Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
александар живаљев

ЗАВРШЕНА МОЛИТВЕНА ОСМИНА У САБОРНОЈ  ЦРКВИ У  САРАЈЕВУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

ЗАВРШЕНА МОЛИТВЕНА ОСМИНА У САБОРНОЈ  ЦРКВИ У  САРАЈЕВУ


Молитвена осмина за јединство хришћана има своју дугу традицију у Сарајеву. Она је настала из велике потребе да се Сарајевски хришћани - прије свега православни Срби и римокатолици Хрвати, иако подјељени расколом из 1054. године,  међусобно препознају и сусретну као хришћани и да се моле за јединство свих хришћана свијета. Овогодишња молитвена осмина    почела 18. јануара ове 2018. године у 18:00 часова у катедрали Срца Исусова у Сарајеву. Прву молитву у катредали предводио је Кардинал Винко Пуљић, а пригодни и тематску бесједу о једиснтву хришћана произнио је Митрополит Господин Хризостом.


Молитвена осмина за 2018. годину  завршена је вечерас, 25. јануара 2018. године у саборном храму Рођења пресвете Богородице у Сарајеву. Високопреосвећени митрополит дабро-босански Господин Хризостом началствовао је вечерашњој молитви за јединство хришћана. Саслуживали су му протојереји-ставрофори: Миомир Зекић и Владимир Ступар те епархијски ђакон  Будимир Гардовић.

  Пригодну и тематску бесједу одржао је Кардинал Господин Винко Пуљић. Молитви је осим свештенства и вјерника митрополије дабробосанске присутвовао и велики број рикоматоличких свештеника, редовница, редовника и вјерника предвођених њиховим надбискупом и кардиналом Узоритим Господином Пуљићем.


На крају вечерашње молитве и молитвене осмине Високопреосвећени Господин митрополит Хризостом поздравио је Господина Кардинала, његову пратњу и све присутне и позвао их да наставе да се моле за јединство хришћана, за слогу и добру вољу међу свим народима. Пожелио је да се 2019. године поново окупимо на молитвено заједништво.

vijest1048a.jpg

vijest1048c.jpg

vijest1048d.jpg


View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У суботу 11. маја 2019. године, завршила се редовна настава у школској 2018/2019. години,за матуранте XXIII генерације обновљене Богословије Светог Петра Цетињског(2014-2019). Разредни старешина ове генерације је професор мр Слобо Станишић.

      Десет матураната са осталим богословима, јутрос је учествовало у Светој архијерејској литургији у цркви на Ћипуру, коју је служио Његово високопреосвештенство Митрополит тернопољски и кременецки г. Сергије, из Украјинске православне цркве Московског патријархата.
      Звона Цетињског манастира огласила су крај наставе ове генерације богослова, који су после часова извршили прозивку и цјеливали икону Светог Јована Златоустог, своје разредне славе.
      Матуранти су потом предвођени својим разредним старешином професором мр Слобом Станишићем отишли до Цетињског манастира и поклонили се моштима Светог Петра Цетињског и руци Светог Јована Крститеља и дијелу Часног Крста Господњег.
      Матуранте је у Цетињском манастиру дочекао јеромонах Јустин Мреновић.
      У наставку је одржана и сједница Наставничког савјета Богословије, којом је предсједавао ректор протојереј-ставрофор Гојко Перовић, на којој је било ријечи о успјеху и владању ове генерације матураната.
      Ректор школе, отац Гојко Перовић је посебно истакнуо да је ова генерација једна од најбољих од обнављана Богословије 1992. године. Од десет ученика, њих деветорица је завршило пети разред са одличним успјехом.
      По одлуци Светог архијерејског синода Српске православне цркве, матурантима предстоји полагање матурског богословског испита зрелости, који ће почети у четвртак 30. маја 2019. године, полагањем писменог дијела испита. Наредних дана у договору са изаслаником Синода на матури биће организован и полагање из усменог дијела испита.
      Настава за остале разреде у Цетињској богословији трајаће до 28. маја.

      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од александар живаљев,
      Завршена међународна научна конференција у Подгорици
      5. Мај 2019 - 9:28 Усвајањем закључака 4. маја 2019. године у Подгорици је затворена дводневна међународна научна конференција Слобода вероисповести или уверења у Црној Гори.
      Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је учесницима тог важног скупа показао фотографије и видео запис о цркви Светог великомученика Георгија из Горње Стијене Пиперске у којој је тог дана служио свету Литургију, који показује у каквом је стању била деценијама после Другог светског рата, а како изгледа данас.
      Митрополит је казао да те слике најбоље говоре о значају тема о којима је било речи на скупу  У завршној речи Митрополит црногорско-приморски је захвалио свим учесницима на одзиву и што су схватили озбиљност теме коју је покренуо нацрт Закона о слободи вероисповести:
      -Ми смо благодарни Господу и вама што сте се одазвали на наш позив. И ви сте као хришћани схватили озбиљност ове теме и овдје сте дошли да нам помогнете, да се помогне васпостављање људских права која су заиста била угрожена дуго времена и која су у многим крајевима и данас угрожена, у свијету, па нажалост и овдје код нас.
      Митрополит је подсетио на прогон Архиепископа охридског Јована који је у затвору провео неколико година и чије страдање се и даље наставља. Говорећи о континуитету гоњења Цркве у Црној Гори, подсетио је на 1945. годину када је убијен митрополит Јоаникије Липовац са преко 120 свештеника. Такође је говорио о народу отераном из Цркве, који се тек сада враћа вери и који обнавља храмове и своју душу, као и о бомбардовању од стране НАТО пакта. 
      -Ваше присуство је драгоцено, јер сте ви представници праве и истинске Европе коју ми поштујемо и у такву Европу ми смо увијек спремни да уђемо, поручио је митрополит Амфилохије. 
      Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије је изразио задовољство што је могао да учествује у раду тог важног скупа:
      -Ми у Црној Гори имамо један важан задатак. да ријешимо питање вјеских слобода, вјерских права. Права цркава и вјерских заједница нису регулисани на адекватан начин, и то у држави која има толико снажну традицију вјера, три вјере које су овдје дубоко утемељене – православна, католичка и исламска. Наравно, треба се борити за слободу свих осталих вјера које су присутне у Црној Гори. То питање није на адекватан начин ријешено, иако је Устав Црне Горе дао добро полазиште за његово рјешавање.
      Владика је указао на чињеницу да нацрт Закона о слободи вероисповести показује да овдашње власти нису спремне да направе отклон од комунистичког наслеђа нити да како ваља испоштују ни Устав ни међународно обавезујуће правне акте по овом питању:
      -Није спремна да врати имовину. Другим субјектима којима је држава, односно власт комунистичка некада неправедно одузела имовину, држава је то законски уредила и мислим да је то у суштини веће завршена прича, а Црква јер изузета из тог права управо тим законом и њој је прије петнаест година дато утјешно обећање да ће се црквама и вјерским заједницама вратити имовина пуитем новог закона о реституцији који ће се на њих односити.
      Владика је казао да је иста ситуација и с правом на веронауку у школама:
      -Видимо да је држава овдје већ нарушила уставно начело равноправности свих цркава и вјерских заједница у Црној Гори. Са појединима је већ потписала званичне и обавезујуће уговоре, а овај нацрт Закона био је предвиђен да важи само за нас. И очегледно је да је тиме власт хтјела да наруши то основно начело. Ми то нисмо могли да прихватимо.
      На затварању скупа говорили су и Патрик Роџер Шнабел, проф. Кол Дарам, проф. др Силвио Ферари, проф. др Герхард Роберс и протојереј-ставрофор доц. др Велибор Џомић. 
      Повод за одржавање међународне научне конференције Слобода вероисповести или уверења у Црној Гори је најава Влада Црне Горе да ће у другом кварталу ове године усвојити Предлог закона о слободи вероисповести који је од стручне јавности и представника највећих верских заједница оцењен неправедним, неуставним, дискриминаторним и неусаглашеним са међународним конвенцијама о верским слободама. Намера организатора је, како су саопштили, да се, отварањем стручног и аргументованог дијалога, допринесе општем добру и помогне релевантним субјектима у изради новог текста Нацрта закона о слободи вероисповести, који би, за разлику од постојећег Нацрта из 2015. године, у потпуности био усаглашен са међународноправним оквирима слободе вероисповести или уверења уз поштовање историјске улоге, доприноса, права и легитимних очекивања цркава и верских заједница у Црној Гори. 
      Прва сесија: Слобода вероисповести или уверења у међународном праву и праву ЕУ Трећа сесија: Аутономија Цркве да сама уређује свој живот и мисију је стандард у Естонији, Немачкој и Аустрији Четврта сесија: Представници струке из Румуније, Бугарске и Италије оценили као дискриминаторан нацрт Закона о слободи вероисповести Пета сесија: Успех отпора оваквом нацрту Закона значајан за међународно право у целини Повезане вести:
      Отворена Међународна научна конференција „Слобода вероисповести или уверења у Црној Гори“ Слобода вероисповести или уверења у Црној Гори Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      Радни део научног скупа “Православно монаштво” данас је одржан у манастиру Светог Стефана у Липовцу.
      Уводну беседу произнео је Његова Светост Патријарх српски Г. Г. Иринеј, у којој је подсетио на значај монаштва за свет, посебно за српски народ, који је у монасима увек препознавао не само хришћанску философију и теорију, већ живе примере подвижника на Христовом путу, на који смо сви ми позвани.

      Your browser does not support the HTML5 audio tag.

      Your browser does not support the HTML5 audio tag.

      Your browser does not support the HTML5 audio tag.

      Your browser does not support the HTML5 audio tag.

      Your browser does not support the HTML5 audio tag.
       
      Све присутне је поздравио дирљивом беседом високопреподобни архимандрит Дионисије, који се захвалио на почасти што је овај научни скуп и зборник радова инспирисан његовим седамдесетогодишњим животом у манастиру, што је за њега охрабрење и обавеза да упркос позним годинама још усрдније служи Богу.
      Након поздравних речи отпочео је научни део конференције. Искушеник Урош Бабић прочитао је делове из „Животописа архимандрита Дионисија, духовника манастира Свети Стефан у Липовцу“, рад који је написао у сарадњи са Исидором Јакшић и сестринством манастира Липовац.
      Последњи научни рад професора Владете Јеротића „О монаштву уопште, из угла једног психијатра“, који је почивши академик специјално написао за овај зборник, прочитала је Кристина Митић из Центра за црквене студије.
      Аутори осталих научних студија су у наредним сатима сажето изложили своје радове:
      Бранко Горгиев: „Циљ (σκοπός) и сврха (τέλος) монашког живота по Св. Јовану Касијану“
      Драгана J. Јањић: „Монашки покрет у канонима Васељенских сабора“
      Слађана Алексић: „Чежња за божанском лепотом и савршенством православних монаха“
      Ђура Харди: „Средњовековни Срем као географско и цивилизацијско одредиште руских монаха и духовника“
      Јелена Јонић и Немања Јонић: „Правни статус Свете Горе, од античког периода до данас“
      Марија Копривица: „Идиоритамско монаштво у средњовековној Србији“
      Синиша Мишић: „Историја манастира Светог Стефана у Липовцу од оснивања до краја 19. века“
      Владимир Димитријевић: „Православни покрет богомолника и обнова српског монаштва“
      Ружица Левушкина: „Преподобномученица Јелисавета Фјодоровна и њена Обитељ милосрђа“
      Сунчица М. Денић: „Симбол срне и јасике као вид духовног подвига у делу Јустина Поповића и монахиње Стефане“
      Ивица Живковић и Владимир Цветковић: „Јеромонах Илија: весник небеског Јерусалима“
      Жарко Н. Миленковић: „Мотив монашења у старој српској житијној књижевности“
      Снежана Ј. Милојевић: „Мотив љубави према Богу у Теодосијевом Житију Светога Саве“
      Драгиша Бојовић: „Житије анђела или: Kако се Петар Коришки бестелесним у пустињи показао“
      Теодора Бојовић: „Портрети игумана у прози Григорија Божовића“
      Слађана Ристић Горгиев: „Буђење унутрашњег човека у исповедним писмима монахиње Стефане“
      Гордана Благојевић: „Црквено певање у манастиру Жичи од средине 20. века до данас: од жичког напева ка византијском појању“
       
      О смислу овог научног скупа говорио је професор доктор Драгиша Бојовић, управник Центра за црквене студије. Он се подсетио на први научни скуп који је организовао пре више од две деценије, 1996. године, на тему „Манастир Црна Ријека и Свети Петар Коришки“, приметивши да га је и тада и данас водила „истоветна љубав према манастиру и његовим подвижницима којима се треба дивити“ и да је то дивљење покретачки мотив духовног и научног прегалаштва који је синтетизован у Центру за црквене студије у Нишу.
      О значају овог скупа и његовом сећању на сарадњу са архимандритом Дионисијем, ексклузивну изјаву за радио Глас Православне Епархије нишке дао је и Његова Светост Патријарх српски Г, Г. Иринеј:
      „Монаштво је слика праве побожности. Снага једне Цркве и духовна снага једног народа мери се према монаштву које има тај народ. Тамо где је доста монаха, тамо је  присутан живот по Христу и по Јеванђељу.“
      Велика сала конака Манастира у Липовцу била је испуњена до последњег места; скупу је присуствовало бројно свештенство и монаштво из више Епархија СПЦ, а за све учеснике и окупљени народ сестринство манастира је припремило богату трпезу љубави.
      Тиме је завршена дводневна научна конференција „Православно монаштво“ у организацији Центра за црквене студије у Нишу.
       
      Фото:Хаџи Миодраг Миладиновић
      Радио Глас Православне Епархије нишке
       
      Извор: Радио Глас
    • Од Ромејац,
      Трајна опомена
      Првог марта 1992. године, на Башчаршији у Сарајеву убијен је српски сват Никола Гардовић, отац младожење Милана и свекар невјесте Дијане Тамбур, а рањен православни свештеник Раденко Миковић, док су убице, које муслиманска власт у Сарајеву није ни покушала да правично казни, спалиле српску заставу.

      Против Николног убице, Расима Делалића Ћеле, тек почетком 2006. године Кантонално тужилаштво у Сарајеву покренуло је судски процес, који никада није окончан, јер је овај злочинац убијен 2008. године у Сарајеву.
      Осим Делалића, који је накнадно признао да је убио Гардовића, свједоци су као нападаче препознали и Суада Шабановића из Зворника и Мухамеда Швракића из Сарајева, који је син оснивача злогласних „Зелених беретки“ Емина Швракића.
      Четврти нападач је Таиб Торлаковић, који је као и Ћело, након рата убијен у мафијашком обрачуну у Сарајеву. Делалић је одмах након почетка ратних сукоба у Сарајеву постао командант Девете муслиманске брдске бригаде Армије БиХ, а од тадашњег предсједника такозваног ратног Предсједништва БиХ Алије Изетбеговића „за заслуге“ је на поклон добио пиштољ са посветом.
      Један од српских сватова Ацо Јованчић присјећа се да су се српски сватови 1. марта 1992. године окупљали у сарајевском насељу Алипашино поље, а домаћини Гардовићи су на балкон свог стана, у складу са традиционалним српским обичајима истакли заставу, српску тробојку, међутим, већ тада су међу комшијама примијетили њихову нетрпељивост и чули непримјерене и злураде коментаре.
      Десетак људи, које Јованчић назива бандитима, а не комшијама, покушали су већ тада да докаче и скину српску заставу, што им сватови и домаћини нису дозволили.
      Тога „црног“ 1. марта, у 14.30 часова, у цркви Светог Преображења у Новом Сарајеву обављено је вјенчање Милана Гардовића и Дијане Тамбур.
      Свадбени ручак био је организован у Дому свете Текле, у Старој православној цркви на Башчаршији.
      Послије вјенчања, око стотину сватова у аутомобилској колони од петнаестак аутомобила упутило се у Дом удаљен око седам километара. Пошто испред Старе цркве не постоји паркинг, колона је стала на 150-200 метара даље – код Вијећнице, гдје су остављени аутомобили, а сватови су пошли пјешке према Дому.
      Према свједочењима сватова и очевидаца из пјешачке зоне на Башчаршији, до сватова се довезао бијели „голф“ у којем су била четворица сарајевских криминалаца, а међу њима и озлоглашени Ћело. Они су изашли из возила и покушали да барјактарима одузму српске заставе.
      Дошло је до комешања, послије чега су двојица младића запуцала и ранила српске сватове Мировића и Гардовића, који је преминуо неколико минута касније у колима Хитне помоћи.
      Послије злочина који су код Дома Свете великомученице Текле и Старе православне цркве на Башчаршији извршили људи сарајевског криминалца Рамиза Делалића Ћеле, породица Гардовић је морала да се исели из Сарајева.
      Најстарији син Јован Гардовић постао је свештеник храма Александра Невског у Београду, млађи Милан је отишао у манастир Крка, а најмлађи Арсеније је завршавао Богословију у Београду. Сестра Нада се удала за свештеника у Зворнику, а брат Драган, једини занатлија у породици и ратни инвалид, преселио се с породицом такође у Зворник.
      http://www.srna.rs/novosti/670580/ubistvo-srpskog-svata-i-paljenje-srpske-zastave---trajna-opomena.htm
    • Од Логос,
      Иако не лак посао, уз добро расположење и благослов игумана Козме и братије, сви берачи међу којима су били свештеници, верници, чланови удружења Дијаспора источне Србије и бројни пријатељи манастира, у братском окружљењу и атмосфери и овога пута су помогли нашој светој обитељи. Захваљујемо свима који су својим несебичним трудом и љубављу учинили да се успешно приведе крају берба 2018. надајући се уз Божију помоћ добрим винима.










       
      Извор: Манастир Буково
×
×
  • Create New...