мистичне руже – Ordo rosae misticae

6. Сатхџа Саи Баба

7. Сатанисти

8. Универзитетски крсташки рат за Христа

9. Ordo Templi Orientis – Ред оријенталних темплара Гностичка католичка црква – Свети грал

10. Интернационална школа златног ружиног крста (розенкројцери)

11. Унификациона црква

12. Бела гностичка црква – Ега

13. Христова духовна црква – Пентекости

14. Савез баптистичких цркава у Србији и СРЈ

15. Христова црква Мало крштење

16. Заједница седмог дана адвентиста Реформни покрет

17. Савез за трансценденталну медитацију Србије – ТМ

18. Реформски покрет адвентиста Седми дан

19. Словачка евангелистичка црква

20. Христова црква јеванђеоске браће

21. Јеховини сведоци

22. Ваишнавска верска заједница Веда (Харе Кришна)

23. Христова црква

24. Новоапостолска црква

25. Саи центар за универзални духовни центар и образовање

26. Друштво за очување древне културе и традиције Тибет – Џокчен

27. Протестантска верска заједница

28. Назарени

29. Слободна црква

30. Удружење за изучавање и примену пута потпуне духовне самореализације системом Пракса истрајне молитве

31. Црква божија 

32. Хришћанска адвентистичка црква

33. Божија деца 

34. Реч живота

35. Међународна Христова црква

36. Сукио Махикари

37. Црква скупштине божије

38. Шри Чинмој

39. Англиканска црква Свете Мери

Верске заједнице у Србији

1. Српска православна црква

2. Викаријат Румунске православне цркве

3. Подворје Московског патријархата у Београду

4. Јеврејска заједница

5. Исламска заједница

6. Београдска надбискупија – митрополија

7. Суботичка бискупија

8. Зрењанинска бискупија

9. Ђаковачко-сремска бискупија

10. Скопско-призренска бискупија

11. Крижевачка бискупија гркокатоличке цркве (унијати)

12. Словачка евангеличка црква (аугзбуршке вероисповести)

13. Хришћанска реформатска црква (калвини)

14. Хришћанска адвентистичка црква

15. Хришћанска баптистичка црква

16. Христова пентекостна црква

17. Јеховини сведоци – хришћанска верска заједница

18. Евангеличко-методистичка црква

19. Хришћанска назаренска заједница

20. Христова црква браће

(Из документа Министарства вера Републике Србије из 1997)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Европске надрирелигије

Помен речи секта изазива подозрење већинског дела јавности широм западне Европе. Верске заједнице које немају званични статус цркве доводе се у везу са надрирелигијама.

Подозрење је резултат наслеђа из епоха у којим су верске заједнице изван оквира државне цркве сматране расадницима кривоверства. Са друге стране, периодичне, махом опаке, афере у вези са савременим сектама додатно дарују негативан призвук – узимају се и као оправдање за рестриктивне законе који верским заједницама изван оквира признатих цркава, на дужи период, онемогућавају да буду регистроване као цркве.

Сектама у западној Европи принципијелно се дозвољава да се региструју као верске заједнице које нису цркве, а у случајевима када постоје сумње у аутентичност верске оријентације као удружења грађана. Прописано време чекања на признање траје по неколико година – најдуже у већински католички опредељеној Аустрији. Верска заједница стиче право да постави захтев за признање као црква после двадесет година постојања и претходног десетогодишњег "надгледања у прелазном стадијуму".

Највише секти основано је у Немачкој и у Француској. Око 600 шароликих секти (број се перманентно мења, неке секте нестају преко ноћи, као што су се и појавиле) окупљају преко 800.000 верника између Рајне и Елбе, а укупни буџет свих процењује се на десетак милијарди евра. У Француској број познатих секти износи 180, "секташких организација", како се формулишу, као и 1.200 подгрупа, које мобилишу око 700.000 верника.

Највеће слободе уживају секте у Немачкој и у Швајцарској. Најригорознијем третману су подвргнуте у Француској, Белгији и у Аустрији, где се верске заједнице које потпадају под такву дефиницију стављају под државни надзор. У Аустрији, примера ради, надзор спроводи Савезна станица за питања секти, којој се неретко пребацује субјективност. О испуњењу захтева на признање као нова црква одлучује одбор у коме већинско право гласа имају представници Римокатоличке цркве, а право вета мањински представници евангелиста. Таква процедура може да доведе и до неоправданог спречавања захтева у другим земљама већ признатих црквених заједница.

Рестриктивна пракса изазива, широм света, критику. Тако је бивши државни секретар спољних послова САД Мадлен Олбрајт још 2001. године апеловала пред Скупштином ОЕБС-а на Париз, Брисел и Беч да одустану од мониторинга секти, али се суочила са аргументом критикованих да верске слободе постоје.

У три поменуте земље, слично осталим западноевропским државама, слобода верског опредељења је загарантована у начелу. Важе два принципа – пасивно и активно право упражњавања верских обреда – право појединца да упражњава верске обреде по личном опредељењу и нахођењу, као и слобода да се одупре покушајима преобраћања од стране припадника других верских заједница. Права из закона о верским слободама, међутим, често се оспоравају другим законима.

Када је о сектама реч, рестриктивне законске мере предвиђају ригорозне казне за појединце, а прате их и забране рада верским заједницама. Заговорници овакве политике истичу да су непризнате заједнице већински секте у негативном смислу речи, у најмању руку морају постојати инструменти њиховог надзора. Као оправдање наводе негативне примере секташке агитације, од Сајентолошке цркве, преко давидијанаца у САД, до такозваног реда Сунчаног храма, одговорног за серију убистава и самоубистава међу његовим следбеницима. У периоду између 1994. и 1997. године у Швајцарској, Канади и Француској угашено је 74 живота.

Црни биланс сатанистички инспирисане секте подстакао је дискусију у иначе либерално оријентисаној Швајцарској о неопходности зацртавања граница верских слобода – која и данас траје.   

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

SEKTE

Otudjenje od Boga i rasturanje Crkve Bozije - greh protiv Hrista

"Cuvajte se laznih proroka

koji vam dolaze u odelu ovcijem

a iznutra su vuci grabljivi."

(Mat.7,15)

Svedoci smo svakodnevno velike propagande raznih protestantskih, istocnjackih i satanistickih sekti, koja se vrsi kod nas. Na ulicama srpskih gradova, a u poslednje vreme cak i po selima, sve cesce se srecu ljudi koji dele nekakvu literaturu i propovedaju Srbima o nekim novim spasiteljima sveta i covecanstva. U stampi na radio emisijama i na televiziji kontinuirano se pojavljuju razni vracari, lazni proroci i prorocice i tzv. 0508_music sensi ("bioenergeticari" i "iselitelji"). Srbija kao da je postala Meka za delovanje sekti. Zato, zapitajmo se sada svi mi pravoslavni vernici ko su ti ljudi? Odakle su dosli i kada su poceli da se sire i na nasim prostorima? Sta oni to propovedaju, da li imaju uspeha i ako imaju zasto? Najpre, trebalo bi razjasniti pojam sekte. Rec sekta dolazi od latinske reci sequi sto znaci sledovati, pratiti necija nacela. U hriscanstvu ova rec je dobila negativno znacenje i oznacava sve verske organizacije, koje nemaju ni jedno svojstvo Hristove Crkve i koje svojim iskrivljenim tumacenjem Svetog Pisma i nepriznavanja Svetog Predanja, svestene istorijske i zemaljske Crkve Hristove imaju za cilj da razbiju jedinstvo Crkve. Sektastvo nije samo teoloska doktrinarna zabluda, koja obicno nastaje iz neznanja i nedovoljne obavestenosti, sektastvo je jeres. Jeretik svojim uprnim izopacavanjem i poricanjem osnovnih istina Hristove nauke, toboze u ime Svetog Pisma i na osnovu Svetog Pisma, cini greh protiv vere i Crkve Hristove, a samim tim i greh protiv Hrista. Zasto? Da bi odgovorili na ovo vrlo znacajno pitanje, moramo prvo da razjasnimo sta znaci rec "crkva" u srpskom jeziku. Ona nema samo znacenje bukvalno prevedene grcke reci "kiriakon"- Gospodnji dom ili zgrada u kojoj se vrse bogosluzenja. Znacenje reci "crkva" najbolje je izrazena u grzkoj reci "eklisija" koja u najsirem smislu reci znaci skup, zajednica, a u nasem slucaju znaci ne bilo kakva religiozna zajednica, vec hriscanska religiozna zajednica. Tako, kad god se kaze rec Crkva u njenom pravom znacenju uvek se misli na Crkvu Hristovu, tj. na zajednicu slobodnih licnosti koje veruju u Hrista Spasitelja roda ljudskog i koje su sjedinjene u Njemu kao jednoj glavi svojoj (Mitr. Moskovski Makarije). Zato Sv. ap. Pavle kada govori o izbavljenju roda ljudskoga u Hristu kaze da je to izraz Bozije blagonaklonosti i volje: "Za ostvarenje punoce vremena, da se sve sastavi u Hristu, ono sto je na nebu i ono sto je na zemlji u Njemu.(Ef.1,10). Ovim recima apostol Pavle zeli da kaze da je Crkva Hristova Bozanska ustanova koju je osnovao sam Gospod Isus Hristos. Nju ne sacinjavaju samo zivi ljudi na zemlji nego i andjeli nebeski i duse onih pokojnika koji su po recima Sv. ap. Pavla dobar rat ratovali, trku zavrsili, veru odrzali (2Tim.4,7). A obe te Crkve i nevidljiva nebeska i vidljiva zemaljska sacinjavaju jedno isto svetotainstveno telo kojem je glava Gospod Isus Hristos po recima Sv. Pisma: "Hristos je glava Crkvi". (Ef.5,23). Upravo to jedinstvo zemaljske i nebeske Crkve u Hristu cini da Crkva nije samo vidljiva zajednica vec je Ona jedan misticni organizam koji je tajanstvenim, ali stvarnim vezama nerazdvojno vezan za Hrista. A sam spasitelj se o svom jedinstvu, neraskidivoj vezi sa svojim vernicima, tj. svojom Crkvom najbolje izrazio kada je govorio o Judejima, o neophodnosti pricesca za spasenje: "Zaista, zaista vam kazem: ako ne jedete tijelo Sina Covecijega i ne pijete krvi njegove, nemate zivota u sebi. Koji jede moje tijelo i pije moju krv u meni prebiva i ja u njemu" (Jn.6;53,56). Dakle pricesce je u jednom tajinstvenom smislu pravo telo i prava krv Hristova i predstavlja tu neraskidivu vezu izmedju Crkve i Hrista. Tamo gde nema tela i krvi Hristove nema ni Hrista ni Njegove Crkve. Zato svaka ona verska zajednica koja nema istorijsku vezu sa Hristom i apostolima, ako nema prave Svete evharistije tj. pravog tela i krvi Hristove i ako osporava osnovne istine Hristove nauke ne moze biti Crkva, to je sekta. Osim toga i Sv. Pismo izricito tvrdi da niko od ljudi ne moze osnovati Crkvu: "Jer temelja drugoga niko ne moze postaviti osim postojeceg, koji je Isus Hristos" (1.Kor.3,11). "Jer nema drugoga Imena pod nebom danoga ljudima, kojim bismo se mogli spasti" (Del.ap.4,12). Medjutim, i pored svega recenog mnogi sektasi svoje zajednice nazivaju Crkvom, ali to je onda samo prazan i uzurpirani naziv, a ne istinita Crkva. Sekte su u stvari unutrasnji protivnici Crkve, jer poricu Crkvenu veru, Crkvenu organizaciju i Crkvenu jerarhiju, a sektastvo nije samo verska zabluda nego greh protiv Crkve Bozije. To je greh rasturanja Crkve Bozije, a samim tim i greh protiv Hrista, jer je Crkva -Hristova zajednica, telo Hristovo a ne samo ljudska ustanova. Zato Hristos gonitelju Hriscana Savlu pred Damaskom nije rekao Savle zasto gonis moju Crkvu vec: "Savle, Savle, zasto me gonis?" (Del.ap.9,4). Ovde treba jos reci da je svaka sekta ravna otpadanju od Hrista po recima evandjeliste Luke: "Ko vas slusa mene slusa, i ko se vas odrice, mene se odrice: a ko se mene odrice, odrice se Onoga koji je mene poslao" (Lk.10,16). Tako otpadnik, tj. onaj jeretik koji odbacuje Hrista i prestane da veruje u Njega kao Sina Bozijeg, iskupitelja i Spasitelja roda ljudskog, koji odbaci veru u Njegovo Bozanstvo i u Svetu Trojicu sam sebe odvaja od Hrista i Crkve Njegove. On je otpadnik (apostata), a otpadnistvo (apostasija) je najtezi greh protiv vere. Osim toga, kada covek padnuvsi u jeres sam sebe iskljucuje iz Crkve, tada ga odbacuje i nevidljivi sud Boziji a takodje ga i Crkvena jerarhija vidljivim aktom iskljucuje iz svoje zajednice. Tako otpadnik trojakim nacinom prestaje da bude clan Crkve. Jer, Hristos je rekao:"Ja sam put i istina i zivot" (Jn.14,6) i "Ko u meni ne ostane, izbacice se napolje kao loza, i osusice se, i skupice se, i u oganj baciti, i spaliti" (Jn.15,6). Ovim recima evandjelist Jovan zeli da kaze da kao sto se loza kad se odvoji od cokota susi, sece, skuplja i u oganj baca, tako isto biva i sa covekom koji otpadne od Hrista. Koliko je tezak greh otpadnistva objasnjava i Sv.ap.Pavle u poslanici Jevrejima kada uporedjuje prestupnika Mojsijevog zakona sa otpadnistvom od Hrista. "Kad neko prestupi Zakon Mojsijev, po iskazu dva ili tri svedoka, ima da umre bez milosti; Zamislite koliko ce sada tezu kaznu zasluziti onaj koji gazi Sina Bozijega, i krv Zavjeta kojom je osvecen za nevestu drzi, i Duha blagodati vrijedja? Strasno je pasti u ruke Boga zivoga" (Jevr.10,28-29,31). Stav Crkve prema jereticima zasnovan je prvenstveno na Sv.Pismu."Ali ako vam i mi ili andjeo s neba propovijeda jevandjelje drugacije nego sto vam propovjedasmo, anatema da bude!" (Gal.1,8) govori Sv.ap.Pavle galatijskim hriscanima iskusavanim od jeretika. Apostol ovde izrice anatemu, prokletstvo zeleci time da istakne vaznost cistote evangelske nauke, neizmenljivosti i nepovredivosti Evandjelja. A posto je jeres namerno i svesno izvrtanje nauke Hristove laznim dogmama, laznim prevodima ili pogresnim tumacenjima Sv. Pisma Sv. ap. Pavle nas savetuje: "Covjeka jeretika po prvome i drugome savjetovanju kloni se, znajuci da se takav izopacio, i grijesi; samoga sebe je osudio" (Titu,3,10-11). Iz svega do sad recenog jasno je da jeretici kao i otpadnici uvek sami sebe svojevoljno odlucuju od Crkve upornim ostajanjem pri svom pogrsnom ucenju. Crkva iako u svom Crkvenom pravu poseduje pravila po kojima se takvi jeretici odlucuju tj. lisavaju zajednice sa Crkvom ona ih uvek koristi u krajnjem slucaju, posle primenjenog niza sredstava da se prestupnik popravi. Ona prvo uvek molitveno poziva gresnika na duboko i iskreno pokajanje, jer i sam Gospod Isus Hristos dok je bio na zemlji nije nikoga odbacio, strpljivo je cekao svacije pokajanje. Na prigovore fariseja zasto se druzi sa carinicima i gresnicima On je odgovarao: "Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni. Jer nisam dosao da zovem pravednike no gresnike na pokajanje."(Mt.9,12-13). Crkva dakle u krajnjem slucaju nepokajanja izrice kaznu odlucenja, jer je i sam Gospod polozio temelj odlucenju u svojoj Crkvi i uopste dao Crkvi vlast sudjenja kada je kazao: "Ako li njih ne poslusa, kazi Crkvi; a ako li ne poslusa i Crkvu, neka ti bude kao neznabozac i carinik" (Mt.18,17). Medjutim, Crkava se i tad usrdno moli za odlucene i ceka njihov povratak i pokajanje, jer u opste kazna u Crkvenom pravu ima lekoviti znacaj, predstavlja sredstvo za ozdravljenje, koje proizilazi iz zadatka same Crkve - briga za spasenje svih. Istorijski gledano sekte se pojavljuju vrlo rano, vec u apostolsko vreme. O tome nam svedoci i Sv. ap. Petar u svojoj poslanici: "A bilo je i laznih proroka u narodu, kao sto ce i medju vama biti laznih ucitelja, koji ce unijeti jeresi pogibili i odricace se Gospodara koji ih iskupi i dovesce sebi naglu pogibao. I mnogi ce poci za njihovim necistotama, zbog kojih ce pohuliti na Put istine" (2Petr.2,1-2).

Takodje o pojavi sekti jos u apostolsko doba govori Sv. ap. Pavle u svojim poslanicama Korincanima i Solunjanima kada verne opominje da ih ne zbunjuju razni lazni ucitelji; a i mnoga druga mesta u Sv. Pismu govore o ovom problemu. Tako, govori se o pojavi Simona Vracara (Del.ap.8,9), o pojavi sekte Nikolaita (Otkr.2,15), o sektasima koji su tvrdili da je Hristos vec dosao po drugi put kao i danasnji Jehovini svedoci (2 Tim.2,16-18). Pored ovih nekoliko pomenutih sekti iz najranijeg doba Crkve bilo je jos i raznih gnostickih sekti a sve one zajedno svedoce da se Crkva vec od svog postanka borila sa sektama i jeresima. No, iako su sektasi i uzrocnici sektastva bili stalno prisutni u istoriji Crkve, period reformacije, koji je zapoceo u XVI veku, bio je izuzetno "bogat" sektama i jeresima. Iz tog doba i iz tog izvora potekle su mnoge sekte i jeresi. Neke od njih su iscezle, a neke su se zadrzale i do danas ili u istom vidu ili nesto promenjene ili preobrazene. Reformacija je bila, a i danas jeste idejni izvor i nekadasnjeg i savremenog sektastva. Zasto i o cemu se zapravo tu radi? Naime, kada je pocetkom XVI veka, tacnije 1517.god. prof. teologije na Univerzitetu u Vitenbergu dr. Martin Luter javno ustao protiv raznih novotarija u Rimokatolickoj Crkvi i autoriteta papstva uopste, zapoceo je proces reformacije. On je prvenstveno bio uperen protiv Rimokatolicke Crkve i vrlo brzo je kao kakva epidemija zahvatio citavu Evropu. Engleska, a narocito Nemacka pretrpela je strahote tridesetogodisnjeg verskog rata izmedju rimokatolika i protestanata medjusobno, jer su se vec na samom pocetku reformatorskog, protestantskog pokreta pojavila razna ucenja. Ni Luter a ni njegovi sledbenici Kalvin, Cvinglin i engleski kralj Henrih VIII nisu vise imali ni vlasti ni mogucnosti da odrede granicu dokle se sme ici sa reformacijom Rimokatolicke Crkve. Tako se pojavio veliki broj sekti u krilu protestanstva vec na pocetku pokreta reformacije, a u XIX i XX veku nastaje njegovo naglo drobljenje. Verovatno da vodje ovog pokreta nisu zelele da do toga dodje, ali su sigurno bili posredni izazivaci te rascepkanosti, jer su dali idejni i psiholoski osnov za to. Naime, Luter je tvrdio da se covek pred Bogom opravdava samo verom u Hrista bez dobrih dela. Da bi potkrepio ovo svoje tvrdjenje, Luter je prilikom prevodjenja Sv. Pisma na nemacki jezik u poslanici Rimljanima, trecoj glavi 28 stihu dodao rec SAMO. U nasem sinodskom prevodu na tom mestu pise: "Mislimo dakle da ce se covjek opravdati verom bez djela zakona" (Rim.3,28), a u Luterovom "samo" verom bez djela zakona. Tako je ispalo da ovo mesto u Sv. Pismu potvrdjuje Luterov stav da se covek opravdava samo verom sto u stvari nije tacno. Sv. ap. Pavle u poslanici Rimljanima ovom recenicom zeleo je zapravo da kaze da Zakon koji je bio dat samo Jevrejima nije vise sredstvo spasenja. Sjedinjenjem Bozanske pravednosti sa ljudskom prirodom Isusa Hrista data je pravednost Bozija celom covecanstvu i Jevrejima i mnogoboscima.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Sada je delotvorna vera a ne Zakon sredstvo kojim se covek opravdava u Hristu. Ovakvim postupkom Luter je dao biblijsko potkerpljenje koje je vec bilo ne samo psiholoski osnov za moralnu lenjost i opustenost vec i idelan osnov za sektasenje. Jer kad neko uobrazi da je "poverovao u Rec Boziju" onda je on ubedjen da je "spasen" samo kroz svoju novu veru. Isto tako zacetnici protestantizma smatrali su da je samo tekst Sv. Pisma jedini izvor vere i merilo istinitosti i da svako moze da ga cita i tumaci bez obzira na autoritet Crkve, jer ce sam Duh Sveti protumaciti i uciniti jasnim njegov smisao. Posledica ovakvog stava je naravno neminovan raspad protestantizma na sekte, jer svaka sekta po ovome moze sebe da smatra jedino ispravnom. Najzad da spomenemo jos jedan doprinos protestantizma razvoju i pojavi sektastva. To je protestantski racionalizam koji je poceo prosto sa obozavanjem Biblije, a kasnije se pretvorio u takvu radikalnu kritiku Biblije koja je protestantske teologe vodila u odbacivanje same Biblije kao Bozanske knjige. Na osnovu tih protestantskih nacela svaka sekta je sada donosila svoje specificne stavove o Sv. Pismu, Sv. predanju, Sv. Trojici, Gospodu Isusu Hristu i o svim ostalim ucenjima Hristove Crkve zeleci time da ospori istinitost Crkvenog veroucenja. Reformacija nekih sekti otisla je tako daleko da se i one same prosto nalaze na samoj granici judejstva i hriscanstva (npr. Jehovini svedoci). Uopste, u istoriji Crkve od njenog postanka pa do danas uvek je bilo raznih sekti i sektastva. O njima je i sam Spasitelj izrekao nekoliko prorocanstava: "Jer ce mnogi doci u ime moje govoreci: Ja sam Hristos. I mnoge ce prevariti." (Mat.24,5). "I izaci ce mnogi lazni proroci i prevarice mnoge." (Mt.24,11). Ovde bismo mogli sada da zapitamo: zar nije Hristos mogao da ucini tako da ljudi od Crkve ne otpadaju? Naravno da je mogao svojom Bozanskom moci. No ipak to nije ucinio zato sto Bog voli da covek bude slobodno bice tj. licnost i da se za Njega i Njegovu Crkvu odluci po slobodnoj volji, a ne po moranju bilo fizickom bilo cudesnom. A za pozitivnu odluku dao je dovoljno dokaza o svojoj Crkvi da je istinska i prava. Pre svega, Hristova Crkva nije skorasnja tvorevina, ona postoji vec skoro dve hiljade godina i nadzivela je mnoga silna carstva, a osim toga stalno je prisutno zivo i ocigledno delovanje Bozije blagodati kroz njeno bogosluzenje, Sv. Tajne i obrede (bogojavljenska vodica, Sv. pricesce, molitve i dr.). Zato biti clan pravoslavne - prave Crkve predstavlja veliku milost Boziju i srecu. Ona svojom istinom, svojim pravoslavljem koje je sacuvano i zapecaceno krvlju apostola, mucenika i svih svetih prevazilazi sve nepravoslavne, tkz. Crkve i ispravnim putem vodi ka spasenju. Zato Sv. Jovan Zlatousti savetuje: "Ne udaljavaj se od Crkve, zato sto nema niceg jaceg od Crkve. Tvoja nada je Crkva, tvoje spasenje je Crkva, tvoje utociste je Crkva. Ona je visa od neba, sira od zemlje. Ona nikad ne stari, nego uvek cveta." A pojava sekti i jeresi neka ne zbinjuje i zavodi verne hriscane. Sekte ce uvek postojati jer je covek po prirodi i ogranicenog znanja i greholjubivih sklonosti, a djavo je lukav i zeli da Crkvu razori. To naravno nikad nece moci da ucini, jer je to i sam Spasitelj obecao u razgovoru sa Sv. ap. Petrom: "A i ja tebi kazem da si ti Petar, i na tome kamenu sazidacu Crkvu svoju i vrata paklena nece je nadvladati." (Mt.16,18). To znaci da su vrata pakla - razne sekte, vracari, gatari, zvezdocatci i eksta sensi nemocni pred imenom Gospoda Isusa Hrista. Ovo zlo seme posejano je na zalost i po Srpskom narodu. Iako je i na ovim nasim prostorima sekti uvek bilo o cemu nam svedoci i druga beseda Sv. Save na saboru u Zici, sektastvo je medju Srbima pojava relativno novijeg datuma. Prva protestantska sekta medju Srbima pojavila se u drugoj polovini 19.-tog veka i bili su to Nazareni. Oni su danas skoro iscezli, ali su zato za poslednjih 120 god. mnoge druge sekte uvezene iz inostranstva. Posle drugog svetskog rata sektastvo u Srbiji kao da dozivljava svoj "procvat" i po broju vrsta i po broju pripadnika. Osim protestantskih sekti pojavile su se mnoge istocnjacke sekte a takodje i vrlo siroka i kompleksna satanska delatnost. Navescemo ovde samo neke brojnije i najagresivnije sekte koje svakodnevno pridobivaju-porobljavaju veliki broj srpskih pravoslavnih dusa. Od protestantskih sekti to su: hriscanska adventisticka crkva (subotari), baptisti, mormoni, Jehovini svedoci, hriscanska pentakostna crkva, metodisti, nova apostolska crkva, a od nedavno i sekte: univerzalni zivot, slobodna crkva, apokalipticka sekta i mnoge druge. Registrovanih ima oko dvesta. Razni istocnjacki pokreti i okultisticke (satanisticke) grupe su takodje na nasu nesrecu vrlo siroko rasprostranjene. Od njih se posebno izdvajaju: pokret za svesnost Krisne, Transcedentalna meditacija i Joga, Ordo templi orijentis, otvoreni satanisti, Rozenkrojceri, Oso raxnes, Nju ejdz (New Age), Sai Babin pokret, Bela gnosticka crkva, udruzenje parapsihologa "Nikola Tesla", antropozofi, teozofi, Sajentoloska crkva, a i mnoge manje grupe koje svakodnevno nicu i kriju svoja prebivalista i mesta sastajanja. Svim ovim demonosluziteljkama obavezno treba pridodati sve lazne proroke, vidovnjake, vracare, gatare, bioenergeticare i narocito astrologe koji su u poslednje vreme postali izuzetno popularni i kod nas. Njihovoj popularnosti i sirenju dosta kumuju i mas-mediji jer, svakodnevno na TV, radio i stampa objavljuje njihova "otkorvenja" i tako uticu na formiranje javnog mnjenja prosecnih verskih neobrazovanih lica, a mogu da obmanu i delimicno ucrkovljene vernike. Uzroci tako naglog razvoja sekti kod nas su visestruki. Iako svaki sektas posebno moze da ima svoje licne razloge zbog kojih je otisao u ovu ili onu sektu postoje i izvesni opsti razlozi. Neki od njih su: masovna obezbozenost srpskog naroda, nepoznavanje sopstvene vere i kulture, neposecivanje Crkve i nepricescivanje. Ateizam je za poslednjih 50 god. uzeo i jos uvek uzima veliki danak. Pola veka veronauka je izbacena iz skola a bezbozni mas-mediji neprestano su vrsili antipropagandu pravoslavne vere, Srpske Pravoslavne Crkve, svestenstva i hriscanskog zivota i morala. Mnoge generacije su odvojene od Crkve i obezbozene. Ponudjena im je sloboda bez Boga koja zapravo nije sloboda vec nistavilo. Ljudska licnost je potisnuta i covek u ovom otudjenom svetu postao je samo korisni "objekat". Zato danas mnogim generacijama proslost izgleda nevazna, sadasnjica nepodnosljiva i sumorna, a buducnost neizvesna i teska. Duhovno umrtvljeni i malaksali ne osecaju nikakvu ni sigurnost, ni toplinu, ni izvesnost. Medjutim, s obzirom da je Bog stvorio coveka po svom liku i podobiju, on normalno u sebi ima poriv ka vecnom zivotu i zato kada ostane bez Istine, on je izgubljen, on neprestano traga za njom. Traga za licnim identitetom koji vecno moze da postoji jedino u Bogu. Bog je ljubav i covek kada se nadje izvan te zajednice ljubavi sa Bogom on gubi svoju jedinu pravu slobodu, njegova licnost umire, gubi svoju jedinstvenost i svodi se na nivo apsolutne anonimnosti. Covek postaje samo tacka ili u najboljem slucju cifra na komjuterskoj listi. Tako izgubljeni i unesreceni ljudi lutaju kao ovce bez pastira i lako postaju plen vukova sektasa, koji rado nude neku zajednicu u kojoj ce covek navodno dobiti neko razumevanje, zastitu i utehu. U sustini sve je to samo privid ispod koga se krije neprijatelj roda ljudskog - satana. A za sve one nesrecne Srbe koji su zaboravili da je Pravoslavlje uvelo srpski narod u istoriju i dalo im kulturu i novi duh koji cezne za slobodom i savrsenom licniscu, odricanje od Pravoslavne vere znaci napustanje svoje istorije i odricanje od svoje duse. Zato nas veliki ispovednik pravoslavlja vladika Nikolaj Velimirovic porucuje svima nama: "Pravoslavlje je nesto prirodno za sve nas Balkance uopste, a za Srbe posebice. ("Sta je prirodno za nas" - Sabrana dela knj. 9 str. 764).

Sestrinstvo manastira Sv. Stefana - Lipovac

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Srbijom hara više od 150 sekti, od satanističkih do hinduističkih, a primarni cilj su im oni koji su najranjiviji - deca

BEOGRAD - U Srbiji 200.000 ljudi učestvuje u radu neke sekte! Od 20 najmasovnijih sekti koje deluju po celom svetu, njih 15 je preko svojih filijala i predstavnika prisutno i kod nas.

- Prvo zakolju psa ili mačku, a zatim njihovom krvlju poprskaju pecivo, najčešće žu-žu. Zatim u iskopanoj raki groba za sutrašnju sahranu pročitaju „Očenaš” naopačke. Onda se naduvaju, napiju, i tako proslave prijem novog člana - opisao nam je crnu misu satanističkih sekti Dimitrije Pastuović, potpredsednik Udruženja za zaštitu građana sekti i mentalne manipulacije „Bedem”.

- Ove mise se završe tako što novog člana ostave da prespava u iskopanom grobu.

Satanine vojvode

Udruženje „Bedem” je od 2002, kada je osnovano, angažovalo na stotine roditelja dece koja su dospela u kandže neke od sekti, čiji se broj u poslednjih nekoliko godina u Srbiji drastično povećao. Prema nezvaničnim podacima, u Srbiji ima više od 150 sekti, pod čijim je uticajem oko 200.000 ljudi.

- Najagresivnije domaće satanističke sekte su Crna ruža, Crni škorpioni, Satanine vojvode i Satanski vitezovi, koje vrbuju mlade uzrasta od 12 do 20 godina, najčešće preko interneta, besplatnih kurseva stranih jezika, putovanja u inostranstvo i akcije navodnih humanitarnih organizacija - kaže Pastuović.

- Sekta je bolest zavisnosti i treba je lečiti - poručuje Ljubomir Manojlović iz „Bedema”. - Okupljanjem kroz rituale i priču duhovnih vođa, mozak počinje da luči dva narkotika, endorfin i dopamin, koji izazivaju posebna raspoloženja, kao što to čine i droge. Žrtva u međuvremenu postaje zavisna i ima potrebu da se vraća kod vođe. U takvim situacijama najlakše ju je fizički odvojiti, ali tada nastaju psihički problemi, koji se leče dugotrajnim terapijama i uz saradnju cele porodice, a njihovo trajanje zavisi od perioda provedenog u sekti, ali u proseku je potrebno da prođe 22 meseca.

Poučan primer za iskustvo sa satanistima je slučaj devetnaestogodišnje Ivane K. iz Novog Beograda, koja je skoro godinu dana „služila Satani”.

- Zbog razvoda roditelja osetila sam se odbačenom. Sve je počelo kad me je drugarica pozvala na žurku koja je izgledala, u najmanju ruku, čudno. Svi su bili obučeni u crno, a posle dva sata „domaćin” nas je pozvao na groblje - priča Ivana. - U prvi mah sam se uplašila, ali pošto su me ostali lepo prihvatili, odlučila sam da pođem s njima. Sutradan je usledio drugi poziv, a ubrzo su se sastanci na groblju pretvorili u orgije, koje su trajale do svitanja...

Roditelji su posle nekog vremena u Ivaninoj sobi pronašli „ekstazi”, posle čega ju je otac pratio i otkrio da odlazi na groblje. Bilo je potrebno mnogo truda ljudi iz policije i medicine, a ponajpre njenih roditelja, da se iščupa iz kandži satanističke sekte.

Nažalost, većina nije te sreće...

Zoran Luković, glavni inspektor SUP Beograd i direktor Centra za antropološka istraživanja, kaže za Kurir da država ne čini apsolutno ništa kako bi građane zaštitila od ovakvih i sličnih organizacija koje manipulišu ljudima.

- U Srbiji je trenutno veoma aktivna sekta koja je promovisala prostituisanje mladih, a danas se sakriva ispod plašta humanitarne organizacije koja obilazi kampove za raseljena i napuštena lica i lica bez roditelja - kaže Luković.

Prema njegovim rečima, naročitu pažnju treba obratiti na neopaganski talas koji je zahvatio Srbiju i koji je specifičnost ovog podneblja.

- Raste broj vidovnjaka, šamana, astrologa, raznih agencija za magiju ili skidanje magije koji se bave okultizmom i koji samostalno okupljaju na hiljade ljudi - od Subotice do Surdulice. Suština je da svi oni spadaju u gurue. Širom zemlje gotovo svakodnevno izvodi na stotine i stotine seansi u koje spadaju razna „magijska” okupljanja, ali i grupne meditacije i joga - tvrdi inspektor Luković.

Crna magija

U seoskim sredinama ima više „magije” i neopaganskih rituala, naglašava inspektor, dok u gradovima ljudi dospevaju u sekte na drugi način.

- Stanovnicima gradova neće prići neko i učiti ih kako se radi magija s telećom dlakom ili sa korenom bagremovog drveta, iglicama belog bora... Takve stvari nude ljudima u selima, dok se građanima nude besplatni kursevi za učenje stranih jezika, putevi u inostranstvo, metode pomoću kojih se, navodno, čuva mladost i lepota, kursevi za podizanje koeficijenta inteligencije - kaže Luković.

Njegovo preosveštenstvo episkop Jegarski Porfirije, koji aktivno učestvuje u borbi protiv širenja sekti u Srbiji, kaže za Kurir da su naročito opasne sekte koje se kriju iza hinduističkog učenja.

- Oni su vukovi u jagnjećoj koži koji putem meditacije i joge posle nekog vremena menjaju psihu osobe, kod koje ubrzo dolazi do frustracije, rasejanosti, nemira, nepoverljivosti prema drugima i otuđenja od porodice. Roditelji potpuno izgube decu, a da nisu ni postali svesni šta ih je snašlo - objašnjava episkop i ističe da su mnogi nekadašnji pripadnici sekti u manastirima pronašli utočište. Prema Porfiriju, crkva pruža pomoć svakome ko se obrati, ali na silu ne može da deluje.

Verske grupe registrovane u Srbiji

1. Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana (Mormonska crkva)

2. Prahrišćanska zajednica „Univerzalni život”

3. Zapadnopravoslavna crkva (ranije Starokatolička crkva)

4. Ošo Radžniš

5. Red mistične ruže - Ordo rosae misticae

6. Sathdža Sai Baba

8. Univerzitetski krstaški rat za Hrista

9. Ordo Templi Orientis - Red orijentalnih templara Gnostička katolička crkva - Sveti gral

10. Internacionalna škola zlatnog ružinog krsta (rozenkrojceri)

11. Unifikaciona crkva

12. Bela gnostička crkva - Ega

13. Hristova duhovna crkva - Pentekosti

14. Savez baptističkih crkava

15. Hristova crkva Malo krštenje

16. Zajednica sedmog dana adventista Reformni pokret

17. Savez za transcendentalnu meditaciju Srbije - TM

18. Reformski pokret adventista Sedmi dan

19. Slovačka evangelistička crkva

20. Hristova crkva jevanđeoske braće

21. Jehovini svedoci

22. Vaišnavska verska zajednica Veda (Hare Krišna)

23. Hristova crkva

24. Novoapostolska crkva

25. Sai centar za univerzalni duhovni centar i obrazovanje

26. Društvo za očuvanje drevne kulture i tradicije Tibet - Džokčen

27. Protestantska verska zajednica

28. Nazareni

29. Slobodna crkva

30. Udruženje za izučavanje i primenu puta potpune duhovne samorealizacije sistemom Praksa istrajne molitve

31. Crkva božja

32. Hrišćanska adventistička crkva

33. Božija deca

34. Reč života

35. Međunarodna Hristova crkva

36. Sukio Mahikari

37. Crkva skupštine božije

38. Šri Činmoj

39. Anglikanska crkva Svete Meri

Masakri u režiji Satane

1993. Vranje

Vojnik sa istetovirane tri šestice usmrtio je osmoricu mladića na spavanju u Vranjskoj kasarni, posle čega se ubio.

1996.Beograd

Dve maloletne devojke iz Beograda, Nataša i Marija, izbole su Natašinu baku Kosaru sa 133 uboda kuhinjskim nožem. Nataša se na sudu branila da je bila zavedena satanizmom. Marija Bogdanović je osuđena na osam, a Nataša Novaković na 10 godina zatvora.

2001.Aleksinac

U Aleksincu je muškarac iz Slovenije ubio devojku i nožem joj po glavi ispisao satanističke simbole. Iste godine, u Vučkovici pored Čačka spaljena živa starica

2002.Beograd

Andrea Jevtić i Filip Tomović, učenici trećeg razreda gimnazije „Sveti Sava”, izvršili su samoubistvo. Istraga je utvrdila da su bili članovi sekte „Crna ruža”.

2004.Beograd

U Belom potoku otkriveno leglo satanista, kuća u koju su se održavali rituali i seanse. U kući je policija pronašla spise sa imenima političara koje su članovi sekte nameravali da likvidiraju.

2007.Novi Banovci

Danijel Jakupek iz Novih Banovaca, u kadi u svojoj kući, nožem i testerom usmrtio dečaka, a potom u šumi i njegovog ujaka. Delove tela, kao i oružje ubacio je u bure, a zatim u Dunav. Policija u njegovoj kući pronašla više satanističkih knjiga.

2007.Batajnica

Goran Alfirović iz Batajnice ubio je svog dedu, a posle neuspešnih pregovora s policijom da se preda, počinio je samoubistvo. Tokom višečasovne drame, dovoljno glasno da se čuje, govorio je o svojim „prošlim životima”, tvrdeći da je bog. Njegova majka izjavila je da je Alfirović pristupio satanističkoj sekti tokom služenja vojnog roka.

Kako prepoznati dete koje se uplelo u mrežu verske sekte?

-  Naglo je promenilo način života

-  Ima nove prijatelje, s kojima ne želi da upozna porodicu

-  Izlazi iz kuće uvek u isto vreme, bez objašnjenja kuda ide i kad će se vratiti

-  Usvaja nov način oblačenja

-  Psihički se isključuje iz događanja u porodici

-  Na roditeljske pokušaje razgovora ima običaj da kaže: „Vi ste svoju biološku dužnost ispunili, ja imam pravo da biram svoj put”.

-  Problem nastaje kad roditelji promene u ponašanju deteta pripišu pubertetu i adolescenciji i odmahuju rukom u stilu „proći će ga bubice”. Kad shvate da promene u ponašanju ne izazivaju „tinejdžerske bubice” već gurui neke sekte, obično je kasno za reakciju.

Sekte uglavnom imaju isti način „regrutacije” novih sledbenika. Naime, oni obično pošalju svoje „izviđače” u školsko dvorište kako bi osmotrili koja deca beže sa časova, imaju lošiji uspeh, poremećene odnose s vršnjacima ili pokazuju sklonost ka nekim porocima.

Potom slede slatke reči, vrbovanje i - izvršenje paklenog plana.

Jehovini svedoci: Nismo sekta!

- To što nas nazivaju sektom krajnje je uvredljivo! Jehovini svedoci su registrovani kao verska zajednica u svim zemljama Evropske unije. Pošto postoje razne priče kako se na našim sastancima vrše razvratni rituali i obredi, želim da naglasim da su svi sastanci otvoreni za javnost, tako da svako može doći i uveriti se da su to besmislice - rekao je za Kurir Rajko S. iz Jehovinih svedoka, zadužen za odnose s medijima. Prema njegovim rečima laž je da članovi Jehova moraju celu imovinu prepisati organizaciji.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима


Постављена слика

 

Појам секте


Реч ,,секта” потиче од латинске речи „sequi”, што значи следити. Енциклопедијска дефиниција секти каже да је реч о малим групама истомишљеника које су се одвојиле од матице религије у неку другу, самосталну религијску групу. Пошто свака традиционална, да кажемо званична религија има своје секте, то ће се о појмовним разликама сваке врсте говорити појединачно, наводећи при томе главне одлике. Кренимо од псеудохришћанских секти. Главно је питање свакако, зашто их не можемо сматрати црквама, иако оне себе тако зову. Не можемо, најпре, због одступања у њиховим учењима. Наиме, реч је о великим одступањима у тумачењу Светог Писма у односу на црквена тумачења. Свака од секти на свој начин извлачи из контекста одређене делове Светога Писма и даје им нарочит значај, те се тако, по правилу, ствара једино аутентично, спасоносно, правоверно и апсолутно тачно учење. При томе су сама одступања врло велика. Она могу бити: одбацивање догми о Светој Тројици (код неких) или богочовечанској природи Господа Исуса Христа, одбацивање молитвеног поштовања Пресвете Богородице и слично. Рецимо одмах, ради разјашњења, и коју реч о догмама. Догма је богооткривена истина, најпре пророкована, затим откривена кроз живот и дело Исуса Христа, а потом чувана и проповедана кроз символ вере у Цркви Христовој. Догме су, дакле, једном дате и непроменљиве. То су богословске категорије, а не научне и идеолошке дефиниције које временом могу бити превазиђене, мењане и слично. У њих, неко може веровати, али и не мора, али се, без обзира на то, оне не могу мењати или укидати. Онај који то чини из својих материјалистичких или других личних погледа на свет, и при томе по опредељењу не верује у Бога, јесте атеиста, али онај који себе сматра верником, а не следи богооткривене истине догме, јесте јеретик. Према томе, секте су јеретичке верске заједнице, а не цркве. О конкретним одступањима сваке секте појединачно биће речи касније.
Наравно, рећи ћемо нешто и о запостављању светог Предања од стране псеудохришћанских секти. Тиме оне одбацују не само богословско - црквене, него и морално - етичке домете хришћанске цивилизације, оличене у светитељима и њиховим богонадахнутим и општечовечанским порукама и поукама. Секте на тај начин скрнаве тековине хришћанства уопште. Такође, секте су верске заједнице које немају васељенску (свеопшту) веру и апостолско прејемство. Дакле, њихови самозвани и саморукоположени „свештеници” немају апостолску везу са оснивачем Цркве, Господом нашим Исусом Христом. Зато иако многе себе називају црквама, иако (неке) имају и милионе „верника”, иако располажу великим бројем објеката и материјалним богатствима, иако учествују у многим хуманитарним акцијама (што ће Господ, верујемо, позитивно оценити на Страшноме Суду), ми их, ценећи по црквеним догматско - доктринарним начелима, никако не можемо сматрати црквама. Када се говори о синкретистичким* и сатанистичким сектама ту више није реч ни о каквој јереси, или одступању од Светог Писма или Предања. Ту је реч о потпуно супротним доктринама и веровању у сасвим други систем верских и морално - етичких вредности. Ту више није реч о хришћанству, већ о смеси хришћанства, окултизма, магије, хиндуизма, будизма, „New Age"-a, а све под плаштом екуменистичког и универзалног овладавања истином, за које делимично користе и поменуте званичне принципе али и „тајна окултна знања, вековима скривана од званичне Цркве” коју они са индигнацијом и презиром одбацују. Посвећеници хиндуизма са индигнацијом, чуђењем и готово подсмехом говоре о декаденцији ове религије, модификоване, прилагођене и прагматизоване по мери индустријског човека. Хиндуизам се представља кроз плагијаторска и фалсификаторска учења разних надригуруа и група раширених по Западу. Они су комерцијализовали технике и знања која су, иначе, вековима сакупљана и преношена кроз жестоку аскезу и подвижништво монаха по ашрамима (храмовима) широм Индије. Неретко само копирана, а иначе из контекста времена и места настанка извађена, ова учења и технике имају за циљ само да импресионирају евентуалне аспиранте, тако да ове инстант верске групе имају следбенике на Западу и, што је карактеристично, оне баш са Запада, а не са својих матичних подручја, стижу и на наше просторе.
Секте данас. Од етимолошког, латинског ,,sequi” у преводу ,,следити” или ,,secaere” што значи ,,одсећи”, до последње две деценије секте су и појмовно и суштински еволуирале. Нису то више искључиво јеретички правци одвојени од матице религије. Верско- религијски садржај и даље постоји, али не мора бити од пресудног значаја. Учења секти данас садрже и окултно-магијске, филозофске, псеудонаучне, надритерапеутске, политичке и свакако подразумевајуће комерцијално – профитабилне елементе.
Стручњаци, и са Истока и са Запада, годинама су се безуспешно трудили да у једној реченици дефинишу секте данашњице. Како им то није успело, одредили су критеријуме по којима се нека група или организација сврстава у секте. Установили су појам секте и критеријуме по којима оне спадају у домен верских права и слобода али итекако су назначили друштвено неприхватљиве и социопатолошке елементе па су их и санкционисали. Осим верско – јеретичке мисије, секте своје учење и деловање испољавају и на други начин кроз: комерцијално – профитну делатност; непријављивање запослених; избегавање пореских обавеза према држави; фанатизам; надрелигијске и наднаучне претензије; антисоцијалне ставове; угрожавање јавног реда и мира; надримедицинске установе; диспанзере за подизање менталних способности; оснивање удружења грађана, хуманитарних организација и других установа афирмативног имена; анагажовање у просветним установама; политичко ангажовање...
Суочена са експанзијом секти ЕЗ је у последњих петнаестак година променила нормативе и пооштрила однос према сектама. То најбоље илуструје дефиниција француских правника из кривичног закона. Француски законодавац не санкционише постојање верских група, секти, култова. Не залази се у њихову бројност или начин регистрације. Санкционише се њихово понашање.
Секта је свака социјална група која, без обзира на форму организовања или начин регистрације, врши преварну злоупотребу стања незнања или ситуације слабости, стварајући код следбеника стање зависности, физичке или психичке које изазивају најчешће погубне промене у расуђивању и понашању следбеника.
Овакав, можда преопширан, приказ појма верских секти, својеврстан је увод, да би касније излагање било јасније, да се касније не бисте зачудили одакле појмови из нпр. неурологије, фискалне политике или фармакологије у раду који говори о сектама.

*Синкретизам, по дефиницији представља верски правац који садржи елементе више религија уз присуство окултизма и магије, као и јеретичких праваца свих религија. Разумљиво да имамо и више синкрестичких заједница, различитих по свом претежном обележју.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Појам култа

Што се тиче култа, ту имамо два приступа проблематици и две дефиниције. Најпре да кажемо да је култ један од четири вида испољавања религије, а то су: догма, култ, морал и верска заједница. Док догма представља богооткривену истину, истину која говори о Богу и његовом делу, култ подразумева богослужбене радње (молитву, благосиљање...). Дакле, култ је спољна манифестација догме, те према томе, тамо где се деформисала догма деформисао се и култ. Баш то, рецимо, проналазимо у псеудохришћанским сектама, где су другачије (уколико постоје) неке богослужбене радње (крштење, причешће, исповедање...). Мећутим, у одређеним заједницама даје се већи значај ритуалу, где је ритуал једнак догми или је чак изнад ње. То налазимо у синкретистичким, сатанистичким и псеудохиндуистичким сектама. За култ у његовом другом виду особени су, бар тако примери говоре, још неки посебни елементи: много већа дисциплина чланства него код цркава или секти; нагласак на ритуалима и њиховој мистичности и езотеричности; чести ритуали са приношењем крвних жртава (жртава у крви). Излагање у наставку оправдано ће довести до питања да ли су неке верске заједнице секте или култови. О тој проблематици, већ смо рекли, расправља се у свету већ навелико. Рецимо да је у Конгресу државе Мериленд у САД још седамдесетих година дата једна дефиниција култа: „Култ је група или покрет, одана преко мере вођи или идеји, који користи неетичне, манипулативне технике испирања мозга, да би усредсредила чланство на ефикасније остваривање циљева својих вођа". У сваком случају, то су групе са екстремистичким циљевима и идејама, где је вера само средство за постизање фанатизма у остварењу конкретних циљева, задатих од стране вођа.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Постављена слика



ДЕЛОВАЊЕ ВЕРСКИХ СЕКТИ

Општи друштвени односи
и систем вредности као добри предуслови
успеха секташког деловања

Верска необразованост

Нека ми буде дозвољено да кажем да смо, и поред неких позитивних трендова у новије време, ипак и даље само просечни познаваоци религије, што је случај и код људи академског образовања. Не заговарам неку присилну црквеност. Црквена или, уопште гледано, религијска учења, свете књиге, предања, а онда и архитектура, сликарство, музика, просвета, етика и морал, јесу и општецивилизацијске тековине, о којима би, у основним и најважнијим цртама, сваки средњошколац морао нешто да зна. Следствено томе, а примењено на наше поднебље, традиција, црквеност, основе православне вере и њене општеисторијске и културне тековине требало би, по мом мишљењу, да познаје сваки наш грађанин, и то као предуслов и квалитет више, те да на свом животном и образовном путу без стида и комплекса представља и брани своју баштину, без обзира на то да ли то чини у земљи или иностранству.
Тако нас, необавештени у свету, често поједностављујући ствари, олако сврставају у народе са заосталом културом, застарелом технологијом и овешталим схватањима. Наши „интелектуалци", каткад, нажалост, у свом „космополитском" духу, потхрањујући своју сујету и маскирајући своју професионалну просечност, придружују се таквим оценама, користећи прилику да деле мишљење са дотичним високим функционером или „мислиоцем" светског ранга, па било то и на штету сопственог народа. То да се неко одриче себе и својих корена, или да их чак исмејава, нико у свету нити тражи од нас, нити валоризује. Грађанин света постаје се високим образовањем, обавештеношћу или вештином, као надградњама својих корена и основног образовања, а не негирањем своје баштине или одрицањем од ње. Како стоји у једној од књига др Остоје Крстића: „Онај ко не зна одакле долази, не зна ни куда иде".
О свему овоме би, наравно, превасходно морали водити рачуна они који праве образовне програме, а самим тим и предавачи, без обзира на то да ли верују у Бога или себе сматрају атеистима. Мислим да нимало неће помрачити своју космополитску академску визионарност ако кажу коју реч више о светом Сави и српском православљу и традицији. Овако, имамо омладину која несумњиво показује своје духовне потребе, али која, будући недовољно упућена, подлеже обично првој верској групи на коју налети, то јест учењу које јој она понуди. Оно што данас називамо „постметафизичким" стањем духа, није ништа друго до растакање сваког смисленог односа према свету и Богу и технолошко-медијско отуђење нашег човека од православне богоподобности.
Црква и нова политичка елита морају бити изнад приземне партијске политике те да се вредности православне вере унесу у саму свакодневницу, а да свештеници својим деловањем социјализују своје професионално и животно опредељење, па да своје парохијане окупљају и зближавају кроз богослужења, верске беседе, предавања, организовањем ходочашћа, организовањем хорова, и разних облика помоћи пастви. Многи, такозвани чланови Православне Цркве, борећи се за јефтине овосветске интересе не могу појмити дубину нашег пада ни близину духовне опасности која нам прети. Дакле, секте су увек тамо, где држава, Црква и школа нису матица.

Криза породице

Многи су узроци који су довели до кризе породице у нас. У две-три генерације десио нам се прелазак од патријархалне до потрошачке породице, са битно измењеним улогама, са еманципацијом жене, сексуалном револуцијом, енормним утицајем медија, наравно уз све идеолошке трауме и материјално-финансијске крајности. Појава криминала и наркотика, те ратно окружење, јесу финале свега. Млади траже уточиште, разумевање, афирмацију, одговоре, а тек после изграђивања критеријума проналазе и бирају друштво, пријатеље и, на крају крајева, идоле.
Модели васпитања наших дедова, очева, и нас потпуно су различити. Родитељи морају имати много среће и умешности и морају уложити много времена и посвећености да би деци пружили оно што она очекују у узрасту када не могу сама обликовати свој живот. Ако тада то не учине они учиниће неко други. Можда неко спортско или културно-уметничко друштво, али можда и неки „ганг" или нека секта.

Тражење припадности

У доброј мери оно што желим рећи у овој тачки следи из претходне. Због разбијања традиционалног начина живота, људи уопште, а не само млади, имају осећај усамљености и отуђености, почев од породице, преко школе до друштва у целини. Трка за материјалним благостањем и успешност у њој углавном је данас мера друштвене афирмације, не улазећи при томе у начине стицања богатства. Тако су одређени појединци дошли до тог циља, али су многе опустошене душе и исфрустриране личности остале у сивилу просека. Секте том „малом човеку" нуде управо људску топлину, пажњу, подршку, заштиту и осећај посебности. „Док ме сви у школи исмевају што носим демодиране патике, овде се сваког понедељка и четвртка дружим и загрљен са браћом и сестрама певам и Богу се молим", речи су једног члана секте. Закључимо, дакле, једноставно: оно што су до сада нудиле плесне школе, спортска и културно-уметничка друштва, феријални савези, друштва извиђача, а пре Другог светског рата мисионарске школе и ходочашћа, то сада нуде секте. Један родитељ ће, после посете сину (иначе члану секте), који је у болници лежао због саморањавања, рећи следеће: „Знао сам да је у секти, али мислио сам да је и то боље, него да се дрогира".
Да резимирамо: развијајући код следбеника најпре висок степен осећаја посебности а затим припадности, подстичући солидарност, мећусобно поштовање и задовољавајући потребу за дружењем, секте су привукле себи велики број људи.

Тражење одговора

Многи данас, и стари и млади, не могу да се снађу у овој медијској поплави која даје безброј објашњења ове објективно сложене друштвене ситуације у којој се налазимо, укључујући и питања на светском нивоу. Секте, по правилу, дају кратке и јасне одговоре на питања својих следбеника и нуде им своја виђења човека, човечанства, историје, космоса. Обећавају почетак нове ере, „новог доба", а садржина се разликује у зависности од учења конкретне секте. Дакле, твоје је да будеш ревностан, а све остало казаће ти се само. У ово доба прагматизма, те великих поједностављивања читавих филозофских, књижевних и историјских комплекса знања, а све у трци за овладавањем нечим новим, секташки одговори потпуно су у духу времена.
Заборавља се при томе да религије нису идеологије. То поготово нису религије откровења, као што је хришћанство, које су дате једном довека и као такве увек су актуелне, никад не застаревају, те се не могу скраћивати, поједностављивати и замењивати никаквим инстант религијским правцима.

Тражење идентитета

У времену смо када из једног система вредности, комунистичко-космополитског, улазимо у „New age''-овски, екуменско-универзалистички космополитизам. Све то нам се дешава у времену потпуне верске и политичке дезоријентације. Као православци по деди, а атеисти по оцу, тражимо идентитет за себе, питамо се ко смо, да ли ћемо бити искрени ако се вратимо православљу, или је, пак, боље да наставимо са атеизмом, па да успут пронаћемо неко треће решење.
Секте „аргументовано и критички", готово подједнако критикују и комунистички атеизам и, наводно грешно и многобожачко, православље због поштовања светаца, а римокатоличку цркву зову „великом блудницом". Притом, уз сву љубав, пажњу, модерну терминологију, „савремену хришћанску музику", секте нуде и „потпуну и праву истину". Време је, ето, тобоже, хтело да баш ми први „сазнамо целу истину, да се обожимо и ослободимо заблуда прошлости", а да се тако, заправо (свидело се то некоме или не), без икаквог осећаја кривице одрекнемо породице, те да се целим својим бићем окренемо секти, која нас, као „посебно одабране и ревносне", води ка спасењу.
Све ово тим пре јер наша секта „постоји у свим деловима света и броји већ преко десет милиона верника". Кроз њу, дакле, постајемо и „богоодабрани и богообдарени и грађани света, и бићемо спасени", али само, дакле, ако доследно извршавамо све што се од нас очекује. Тако ми у тренутку губимо државу, нацију, прадедовску веру, породицу, али имамо секту. Ми ћемо се, тако размишљају секташи, потрудити да и породица и држава имају нас, али треба да поштују наше учење и да га следе, па ће уз нас и оне обезбедити спасење, а за што ћемо се ми потрудити нашим мисионарењем међу њима.

Потреба да се буде „нешто посебно"

Ова потреба следи из претходног. Људи тако осећају потребу да побегну из анонимности, да изграде идентитет и имиџ, да стекну осећај да су „нешто посебно", а не само број у маси (парохији). Дакле, чини се да баш секте нуде одређену бригу за појединца.
Осим тога, секте врло често у својим учењима о апокалипси и њеној близини, пружају својим члановима уверења да су баш они, али само ако буду ревносни и доследни, једини који ће бити спасени, пошто припадају једној елитној заједници „аутентично божјег и истинитог учења".

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима


Постављена слика


Механизми деловања унутар секти:
односи међу чланством, и између вођа и чланова

Користећи већ наведене друштвене (пред)услове, а представљајући се у јавности учестало и на разне начине, људи из секти спремно реагују ако уоче (а за то су посебно обучени и извежбани) већи или мањи број људи (аспираната) заинтересованих за учење дотичних секти и неосетно их увлаче у своје лавиринте.
Програме ових активности за секте обично израђује тим људи великих специјалистичких знања из психијатрије, психологије, теологије, неурофизиологије и биохемије. Без обзира на то да ли то раде из убеђења или не, увек је у питању велики новац, и никада се не експонирају у јавности. Разрађени маркетиншки, догматски и психолошки програми долазе до новог тима, овај пут искључиво оног из секте, који се може назвати „тимом егзекутора (извршилаца)". Они су подељени на више група, од којих је најбројнија и највише разграната она чији је задатак да процени ко би могао бити нови члан.
Ова група такође дистрибуира летке, брошуре, часописе и књиге. Нови члан бира се обично из окружења члана секте (егзекутора), дакле са радног места, факултета, из школе, комшилука, од родбине... Неретко се бира човек кога треба утешити у часу неког његовог животног бола (смрти у породици, раскида везе младића и девојке). Може се десити и да трагом летка, часописа или брошуре, неко сам дође на назначену адресу. Уколико новајлија покаже интересовање одмах га, са припремљеним подацима о броју телефона, адреси, омиљеном кафићу, хобијима, интересовањима, предају другој групи „групи за први контакт". У погодном тренутку и на погодном месту, „група за први контакт", са пуно података о евентуалном кандидату и са много елоквенције, ступа у разговор са новајлијом, ласкањем му везују пажњу, и обично се интересују и питају, на пример, како такав капацитет није успео у животу. Ту се откривају кандидатове конфликтне зоне које су препреке за његову пуну афирмацију. Тада „програмер" нуди решење, пут у „ослобођење и решавање свих проблема". Саговорник још увек не види да је у питању секта, али се, већ импресиониран и са пуно поверења, као неком духовном вођи, препушта свом „доброчинитељу" и човеку који га „разуме" и који му нуди решења. Самим тим, он се препушта и свему чему га овај подучи и поучи, и при томе слуша и извршава све његове заповести.
Новајлија тако почиње да долази у просторије секте, а после се све дешава синхронизовано. Примају га са пажњом и љубављу. Чланови секте заједно се моле Богу, медитирају, мантрају, певају, плешу, грле се и љубе, излазе у шетњу, прослављају рођендане, окупљају се по кућама. Дакле, на делу је један специфичан модел везивања за групу, секту чији резултат треба да буде осећај пријатности и задовољства код новајлије, осећај да он негде припада, да има неког ко о њему брине...
Кроз такву „срећу" и такво „задовољство" новом члану неосетно се усађује нови квалитет, а то је осећај изабраности, елитизма и надмоћи у односу на остале. Он је „ново биће на путу ка потпуној срећи и блаженству", за разлику од „непросветљених маса", које се налазе на путу ка пропасти. То је и почетна тачка у процесу изолације новог члана од његовог друштва, његових пријатеља и његове породице. Он је сада већ стално уз неког из секте, тако да му је пресечена веза са стварношћу, будући да му је пресечен доток спољних информација.
Лагано се, затим, новом члану провлачи кроз главу да је у одређеним стварима пожељно да унесе неке промене. Потребно је да промени стил живљења, хоби, културна опредељења (музику, књиге), поглед на живот и свет, као и да промени свој коначни циљ у животу. Инсистира се и на раскиду са националном традицијом, јер је он (нови члан) ипак нешто посебно, и не треба да се троши и оптерећује око превазиђених ствари. У погодном моменту од новог члана захтева се да јавно исповеди грехове из свог дотадашњег живота, што води ка развијању групне свести и такозваног „МИ - осећања", заснованог на узајамном познавању интимних живота чланова секте. Одмах да додам да се те јавно изнесене исповести користе, нажалост, као средство уцене, ако, рецимо, члан хоће да напусти секту. Све ово прати и води за сваку прилику посебно изабран шармантно-харизматични „духовник" (додељен новопридошлом) који, док се све горе изнето дешава, у кључним моментима даје кратке инструкције/заповести или објашњења која су од пресудног значаја за даљу обраду члана.
1 - Инструкција „не дај на себе" даје се у вези са једним од пресудних предуслова за успешну обраду личности, а то је одвајање од породице и најближих, који самим тим постају агресори на личност новопеченог кандидата. „Они (родитељи) те не разумеју. Они те спутавају. Ја ћу ти рећи шта би ти све могао постићи."
2 - Инструкција, ја те једини разумем" функционише у спрези са претходном. Она резултира дерогирањем устаљених моралних и обичајних норми и стварањем прелазне несигурности, што води ка фасцинацији учитељем и прихватању наметнутих нових норми.
3 - Инструкција „учини нешто за себе" широм отвара врата поверења према учитељу који кандидата, ако је неповерљив, наводи да почне да „ради на себи" (на пример, да почне да се бави спортом, јогом, аеробиком, шетњама). Ако је кандидат наивнији убрзо следе препоруке духовне природе, а из програма дотичне секте да се нешто прочита, да се новом члану помогне... Циљ је да се кандидат одврати од редовних активности које има у породици и да се код њега избрише осећај обавезе према околини, а да се развије одговорност према учитељу.
4 - Инструкција „то је само твоје". Ово је поука која прва уводи забране у програм, и то по систему „Немој ником објашњавати шта радиш, они то ионако не разумеју, ни досад те нису разумели. Не дискутуј са нижим бићима о твом путу просветљења". Тада се новопридошли осећа снажно, пун је полета јер је добио ослонац за пут међу виша бића, а осећање елитизма је на врхунцу.
5 - Инструкција „конзумирај само оно што ти ја предложим". На овај начин успоставља се самозаштита програма обраде кандидата. Инструкција се односи на литературу, обреде, размишљање. У овом стадијуму кандидат остаје скоро потпуно без свога „Ја", мада се понаша наизглед нормално, не упушта се јавно у дијалоге и дискусије јер још није довољно спреман (обрађен) да шири „знање (светлост)".
6 - Протумачићу ти конзумирано оно што жртва није „добро" схватила учитељ вешто тумачи у циљу јачања програма. Тако се постојеће моралне и људске норме потпуно замењују новим.
7 - Инструкција „види како ти је сад добро". Новопридошли члан секте стварно се осећа добро, јер је доспео у стање „no brain no pain" („нема мозга нема бола/бриге"), чиме су отклоњени и последњи трагови евентуалних сумњи у учитељеве добре намере. Кандидат постаје отпоран на свакодневне проблеме и искушења.
8 - Инструкција „није све тако како ти на први поглед изгледа". Околина је почела да примећује промене и реагује различито неки пут мирно, неки пут бурно. Тако ова инструкција даје кандидату на знање да треба да се уздржава од било какве реакције, и да у себи задржи мир.
9 - Инструкција „ти си изнад тога" надовезује се на претходно. Она је сигнал самом учитељу да он, пошто околина почиње да реагује, треба да убрза ритам, да појача вежбе, медитације, разговоре, и све друге активности, да би елитистичног („ти си изнад тога") и довољно запосленог кандидата извео из још једне опасности по програм обраде његове личности.
10 - Инструкција „зашто то не завршиш?" Кандидат никад није довољно добар и ревностан. Увек понешто недостаје и док је год у секти бориће се, али никад неће успевати да заврши све како треба. Како се он све више труди, тако се подижу и критеријуми. Међутим, обрада је овим дошла отприлике до тачке да кандидат, „иако није баш све сјајно", може да буде званично примљен у секту, а то ће се обавити „крштењем" или иницијацијом, што зависи од тога која је секта у питању.
После тога имамо, дакле, новог члана секте. Програм секте, односно духовног вође, постаје искључиви господар његове личности. Емоције и воља избрисани су из свих сегмената дотадашњег живота. Укратко: нови члан је у стању измењене свести, он самостално бесомучно проповеда, ишчитава јеванћеље, мантра, медитира, предузима „астрална путовања" или успоставља контакте са „духовима-водичима". Духовни вођа још увек је ту, јер се нови члан обраћа учитељу за савет кад год није сигуран да ли је неки његов поступак у складу са програмом или није.
У овој фази ступа на дело остварење интереса вође секте, па нови члан покорно служи вођи и укључује се у све активности, као, на пример:
• око повећања чланства, те он почиње да дели летке, држи говоре, дискутује, одабира и врбује нове чланове;
• око стицања материјалног богатства, најчешће сакупљањем добровољних прилога и продајом разних предмета.
Одскора настале секте (значи оне новијег датума), имају своје фабрике, па чланство беспоговорно врши дистрибуцију или продају производа. Увек се даје више задатака него што члан може да изврши, што код њега ствара осећај кривице и комплекс неспособног мисионара, али што ће распламсати његову будућу послушност и оданост.
Посебно одабрани старији чланови прате даље понашање млађих и степен преобликованости њиховог мишљења (или, популарно речено, степен испраности њиховог мозга), те, стога, у зависности од случаја до случаја, похваљују или куде млађе чланове.
Ипак, с обзиром на то да програм никада не може да у потпуности окупира целину сваке личности, постоји известан број чланова секти код којих се, после одрећеног времена. јављају сумње, то јест унутрашње побуне. Оне су обично плод повратка неких неизбрисивих успомена, појаве неких драгих људи, заљубљености, или пак откривања неког свог скривеног талента, чиме се код члана неминовно отвара неко ново поље интересовања које може бити неспојиво са учењем секте. Тако кандидат почиње да сумња и да се пита: Ко су, заправо, ови људи? Где се ја налазим? Где сам био пре? Шта ми се то дешава? Ко је овде луд?
У извесном броју случајева припадник изражава жељу да се искључи из секте, а у том моменту почиње борба са самим собом и са несносним осећањем кривице. Наиме, обузима га осећај да је издао вођу, групу, истину, и самог Бога. Тада бива изложен енергичним вербалним, а негде и физичким нападима. Прете му, понижавају га, а истовремено му обећавају да ће му све бити опроштено ако се врати. Неретко члана секте тада сав тај кошмар доводи до неуроза, различитих облика психопатолошког реаговања, па и тешких облика душевних обољења која, каткад, доводе и до акта аутоагресије, било саморањавања или самоубистава. Дакле, свакако је неопходно обавестити грађанство о свему овоме, али је најважније подстакнути државу да онемогући злоупотребу верских права и слобода од стране појединих верских заједница. Слобода вероисповести подразумева и право на мисионарење, али не и на навалентно, претеће, уцењујуће, а некада чак и насилничко, понашање према потенцијалним верницима.
У овом поглављу је дат један општи и збирни приказ маркетиншког деловања верских секти, те начина на који придобијају вернике. Модус им је углавном сличан те је зато обрађен обједињено.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...