Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Милан Ракић

Obucite Aleksandra Vulina: Back in black ili zašto ministar voli da nosi "vulinovku"!?

Оцени ову тему

Recommended Posts

SVOJU SKLONOST KA "UNIFORMISANOM CRNOM" VULIN JE NA VELIKA VRATA PROMOVISAO KAD JE POSTAO DIREKTOR KANCELARIJE VLADE SRBIJE ZA KOSOVO U LETO 2012. GODINE. TAD JE I ZVANIČNO PROMOVISAO MODEL PARAUNIFORME – NAZVANE "VULINOVKA" – SAŠIVENE U VRANJSKOM JUMKU ZA POTREBE PRIPADNIKA SPECIJALNE VOJNE JEDINICE KOBRE. OSTALO JE ISTORIJA

27024293_1601835319911270_92476195698907

Oni koji su čitali "Politikin zabavnik" sedamdesetih i osamdesetih godina sećaju se rubrike "Obucite Cicu". Reč je o nacrtanoj devojčici Cici, ponekad i Denisu vragolanu, a pored njih su bili razni komadi odeće i obuće, koje je trebalo iseći i zajedno sa likovima nalepiti na karton i onda praviti razne odevne kombinacije.

obucite-Cicu.jpg

Takvo nešto danas moglo bi se primeniti na ministra odbrane Aleksandra Vulina i njegove parauniforme u magazinu "Odbrana" pod nazivom – "Obucite ministra". Korist bi mogla biti višestruka: deca vojnih lica imala bi se čime zabavljati kad im roditelji kući donesu "Odbranu", a mladi da nauče kakvih sve uniformi i parauniformi ima i da to, eventualno, na njih utiče da se prijave u profesionalne vojnike kojih nedostaje ili da ih motiviše na dobrovoljno služenje vojnog roka.

Vulin-Predsednik-je-po-Ustavu-vrhovni-ko

Sklonost ministra Vulina ka uniformisanosti potiče još od mladosti, s početka devedesetih. Dok je bio funkcioner Saveza komunista – Pokreta za Jugoslaviju, a potom i potpredsednik i portparol Jugoslovenske levice, pored duge kose, njegov zaštitni znak bili su crna kožna jakna, crne vojničke američke pantalone sa džepovima sa strane i čizme JNA (one grozne, kako je prošle godine rekao Aleksandar Vučić, kad je objašnjavao da će vojska dobiti novu obuću).

vulin.jpg

Oni koji su ga poznavali iz tog doba kažu da mu je imidž upotpunjavao i pištolj "tetejac", ali da ga nije javno pokazivao. Činjenica da je proglašen nesposobnim za služenje vojnog roka, a da je ipak dobio dozvolu za oružje tad nije bila preterano bitna... Uzgred, u jesen 1995, kada je padao zapadni deo Republike Srpske i Hrvatska vojska izbijala na Manjaču, kao recenzent stripa Alan Ford Vulin nije ni pomišljao da kao dobrovoljac ode u očev zavičaj.

asdas.jpg

Dve decenije kasnije, Vulin dolazi na Manjaču, na Kočićev sabor, kao počasni gost, da mu "na uvce pevaju" Baja Mali Knindža, Žare i Goci, Zvuci sa Manjače i slične estradne zvezde krajiškog muzičkog opusa.

DOMAĆI PROIZVOD: Svoju sklonost ka "uniformisanom crnom" Vulin je na velika vrata promovisao kad je postao direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo u leto 2012. godine. Tad je i zvanično promovisao model parauniforme – nazvane "vulinovka" – sašivene u vranjskom Jumku za potrebe pripadnika specijalne vojne jedinice Kobre, uglavnom one pripadnike koji obezbeđuju određene ličnosti.

vulin(2).jpg

Ipak, za Vulina i njegove saradnike napravljene su izvesne modifikacije, poput četverougaone "čičak podloge" na desnom rukavu, gde je lepio oznaku "Kancelarija za KiM", dok je na levom standardno stajala zastava Srbije.

vulin_2.jpg

Špartao je Vulin tako Kosovom, sa sve pratnjom identično obučenom dok mu nije bio zabranjen ulaz, držao vatrene govore, davao obećanja, "pretio" neprijateljima, a onda je 2014. postao ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Ni tada se nije odrekao parauniforme – svaku priliku da ode na teren van Beograda koristio je da je obuče, ovog puta, doduše, bez nalepnice i zastave na rukavima.

Tek sa dolaskom na mesto ministra odbrane mogao je da "zasija punim sjajem" i jedna od prvih stvari, kako kažu izvori iz tog ministarstva, bila je da traži da se donese pravilnik o odevanju ministra, pomoćnika i državnih sekretara. Taj pravilnik verovatno nije usvojen jer nisu svi obučeni u ono što su vojnici počeli ironično da zovu "dimničarske uniforme". Ali Vulin je stekao mogućnost da, pored zastave na ramenu, sad na desnoj strani grudi stavi nalepnicu sa imenom A. Vulin, a na sredinu, ili na levu stranu – zavisno od odevnog predmeta – nalaze se natpis i grb Ministarstva odbrane.

29270778_b.JPG

Ministar ima dva pomoćnikaNenada Miloradovića (za materijalne resurse) i Milana Mojsilovića (za politiku odbrane). Miloradović koristi svaku priliku da se pojavi u "dimničarki", posebno kad je u društvu Vulina, dok Mojsilović, inače aktivni general, to izbegava, iz prostog razloga jer poštuje Pravilo službe, koje mu ne dozvoljava drugu uniformu osim zvanične vojne.

miloradovic.jpg

Od dva pomoćnika ministra, Bojan Jocić (koga je Vulin doveo sa sobom iz Ministarstva za rad) još nije viđen u crnoj uniformi, ali zato penzionisani general Aleksandar Živković ne propušta priliku da se oblači identično kao i Vulin i da stane iza njega i slika se kad ovaj daje izjave medijima. Takvo Živkovićevo ponašanje čudi mnoge oficire. Konkretno: kako je moguće da čovek koji je radni vek proveo u uniformi, sada pristaje da na sebe oblači nešto što liči na uniformu.

1508_vulin_mali.jpg

Sama odevna kombinacija koju nose Vulin, Miloradović i Živković nije preterano skupa, jer je domaći proizvod, a nalazi se već na vojnom lageru; proizvedena je u Jumku, pogonu namenske proizvodnje. Sastoji se od pantalona, košulje kratkih i dugih rukava, bluze, prsluka i dve jakne. Reč je o kombinaciji kopija nekih vodećih svetskih marki u toj oblasti, ali nešto lošijih materijala. Kolika je tačno cena, nije moguće saznati jer se radi o namenskoj proizvodnji, što onda spada u domen tajne. Ipak, poređenja radi, pantalone u raznim prodavnicama specijalizovanim za vojnu opremu koštaju od 3500 do 10.000 dinara, košulje su 2000 do 5000, prsluci 3500 do 5000, a jakne – zavisno od proizvođača – od 6000 pa do 32.000, koliko košta najbolja, marke 5.11. Tu jaknu 5.11 često nosi ministar Ivica Dačić, kao i ljudi iz njegovog obezbeđenja, ali i policajci koji obezbeđuju druge ministre. Jakna ima više slojeva, za razne vremenske prilike, ali je sigurno da ih je MUP nabavio po dosta nižoj ceni od one maloprodajne i nemaju svi baš onu najbolju. Što se čizama tiče, za vojsku ih proizvodi domaća firma Gepard i cena im se u maloprodaji kreće oko 10.000, dok ih Ministarstvo odbrane dobija po dosta povoljnijim cenama.

images%7Ccms-image-000005301.jpg

Vulin i Miloradović su tokom boravka u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, povodom testiranja haubice NORA (još jedan od "poslova veka" koji se najavljuju već pet godina), prikazali i "pustinjsku varijantu" parauniforme, u boji peska, sa sve čizmama u istoj nijansi.

000dabi_620x0.jpg

Ipak, kada se sve sabere, Vulin sigurno ne nosi skupu odevnu kombinaciju, a ona poreske obveznike Srbije praktično ne košta ništa jer su ti artikli već nabavljeni i stoje u skladištima. Čak i da ne postoje, Jumko bi, kao dobar poslovni partner i kompanija koja vodi računa o marketingu, svakako pristao da po želji ministra sašije odeću kakvu on želi i pokloni mu je.

PRIMERI I UZORI: Za razliku od Vulina, prethodni ministri odbrane nisu se pojavljivali u sličnim odevnim kombinacijama ili nečem što bi moglo ličiti na uniformu, uključujući i Borisa Tadića (ko se još seća da je on bio na toj funkciji), koji je imao neke sklonosti ka "vojničkom ponašanju", pa je naredio da se, dok je bio predsednik Srbije, izmeni Pravilo službe i omogući pozdravljanje bez kape.

090710_KZB-02.jpg

To je učinjeno kako bi Tadić mogao da salutira dok obilazi počasni stroj i kad mu predaju raport, da "oštro" vojnički otpozdravi. Kad je kao predsednik išao da obilazi vojsku, Tadić je leti u par navrata nosio kaki košulju kratkih rukava i američke pantalone iste smeđe boje, a zimi je imao "vijetnamku", i to je sve što je moglo da liči na uniformu.

tomislav-nikolic-1397767366-481841.jpg

Njegov naslednik na toj funkciji Tomislav Nikolić jednom se pojavio u vojničkoj uniformi M-10, na vežbi na Pasuljanskim livadama, i pošto je to izazvalo podsmeh u javnosti, više je nije oblačio.

335712_vojska-srbije-pasuljanske-livade-

Kada je o predsednicima država reč, prvi čovek Turkmenistana Gurbangulu Berdimukhamedov – koji je treći mandat na toj funkciji – izgleda da je Vulinov uzor, jer se i on pojavljuje u parauniformi, a na to još okači i futrolu sa pištoljem oko pojasa.

turkmenistan02-1.jpg?resize=700,467

Inače, njegov poslednji "biser" je da je tako obučen, sa sve pištoljem, obilazio "postrojene" helikoptere, bez posada.

2018_01_18_helicopter_vertol_08-11.jpg

Pošto i Vulin ima sklonost ka sličnim marketinškim samoreklamerskim potezima, poput obilaska "dežurne pare" lovačke avijacije na batajničkom aerodromu koja nije poletela zbog "loših vremenskih uslova" (plus toga jedan od ta dva MiG-29 je dvosed, služi za obuku i nema ni radar, tako da je praktično neupotrebljiv za dežurstvo), moguće je očekivati da se i on uskoro uslika, ako ne sa pištoljem, onda bar sa praznom futrolom.

jov_7734_1514897540.JPG

Ali, pošto je, prema pisanju medija, Vulin vlasnik pet pištolja, uredno registrovanih i sa dozvolom, te redovno posećuje vojne streljane jer voli da puca (sa dioptrijom od najmanje sedam, po sopstvenom priznanju), nije isključeno i da jednog dana pred medijima pokaže svoje umeće, da se pojavi sa pištoljem za pojasom, poput Berdi­mukhamedova.

Davor LUKAČ

vreme-logo-1.jpg

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

А могао би реденике да опаше, ко командант Маркос. Ипак је друг министар левичар, професионални. Идеално за капитализам.

Колико плаћа стилисту?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 минута, Grizzly Adams рече

Како ти гмизавци опстају то је стварно чудо еволуције.

Па промени униформу ал задржи боју. Од металца младог јуловца до министра, све се промени ал црна боја остаје и шири се на друге.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, Ayla рече

Sve može, ali uši... vidi se da se na njima nije štedilo.

То му је обезбеђење - ако испадне из хеликоптера само ће да одлепрша до земље...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Grizzly Adams рече

То му је обезбеђење - ако испадне из хеликоптера само ће да одлепрша до земље...

Što sve neće izmisliti...
Je li patentirao to?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 31 минута, Милан Ракић рече

Kada je o predsednicima država reč, prvi čovek Turkmenistana Gurbangulu Berdimukhamedov – koji je treći mandat na toj funkciji – izgleda da je Vulinov uzor, jer se i on pojavljuje u parauniformi, a na to još okači i futrolu sa pištoljem oko pojasa.

Inače, njegov poslednji "biser" je da je tako obučen, sa sve pištoljem, obilazio "postrojene" helikoptere, bez posada.

 

Делује као још један рај на земљи...

 

Иначе је носилац многих одликовања:

 

hTh4s4r.png

 

:ani_biggrin:

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, GeniusAtWork рече

160106111935-kim-jong-un-walks-full-169.jpg

Овај можда смијешно изгледа али бар има м..а

Измењено од Поуке.орг инфо
Припази на изражавање. Сматрај ово опоменом. Админ тим

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Војвода7 рече

Овај можда смијешно изгледа али бар има муда

Нема он ништа. Осиони лудак као и моћници са запада.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Od bezazlenih glasina do olajavanja – svi ponekad tračare. Ali svi bi rekli da ne odobravaju razgovore o odsutnima, da to nije lepo. Psiholozi pak kažu da trač nije ništa strašno i da je ukorenjen u evoluciji.
       

       
      Imala sam kolegu koji me je u svakoj prilici zaverenički odvlačio u stranu i u pola glasa pričao šta misli o osobi koja je upravo napustila prostoriju. Bio je tipična tračara. To mi je bilo vrlo neprijatno.
      Pa ipak, i ja to radim: pričam o ljudima koji trenutno nisu tu.
    • Од Милан Ракић,
      „Srpski raketaši vežbaju u Rusiji na S-400 i Pancir S-1“ ova vest prvo je prostrujila društvenim mrežama, ali u početku nije imala preteranog odjeka, dok potvrda ove informacije nije stigla iz Ministarstva odbrane Ruske federacije, a onda su je po inerciji preneli i ostali srpski portali.

      Naime, Ministarstvo odbrane Rusije poslalo je pre nekoliko dana saopštenje da se u Rusiji nalaze pripadnici raketnih jedinica PVO Vojske Srbije, gde će zajedno sa ruskim kolegama učestvovati u zajedničkoj protivvazdušnoj vežbi Rusije i Srbije pod nazivom „Slavenski štit 2019.“

      Ono što je bilo interesantno u tom saopštenju, ali i kasnije u prilogu ruskih vojnih medija bilo je navedeno da će srpski raketaši zajedno sa ruskim na vežbi koristiti savremene raketne sisteme „S-400“ i „Pancir S-1“. Takođe, navedeno je i da su oni zbog učešća na vežbi prošli odgovarajuću obuku na simulatorima pre borbene provere, a takođe onako uzgred spomenuto je i srpsko upoznavanje sa savremenim osmatračkim sistemima. Isto tako navedeno je i da će u vežbama učestvovati, lovačke, raketne i jedinice vazdušnog javljanja i osmatranja ruske vojske.
      Ruski mediji su dodali da su srpski raketaši prošli intenzivnu obuku na trenažerima u Lenjingradskoj oblasti u Rusiji. Naglašava se i da je obuka srpskih vojnika sprovedena na najmodernijim trenažerima u centru Gatčina. Takođe se dodaje i da su svi pripadnici srpske vojske sa pozitivnom ocenom položili ispit, i da su dobili dozvolu da samostalno „pristupaju svojim obavezama“ u prevodu da mogu samostalno rukuju ovim raketnim sistemima (bez nadzora ruskih kolega).

      Tokom boravka u Rusiji srpski oficiri i podoficiri imaće priliku da tokom vežbe „Slavenski štit 2019.“ upoznaju i sa ostalom tehnikom koja se nalazi u okviru Vazdušno-kosmičkih snaga (VKS) ruske armije. Tu će biti i modernizovani sistem S-125 „Pečora-2M“, radari „Volga“ i „Gama“, kao i da upoznaju automatizovanim sistemom upravljanja PVO na prostoru Rusije.
      Ono što najveću pažnju probudilo u ovom kratkom saopštenju bilo je odakle srpski vojnici u obuci sa savremenim PVO sistemima kakvi su S-400, i Pancir, a koje nemaju u svom naoružanju. Inače „Pancir S 1“ je jedan od savremenih ruskih PVO sistema, koji je svoju borbenu upotrebu i vatreno krštenje imao u Siriji pre nešto više od godinu dana protiv izraelskih krstarećih projektila.
      Naravno srpski mediji su se po automatizmu usmerili na savremeni raketni sistem S-400. Na pojedinim portalima osvanuli su već naslovi tipa da Srbija kupuje ovaj raketni sistem, koji je za sad prodat Turskoj, koja je za njega izdvojila dve milijarde dolara i Kini.

      Inače već duže vreme se spekuliše, nekih dve godine da je Srbija u okviru procesa modernizacije i jačanja svoje PVO planirala da od Rusije kupi, prema nekim informacijama dve baterije hibridnog PVO sistema „Pancir S1“ koji je trebao da zameni već zastareli raketni sistem  S-125 „Neva“, poznat po obaranju dva američka aviona tokom NATO agresije 1999.
      Ruski vojni mediji navode da su srpske starešine obučavane na simulatorima za S-400 i „Pancir S-1“, kao i da su im ti sistemi neposredno uživo i prikazani, kao i da su tokom obilaska srpski raketaši posetili su i komandnu stanicu iz koje se integrisano upravlja baterijama ovih raketnih sistema koji čine kimču PVO Rusije.
      Šef srpske vojne delegacije na vežbi „Slavenski štit 2019.“ brigadni general Tiosav Janković je samo kratko za ruske vojne medije prokomentarisao

      „Počinjemo sa zajedničkom vežbom „Slavenski štit 2019. Bilo nam je važno da se upoznamo sa oružjem i opremom koja trenutno nosi borbeno dežurstvo ruske protivvazdušne odbrane“, kratko je prokomentarisao brigadni general Janković, koji je daleke 1999 bio na obuci u Rusiji tad za čuveni S-300.
      Kako je navedeno srpski oficiri najviše su se zadržali pored „Pancira S-1″. Komandant koji vodi obuku na trenažerima za PVO sistem “ Pancir S-1″ do detalja je srpskim kolegama opisao je funkcionisanje PVO sistema „Pancir S-1“, kako reaguje u različitim situacijama, režimima rada i u uslovima jakog elektronskog ometanja.
      „Posle teorijske obuke, srpsko vojno osoblje je dobilo priliku moglo da izvrši nekoliko zadataka borbene obuke u otkrivanju, praćenju i uništavanju vazdušnih ciljeva. Kako su ruski mediji preneli utiske srpskih raketaša njima se dopao rad na simulatoru, a borbene sposobnosti ovog raketnog sistema protivvazdušne odbrane Pancir-S1  su impresivne“, dodali su oni.

      „Ista lekcija održana je srpskim kolegama i na simulatoru za raketni sistem S-400 „ALTEK-400″, s tim što je jedina razlika u odnosu na “ Pancir S-1″ bila to što je komandant centra za obuku predložio da oni (srpski raketaši) sami odbiju vazdušni napad potencijalnog neprijatelja. Zadatak je bio komplikovan činjenicom da je napad bio praćen aktivnim i pasivnim ometanjima tokom rada borbenog sistema. Međutim, uprkos tome, pod strogom koordinacijom iskusnih oficira i nastavnika, srpski raketaši su uspeli da identifikuju sve neprijateljske ciljeve, precizno ih pogode i uspešno se izbore sa svim problemima tokom obuke na simulatoru.
      Šef centra za obuku pukovnik Andrej Dugin, naveo je da njegov ceo centar za obuku opremljen modernom opremom identičnom onom kojom su opremljene aktivne jednice PVO. On je doda i da njegov centar omogućuje obuku i prekvalifikaciju specijalista, raznih namena u okviru PVO“, pišu ruski mediji.

      Priča da Srbija nabavlja hibridni PVO sistem „Pancir S-1“ poslednji put u srpskoj javnosti spomenuta je uoči dolaska ruskog predsednika Putina u Srbiju januara ove godine. Priča je dugo najavljivana, a neprestano spominjanje imena „Pancir S-1“ podiglo je tenzije među srpskim komšijama, koji na ovu „navodnu“ nabavku nisu nimalo blagonaklono gledali, pa su čak i pretili Srbiji sankcijama.
      Međutim, priča je iznenada kako se pojavila, tako je i utihnula, a o njoj nije bilo ni reči, sve dok Rusi nisu objavili informaciju da su srpske posade obučavane za korištenje i upravljanje PVO sistemom kakav je “ Pancir S-1″. Da li Srbija zaista za potrebe modernizacije svoje PVO kupila Pancir S-1″? Logična pretpostavka bi bila da jeste, jer postavlja se pitanje čemu obuka na simulatorima i vežba na realnim borbenim sistemima, ako to nismo kupili ili planiramo koristiti?! Upoznavanje tehnike DA, a koliko to i čemu realno koristi ako nemamo te sisteme u operativnoj upotrebi, osim da je ovo zapravo posredna poruka, da Srbija intenzivno u najvećoj tajnosti radi na obuci budućih posada i da je konačno izdvojen novac za kupovinu ovog sistema ( ili je možda kupljen već???) koji će realno ako se ove informacije pokažu tačnim izazvati bes komšiluka, koji smo sigurni baš neće blagonaklono gledati na „Pancir S-1“ u Srbiji s obzirom na njegovu reputaciju.

      Takođe, ranije u gore navedenom saopštenju se spominju i savremeni radarski sistemi. Uporedo sa pričom o nabavci Pancira tekla je paraleno saga o kupovini savremene radarske tehnike. Negde se spominjao pre svega radar „Nebo M“. Međutim i ova priča je iznenanda utihnula i više se nije spominjala.
      Istorijat slanja srpskih raketaša u Rusiju na obuku i nije nov. Ako izuzmemo period JNA, poslednja ekipa koja je poslata u Rusiji na obuku na savremenim PVO sistemima bilo je 1999.










      Put u Moskvu
      Trećeg dana od početka NATO agresije u Moskvu je otputovala ekipa ekspreata PVO na čelu sa načelnikom uprave ARJ i PVO general-majorom Mladenom Karanovićem. Tom prilikom u Moskvi je Rusima predstavljena potreba za još dva diviziona S-300. Rusi su tad obavestili našu delegaciju da je većina tražene tehnike u okolini Moskve i da problema u isporuci neće biti, ako to odobri Jeljcin. Dok je Karanović boravio u Moskvi u Komandi JRV i PVO planiran je prihvat tehnike i obuke ljudstva do uključenja u borbena dejstva. Međutim od toga nije bilo ništa. Poseta je ponovljena 4. aprila, a vojna delegacija susrela se sa prvi potpresednikom ruske vlade Masljukovim koji je izjavio generalu Karanoviću da Rusija neće vojno pomoći SRJ i da nema ništa od saveza sa Rusijom i Belorusijom.
      Hibridni čuvar neba
      „Pancir S-1″, razvijan sredinom devedesetih godina 20. veka, konstruisan je u Instrumentalnom konstrukcijskom birou iz Tule, a izrađen je u Uljanovskoj tehničkoj radionici. Namenjen je za zaštitu nepokretnih, strategijsko industrijskih i vojnih objekata od oružja visoke preciznosti. Zadatak mu je i ojačanje sistema PVO na malim visinama. „Pancir S1″ je kombinovani hibridno-artiljerijski sistem, koji u sebi objedinjuje vođene rakete 57E6, automatske topove tipa 2A72 i sistem za otkrivanje i pokazivanje ciljeva i upravljanje vatrom. „Pancir S1″ deluje u okviru baterije (šest vozila). „Pancir” ima mogućnost samostalnog otkrivanja, praćenja ciljeva, upravljanja naoružanjem i gađanja ciljeva. Na oruđu se nalaze i oprema za navigaciju, komunikaciju, smeštaj i zaštitu posade, kao i izvori napajanja. Od otkrivanja cilja do otvaranja vatre potrebno mu je pet-šest sekundi. Može efikasno da dejstvuje protiv ciljeva maksimalne brzine do 700 m/s. Integrisano artiljerijsko raketno naoružanje omogućava „panciru” delovanje do horizontalne daljine od 18 km i do visine od 10 km.
      Andrej MLAKAR, vojnopolitičkaosmatračnica blog
    • Од Милан Ракић,
      Nejasno je da li se inicijativa pokojnog Olivera Ivanovića pridružila Srpskoj listi ili je to istup pojedinaca. Iz Beograda pred kosovske izbore poručuju da je samo Srpska lista dovoljno srpska, a ostali kvare jedinstvo.

      Izbori početkom oktobra mogli bi da donesu tektonske promene na kosovskoj političkoj sceni, nove većine i možda prvi odlazak Demokratske partije Kosova (PDK) Hašima Tačija u opoziciju. No za srpsku zajednicu neizvesnost nije takve političke prirode.
      Naime, tri partije i jedna koalicija su Centralnoj izbornoj komisiji predale liste štiklirajući da kandidati na njima predstavljaju srpsku zajednicu. No sudeći prema izjavama beogradskih Naprednjaka, samo su jedni „pravi“, dok su drugi „albanski predstavnici Srba“.
      Taj jedan „jedinstven i monolitan“ predstavnik Srba, kako je nazivan u kampanjama od 2013. naovamo, je po čitanju iz Beograda samo Srpska lista.
      Svi ostali – Samostalna liberalna stranka, Partija kosovskih Srba i koalicija Progresivne demokratske stranke, Nove partije Kosova, dve građanske inicijative i dva nezavisna kandidata pod nazivom „Sloboda“ – „ne žele da budu deo jedinstvenog nacionalnog korpusa i ne žele da rade u koordinaciji sa zvaničnim Beogradom“.
      Hvalospevi o jedinstvu koje održava Srpska lista pred svake izbore bivali su propraćeni i mračnim, kritičkim tonovima koji su ukazivali na pretnje, zastrašivanja kandidata, psihološke pritiske na birače. Ta je stvar kulminirala ubistvima dvojice kandidata za gradonačelnika Severne Mitrovice – kumova, Dimitrija Janićijevića i Olivera Ivanovića.

       
      U „monolit“ Srpske liste je, prema vestima koje su potresle javnost, stupila i građanska inicijativa ubijenog Ivanovića „Sloboda demokratija pravda“ (SDP). To je prvi put da ta inicijativa učestvuje na kosovskim parlamentarnim izborima i to u redovima onih koji su Ivanovića targetirali kao „izdajnika“ i „albanskog čoveka“. Za potpredsednikom Srpske liste Milanom Radoičićem kosovske vlasti tragaju u vezi sa ubistvom Ivanovića.
      „Veliki greh“, „sramota“ samo su neke od reakcija kosovskih Srba na vest da će se potpredsednica SDP Ksenija Božović naći na Srpskoj list. Uzvratili su predsednik Aleksandar Vučić i Marko Đurić opisujući Kseniju Božović kao „ozbiljnu, inteligentnu ženu“ koja se „opredelila da bude u okviru jedinstvene državne politike Srbije“ i kojoj zbog toga „tajkunski mediji i predstavnici opozicije“ žele da „uzmu politički skalp“.
      „Zbijamo redove“
      Ubrzo nakon što je sa zvanične adrese SDP stiglo saopštenje o priključenju Srpskoj listi reagovao je Dušan Milunović, jedan od odbornika SDP u Severnoj Mitrovici. Milunović i Igor Rajčić, koji su uz Božović lokalni odbornici SDP, optužili su Božović da se oglušila o volju većine članova stranke, ali i volje njihovih glasača.
      „Svi smo potreseni odlukom koju je donela lično Ksenija Božović“, kaže Milunović za DW. „Što se tiče ostalih članova SDP, pokušavamo da ih ne provlačimo kroz blato i da ne koristimo ovaj momenat da radimo na bilo kakvoj prevlasti ili bilo čemu. Želimo da svako ima svoj stav, ali moje mišljenje je da je apsolutna većina smatra da nema prostora za ovu vrstu saradnje.“
      Hijerarhija u SDP je konfuzna jer ta inicijativa ni dve godine od ubistva lidera nije odabrala novo rukovodstvo. Tako političko nasleđe Ivanovića sada može postati predmet borbe dve struje – one koja podržava saradnju sa Srpskom listom i one koja se tome oštro protivi.

      Foto: EPA-EFE/MALTON DIBRA
      Da stvari budu još komplikovanije, trenutno nije jasno koja od te dve struje ima nadmoć. S jedne strane, Božović, ali i predsednik Vučić govore o većem broju članova SDP koji su se odlučili za saradnju sa Srpskom listom, ali je Božović jedina koja je iza svoje odluke stala javno. Njoj se na listi Srpske liste pridružio i stranački kolega Svetislav Jokić što je javnost saznala tek nakon što je Srpska lista objavila imena kandidata. Međutim ni Jokić, ni ostali članovi SDP nisu se javno oglašavali o ovom pitanju.
      Ni sam Milunović ne može da potvrdi koliko članova SDP prećutno podržava odluku Božović, a ne negira da je diskusija na tu temu bilo i da Božović nije imala potrebnu većinu za zajedničku odluku.
      „Nezvanično postoji informacija da su još jedan ili dva člana prećutno saglasni sa ovim. Ali, ukoliko to sami žele, mogu javno da izraze svoj stav, bez obzira na to što nisu odbornici. Ne želim da govorim u tuđe ime. Igor (Rajčić) i ja smo se putem saopštenja javno oglasili,“ podseća za DW.
      U pomenutom saopštenju stoji da se Srpskoj listi neće pridružiti zbog ličnog dostojanstva. „Ova naša odluka ni na koji način nije usmerena na razdor jedinstva srpskog naroda, već je doneta radi očuvanja ličnog dostojanstva i dostojanstva ljudi koji su za nas glasali i podržavali.“
      Ipak Milunović ne namerava da odustane od SDP, tvrdi da ova inicijativa postoji dok traju njihovi mandati u skupštini. „Mi smo građanska inicijativa i bavimo se lokalnim temama, imamo nameru da zbijamo redove i zadržimo članstvo koje prati politiku koju nam je Oliver sam ponudio i iza koje smo stali kada smo se kandidovali na lokalnim izborima,“ navodi za DW.
      Ksenija Božović tokom jučerašnjeg dana nije bila dostupna za komentar.
      Demokratska liga favorit
      Izbori 6. oktobra dolaze nakon nešto više od mesec dana političke neizvesnosti koju je u Prištini izazvala ostavka premijera Ramuša Haradinaja zbor poziva da u svojstvu osumnjičenog da iskaz Specijalnom sudu za zločine UČK.
      Vest je mnoge stranke na Kosovu dočekala nespremne, a u prvom redu trenutno najveću parlamentarnu i opozicionu stranku na Kosovu – Demokratsku ligu Kosova (LDK), koja se našla usred procesa unutrašnjih izbora.

      Foto: EPA-EFE/ VALDRIN XHEMAJ
      Upravo ova partija je viđena kao najpoželjniji partner koji bi gotovo svakoj predizbornoj koaliciji doneo velike šanse za pobedu. Umerena, sa iskustvom u upravljanju institucijama, poštovana u međunarodnoj zajednici i bez istaknutih ratnih komandanata, LDK najbliže odražava i želje međunarodne zajednice.
      Najozbiljnije pregovore o predizbornoj koaliciji LDK je imala sa pokretom Samoopredeljenje, ali su razgovori propali na pitanju ko će biti kandidat za premijera. Da je do dogovora došlo, ta koalicija bi bez sumnje osigurala komotnu većinu i, što je za mnoge aktere u Prištini najbitnije, oformila vladu bez glasova Srba.
      Srpska lista je inače do samog kraja podržavala prošlu Vladu Ramuša Haradinaja.
      Iako do koalicije nije došlo, LDK ostaje favorit i teško je zamisliti buduću vladu bez ove partije. Neizvesnost je ogromna za sve ostale, a ponajviše Demokratsku partiju Kosova (PDK) koja bi po prvi put u dve decenije mogla da ode u opoziciju.
      Ovaj izborni proces mogao bi biti istorijski i za Samoopredeljenje koje je bliže nego ikada da po prvi put postane deo izvršne vlasti. Tada će se videti koliko su Aljbin Kurti i ostali iz ovog pokreta ozbiljno mislili kada su najavljivali borbu protiv korupcije, nepotizma, uzurpiranog sudstva i organizovanog kriminala, što bi do srži moglo da uzburka kosovsku političku senu.
      Za učešće na izborima prijavilo se ukupno dvadeset partija, četiri koalicije i jedan nezavisan kandidat.

    • Од Драгана Милошевић,
      KAO PATRIOT ne bih htio da ova zemlja doživi iskustvo jednog pokušaja stvaranja hrvatske države u 20. stoljeću. Taj pokušaj kolabirao je u sramoti jer je bio utemeljen na mržnji prema Srbima. S današnjom opsesivnom mržnjom prema Srbima Hrvatska je na istom putu”, rekao je danas Milorad Pupovac na konferenciji za medije sazvanoj zbog posljednjih organiziranih napada na Srbe. 
      Izjednačavanje Republike s Nezavisnom Državom Hrvatskom
      Odmjereni i oprezni, dugogodišnji najistaknutiji politički predstavnik srpske nacionalne manjine današnju Republiku Hrvatsku usporedio je s ustaškom Nezavisnom Državom Hrvatskom. Ne samo da ju je usporedio, jer uspoređivati se može svašta, nego je ustvrdio da se boji jer je Republika Hrvatska na istom putu kao i ta kvislinška i zločinačka država koja je trajala od 1941. do 1945. Negdje drugdje takvo izjednačavanje Republike, u čije ustavne temelje je upisan i antifašizam, s nacističkom marionetom izazvalo bi bijes, ako ne i intervenciju liječnika koji bi onog koji je tako nešto izrekao strpali na prisilno liječenje.
      Na žalost Hrvatske, ali i na radost nekih Hrvata, Pupovac je u pravu.
      Nema potrebe za logorima
      U Republici Hrvatskoj ne postoje rasni zakoni kakvi su postojali u NDH. Za njima nema potrebe. Srba nema dovoljno da bi se zbog njih pisali posebni zakoni. Postoji, međutim, mržnja. U 21. stoljeću nije potrebno osnivati koncentracijske logore da bi se istrijebio jedan narod. Dovoljno je iz dana u dan poticati i podgrijavati mržnju, tolerirati nasilje, proglašavati organizirane napade izoliranim incidentima, praviti se blesavim žmireći pred očitom atmosferom ili klimom, kako vam drago, mržnje prema cijelom narodu. Toleriranjem nasilja ono malo preostalih Srba prisiljava se da više ni svojoj djeci ne kažu da su Srbi i da se ili odsele, ili asimiliraju. To ni na koji način nije različito od Budakovog pokrštavanja trećine i protjerivanja trećine. Dobar dio toga je već odrađen.
      HOS je bio stranačka milicija inspirirana ustašama
      Ne treba u 21. stoljeću šef države nositi titulu poglavnika, dovoljno je naći nešto malo razumijevanja za Antu Pavelića ili stavljati u kontekst njegov poklič Za dom spremni. Država koja na bilo koji način i na bilo kojem mjestu ima razumijevanja za ustaški poklič, nedvojbeno sama sebe identificira s ustaškom NDH. Priče o HOS-u i njegovoj ratnoj ulozi samo su priče jer HOS se tako nazvao upravo zbog NDH i za svoj moto je uzeo ustaški poklič upravo zbog NDH. Da si ne lažemo, vodstvo Hrvatske stranke prava osnovalo je stranačku miliciju pomoću koje je željelo oživiti ustaški režim. 
      Napadat će oni koji najviše žele NDH
      Zato je Milorad Pupovac u pravu kada kaže da se boji da je današnja Hrvatska na istom putu kao NDH. U posljednjih pet godina ustaštvo je normalizirano uz blagoslov politike. Na ustaštvo koje se valja ulicama svi glavni faktori hrvatske politike ili blagonaklono gledaju, ili se pretvaraju da ne postoji. Od predsjednice koja je ne tako davno poručivala da oni kojima se u Hrvatskoj ne sviđa mogu otići i Srbe optuživala da provociraju nasilje, samim svojim postojanjem valjda, do premijera koji se izvlači na različite kontekste ustaških simbola.
      Bili bi ustaše, ali da se ne zna
      Nažalost, Pupovac je u pravu, ali njegova izjava izazvat će još više mržnje. Paradoksalno, napadat će ga najviše oni koji otvoreno ili poskrivećki, pokvareno, potiču mržnju ili oživljavaju NDH. Takva je priroda hrvatske politika i društva. Oni koji baš žele NDH ili se otvoreno pozdravljaju ustaškim pokličem, podići će se na zadnje noge i arlauknuti zbog Pupovčeve kvalifikacije jer oni bi bili ustaše u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, ali ne bi da se to i kaže. Srame se i plaše sami sebe pa se skrivaju iza domoljublja umjesto da otvoreno kažu da su fašisti. Pupovčevoj konstataciji bi se trebali radovati jer je rekao upravo ono što žele, ali će ga napasti.
      U pravu je, ali je i sukrivac
      Milorad Pupovac, već se ponavljamo, je u pravu, ali Milorad Pupovac je i sukrivac. Tvrdoglavom podrškom ovoj Vladi i premijeru koji je izmišljenim povjerenstvom legalizirao ustaštvo dao je svoj obol širenju spirale mržnje. Još jedan paradoks, Srbe mrze i jer podržavaju hrvatsku Vladu puno više nego što bi ih mrzili da je sruše. No, za takvo što će očito trebati više od nekoliko udaraca šipkom u uzdoljskom kafiću.
      link

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...