Jump to content
  1. Благовесник

    Благовесник

  2. "Tamo daleko"

    "Tamo daleko"

  3. Grizzly Adams

    Grizzly Adams

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Патријарх је исказао спремност за помоћ и сарадњу новоизабраном руководству Српског демократског форума

       
      Његова Светост Патријарх српски Порфирије примио је 16. јула 2021. године у просторијама Црквене oпштине Загреб делегацију Српског демократског форума коју су чинили новоизабрана председница те најстарије невладине организације Срба у Хрватској Јелена Несторовић, саборска заступница Драгана Јецков, Никола Вукобратовић, Марина Стојновић, Јован Влаовић и Емина Ђурашевић.
      Приликом сусрета расправљало се о будућим плановима Српског демократског форума, о раду Гимназије Кантакузина Катарина Бранковић у Загребу, као и о актуелним питањима и дешавањима у српској заједници у Хрватској.
      Чланови Српског демократског форума, који су раније деловали кроз Омладинску мрежу Срба у Хрватској, истакли су да су континуирано успешно сарађивали са Његовом Светошћу док се налазио на катедри Митрополита загребачко-љубљанских. Новоизабраном руководству Српског демократског форума Патријарх је пожелео много успеха у будућем раду и исказао спремност за помоћ и сарадњу.
       
      Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од александар живаљев,
      Блаженије је давати него примати…   Црквена општина Минхен уз помоћ својих верника прикупила је значајну хуманитарну помоћ и у суботу 05. јуна 2021 допремила је породицама које су погођене катастрофалним земљотресом у Глини и Мајским Пољанама на Банији у Хрватској. Језиви су призори које човек доживи када дође и када уђе у дворишта кућа које су сада само једна гомила цигли, црепа и дрвених греда без икаквог трага живота. А живот је ту некада био пун радости, дечице која су се играла, петлова који су по цео дан певали по двориштима. Данас је саблазно. Понеки старац и бака који се обазиру низ пут и очекују хоће ли неко наићи. Црква у Мајским Пољанама је потпуно порушена. Испод гомиле дрвених греда и шиндре, (била је то црква брвнара) још стоји часни престо са црвеним покривачем. Тај престо остао је нетакнут. Мало даље је икона потпуно неоштећена. Она је стајала на иконостасу у храму. Дрвена купола покривена лимом као да је бачена са звоника неколико метара поред цркве. Све то говори колико је био силовит земљотрес. Када после ко зна колико рушевина наиђосмо на рашчишћено двориште на којем је постављен метални контејнер, наиђосмо на људе који су весели и захвални Богу што су остали живи. Домаћин Миле Бајровић нас је дочекао сав сретан. Пред његовом порушеном кућом је много људи. Он је весео. Тај дан изливају се темељи његове нове куће. Сви су дошли да помогну, једни мешају бетон, други возе колица, домаћице спремају ручак… Лично га је недавно посетио Његова светост Патријарх Порфирије и обећао да ће му Црква изградити нову кућу. Управо тај дан отпочели су радови. Неописив је осећај када видите на лицима сузе али и захвалност људи којима сте нешто даровали. Непокретној старици Нади Лазић којој смо довезли хидраулични болнички кревет то ће веома много значити. У Мајским Пољанама животе је изгубило 6 људи. Породица Радмиле Томић је изгубила све; мужа и сина и кућу. Њој смо уручили донацију од 500,00 € коју су прикупили верници из Црквене општине Регенсбург. Овом приликом желимо да се захвалимо Телевизији Српске Дијаспоре из Минхена која је пратила нашу хуманитарну акцију. Такође, срдачно се захваљујемо Autovermietung AVIS из Fürstenfeldbruck и господину Александру Стевановићу, који су подржали нашу акцију и бесплатно нам уступили велики транспортер. Још једном несебичну захвалност исказујемо свим верницима који су се одазвали на апеле нас свештеника и својим прилозима; у храни, хигијени и осталом, помогли да овом напаћеном народу колико толико помогнемо.   Свештеници храма Св. Јована Владимира у Минхену.   YouTube линк прилога Телевизије Српске Дијаспоре (TSD): POMOĆ GLINI IZ MINHENA – YouTube  
      View full Странице
    • Од александар живаљев,
      Блаженије је давати него примати…   Црквена општина Минхен уз помоћ својих верника прикупила је значајну хуманитарну помоћ и у суботу 05. јуна 2021 допремила је породицама које су погођене катастрофалним земљотресом у Глини и Мајским Пољанама на Банији у Хрватској. Језиви су призори које човек доживи када дође и када уђе у дворишта кућа које су сада само једна гомила цигли, црепа и дрвених греда без икаквог трага живота. А живот је ту некада био пун радости, дечице која су се играла, петлова који су по цео дан певали по двориштима. Данас је саблазно. Понеки старац и бака који се обазиру низ пут и очекују хоће ли неко наићи. Црква у Мајским Пољанама је потпуно порушена. Испод гомиле дрвених греда и шиндре, (била је то црква брвнара) још стоји часни престо са црвеним покривачем. Тај престо остао је нетакнут. Мало даље је икона потпуно неоштећена. Она је стајала на иконостасу у храму. Дрвена купола покривена лимом као да је бачена са звоника неколико метара поред цркве. Све то говори колико је био силовит земљотрес. Када после ко зна колико рушевина наиђосмо на рашчишћено двориште на којем је постављен метални контејнер, наиђосмо на људе који су весели и захвални Богу што су остали живи. Домаћин Миле Бајровић нас је дочекао сав сретан. Пред његовом порушеном кућом је много људи. Он је весео. Тај дан изливају се темељи његове нове куће. Сви су дошли да помогну, једни мешају бетон, други возе колица, домаћице спремају ручак… Лично га је недавно посетио Његова светост Патријарх Порфирије и обећао да ће му Црква изградити нову кућу. Управо тај дан отпочели су радови. Неописив је осећај када видите на лицима сузе али и захвалност људи којима сте нешто даровали. Непокретној старици Нади Лазић којој смо довезли хидраулични болнички кревет то ће веома много значити. У Мајским Пољанама животе је изгубило 6 људи. Породица Радмиле Томић је изгубила све; мужа и сина и кућу. Њој смо уручили донацију од 500,00 € коју су прикупили верници из Црквене општине Регенсбург. Овом приликом желимо да се захвалимо Телевизији Српске Дијаспоре из Минхена која је пратила нашу хуманитарну акцију. Такође, срдачно се захваљујемо Autovermietung AVIS из Fürstenfeldbruck и господину Александру Стевановићу, који су подржали нашу акцију и бесплатно нам уступили велики транспортер. Још једном несебичну захвалност исказујемо свим верницима који су се одазвали на апеле нас свештеника и својим прилозима; у храни, хигијени и осталом, помогли да овом напаћеном народу колико толико помогнемо.   Свештеници храма Св. Јована Владимира у Минхену.   YouTube линк прилога Телевизије Српске Дијаспоре (TSD): POMOĆ GLINI IZ MINHENA – YouTube  
    • Од александар живаљев,
      Vaše je samo ono što date
      02.06.2021.T. Ostojić - Vesti Lična arhiva Porodica Maksimović iz Koretista     Mi, ovdašnji Srbi, najčešće citiramo reči svetog vladike Nikolaja Velimirovića, koji je na samrti rekao: “Sad znam da je moje samo ono što sam dao”, priča nam Slobodan Drašković iz Gold Kousta.
      Ove reči vladike Nikolaja su ih, kaže, i podstakle da osnuju udruženje “Srbi iz Kvinslenda”, kako bi okupili sve ljude koji su radi da daju dobrovoljne priloge za Narodne kuhinje Organizacije majka devet Jugovića sa Kosova i Metohije.
      – Još od 2017. godine prikupljamo novac za narodne kuhinje – priča nam jedan od inicijatora osnivanja udruženja Srba Lalić.
      – Zato smo i razmišljali kako da im najbolje pomognemo i zato smo i rešili da formiramo udruženje koje bi se bavilo donacijama, i gde bi ljudi koji zaista i pomažu naše na KiM, znali gde tačno i za šta ide novac.
      Sem toga, kako ističe Lalić, želeli su da se ne ograniče samo na Gold Koust, nego da njihovo udruženje okupi sve Srbe iz Kvinslenda.
      – Želja nam je da nas bude što više, da se priljuče naši ljudi iz NSW, Viktorije, iz cele Australije. Bilo bi dobro kada bi se ovakva udruženja formirala i u drugim državama Australije, pa i da se takmičimo međusobno ko je od nas sakupio više pomoći za KiM – kaže Srba.
      Lična arhiva Denići iz Vrbovca ‘
      Članovi ovog udruženja su za sada Srba i njegova supruga Nada Lalić, zatim Slobodanovi sinovi Predrag i Luka Drašković, pa Boris Dobrenov i supruga Bosiljka Stričević Dobrenov, Zoran Uzelac, i predsednik udruženja Duško Hajlaz.
      I dok je Predrag sekretar, Srba je blagajnik.
      – Ja sam to i do sada u crkvi radio, tako da ljudi imaju poverenja u mene, pa su me zbog toga izabrali. Istina, bio sam i inicijator udruženja, ali je oko samog osnivanja najviše uradio Slobodan. Moje su želje bile, a njegovo delo – naglašava Srba.
      Članstvo je, kako ističe Slobodan, otvoreno i ne obavezuje. Sve je na dobrovoljnoj bazi.
      – Bitno je da ljudi imaju broj računa i da znaju gde novac ide. Jednom godišnje će svi koji budu donirali novac dobiti priznanicu koliko su dali, a imaće i podatak o tome gde, kada i koliko je novca, i na šta je otišlo na KiM. Najbolje je kada date a da vas malo “zaboli”. Ako date višak, onda ništa niste uradili. Ako neko hoće nešto da ima mora i da daje. Jer ono što niste dali poješće se i sve će otići. A ovo što ste dali tamo nekome, to je vaše, taj neko zna da ste vi to dali – iskreno će Slobodan.
      Udruženje ni do sada nije postavljalo pitanje kako novac raspodeljuju na Kosmetu.
      – Mi novac šaljemo Narodnim kuhinjama Majka devet Jugovića. Naše je da njima pomognemo, a oni posle, u svom dvorištu, raspoređuju onako kako misle da treba. Nikada im se nećemo mešati u raspodelu, oni znaju bolje, bolje poznaju situaciju na terenu, da li je neko gladan, žedan, bolestan, ili su mu potrebne knjige za decu – naglašava Slobodan Drašković.
      Pomoć u svakom obliku
      Srba Lalić kaže da je poslednja zahvalnica do sada stigla od organizacije “Majka devet Jugovića” za uplatu od blizu 4.000 evra.
      – Prva stvar su narodne kuhinje na KiM, ali su nam poslali i podatke o utrošku novca i za druge stvari: za građevinski materijal, ili belu tehniku ljudima koji su povratnici na Kosmet, i useljavaju se u kuće – ističe Lalić.
      Tako je značajnu pomoć u građevinskom materijalu dobila porodica Denić iz Vrbovca, a Maksimovići iz Koretišta dobili su nov šporet i frižider.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Свети апостол и јеванђелист Јован Богослов био је најпре ученик Јована Ксритеља, али сусрет са Исусом, чудесним пророком из Назарета, прекретница је његовог живота. Млад, најмлађи међу апостолима, он полази за Исусом, слутећи присуство Бога у новом месији, правога и целога Сина Божијег. Тако је постао не само ученик него и сведок Христове искупитељске драме, Његов најмилији ученик, „онај кога љубљаше Исус“ и највернији, умни и мудри сведок. После вазнесења Христовог посвећује се проповедању „онога што је чуо, очима својим видео, што је размотрио и што руке његове опипаше“. Као старешина првих малоазијских цркава, мучен је у прогонству на острву Патмос, умире у Ефесу око 104. године после Христа.

       
      Јована Богослова смо упознали кроз његове надахнуте списе: Јеванђеље, Саборне посланице, Откривење. Он нам се сам можда и најбоље открио у оним далеким споменицима светог предања, који одзвањају Јовановим предсмртним речима: „Дечице, волите се. И опет велим: волите се. У томе је сва ствар.“
      Управо то предање потврђује утисак који се добија читањем свих његових библијских, канонских списа: Јован је човек који живи да би сведочио једну једину истину, истину о љубави као суштини бића, у којој се открива прва и последња тајна егзистенције. Он је боговидац и више од пророка и боговица Мојсија: гледајући саму инкарнацију Сина Божијег, очима, слушајући Његову вечну реч у непосредном додиру с Њим, он срцем доживљава Исуса као правог Бога, као Божијег Сина, Логоса, који се оваплотио, императивом Божанске љубави постао човек, да волећи страда и својим страдајућим вољењем преведе човека из царства таме у царство светлости, у видело бесконачног дана Божијег, у коме је све радост, све – милост, све – живот вечни. Њега не заводи догађај чуда: он је освојен Духом којим су чуда чињена. Он осећа, и зато зна, да је Исус – Логос, а то значи: Ум, Разлог читавог света, лепота једне хармоније у којој човеку припада место важније од оног које имају анђели: изнад и пре анђела. У сусрету са инкарнираном лепотом Духа, он сазнаје шта свет треба да буде: у складу – вечна радост. У Христа загледан, открива основни закон бића – апсолутну љубав, али и љубав посвећену и на известан начин „затворену“, па зато и несхваћену, у сукобљавању са баналним токовима живота.
      Љубав Божија, „састрадална“ љубав, основна је импресија светог апостола Јована коју је понео друговањем са исусом. Јован није историчар. Није хроничар или биограф. Он не казује толико „биографију“ Исуса Христа, колико је тумач те биографије, проток који је види у једној метафизичкој, космичкој димензији, и који ту, сад Божанску биографију, саопштава онима који „имају уши да чују“, ум да схвате. У средишту његовог сазнања је – мистерија оваплоћења Логоса. Од величанственог пролога о виделу у тами, у јеванђељу, па све до оног вапаја на завршетку апокалиптичке визије будућности, у Откривењу („Да, дођи, Господе Исусе!“), свака његова реч и свака мисао извире из првог богосазнања Јовановог, из откривања истине – о Богу који постаје човек да човек постане бог, бог по милости и љубави Божијој.
      Ниједан други апостол није у тој мери осетио и нагласио драматични моменат у тајни спасења као апостол Јован Богослов. У сукобима светлости и таме, Божанског и сатанског, небеског и земаљског, логосног и алогосног, лежи његова истина о свету.
      Погрешно је тражити у речима овог јеванђелисте покушај философског обликовања хришћанског погледа на свет, још мање – неку гностичку мистификацију синоптичарског приказања Исусовог земаљског дела у прва три јевађеља. Јован је само „теологос“, богослов, онај који је „видео“ Божанску светлост у самоме њеном стваралачком акту логосног прављења историје, у акту обожења људске природе којим се побеђује смрт и разгони мрак греха у коме свет лежи. За Јована, Бог нипошто није гностичка „тмина“ већ светлост Логоса, а то значи – смисла и ума, поретка и склада.
      Рекло би се да у томе Јован није оригиналан: о Логосу пишу и антички философи, и позни хеленизам. Сличности су, међутим, само делимичне и периферне. Оно што је у Јовановој теологији битно, а што је ново и друкчије од свега што неоплатонизам зна о Логосу, то је сведочанство очевица да Логос постаје тело, да се Логос очовечио, да се Он, дакле, открива у једном сотериолошком акту апсолутне љубави. Зато Јован са својим богосазнањем не постаје философ, већ апостол. Стога се и његова мисао не обликује као философска теорија већ као непосредно казивање или сведочанство духа, откривење Тајне Божије: истина његова није у томе да Бог постоји, него да Бог воли. Сотериолошком акту оваплоћења претходи унутрашња драма љубави у тројичном Богу. Отуда Јованов Бог није Бог у кога се само верује, већ Бог који се до умирања воли. Отуда је и вера апостола Јована пре једно жудно ишчекивање сусрета са вољеним него теорија религијске философије.
      Та непосредност вере, та њена поистовећеност са љубављу, и то са љубављу Божијом, тај недовршени нагон да се оваплоти, пројектује у делима, у истинском – основно је обележје светога Христовог апостола Јована.
       
      Димитрије Стефановић
       
      Извор: Ризница литургијског богословља и живота
×
×
  • Креирај ново...