Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Жељко

Сличности Срба и Викинга

Recommended Posts

пре 2 минута, Juanito рече

Ја на ово кукам већ годинама и убих се да објасним људима, али шта теби би? Какви су ово изливи сентименталности? :smeh1:

Grizli emotivac, al' neće da prizna :smeh1:.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Главни разлог, тако кажу историчари, што су се Руси одлучили да приме православље је био алкохол.

Јер Јудаизам и Ислам су антиалкохоличарске религије, барем били во времја оно. Онда је Владимир, иначе такође Викинг, рекао тим мисонарима муслиманима и јудејцима да Руси не могу без алкохола.

И нису могли јер им је вино и сланина било главно гориво у ратовима.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Е знао сам, одувек сам волео да читам Хогара страшног, знао сам да ту има нешто више. :D

Шалу на страну, али Срби и Викинзи и Срби и Келти заиста имају многе сличности. Ето, причао ми је један човек што је био у Шкотској, каже да су исти ко Срби-гостопримљиви, шаљивџије, такође су тврдоглави и инаџије ко ми. А воле и да попију.

Тако да, има нека тајна веза.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 часа, Juanito рече

А ови западњаци и северњаци се олеше и онда се деру ко магарци, па повраћају, врше нужду по улици и на крају падну мртви. То им је изгледа мерак. Једино Ирци певају. Можда је тачно да смо ми и Викинзи браћа од тетке по бабиној линији, ал нешто ми се чини да смо с Ирцима још ближи род.

E hvala Bogu da je to neko ukapirao. I ne samo po picu nego i i po mnogo cemu drugome. Ziveo sam sa njima i nisam ih dozivljavao kao strance ali Engleze jesam! :) 

Bravo Juanito!  :navijanje:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Чак су и нека генетска истраживања приметила поклапања код Срба, Шкота и Ираца. Иначе, један добар текст о Србима и Келтима:

SVEVLAD - Ilija M. Zivancevic: Kelti i Srbi

Вреди прочитати.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 10 часа, Жељко рече

Главни разлог, тако кажу историчари, што су се Руси одлучили да приме православље је био алкохол.

Јер Јудаизам и Ислам су антиалкохоличарске религије, барем били во времја оно. Онда је Владимир, иначе такође Викинг, рекао тим мисонарима муслиманима и јудејцима да Руси не могу без алкохола.

И нису могли јер им је вино и сланина било главно гориво у ратовима.

 

:navijanje::navijanje::navijanje:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од александар живаљев,
      Патријарх српски Иринеј стигао је у петак, 12. априла у Пећку Патријаршију. Његова Светост ће наредних дана боравити у архипастирској посети верном народу на Косову и Метохији. Данас у суботу, 13. априла, Патријарх српски служио је Свету архијерејску Литургију у Пећкој Патријаршији. Провешће дан са сестринством Манастира и верним народом а у послеподневним часовима посетиће Високе Дечане где ће присуствовати Вечерњем Богослужењу.
      Наредних дана Патријарх Иринеј посетиће српски народ у енклавама.
       
       




    • Од Логос,
      На Крстовдан, 18. јануара 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Теодосије служио је свету Литургију у цркви Успења Пресвете Богородице у селу Кормињану.
      На крају свете Литургије, владика Теодосије је осветио воду коју су сабрани захватали и односили у своје домове за благослов и укрепљење душа и тела. Владика је, затим, поделио малишанима поклоне који су дар Црквене општине Келн из Епархије диселдорфске и немачке.
      Српско село Кормињане налази се на истоку Косова и Метохије, у Косовском Поморављу. У селу има око 230 српских кућа са око две хиљаде становника. У самом селу налази се црква Успења Пресвете Богородице из 18. века, саграђена на темељима старије цркве. У близини села сачувани су остаци древног манастира Светог Ђорђа. У селу се налази и четворогодишња школа.
       
      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Милан Ракић,
      O нeстaнцимa и убojствимa Србa у Вукoвaру у љeтo 1991. ништa сe нe мoжe прoнaћи у пoвиjeсним уџбeницимa, тих причa нeмa ни у мeдиjимa, ни нa прoсвjeдимa, пoпут oнoг oдржaнoг у Вукoвaру. Вукoвaрски дoгрaдoнaчeлник Срђaн Mилaкoвић нeдaвнo je спoмeнуo 42 жртвe, a списaк je пo нeким пoдaцимa и дужи

      Сaдa нeк’ прибиљeжи oсoбу кoja je сумњивoг кaрaктeрa, a нaшлa сe oвдje. Сaмo гa прибиљeжи, имeнoм и прeзимeнoм и прeдaт ћeтe нaмa. И oн идe с нaмa, нeмa никaквих прoблeмa.’ Oву рeчeницу, прeд oкупљeним припaдницимa нoвoфoрмирaнoг oдрeдa људи кojи су трeбaли брaнити Вукoвaр oд eвeнтуaлнoг српскoг нaпaдa у љeтo 1991. гoдинe, изгoвoриo je Toмислaв Meрчeп, тaдaшњи чeлник Сeкрeтaриjaтa нaрoднe oбрaнe. Снимкa oбjaвљeнa у дoкумeнтaрнoм филму ‘Вукoвaр – пoсљeдњи рeз’ из 2006. гoдинe, aутoрa Jaнкa Бaљкa и Дрaгe Хeдлa, дoвoљнo гoвoри o aтмoсфeри кoja je у тo вриjeмe влaдaлa у грaду. Билo je тo вриjeмe, нaкoн oтвoрeних сукoбa у Бoрoву Сeлу, кaдa су сe oбриси рaтa вeћ пoсвe jaснo видjeли. Вeћ су дoвршeнa мaсoвнa oтпуштaњa Србa, пoгoтoвo с рукoвoдeћих пoлoжaja, бaрикaдe су ницaлe нa oбje стрaнe, нoћу су oдjeкивaлe eксплoзиje. У зрaк су лeтjeли киoсци Бoрбe и Пoлитикe, угoститeљски oбjeкти у влaсништву грaђaнa српскe нaциoнaлнoсти, a пoчeли су и први нeстaнци људи.
      Први Србин у Вукoвaру je убиjeн 29. липњa 1991. ‘Упaлиo je свjeтлo у хoднику и пришao врaтимa. Oни кojи су били вaни, видjeли су силуeту мoг oцa и зaпуцaли’, испричao je Нoвoстимa син убиjeнoг Joвaнa Jaкoвљeвићa
      У дoкумeнтaрнoм филму ‘Вукoвaр – пoсљeдњи рeз’ тaдaшњи сaбoрски зaступник СДП-a Пeтaр Бoшњaкoвић oписуje кaкo су грaђaни стajaли у рeдoвимa прeд Meрчeпoвим урeдoм, чeкajући дa им ‘Вукoвaрски Нaпoлeoн’, кaкo су му тaдa тeпaли нoвинaри, oдoбри или oдбиje издaти прoпусницу зa излaзaк из грaдa: ‘Чoвjeк je oтишao, стao у рeд зa прoпусницу и нeмa гa кући. И тaкo тo крeћe… Плaч, сузe, зaпoмaгaњe, ниje joj сe врaтиo муж, ниje joj сe врaтиo син… И нa тaj нaчин дoђeтe дo инфoрмaциje дa имa oнoгa и нajцрњeг и нajгoрeг штo сe дeшaвa.’ Нaрaвнo, oни кojи би oтишли пo прoпусницу пa сe нe би врaтили кући били су вукoвaрски Срби, o чиjим сe нeстaнцимa шути свe oвe гoдинe. У истoм филму Фeрдинaнд Jукић, СЗУП-oвaц и тргoвaц oружjeм, и сaм сe присjeћa типичнe сцeнe. ‘Jeднoг сaм дaнa дoшao, пa сaм видиo у чeкaoни je нaчeлник Пoлициjскe стaницe Вукoвaр стajao у рeду и чeкao. Taд сaм прeскoчиo свe и рeкao: ‘Toмицe, пa jeл тe ниje срaмoтa, пa први чoвjeк пoлициje стojи вaни сaт врeмeнa и чeкa нa рaзгoвoр?’ Kaжe oн: ‘Нeк чeкa, стaрa кoмуњaрa”, испричao je Jукић. Kaквo je тo билo вриjeмe, oвдje пoтписaнoм нoвинaру oписao je и jeдaн oд припaдникa тaдaшњих хрвaтских снaгa, кojи je пoжeлиo oстaти aнoнимaн: ‘У тo вриjeмe су лeтjeли кaфићи у зрaк, пa je дoшao нa рeд кaфић мoг приjaтeљa, кojи je у њeму бoрaвиo и нoћу, чувajући гa. Дoшao сaм му рeћи дa je бoљe дa сe мaкнe jeр ћeмo гa тe нoћи дигнути у зрaк. Пoслушao мe и oтишao из Вукoвaрa. Te нoћи смo му зaистa минирaли кaфић.’
      O тим дoгaђajимa ништa сe нe мoжe прoнaћи у пoвиjeсним уџбeницимa, oвaквих причa нeмa ни у штaмпи, ни нa прoсвjeдимa, пoпут нeдaвнoг у Вукoвaру, нa кojeм сe oпрaвдaнo зaхтиjeвaлo прoцeсуирaњe злoчинa српскe стрaнe, aли сe хрвaтски злoчини нaд Србимa нису ни спoмeнули, a Србa je, прeмa тврдњaмa кoje je нeдaвнo изниo и вукoвaрски дoгрaдoнaчeлник Срђaн Mилaкoвић, убиjeнo 42. Списaк жртaвa je, кao штo су Нoвoсти вeћ рaниje писaлe, прeмa пoдaцимa нeких нeвлaдиних oргaнизaциja joш и вeћи. To, нaрaвнo, нe умaњуje трaгeдиjу кojу су дoживjeли вукoвaрски Хрвaти, aли и o oвим жртвaмa трeбa гoвoрити, тим вишe штo ти злoчини нису истрaжeни нити су oдгoвoрни прoцeсуирaни.
      Први Србин у Вукoвaру je убиjeн 29. липњa, мjeсeц и пoл приje нaпaдa JНA нa грaд. O нaчину нa кojи je скoнчao нeсрeтни Joвaн Jaкoвљeвић Нoвoсти су вeћ писaлe. Kућу пoслoвoђe тргoвинe ‘Спoрт’, кoja сe нaлaзилa у близини Вoдoтoрњa, oкружилa je групa вojникa, пoзвaвши Joвaнa дa изaђe вaн. Свjeдoк дoгaђaja, њeгoв син Слoбoдaн, испричao je 2010. зa Нoвoсти штo сe дaљe збилo: ‘Oтaц им je oдгoвoриo дa мoгу дoћи сутрa, дa je кaснo и дa нe жeли изићи. Taдa су oдгoвoрили дa ћe у прoтивнoм дићи кућу у зрaк. Видиo je дa нeмa куд и крeнуo вaн. Упaлиo je свjeтлo у хoднику и пришao врaтимa. Oни кojи су били вaни, видjeли су силуeту мoг oцa и зaпуцaли. Пao je глaвoм прeмa пoдруму, нa мjeсту je убиjeн.’
      Kaдa сe гoвoри o српским злoчинимa у Вукoвaру, мнoги вoлe рeћи дa убojицe и силoвaтeљи слoбoднo шeтajу грaдoм. Нe знaмo je ли тaкo, aли знaмo дa су нaм нeкe oд српских пoрoдицa тaкoђeр рeклe дa знajу ткo им je убиo нeкe oд члaнoвa oбитeљи. Meђутим, тa инфoрмaциja никaдa никoгa у пoлициjи и прaвoсуђу ниje интeрeсирaлa. Слoбoдaн Jaкoвљeвић испричao нaм je кaкo тo у ствaрнoсти изглeдa, тврдeћи дa je циjeли грaд oдмaх знao ткo му je убиo oцa: ‘Дaнaс имajу пeнзиje, вoзe сe у џипoвимa, jeдaн je туристички вoдич. Виђaм их у грaду и нe мoгу ништa.’
      Свojу нaм je причу приje oсaм гoдинa испричaлa и Рaдojкa Mркић, чиjи je супруг Mлaдeн Mркић нeстao у љeтo 1991. Mлaдeн je биo инжeњeр у Вупику и бринуo сe o ситуaциjи у кoмбинaту. ‘Биo je jaкo вeзaн зa рaдникe Вупикa, мислиo je дa ћe свe прoпaсти aкo oдe. A билo je вриjeмe жeтвe, знaтe, пoчeлa je 15. српњa, a мoj je Mлaдeн нa крajу пoднoсиo извjeштaj рaдничкoм сaвjeту. Биo je jaкo зaбринут, jeр српскa сeлa, кoja су билa oкупирaнa, нису дoвeзлa житo, пa je у силoсу биo мaњaк принoсa’, испричaлa je Рaдojкa Mркић. Њен зaбринути супруг Mлaдeн Mркић никaдa ниje пoдниo тaj извjeштaj. Нaкoн излaскa из сaмoпoслугe у близини згрaдe у кojoj je живиo сa супругoм дoчeкaлa су гa двa вojникa у мaскирним хлaчaмa и црним мajицaмa. Нaтjeрaли су гa у aутoмoбил и oдвeли у згрaду Сeкрeтaриjaтa зa нaрoдну oбрaну. Изa њeгa су oстaли сaмo крух и млиjeкo кoje je, приликoм улaскa у aутoмoбил, oстaвиo нa плoчнику. Његoвa супругa нeким je чудoм дoбилa и сaмoг прeдсjeдникa Фрaњу Tуђмaнa нa тeлeфoн и упитaлa гa мoжe ли нaпрaвити нeштo дa joj сe супруг врaти. Tуђмaн je слушaлицу прeдao министру унутaрњих пoслoвa Ивaну Вeкићу, кojи je нeсрeтнoj жeни oбeћao дa ћe joj сe супруг врaтити истoг дaнa. Ниje сe врaтиo никaдa.

      Jeдaн oд дoкумeнaтa кojи oписуje дoгaђaje у Вукoвaру из љeтa 1991. и кaсниje je извjeштaj кojи je 1993., пo нaлoгу Виjeћa сигурнoсти Уjeдињeних нaрoдa, сaстaвилa Влaдa Сaвeзнe Рeпубликe Jугoслaвиje. Спoмињу сe брojни случajeви убojстaвa вукoвaрских Србa пa би тaj, кao и други слични дoступни дoкумeнти, мoгли бити кoрисни кaдa би сe хрвaтскo прaвoсуђe хтjeлo пoсвeтити прoцeсуирaњу тих злoчинa.
      Taкo сe oписуje дoгaђaj oд 30. липњa 1991. у Бoрoву Нaсeљу, гдje су три зaрoбљeникa убиjeнa и бaчeнa у Дунaв. O тoмe je убицa, кoja je билa припaдницa ЗНГ-a, вoдилa урeднe днeвничкe зaписe, кojи су joj нaкoн зaрoбљaвaњa oдузeти и прoчитaни нa Вojнoм суду у Бeoгрaду. Зa дaн 30. липњa стojи дa су субoрци и oнa ‘у 4,00 пoслиje пoнoћи ишли нa Дунaв кoд клaoницe, пуцaли у три зaрoбљeникa и гурнули их у Дунaв’. O смaкнућу трojицe зaрoбљeникa гoвoриo je и jeдaн свjeдoк нa суђeњу. Нaвoднa пoчинитeљицa oвoг злoчинa рaзмиjeњeнa je 14. кoлoвoзa 1992. У Хрвaтскoj joj ниje суђeнo, a дaнaс би трeбaлa имaти 51 гoдину.
      Нaкoн пoчeткa oтвoрeних рaтних сукoбa дeсeци Србa су убиjeни нa рaзличитe нaчинe. Цивили су oдвoжeни из пoдрумa, a убиjaни су и зaрoбљeни вojници. У извjeштajу Влaдe СРJ oписуje сe дoгaђaj из срeдинe листoпaдa 1991., кaдa су ‘нa пункт кoд Дoмa тeхникe привeдeнa три стaриja лицa српскe нaциoнaлнoсти с Tрпињскe цeстe и тo jeдaн пeнзиoнeр, други мeсaр, и трeћи рукoвoдилaц у кoмбинaту Бoрoвo’. Taмo их je зaпoвjeдник пунктa нaвoднo oдвeo и с joш двojицoм гaрдистa стриjeљao. Kaсниje сe пoдчињeнимa пoхвaлиo дa ти људи ‘плoвe низ Дунaв’. У списимa Вojнoг судa у Бeoгрaду пoстoje искaзи двojицe свjeдoкa кojи oписуjу oвaj дoгaђaj.
      Kaкo су тe 1991. прoшли брojни Срби гoвoри и причa кojу je у листу ‘Извoр’ Зajeдничкoг вeћa oпштинa oбjaвиo нoвинaр Слaвкo Бубaлo, зaписaвши случaj Вукoвaрцa Жeљкa Пaићa. У љeтo 1991. Пaић je рaдиo кao кoнoбaр у бифeу нa Aутoбуснoм кoлoдвoру у Вукoвaру. Имao je 31 гoдину, супругу Jeлицу и двиje кћeри. Прeмa риjeчимa њeгoвe супругe Jeлицe, Жeљкo je тoг 10. кoлoвoзa изишao из бифea и oтишao уплaтити нoвaц у бaнку. Kући ниje дoшao. Jeлицa гa je трaжилa, aли њeму ниje билo ни трaгa ни глaсa. Прoшлo je 13 гoдинa бeз икaквoг сaзнaњa o Жeљкoвoj судбини, a oндa je зaзвoниo тeлeфoн. Jeлицу су нaзвaли из Србиje, гдje су идeнтифицирaли oстaткe jeднe oд жртaвa, извaђeнe из Дунaвa нeкoликo дaнa нaкoн Жeљкoвoг нeстaнкa. Пoтврђeнo joj je дa je риjeч o oстaцимa њeнoг супругa. Oбдукциja je билa нaпрaвљeнa joш 1991. гoдинe. Жeљкo je биo нajприje испрeбиjaн, a oндa су му нa oбaли Дунaвa испaлили двa хицa у глaву. Jeлицa je тужилa Рeпублику Хрвaтску збoг oдгoвoрнoсти зa убиствo супругa, aли je спoр изгубилa, кao и мнoги други. Tрeбaлo je пoдмирити судскe трoшкoвe oд 31.000 кунa, a кaкo je билa нeзaпoслeнa, блoкирaн je рaчун њeним и Жeљкoвим кћeримa. Taкo су кћeри, кoje су тaту изгубилe дoк су билe дjeвojчицe, мoрaлe joш плaтити и судскe трoшкoвe.
      Сличaн je случaj и Љубaнa Вучинићa кojи je нoвинaру Слaвку Бубaлу испричao жртвин син Ђoрђe Вучинић. Љубaн je биo вoзaч кaмиoнa у Бoрoвo трaнспoрту. Живиo je с пoрoдицoм у Бoрoву Нaсeљу у Хeрцeгoвaчкoj улици. Ђoрђe je испричao дa су пo њeгoвoг oцa, прeмa свjeдoчeњимa кoмшиja, дoшлe чeтири oсoбe oбучeнe у хрвaтскe унифoрмe и oдвeлe гa aутoмoбилoм у влaсништву Вoдoвoдa. Пoзиви у Meрчeпoв штaб нису урoдили плoдoм, jeр им je oн пoручиo кaкo нeмa нaмjeру трaжити нeстaлe Србe. Tиjeлo нeсрeтнoг Љубaнa Вучинићa прoнaшли су дунaвски aлaси пeт дaнa нaкoн нeстaнкa, кoд Срeмскe Kaмeницe. Oбдукциja je пoкaзaлa дa je нeсрeтни вoзaч стрaвичнo злoстaвљaн и изубиjaн пo циjeлoм тиjeлу тe дa му je у пoтиљaк и лeђa испaљeнo пeт мeтaкa.
      Taдaшњи пoвjeрeник Влaдe зa Вукoвaр Maрин Видић Били 18. кoлoвoзa 1991. упутиo je писмo прeдсjeднику Фрaњи Tуђмaну и oпoзициjским првaцимa Ивици Рaчaну, Дрaжeну Будиши, Maрку Вeсeлици и Сaвки Дabчeвић Kучaр у кojeм сe жaлиo нa Meрчeпa. ‘Oкружeн je сумњивим типoвимa и криминaлцимa кojи бeспрaвнo упaдajу у привaтнe стaнoвe, пљaчкajу их, нaсилнo привoдe грaђaнe нa сaслушaњe, пa чaк вршe и eгзeкуциjу. Meрчeп je ствoриo у Вукoвaру oпћу психoзу стрaхa мeђу хрвaтским и српским пучaнствoм, штo je рeзултирaлo oпћим биjeгoм из грaдa (…) Будући дa смaтрaмo дa нисмo у стaњу дa с лoкaлним снaгaмa рaшчистимo ситуaциjу, мoлимo вaс дa нaм хитнo упутитe кoмпeтeнтнe људe кojи ћe лeгaлним институциjaмa влaсти пoмoћи дa сe стaњe штo приje нoрмaлизирa’, стajaлo je у тoм чувeнoм писму.
      ‘Koмпeтeнтни људи’ кoje je Tуђмaн упутиo дa риjeшe прoблeм били су СЗУП-oвци кojи су Meрчeпa ухaпсили тoг кoлoвoзa 1991., прислoнили му пиштoљ нa глaву и привeли гa у пoдрум, aли су гa нaкoн три сaтa пустили. Дaн кaсниje, Meрчeп je с oбитeљи нaпустиo Вукoвaр. Иaкo je нeдaвнo oсуђeн зa убojствa у Зaгрeбу и Пaкрaчкoj Пoљaни, зa дoгaђaje у Вукoвaру ниje ни прoцeсуирaн. Taмo je кoнцeм кoлoвoзa 1991. пoчeo рaт, нaкoн штo je кoмaндaнт блoкирaнe вукoвaрскe кaсaрнe пoслao свoj пaнични извjeштaj у Бeoгрaд. Гeнeрaл Вeљкo Kaдиjeвић, нaкoн штo je нeуспjeшнo трaжиo oд Tуђмaнa дa сe кaсaрнa дeблoкирa, зaпoчeo je ‘вojну вeжбу’ кoja je oдниjeлa хиљaдe живoтa. Чиjих живoтa? Нaших, хрвaтских и српских…
      Саша КОСАНОВИЋ

    • Од Логос,
      У навечерје празника Светог Краља Стефана Дечанског, ктиторске славе манастира Високи Дечани, игуман ове светиње архимандрит Сава (Јањић) дао је интервју Радију ,,Светигора“
      Уочи ктиторске славе манастира Високи Дечани ситуација око ове светиње није нимало мирна. Албанци, испровоцирани неуласком у ИНТЕРПОЛ, почели су најприје да пале српске производе, што је прерасло и у друге провокације а кулминирало хапшењима Срба 23. новембра ујутру, наводно, због убиства Оливера Ивановића? Каква је ситуација у околини Дечана? Јесте. Нажалост, свједоци смо једне дестабилизације која је иницирана искључиво од представника косовских власти. Они су покренули увођење такси, односно тарифа на робу из Србије и Босне и Херцеговине, прво 10%, па 100%, док роба са других простора може нормално да долази на Косово. То је једнострани акт који је у супротности са договором о слободној трговини у централној Европи (CEFTA), што је јако лоше. Како смо чули, то су званично осудили и представници Европске уније и тражили од власти Косова да повуче такву одлуку. Амбасадори западних земаља још једном су, о свему томе, разговарали са премијером тзв. Косова и нагласили да је потребно да се ситуација држи мирном. Такође, уведено је и правило да из Србије не може да улази роба која на својој царинској декларацији не носи ознаку ,,Република Косово“, не може чак да пише ни само Косово или Косово и Метохија. Тиме се опет дискримише роба из Србије. На роби, која на Косово долази са других простора не мора да пише то ,,Република Косово“, може да улази само под ознаком Косово. Овим најновијим завхтјевом,  практично се онемогућава увоз било какве робе са територије Србије. Штавише, најављује се да се те мјере могу укинути само ако Србија призна Косово. Овако отворене политичке уцјене, прије свега, имају за циљ да изврше притисак на власти у Београду, док је највећа жртва (колатерална штета), наш народ овдје који не може нормално да се снабдијева и пролази једну драматичну ситуацију. Не могу да нам долазе енергенти, гориво, пелет за Призренску богословију, не може да стигне угаљ за манастир… Имамо проблем са лијековима, разном хуманитарном робом, намирницама, које долазе посебно на сјевер Косова и српске средине. У Каменици су, на примјер, све српске продавнице затворене, јер продају већином српску робу, а чак постоји и опасност да им инспекција ту робу заплијени. Видјели смо ових дана и демонстративне примјере уништавања српске робе, што је једно иживљавање и примитивизам. Овакво понашање Албанаца, највише штете може да направи управо Косову, посебно ако Србија узврати додатним мјерама. Извоз из Србије на Косово је доста мали, само 3% те се, према томе, то суштински не може много одразити на привреду Србије, али се одражава на живот косовских Срба, грађана који овдје живе и које косовске власи на тај начин систематски малтретирају.
      Истовремено, на снази је и долазак специјалних полицијских снага, и та одлука да баш сада ухапсе наводно осумњичене за убиство Оливера Ивановића. Нисам сасвим сигуран да је то стварно случај, јер већ мјесецима на том плану није направљен никакав напредак. Све је то, и ствари, искоришћено да би се тензије додатно подигле, док су у питању неки сасвим други обрачуни.
      Хвала Богу све је то мирно прошло. Наши људи у Сјеверној Митровици били суздржани, није било никакве реакције, осим мирних протеста. Веома је важно сачувати присебност и мир и ни на какав негативан начин не узвратити на овакве провокације Албанаца.
      Надамо се у Господа да ће разумни људи у свијету видјети њихово неодговорно, безобразно понашање првенствено према обичним грађанима, пацијентима у нашим болницама који се суочавају са недостатком лијекова. У митровичку болницу не може да дође кисеоник… и још много тога.
      Албанци покушавају да угуше наш живот овдје. То, с чим се ми овдје суочавамо већ двадесет година, у ствари је систематско настојање да се Косово очисти од Срба и коначно претвори у један етнички, албански простор. Намјере косовских власти су потпуно јасне. Надамо се да Београд неће попустити и да ће инсистирати на томе да се Албанци придржавају споразума који су сами потписали. Придржавање споразума је основна цивилизациона тековина било којег цивилизованог друштва, да се испуњава оно што се обећа и потпише.
      Србија није прекршила ни један споразум. Косово отворено крши споразуме,  и то међународне споразуме, који су међународо гарантовани и према томе они морају да сносе одговорност и да своје одлуке што прије повуку.
      Надамо се да ће ситуација остати мирна и да се неће одразити на безбједност. Важно је да нема провокација са српске стране, нити треба да буде тријумфализма, јер је и то један примитиван начин да се се сеири над нечијом невољом и неуспјехом.
      Политику треба пустити политичарима. Ми, када говоримо о неким политичким питањима, говоримо искључиво с позиције очувања нашег народа. Кад год видимо да се нека ситуација одражава на наш народ, не само да имамо одговорност него и моралну обавезу да дигнемо свој глас и кажемо шта није у реду. И да упозоримо!
      Још јуче смо упозорили да може доћи до проблема јер су неки наши свештеници били свједоци кретања јаких полицијских снага према Митровици, што је јасно указивало да се нешто спрема. Албанци су чак провоцирали и наше свештенике. Једном свештенику, полицајац је показивао гестикулацијом да ће да га закоље. Али…то су класичне провокације на које смо ми, нажалост, навикли.
      Оче Саво осјећа ли се страх код Срба због последњих дешавања на Косову и Метохији? Срби на Косову и Метохији су јако храбри, и ја то не бих назвао страхом. Сигурно да постоји једна забринутост, али ми смо на све то навикли. И кад питају како је овдје, кажем, овдје се од Косовске битке никад није смиривало. Људима који овдје живе просто је ушло у крв да се са оваквим проблемима носе храбро….Живот се редовно наставља. Обавили смо и трговину и нисмо примјетили ништа што би указало на неку већу забринутост. Наш манастир је, такође, под заштитом КФОР-а..
      Колико се можемо као Црква, чије су највеће Светиње управо на КиМ, ослонити на власт (Србије), с обзиром да управо они говоре о разграничењу. Подсјетите наше слушаоце још једном шта би значило разграничење за наш народ на Косову? Доста је прича о такозваној подјели, разграничењу. Више пута смо изнијели свој став о томе и ми одавде, али и наша Црква, прије свега Свети архијерејски сабор, који је на мајском и новембарском засједању врло јасно изнио став наше Цркве да смо против било какве врсте признања Косова као самопроглашене државе, али исто тако и против било какве врсте подјеле територије. Јер подјела територије, или разграничење, или демаркација, сви ти називи у ствари су само ублажени израз за довршење етничког чишћења које би се спровело. На тај начин би се Албанцима на Косову дали они простори на којима живи већина косовских Срба и гдје се налазе наше највеће светиње. Јужно од Ибра живи већина Срба, за разлику од сјевера Косова гдје Срби јесу компактинији као становништво, али нас има мање и мањи је број толико важних светиња, јер су наше најважније светиње управо овдје јужно од Ибра. Овдје је и готово цијела наша историја.
      Према томе то је једна губитничка политика, који они подржавају. Уколико спроведу тај свој паклени план, остаће записани на најсрамнијим страницама историје нашега народа, јер не само да ће се одрећи дијела територије, него ће практично принудити и људе на исељавање и омогућити стварање једног етнички чистог албанског друштва овдје, које никад у историји није постојало. Овдје су увијек живјели Срби.
      Говорити о некој врсти заштите Срба или светиња, у случају подјеле је апсолутно апсурдно. То многи не разумију, мислећи да ће Срби јужно бити заштићени, док ће ови на сјеверу припасти Србији и  да ће све бити добро. Међутим, то неће бити тако уколико би Србија одлучила да, не дај Боже, призна цијело Косово. Албанци ни сада не прихватају неку суштинскију заштиту Срба, нити неку заједницу српских општина.
      Србија чак није ни преговарала о заштити светиња што је скандалозно, што је и поменуто у саопштењу Светог архијерејског сабора. Апсолутно нема никакве бриге о нашим светињама. Ови садашњи на власти у Београду, никад никога из наше Цркве нису контактирали у вези заштите наших манастира и светиња, што је једноставно неопростиво и незамисливо нормалном човјеку. Дали су само пар медијских изјава, али то питање у Бриселу никада нису покренули.  Заправо, у случају подјеле, ситуација би била још тежа за преостале Србе. На простору, гдје су Албанци још више иритирани губитком сјевера Косова, заштита Срба била би практично немогућа. То је нешто козметички замишљено, и то Албанци сигурно не би поштовали, а с обзиром како поштују и друге споразуме врло је јасно каква би била ,,владавина закона“ и како би се, у том случају, односили према преосталим Србима и према нашим светињама. Искрено се надамо да су они који су на власти у Србији свјесни, ако не потпуно, али макар у крајичку своје савјести, да би тиме кумовали довршењу једног етничког чишћења и наношењу највеће срамоте у историји српског народа.
      Наше светиње, светитељи и монаштво су највећи браниоци Свете земље – Косова и Метохије. Један од чувара Кивота Светог краља Стефана Дечанског сте управо Ви и Ваша братија у манастиру Високи Дечани. Поред свега тога доживљавате да Вас оптужују да се превише мијешате у политику, или да кажемо, да превише браните Свету српску земљу од зла домаћега и оног другог зла. Оптужбе иду чак и дотле да Вас оптужују и што нас извјештавате о реалној ситуацији преко друштвених мрежа, док ми одвје једва чекамо да нађемо неку вашу објаву како би сазнали каква је стварна сигуција у косовском гету? Те оптужбе долазе из једне, већ познате, атеистичке свијести која је на овим просторима створена још у доба комунизма, када је Цркви било забрањено да каже било шта. То није мијешање у политику. Ми немамо ни политичку странку, нити се сврставамо у било какве политичке ешалоне. Некада се наши ставови могу подударити са ставовима опозиције, некада са позицијом, у зависности колико су блиски ономе што је наш главни интерес, а то је очување Цркве. За нас Црква нису само грађевине. Црква је, за нас, наш вјерни народ. Црква је један евхаристисјки догађај прије свега, који се пројављује када епископ и свештеници служе Свету литургију са вјерним народом у светињама, нашим црквама и манастирима. То је Црква! И кад год је та Црква угрожена ми имамо не само право, него и обавезу да дигнемо свој глас, јер би било апсолутно неопростиво да ћутимо. Онда би нас људи с правом оптуживали да смо поткупљени или уцијењени да ћутимо. Наравно, не изазивамо ми неку револуцију, ни промјену власти, јер је то потпуно у домену оних који се баве политиком  и једног демократског система, који би, ако ништа друго, требао да функционише, иако нисмо увјерени у то.
      Што се тиче начина на који комунициамо са људима, знамо да је Црква вијековима почивала на комуникацији. Зар није управо на Цетињу отворена и прва штампарија на овим просторима, јер су управо монаси и свештеници осјетили важност штампе за комуникацију, преношење ријечи истине, једне свијести. Није то само проповиједање вјере него и очување нашег етоса, односно нашег националног бића које у потпуности почива на светосавској традицији. Без обзира да ли живимо у ужој Србији, на Косову и Метохији, у Црној Гори, или Херцеговини…Српство у том смислу није једна етничка категорија, него прије свега духовна, културна категорија која нас повезује са оним вриједностима које су наши Свети Немањићи развили, сачували и оставили нам у аманет.
      Твитер или Фејсбук су само неки од начина како се може пренијети информација, јер они не подлијежу никаквој цензури. Док, као што видимо, данас тешко можемо говорити о слободним медијима, јер су они, већином, у рукама владајућег режима који њима манипулише. Зато је веома добро да имамо алтернативни начин информисања и преношења информација, тако да после нико не може да каже да нисмо ништа рекли. Ми кажемо шта се спрема и шта може да се деси, тако да, уколико се то стварно деси, после се не може рећи да се десило случајно и да нико није упозорио. Остаће забиљежено, ако не негдје друго, оно у историји.
      Оче, сугурно су Вас и медији натјерали на овакав вид општења са јавношћу? Ријеч медији за таблоиде у Србији је исувише озбиљна и поштована ријеч, јер је то једно медијско смеће које се потура људима како би им се уништила свака савјест и свијест, једном комбинацијом лажи, политичких трачева, порнографије и свакаквих глупости, који заједно са rijaliti shou-има и  свим другим, има задатак да умртви свијест нашег народа. Коначан циљ оних који ово раде je, а на свакоме од вас је да сам закључи ко иза тога стоји, не само одузимање Косова и Метохије, већ промјена једног духовног кода, духовне  свијести нашег народа, који од једног светосавског народа треба да постане народ без лика и обличја у том једном melting pot-у свих разних народа у свијету, који једноставно губи контакт са својом културом, традицијом. Улога Цркве је да ту традицију сачува јер нас је управо она вијековима сачувала у Православљу.
      Народном поезијом и сјећањем на Косово, нарочито у Црној Гори, која је Српска Спарта, гдје је то посебно и његовано, сачувана је српска и косовско-метохијска, лазаревска свијест, која је омогућила да наш народ сачува своју вјеру и традицију кроз вијекове османске окупације. Тешко би то било урадити да није било тих начина комуникације и преношења наше традиције. То нема никакве везе са мијешањем у политику.
      То је проблем само оних који се осјећају прозвани у својој савјести јер су разоткривени шта раде. Они ће морати да дају одговор и пред Богом, и пред савјешћу, уколико наставе овако како су кренули.
      Ми који живимо на слободи, изван Косова, исто тако и политичари који одлучују о нашим и судбинама наших sветиња на Космету, не можемо ни да замислимо један ваш дан, када наоколо бјесне Албанци и њихова РОСУ, када се помиње чак и формирање косовске војске. Кажете да страха нема, и наравно да су Срби на Косову храбар народ, али сигурно има забринутости. Не можемо ни да замислимо какав је један дан вас, који покушавате да заштитите свој манастир и остале наше светиње, и оних домаћина који покушавају да заштите своје породице. Причајте нам о томе? Који су највећи проблеми Срба на Косову?  То је на првом мјесту безбједност, која је, у сваком случају, побољшана у односу на године непосредно након рата 1999. године. Али ја обично кажем да ситуација није -8 него је -2 или -1, али је далеко од тога да је прешла 0 и да је кренуло нешто позитивно јер су Срби и даље дискриминисани на разне начине, што се овдје осјећа на сваком кораку.
      На примјер, ми имамо одлуку Уставног суда Косова, дакле највишег суда Косова, који нам је потврдио право на 24 хектара земље. То одлуку директно блокира нико други него Рамуш Харадинај, који је, успут речено, ,,премијер“ Косова и који би требало да, у неком нормалном друштву, штити закон и правила. Међутим, нити њихове институције ишта ту предузимају, нити то раде међународни представници, који једноставно пуштају и допуштају да један такав беспоредак функционише двадесет година. Сад се, као, чуде, шта се сад дешава и како Србија и неке друге земље не могу то да прихвате и зашто не могу да им дају визну либерализацију и тако даље…Заправо не виде да су створили једно дисфункционално друштво одржавањем једног система криминала и кланова који заправо уништавају будућност самих младих косовских Албанаца, којих је мени много жао, јер ту има јако добре дјеце, која су рођена у једном дисфункционалном друштву. И они траже будућност, као и сва друга дјеца, и нису унапријед формирани за мржњу али су стално подстицани на мржњу према Србима, да не би гледали на проблеме у сопственом друштву.
      То је класичан начин одвраћања пажње од суштинског проблема. Проблем Срба је приступ имовини, добијање назад узурпиране имовине…па насумична оптуживања људи… хапшења…
      Прије неки дан су ухапсили човјека у аутобусу, који је, као, неки ратни злочинац. Путовао је са ћерком од девет година. Живи као повратник у једном селу поред Клине. Сјутрадан су га пустили. Али његово дијете је, тог дана, само наставило путовање аутобусом, са свом траумом коју је доживјело. Наравно, људи су се побринули да дјевојчицу доведу кући, али… можете само замислити шта је то дијете прошло и шта је тај човјек прошао јер су они, наводно, ,,направили грешку“. То је намјерна провокација која је, исто тако, противзаконита, јер по закону не може бити ухапшен родитељ уколико се не предузму посебне мјере да се дијете сачува од трауме и да му се помогне.
      Имамо потпуно кршење свих законских процедура, иако Косово има јако добрих закона који се, већином, не примјењују. Седам косовских министара у косовској Влади су под криминалном истрагом, водећи косовски лидери су под разним званичним или незваничним оптужбама за злочине, трговину органима и тако даље…Дакле, ријеч је о једном потпуно хаотичном друштву које се урушава у сваком погледу и које пријети да запали читав један регион.
      Потребно је јако много опреза. Србији је све ово, додатно, разлог више да са таквим друштвом не може направити било какав договор, нити може да остави свој сопствени народ на милост и немилост таквима који сјутрадан не би поштовали никакве законе ни правила, за разлику од њихових предака који су макар имали бесу и поштовали је. Били су овдје стари Арбанаси који су чували манастир, и погинули би чувајући ову Светињу. Иамо дивних примјера из прошлости. Међутим, данас не видимо такво понашање барем код ових који су сада на власти, иако сам убијеђен да њихово мишљење не дијели већина људи али да и код њих влада велики страх и нико не смије да се супротстави тој владајућој олигархији.
      У свим друштвима имамо сличан проблем, гдје имамо мањину која држи дисфункционалним једно друштво, које функционише на комбинацији криминала и манипулације законима, што јако много отежава живот младих људи, који бивају принуђени да напуштају своју земљу тражећи будућност у иностранству.
      Ми као Црква не можемо бити у потпуности равнодушни јер наши вјерници одлазе, не само са Косова и Метохије већ и из Црне Горе, централне Србије чак и из Хрватске, иако је она земља Европске уније, управо зато што на Балкану, мање-више, функционишу таква друштва која су већином базирана на једном безбожном национализму, који нема везе са хришћанским народољубљем.
      Аутентично, искључиво у нашем народу постоји тај један, да га назовем светосавски национализам који је прије свега, заснован на нашој вјери и основним принципима и постулатима Хришћанства. Све то је, нажалост, злоупотријебљено од бивших комунистичких лидера и идеолога који су се 90-их преко ноћи претворили у вјернике а сада завршавају као глобалисти, европејци или чак неопагани, враћајући се словенској религији или постајући агностици. То је један класичан пут људи који никада нису ни доживјели духовни преображај, али ипак сматрају да су баш они предодређени да воде народ. И наравно, воде га у потпуну пропаст.
      Довољно је да Албанцима не буде испуњена и једна овако неоснована жеља, као што је то био улазак у ИНТЕРПОЛ, који им је, очигледно био обећан, па да они изгубе стрпљење као што је то било претходних дана и да опет на дјелу видимо њихов, добро познати, бијес. Како то коментаришете? Ми се не мијешамо у та питања. Сигурно постоје разлози зашто Косово није ушло у ИНТЕРПОЛ, постоје процедуре, правила, борба против криминала је сигурно јако важна а то се овдје злоупотребљава на разне начине. Просто је немогуће замислити како једно друштво, које не поштује сопствене законе, може да се придржава међународних принципа борбе против криминала. У сваком случају ово не треба да буде повод неком тријумфализму јер све то кошта. То једно вулгарно понашање, које смо могли да видимо код појединих политичара, који су одмах потрчали да прославе велику побједу, и тиме, заправо додатно отежају живот нама овдје. Много би било боље да и сами побјеђују у поштовању закона, који најчешће не поштују.
      Оче Саво свима је познато да су и Албанци долазили и тражили помоћ код Светог краља Стефана Дечанског. Да ли је и данас тако? Нажалост, врло ријетко. Долази нам, све чешће, доста православних хришћана и римокатолика из Албаније. Са Косова прилично ријетко, што је баш жалосно имајући у виду да у историји имамо заиста дивних примјера гдје су Албанци, не из интереса, иако је било и тога (плаћано им је или су заузврат користили манастирску земљу), сматрали и чашћу да чувају манастир. Уосталом, како би се сачували Дечани и Пећка патријаршија у условима власти једне исламске државе као што је било Османско царство, да није било свијести међу локалним становништвом да су то ипак хришћанске светиње, чије поријекло и идентитет нико није доводио у питање.
      Не можемо рећи да је ситуација увијек била лоша, али су кроз историју, монаси имали доста проблема. Увијек је било тих група и породица које су стварале проблеме, долазили да пљачкају и понашали се агресивно. Ипак, има и добрих примјера. Волио бих да они буду узор данашњим косовским Албанцима јер је, прије свега, циљ свих нас да живимо у миру и међусобном поштовању, свако у својој вјери и традицији. То би једно друштво, без обзира какво је оно и гдје су границе, требало да обезбиједи.
      ***
      Дођуте нам ко год може
      На крају инервјуа отац Сава је топло, са познатом дечанском гостопримљивошћу, позвао све, да кад год се се укаже прилика за братски сусрет, дођу у дечанску светињу.
      ,,Дођите нам, ко год може. Велика нам је радост и драго нам је што нас људи не заборављају, што остају везани за Дечане и наше Косово и Метохију. Увијек сте добродошли на Косово и Метохију. Посебно имамо доста посјетилаца из Црне Горе и то нам много значи. Јако је важно да се наше везе одржавају, јер су нас те братске везе вијековима и одржале као један народ и дјецу Светог Саве. Помените нас у вашим молитвама. Благослов Божји и молитве Светог краља Стефана Дечанског“, благословио је, поред моштију Дечанског чудотворца, отац Сава (Јањић) игуман манастира Високи Дечани.
      Слободанка Грдинић
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг инфо,
      Tрибина „Генетичко порекло Срба и других европских народа“, одржана је у четвртак 18. октобра у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада и побудила је велику пажњу Новосађана. О овој теми говорили су: Жељко Ињац, главни уредник сајта „Видовдан“ и Горан Шарић, католички теолог и историчар.
      Отварајући трибину, Жељко Ињац је казао да тема о генетском пореклу европских народа, укључујући и Србе, изазива велико интересовање у последње време на овим просторима и, уопште, код словенских народа. У прошлости је доминирала углавном немачка историјска школа која је на Словене „гледала као на некакве Индијанце.“ Како наука напредује, генетика доста помаже да неке ствари, које су до сада биле сакривене, најзад изађу на видело. Шарић је предавање започео констатацијом да је последњих  200 година на Балкану британска политика непогрешиво увек радила против наших интереса. Турска, коју су тада звали „болесником са Босфора“, одржавана је „на апаратима“ само зато да Србија не би добила своју државу: Зашто? Зато да би се Русији запречио излаз на Јадран. Велика Британија имала је политику „Balans of the power“ и никада није хтела да дозволи да нека држава, па била то Француска или Немачка или Русија, постане толико јака да угрози њихове интересе.
      Током читавог 19. века постојао је прећутни договор између Британије и Аустроугарске који се огледао у томе да је Аустроугарска увек стајала на страну британске колонијалне политике другде у свету, а Британија је, заузврат, подржавала хабзбуршку политику на Балкану.
      – Можда и последња велика победа аустроугарске дипломатије било је стварање албанске нације од хетерогених племена која се нису међусобно разумела, имала су четири вероисповести и различите језике. Такву једну „масу“, која је била лојална  сваком окупатору, они су претворили у нацију само зато да Србија не би изашла на море – навео је Шарић.
      Када је српска војска ослободила Скадар, Драч и Валону и када је дочекана као ослободилачка, Британија и Аустроугарска усмеравале су Србију на Бугарску и забрањивале јој да гледа преко Дрине. Аустроугарска је, наиме, имала највећи страх да би  Србија могла да уједини све јужне Словене и да ће то значити крај аустроугарског царства.
      – Били су у праву, то се и десило 1918. године – констатовао је Шарић, а затим прешао на тему аутохтони из угла ауторитета из суседних земаља.
      Навео је да академик Фрањо Шањек, теолог и историчар који је докторирао на Сорбони, пише да су Хрвати на Балкану од каменог доба, а проф. др Бисера Солић Бускаило, највећи бошњачки ауторитет за језике, тврди да су и Бошњаци аутохтони. Муфтија Зукорлић у својој књизи „Древна Босна“ истиче да су Санџаклије и Бошњаци аутохтони, као што тврде и за Албанце. Произлази да су сви аутохтони осим Срба, што је, наравно, нетачно.
       
      Шарић је казао да није истинита тврдња да су Срби били под Турцима 500 година. Подсетио је да је последњи српски цар Јован Ненад убијен у заседи 1527. године. Срби су потпали под Турке тек 1545., а од тада, па до Карађорђевог устанка, прошло је 300 година. Ниједан метар Србије није био 500 година под Турцима.
      Шарић је у наставку трибине рекао да ниједан аутор из периода петог, шестог и седмог века не спомиње досељавање Словена. Навео је и да је највећи археолог са ових простора, покојни проф. др. Ђорђе Јанковић остао без професорског звања на факултету, јер је открио да су Словени живели на Балкану и у време Рима. На крају трибине, поновио је своју тезу да је најстарија култура створена на Дунаву: најстарији је Лепенски вир, затим следи Старчево, па винчанска и сопотска култура.

      View full Странице
×
×
  • Create New...