Jump to content
Логос

Александар Арсенин: Централизована база са преко 400 званичних интернет адреса СПЦ и информативна мрежа 14 Епархија (АУДИО)

Rate this topic

Recommended Posts

„..Српска Православна Црква је од почетка постојања на интернету била на мети злонамерних неистомишљеника и медија који су на најгрубљи начин искоришћавали лажне информације или и сами конструисали вести које нису из правог извора СПЦ него су преузете са неких псеудосајтова. Одавно постоји идеја о креирању централизоване базе званичних адреса, а она је током 2017. године реализована у оквиру ЦЕПИС пројекта - Добро нам је овде бити“.

 

Александар Арсенин, стални стручни сарадник Центра за проучавање и употребу савремених технологија СПЦ говорио је о највећем информационом пројекту наше Цркве. У централизованој бази Телескоп „Добро нам је овде бити“ сада се налази 300.000 страница са верском тематиком поузданог садржаја, што је око 5% циљаног православног интернета. Аутоматизован систем ИНФО МРЕЖЕ обрађује дневне садржаје СПЦ и дистрибуира их кроз "Мрежу". Ускоро ће бити доступан и јавни сервис као и апликација за неколико типова корисника.
 

View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Милан Ракић рече

Отиће и табуре којег @АлександраВ предложи 12:smeha:

Куд смо расположени, куд се ови сами намештају на пенал... :stadaradim:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, ризница богословља рече

Поуке су видљиве и доступне у овом заиста добром црквеном претраживачу: http://cepis.spc.rs/TELESKOP/?o=trazi

Браниславе, нашалих се мало јер како јуче, тако рекао бих и одувек (од како Форум) "живи", постоји та нека група људи која сумња у ово што ми овде радимо и у накане  и искрене намере да доведемо овде људе са интернета који ће се осећати као на месту "где добро нам је бити".

Па како јуче конкретно, а тако мало-мало, појаве се ти "мишеви из подрума" који сумњају у нашу "православност", "добре намере" и проче, све поједини не отевши се од побуде да мало запишају и попљују ово место.

Иако их нико не присиљава да овде буду или пак, а како је у самом "дисклајмеру" нашег Форума и речено да лични ставови форумаша не морају нужно бити и ставови званичне Цркве!

Те тако, с времена на време, појаве се поменути "мишеви" па машу паролама: "Где вам је благослов!" (па пута три да би добили на "сонорности").

Они "мало паметнији мишеви" почМу да анализирају епархијске сајтове у потрази за нашим банером, те на основу "сартровског" недостатка истог "у пуноћи" портала нечије епархије, "таутологишу" како ми немамо "благослов"...

Колико је таквим "мишевима" живот празан, где и од једне - на мало софистициранији, пробранији и часнији начин урђене интернет платформе, насупрот какве све обитавају на мрежи, "захтевају" "онлајн" Цркву, то говори о њима, а не о нама-члановима форума који овде макар будемо и да читамо, а некмоли оним форумашима који и раде, пробирају и постављају теме, те исте коменатришу.

Бесмислено је објашњавати да и у самој литургисјкој заједници, а након исте-Литургије, када се окупимо на агапи, не расправљамо (можда понекад) о догматским и канонским питањима, него искористимо и то време када једном недељно "будемо заједница" да се дружимо, попричамо и о политици, спорту, моди, ко се женио-удао и проче...

А ако је и до тога, ево и ти сам и пуно форумаша осталих, труди се да поставља теме и из живота свакодневноцрквеног и текстове и мисли Светих Отаца; и ставове црквених великодостојника... И репортаже о њиховим активностима... Житија светих и сл...

Па се нико од "мишева" не потруди да дадне допринос таквим темама (јуче Данијелин пост о Светим Ермилу и Стратонику прочита 11 и словима једанаест форумаша); ал` зато су "први" кад треба празнословити... И питати "где је Поукама ПЕЧАТ".

Њихове мишије очи неће видети ни "печат" на "браузеру" који си "линковао"!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Такође, Поуке насловна страница је на посебној листи заједно са свим званичним страницама.

Послато са SM-N950F користећи Pouke.org мобилну апликацију

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Поуке.орг инфо
      Наш саговорних на ову тему је протојереј Зоран Филиповић, старешина храма Светог Николаја Мирликијског Чудотворца  у Нишу.
       
      ОВДЕ ПОСЛУШАЈТЕ
       
      Радио глас
    • By Логос
      Уз подршку Комисије за сарадњу са универзитетима и научном заједницом, која делује при Епархијском савету града Москве, заједница научника са Института за руски језик Виктор Владимирович Виноградов Руске академије наука, Национални истраживачки технолошки универзитет Московски институт челика и легура и Национални истраживачки универзитет Виша економска школа, помоћу вештачке интелигенције и машинског изучавања, реализују пројекат формирања старословенске збирке – јединствене базе старословенских рукописних текстова.      Стварање збирке старословенског језика ће пружити истраживачима, лингвистима и историчарима вишеструко користан алат за проучавање савремених словенских језика и културе, и постаће јединствен кључ за разумевање њиховог наслеђа. Она представља одабрану и на посебан начин обрађену збирку старословенских текстова који се користе као основа за проучавање речника и граматике наведеног језика.   Старословенски текстови су дошли до нас у разним рукописним споменицима од једанаестог до осамнаестог века. Потреба стварања систематичне збирке старословенског језика, која је повезана са дуготрајним, деликатним и мукотрпним радом, објединила је заједничке напоре стручњакâ из различитих области и, према научницима, то је пројекат од националног значаја. Према речима јеромонаха Родиона (Ларионова), заменика председника Комисије за сарадњу са универзитетима и научном заједницом, тренутно „не постоји збирка рукописних словенских текстова, а њено стварање научници разних дисциплина сматрају као важан задатак”. Највећи део старословенских (староруских, бугарских, српских) текстова од 11. до 17. века, који су до нас стигли, су неколико хиљада богослужбених рукописа. Језик се мења из века у век. За научнике је важно разумети, прво, због чега се ове промене дешавају и шта утиче на њихов облик; и друго, шта саме те промене проузрокују, рекао је отац Родион.   Прва етапа пројекта биће дигитализација и распоређивање старословенских минеја (црквених књига које садрже богослужбене песме за сваки дан црквене године) од 11. до 17. века на староруском, бугарском и српском језику. Рукописи се чувају у колекцијама Државног историјског музеја, Руске националне и Државне библиотеке, Руског државног архива старих дела и Тројице-Сергијеве лавре. Пројекти за коришћење дигиталних приступа у анализи културне баштине активно се развијају у Европи и представљају савршен пример интердисциплинарне интеракције. Што се тиче овог пројекта, могу се уочити два главна правца рада – претварање скениране слике у машински читљив језик и изградња језичких модела, што поједностављује анализу и разумевање текстова.       Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • By Логос
      У току ванредног стања – које је Влада Републике Србије прогласила 15. марта 2020. године, због епидемије коронавируса – затворене су школе, вртићи и факултети, скраћено је радно време продавница, обустављен је јавни градски превоз, а од 22. марта на снази је забрана кретања од 17 часова до 5 ујутру.     Епархија бачка Српске Православне Цркве позвала је вернике да – у циљу спречавања ширења короновирусне заразе – у потпуности поштују мере које је донела Влада наше земље, укључујући и долазак у храмове на света богослужења.   Једна од новоуведених мера Владе Србије јесте да у затвореном простору не може боравити више од пет особа. Богослужења ће се, до даљег, одвијати редовно, по устаљеном поретку и типику, али уз минимално присуство верног народа унутар храмова. По могућностима парохијских цркава, верници могу приступати светом Причешћу у порти храма, у редовима, са обавезним размаком од бар једног метра између самих верника. Верни неће остати ускраћени за молитвено заступништво: епископи и свештеници ће се молити Живом Богу да Он, по Свом изобилном милосрђу, подари што скорије избављење од искушења и исцељење и утеху свима људима!   Почев од 22. марта, и убудуће, померена су вечерња богослужења у свим храмовима у Новом Саду, односно од понедељка до петка, као и недељом, вечерња богослужења почињу у 16 часова.   Верни народ има могућност да слуша директан пренос богослужењâ из Саборног храма у Новом Саду путем програма радио-станицâ Епархије бачке (Беседа, Славословље, Тавор и Благовесник), као и путем стриминга на интернет порталу Информативне службе Епархије бачке.   Најављујемо да ће у недељу, 29. марта 2020. године, директан пренос свете Литургије из Саборног храма у Новом Саду бити емитован и на програму Радио-телевизије Војводине (Литургија ће бити служена са почетком у 9 часова).     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • By Поуке.орг инфо
      Насловљавајући чланак на овај начин, намера ми није била да искажем широки дијапазон појмовних варијација у српском језику. Напротив! Оваквим насловљавањем чланка интенција ми је била да укажем на различито разумевање појмова који су од суштинског значаја за хришћанско саморазумевање. То практично значи да када се  акт причешћа појмовно изменио, променио се и његов садржински смисао. С обзиром да су се у претходним данима појављивали чланци на сајту teologija.net, који су својом садржином били везани за новонасталу (ванредну) ситуацију у којој смо се нашли, нашао сам за сходно да се на неке од њих у овој форми осврнем.
         Ако ли зађемо у новозаветни текст, најаутентичнија сведочанства о природи причешћа можемо наћи код светог апостола Павла. У 12. поглављу, прве посланице хришћанима из Коринта, видимо да апостол Павле Цркву доживљава као сабор хришћана међусобно различитих талената, дарова и служби, који, упркос, својим разликама, не само конституишу, већ и изграђују Тело, чији су и они сами удови. „А око не може рећи руци: Не требаш ми...“ (1. Кор. 12, 21). То, пак, саборовање није било утемељено на хуманистичкој социјалној ангажованости. Оно је имплицирало и саборовање је резултирало харатативну делатност. Ипак, темељ је био акт потврде припадности таквом сабору, акт причешћивања. У том контексту, припадност Цркви кроз акт причешћивања је био крајње самосвесни чин, лишен сваког магијског и сујеверног приступа. Овакво поимање свештених Дарова уопште није могло тематизовати причешћивање у категоријама, нама савремене, медицинско-хигијенске проблематике. Можемо рећи да је основна и једина преокупација оваквог приступа лежала у чињеници припадности или непропадности Телу Христовом. Припадности која је нудила залог за живот вечни или непропадности која је значила свођење живота на природни (смртни) поредак. 
         У чланку
      Од хране до лека: Ефекти причешћа на телесно здравље
      TEOLOGIJA.NET Ретко се мешам у српску теолошку сцену, из разлога које овде не бих желео да образлажем. До сада нисам никада ништа написао или објавио на српском језику, осим једног... 1.      Прогласићемо период апостолског и непосредног пост-апостолског периода једино аутентично хришћанским.
      2.      У Хришћанству после 3. века ћемо препознавати исту феноменолошку стварност, међутим, другачије доживљавану.
      3.      Негираћемо чињенице и мислићемо да се ништа није променило
         С обзиром да се од 4. века окончао процес матаморфозе у доживљавању причешћивања (од чина потврде припадања Телу постаје чин потврде моралног усавршавања - Шмеман), може ли се и сме ли се седамнаест векова хришћанства окарактерисати као декадентно, сујеверно и магијско? Пре бисмо могли убеђења, оних који прокламују овакву лимитираност светодуховског вођења Цркве, окарактерисати као сујеверно и магијско, некритичко усвајање културолошких светоназора времена у којима промишљају реалност. Јер, ако су свети Јован кронштантски, свети Павле патријарх српски и преподобни Јустин ћелијски изгарали да сваког јутра савршавају светајну Цркве (па и у време сезонског грипа у чију се групу сврстава и COVID-19), може ли се ускраћивати причешће онима који поменутим оцима Цркве желе да последују? Убеђен сам да би поменути оци први међу зараженима савршавали Литургију и након њих употребљавали причешће. Довољно је читаоце упутити на текст светог Павла, патријарха српског, о употреби литургијске кашичице. Ово не узимамо као догму, нити као неупитно мишљење, већ га супротстављамо мишљењу, уваженог доктора богословских наука Владимира Латиновића, да причешће задржава и самим тим преноси вирусе, јер садржи све одлике хлеба и вина. Ја овде могу подсетити на праксу примања Тела Христовог у руку причасника и кушање Крви Христове из Чаше. Такође, сигуран сам и да данас постоје хришћани који би себе мртвима сматрали уколико у недељу не би били причешћени свештеним Тајнама. Баш због ових хришћана, у Црквама се макар недељом мора служити света Литургија. Поред ове групе самосвесних и црквено активних хришћана, не смемо заборавити ни оне који из сујеверно-магијских разлога приступају Чаши (ваља се отићи на причест у Цркву)! Овакве групе би нас могле подсетити на новозаветна времена и оне које је апостол Павле називао „неутврђенима у вери“. Одговорни став Цркве, мишљења сам, био би да у наступајућим временима након завршетка ванредног стања ови хришћани буду поучени свеживотном значају припадања Телу Христовом. А до тада њихове „савести“ ради, остану у својим домовима и прескоче ово, једном у години, сујеверно-магијско-медикаментно приступање Чаши Живота.      

         Што се друштвене одговорности тиче, убеђен сам да се активно црквени људи неће гордити својом вером, већ ће у духу хришћанског унижавања и кротости придржавати свих безбедоносних мера и бивајући удеоничари Тела и Крви Христове вршити и харитативну делатност, помажући и допремајући неопходна средства за живот особама старијим од 65 година. Јер како критичари причешћивања у доба епидемије могу тврдити да се на тај начин преноси вирус, а паралелно са том тврдњом позивати свештенике и верни народ да се социјално ангажују? Да ли нас кушање Тела и Крви Христове чини преносиоцима заразе, а додиривање хуманитарне помоћи на пример не? Тога ради, и у ове дане, мишљења сам, да не треба подилазити духу времена, већ се враћати непатвореним хришћанским идеалима.
       
      Извор: Поуке.орг

      View full Странице
    • By Поуке.орг инфо
      Насловљавајући чланак на овај начин, намера ми није била да искажем широки дијапазон појмовних варијација у српском језику. Напротив! Оваквим насловљавањем чланка интенција ми је била да укажем на различито разумевање појмова који су од суштинског значаја за хришћанско саморазумевање. То практично значи да када се  акт причешћа појмовно изменио, променио се и његов садржински смисао. С обзиром да су се у претходним данима појављивали чланци на сајту teologija.net, који су својом садржином били везани за новонасталу (ванредну) ситуацију у којој смо се нашли, нашао сам за сходно да се на неке од њих у овој форми осврнем.
         Ако ли зађемо у новозаветни текст, најаутентичнија сведочанства о природи причешћа можемо наћи код светог апостола Павла. У 12. поглављу, прве посланице хришћанима из Коринта, видимо да апостол Павле Цркву доживљава као сабор хришћана међусобно различитих талената, дарова и служби, који, упркос, својим разликама, не само конституишу, већ и изграђују Тело, чији су и они сами удови. „А око не може рећи руци: Не требаш ми...“ (1. Кор. 12, 21). То, пак, саборовање није било утемељено на хуманистичкој социјалној ангажованости. Оно је имплицирало и саборовање је резултирало харатативну делатност. Ипак, темељ је био акт потврде припадности таквом сабору, акт причешћивања. У том контексту, припадност Цркви кроз акт причешћивања је био крајње самосвесни чин, лишен сваког магијског и сујеверног приступа. Овакво поимање свештених Дарова уопште није могло тематизовати причешћивање у категоријама, нама савремене, медицинско-хигијенске проблематике. Можемо рећи да је основна и једина преокупација оваквог приступа лежала у чињеници припадности или непропадности Телу Христовом. Припадности која је нудила залог за живот вечни или непропадности која је значила свођење живота на природни (смртни) поредак. 
         У чланку
      Од хране до лека: Ефекти причешћа на телесно здравље
      TEOLOGIJA.NET Ретко се мешам у српску теолошку сцену, из разлога које овде не бих желео да образлажем. До сада нисам никада ништа написао или објавио на српском језику, осим једног... 1.      Прогласићемо период апостолског и непосредног пост-апостолског периода једино аутентично хришћанским.
      2.      У Хришћанству после 3. века ћемо препознавати исту феноменолошку стварност, међутим, другачије доживљавану.
      3.      Негираћемо чињенице и мислићемо да се ништа није променило
         С обзиром да се од 4. века окончао процес матаморфозе у доживљавању причешћивања (од чина потврде припадања Телу постаје чин потврде моралног усавршавања - Шмеман), може ли се и сме ли се седамнаест векова хришћанства окарактерисати као декадентно, сујеверно и магијско? Пре бисмо могли убеђења, оних који прокламују овакву лимитираност светодуховског вођења Цркве, окарактерисати као сујеверно и магијско, некритичко усвајање културолошких светоназора времена у којима промишљају реалност. Јер, ако су свети Јован кронштантски, свети Павле патријарх српски и преподобни Јустин ћелијски изгарали да сваког јутра савршавају светајну Цркве (па и у време сезонског грипа у чију се групу сврстава и COVID-19), може ли се ускраћивати причешће онима који поменутим оцима Цркве желе да последују? Убеђен сам да би поменути оци први међу зараженима савршавали Литургију и након њих употребљавали причешће. Довољно је читаоце упутити на текст светог Павла, патријарха српског, о употреби литургијске кашичице. Ово не узимамо као догму, нити као неупитно мишљење, већ га супротстављамо мишљењу, уваженог доктора богословских наука Владимира Латиновића, да причешће задржава и самим тим преноси вирусе, јер садржи све одлике хлеба и вина. Ја овде могу подсетити на праксу примања Тела Христовог у руку причасника и кушање Крви Христове из Чаше. Такође, сигуран сам и да данас постоје хришћани који би себе мртвима сматрали уколико у недељу не би били причешћени свештеним Тајнама. Баш због ових хришћана, у Црквама се макар недељом мора служити света Литургија. Поред ове групе самосвесних и црквено активних хришћана, не смемо заборавити ни оне који из сујеверно-магијских разлога приступају Чаши (ваља се отићи на причест у Цркву)! Овакве групе би нас могле подсетити на новозаветна времена и оне које је апостол Павле називао „неутврђенима у вери“. Одговорни став Цркве, мишљења сам, био би да у наступајућим временима након завршетка ванредног стања ови хришћани буду поучени свеживотном значају припадања Телу Христовом. А до тада њихове „савести“ ради, остану у својим домовима и прескоче ово, једном у години, сујеверно-магијско-медикаментно приступање Чаши Живота.      

         Што се друштвене одговорности тиче, убеђен сам да се активно црквени људи неће гордити својом вером, већ ће у духу хришћанског унижавања и кротости придржавати свих безбедоносних мера и бивајући удеоничари Тела и Крви Христове вршити и харитативну делатност, помажући и допремајући неопходна средства за живот особама старијим од 65 година. Јер како критичари причешћивања у доба епидемије могу тврдити да се на тај начин преноси вирус, а паралелно са том тврдњом позивати свештенике и верни народ да се социјално ангажују? Да ли нас кушање Тела и Крви Христове чини преносиоцима заразе, а додиривање хуманитарне помоћи на пример не? Тога ради, и у ове дане, мишљења сам, да не треба подилазити духу времена, већ се враћати непатвореним хришћанским идеалима.
       
      Извор: Поуке.орг

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...