Jump to content
Милан Ракић

У Музеју ваздухоплоства постављена макета која је преварила НАТО

Оцени ову тему

Recommended Posts

У Музеју ваздухопловства у Сурчину, недавно је изложена рестаурирана макета авиона "миг 29" у природној величини, која је 1999. године коришћена као лажни циљ за НАТО авијацију. Од укупно шест макета, само је једна делимично "преживела" бомбардовање, тешко оштећена, али је после два месеца рада поново враћена у живот.

Аутор макете је потпуковник и пилот у пензији Ђорђе Иванов, који је са својим пријатељима макетарима направио макете и тако код НАТО стратега створио илузију о уништеним авионима.

maketa%201.jpg

"Пре три године, са Батајнице смо је превукли у музеј и скоро два месеца требало је да се рестаурира. Макета сведочи о времену када смо веровали да технолошки надмоћну силу помоћу штапа и канапа можемо да заварамо да помисли да су то прави авиони и да их гађа", објашњава Иванов за емисију "Дозволите...".

Током НАТО бомбардовања, Ратно ваздухопловство Војске Југославије изгубило је већину авиона "миг 29" и у једном тренутку остало их је само шест.

Иванов је тада био пилот Ратног ваздухопловства и дошао на идеју да се уради прво једна макета, па ако се непријатељ "прими" – још пет и тако створи илузија да су тада најбољи авиони ВЈ уништени.

"Макета је рађена тако да визуелно изгледа као прави авион. Она даје и радарски одраз јер је израђена од лима, мотори су од буради у којима смо ложили ватру, а унутар макете била је постављена радио-станица НАТАША која је имитирала комуникацију", са осмехом говори Ђорђе Иванов.

Макете су израђиване у једној фабрици намештаја која се налазила у Војводини, а у почетку је читав посао највише зависио од ентузијазма људи који су често радили и по 24 сата без одмора.

Због неповерљивости војног система, прва макета је израђена за 20 дана, а за сваку наредну требало је по пет до седам дана, јер је и војни систем схватио велики значај лажних циљева.

"Ми смо макете довлачили путем којим су и прави авиони долазили на писту. Када НАТО сними ситуацију, имали смо седам минута да померио прави авион и на приближно исто место поставимо макету коју је онда непријатељ ракетирао", објашњава нам Иванов.

Макете су постављане на траву, како у случају поготка не би била оштећена писта, а НАТО ниједном "није омануо" – погодио је све макете, али не и авионе.

Без признања

Уз Ђорђа Иванова, на изради макета радили су макетари, али је највише било столара, а нико од њих никада није добио никакво признање.

"И сада када се рестаурирала макета, нико ми није помогао, осим колега и људи из Музеја ваздухопловства. На крају крајева, то није ни битно, битно да је то ушло у историју", поносан је некада пилот, а данас сликар и иконописац.

Макета авиона "миг 29" је из Батајнице у Музеј ваздухопловства допремљена у веома лошем стању јер је била препуштена зубу времена, а највећи део макете није ни постојао.

Наравно, макета је код аутора пробудила и емоције и сећање на 1999. годину.

"Човек све негативне ствари које доживи у животу хоће да истисне из мозга, тако да и ја покушавам да истиснем све те детонације, експлозије, погибије. Најлепша ствар је да ми се 24. априла те 1999. године родио син Јован у болници "Драгиша Мишовић", дан пре него што су бомбардовали болницу", објашњава Ђорђе Иванов.

Ђорђе Иванов је цео живот провео у војсци. Завршио је прву класу Војне гимназије у Београду, Ваздухопловну војну академију у Задру, а потом је службовао у Пули, некадашњем Титограду, у Приштини је летео 13 година, а у Батајници га је затекао рат.

Отишао је у пензију 2001. године и са сетом прича о томе како су он и његови саборци заборављени.

"Ове године су ме први пут звали из Батајнице на славу пилота, што ме је пријатно изненадило, од удружења пилота добио сам захвалницу и награду. Држава се ту до сада није показала, а војска најмање, не само према мени него према свима који су учествовали у тој акцији", каже Иванов.

Ипак наглашава да је имао помоћ директора Музеја ваздухопловства, који је одобрио средства за рестаурацију, што не би могло да се деси да је држава имала нешто против те акције.

"Ја сам себи нашао мир, радим цркве, тренутно сам на Голији, осликавам иконе и уживам у томе. Ко год буде чуо и видео ову причу, ми стојимо на располагању", истиче Ђорђе Иванов.

Он је до сада имао више од 65 изложби у Америци, Паризу, Риму, Братислави. Бави се иконописањем, осликао је и десетак цркава, а свет уметности, боја и четкица донео му је преко потребан мир и срећу.

РТС

Share this post


Link to post
Share on other sites

О пилоту, сликару и иконописцу ппук Ђорђу Иванову смо писали већ на страницама нашег Форума у теми:

А има једна сјајна анегдота са почетка његове сјајне како пилотске, тако и сликарске каријере. Судионици су Ђорђе и покојни Милић од Мачве.

Наиме, једном приликом разгледајући његове слике, Милић Станковић познатији као Милић од Мачве, упитао је Иванова, одушевљен његовим сликарским умећем:

"Је ли бре, са које си ти класе?"

"Па двадесет седма-Задарска!", одговорио му је Иванов...

"Хм... Па Задар колико знам није имао академију!? Ко су ти били професори?", зачуђен је Милић...

"Па наставници летења су ми били..., инструментално ми је предавао..., гађање, ракетирање и бомбардовање..., теорију летења...", рече му Ђорђе.

"Па ти си пилот! Ти ме зајебаваш! Ко је бре ово сликао?", сад већ изнервиран Милић.

"Па ја! Главом и брадом!", одговори Ђорђе славном уметнику, са којим је касније био и пријатељ и од којег је "покупио" још неке тајне сликарског заната...

63nk9kp_TURBXy9l_Mjk2_Mm_Qy_MTk1_Yzhj_MW

За целокупан свој рад у иконописању и живописању неколико храмова СПЦ, патријарх српски Иринеј је ппук Иванову доделио пре неколико година грамату, која му је додељена прилико освештавања храма светог Луке у кругу Клинике "др Мирослав Зотовић" у Београду, коју је фрескама украсио овај пензионисани пилот ловац нашег ваздухопловства.

img_5300.jpg

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      На празник Ваведења Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин је служио свету архијерејску Литургију у манастиру Ваведењу под Овчаром.     Саслуживали су архимандрит Сава (Илић), архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, архијерејски намесник љубићки јереј Никола Вучетић, старешина храма Светог Саве у Краљеву протојереј Радоја Сандо, јеромонах Иларион из манастира Преображења, протојереј Милан Филиповић, парох ваведењски јереј Радоња Мирковић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Ђорђе Петровић.   -Пресвета Богородица коју данас прослављамо је лествица која повезује небо и земљу. Она је та која је приближила небо земљи, Она је у утроби примила Несместивога. Догађај који се збио на данашњи описује како је Богородица праћена девојкама доведена у Храм. Првосвештеник је прима за руку и уводи у Светињу над светињама –  ту где само првосвештеник улази једном годишње, и то не без крви за опроштење грехова својих и грехова народних из незнања. Богородица, иако је најзначајнија личност у историји рода људскога, она се мало помиње у Светом Писму.    Сву славу и сво славословље дала је Сину своме. Славословећи Њега Она је и себе удостојила да буде узнесена на небо и да буде постављена крај Сина свога. То је пут свих нас православних хришћана који смо сведоци Христови, који се трудимо да познамо вољу Његову, а воља Његова је да се сви људи спасу и да дођу у познање истине.    Ако не дођемо у познање истине, не можемо се спасити ма колико ми себе убеђивали да смо хришћани, да се причешћујемо, да се трудимо. Ако ум Христов не буде ум наш, и ако воља Његова не буде воља наша, ништа нисмо учинили, можемо само да будемо задовољни тиме да ће нас свет признавати да смо и ми хришћани, да љубимо Христа, некада само речима а не делима. А Господ Бог каже: „Онај који ме истински љуби, он ће држати заповести моје.“   После ломљења славског колача Преосвећени Владика је честитао славу настојатељици ваведењске свете обитељи монахињи Ангелини са сестринством.     Извор: Епархија жичка
    • Од Логос,
      У среду, 04. децембра, када наша света Црква молитвено прославља Ваведење Пресвете Богородице у храм Господњи, своју славу прославила је наша велика средњевековна светиња – манастир Каленић. Литургијским сабрањем је началствовао Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован уз саслуживање: протојереја-ставрофора Саве Арсенијевића, протојереја-ставрофора Животе Марковића, протојереја-ставрофора Милована Антонијевића, протојереја-ставрофора Мирослава Филиповића, протојереја Драгослава Цветковића и протођакона Ивана Гашића. На светој Литургији су појали гласови певачког друштва “Србски православни појци” из Београда.   Звучни запис беседе   По прочитаном Јеванђелском одељку, Преосвећени се обратио присутнима рекавши како смо се окупили у овој светој обитељи каленићкој да бисмо молитвено и литургијски уздигли своја срца пред престо Божији, где се налази Мајка Божија која је наша заступница пред Богом. “Овај празник је испуњење завета Богородичиних родитеља да ће, уколико их Господ удостоји да добију дете, то дете посветити Богу и дати га у храм Божији.    Они су то учинили да би се она тамо васпитавала, да би се након очишћења и тела и душе у њену девичанску утробу уселио нико други до сами Бог. То је речено и у служби данашњега празника: “У храм се уводи она која је у себи сместила Бога”. На овај начи Она нам је показала да је могуће и нама да сместимо Бога у себе, а да би Бог био у нама потребно је да прво очистимо своја срца, јер Бог само у чистоти пребива. Свети Григорије Палама нам говори да је Богородица лествица која нас узводи на небо.   За Јевреје јерусалимски храм је био средиште сусрета са Богом. Међутим, све се то променило када је Пресвета Богородица уведена у Светињу над Светињама јерусалимског храма. Та промена најбоље је изражена у главној химни празника Ваведење: “Пречисти Храм Спасов уводи се у Дом Спасов”. До њеног уласка у храм, храм је освећивао човека, а од тог тренутка се открива да је истински храм сами човек јер се у Њу сместио Бог.   Она је ушла у храм да би се васпитала у побожности и то је нешто чега треба увек да се сећамо. Васпитавати нашу децу је наша света дужност. Важно је чему учимо своју децу. Пример је кључна ствар. Од примера који пружамо својој деци све зависи. Ако дајемо добар пример, онда заиста можемо да се надамо добру од стране наше деце.    Ако хоћемо да нам деца буду поштена морамо и сами бити поштени. Ако хоћемо да нам деца буду испуњена љубављу, а сами смо некако склони и свађи и нељубави, шта смо онда урадили? Зар смо заборавили да оно што сејемо то и жањемо? Добро се добрим враћа.   Леп и добар пример доброте је живот Пресвете Богородице. Из чега се састојао њен живот у храму? Не у лењости, него у молитви, у читању Светог Писма. Она је чистила храм Божији. Мајка Божија није се стидела да чисти храм, да послужи другоме и тако је постала служитељка и Бога, али и народа Божијег. Она, и премда је постала Мати Цара није престала бити слушкиња, зато је и рекла анђелу: “Ево слушкиње Господње. Нека ми буде по речи твојој”. Смирење је највећа хришћанска врлина и оно ју је учинило Богородицом. Она и сада служи Цркви Христовој, Телу Христовом, а ми смо то Тело Христово.    И сада притиче вернима у помоћ, где год верни завапе Њој у помоћ. Не долази нам у помоћ незвана, него када завапимо Њој, јер ни Бог ништа не чини на силу. Она нам се не намеће већ нам се даје. Зато је призивајмо у помоћ. Коме Она милостиво подари Свој благослов ако је и грешан оправдаће се, ако је губав очистиће се, ако је пао устаће, ако је жалостан обрадоваће се. Ко може да боље обрадује дете него мајка, телесна мајка, а шта тек да кажемо за Мајку Божију? Благо ономе ко прими благослов Богородице, а сваки ће примити и сваки прима који се Њој молитвено обраћа; Она се моли Ономе кога је родила”, истакао је Епископ Јован.   На крају је Преосвећени пожелео да благослов Божији буде на свима нама, и на овој светињи каленићкој истакавши да је овај велики празник слава многих наших Цркава и манастира.     По заамвоној молитви, после Литије, Преовећени је пресекао славски колач, након чега је уследила Трпеза љубави коју је уприличило сестринство манастира, на челу са игуманијом, мати Нектаријом.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од Логос,
      На Празник Ваведења Пресвете Богородице дана 4. (21) новембра 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије предводио је свету архијерејску Литургију у светоархангелском Манастиру Трескавцу. Владици су саслуживали: архимандрит Василије (Рожић), јеромонах Данило (Иваниш) и ђакон Немања Рељић.   Звучни запис беседе   Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије је бесједио је на тему Јеванђелске приче о Марти и Марији, гдје је Марија онај праобраз Пресвете Богородице која је изабрала онај бољи дио, који се неће одузети од ње. Она је изабрала дио од Бога благословен да би исказала оно судбоносно да преко којега ће у овај свијет доћи Син Божији.     Извор: Епархија бихаћко-петровачка
    • Од Логос,
      Због изузетно великог интересовања посетилаца изложбе Осам векова уметности под окриљем Српске Православне Цркве, Музеј Српске Православне Цркве биће отворен и у суботу и недељу, 7. и 8. децембра 2019. године, од 10 до 15 часова. Улаз је слободан.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      У 24. недјељу по Духовима, 1. децембра 2019. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Светог мученика Платона и Свете мученике Романа и Варула Отрока, саборно и молитвено било је у острошкој светињи.       Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је јеромонах Никита, дугогодишњи сабрат острошке светиње, сада клирик СПЦ у Епархији буеносајреској и јужно-централноамеричкој, а саслуживали су му острошка сабраћа протосинђел Сергије, јеромонах Владимир и јерођакони Роман и Зосима, као и јереј Бранко Богојевић ластвански парох, уз молитвено учешће бројног монаштва и вјерног народа.   Након читања зачала из Светог Јеванђеља о исцјељењу крвоточиве жене и оживљавању мртве дјевојке, сабранима је бесједио о. Никита, који је између осталог казао да не постоји ништа љепше ни драгоцјеније од чисте и тврде вјере у Бога живога, који је свуда и све испуњава.     – Из вјере као и из извора проистичу сва добра дјела, јер вјера је та која чуда ствара. У данашњем Јеванђељу видимо вјеру жене која је била болесна 12 година од болести опаке, крвоточења, а такве су се жене по Мојсијевом закону називале нечистима. Та жена је потрошила сва своја имања и све своје богатство, вјерујући да ће јој помоћи. Све је било безуспјешно, јер у тим случајевима само Божија рука може да помогне. Чула је за Господа, приступила му, дотакла се Њега и чим Га се дотакла осјетила је да је престала да тече крв из ње – казао је о. Никита и објаснио како је Господ на овом примјеру ученицима показао силу и дубину вјере која спасава.   Заиста је вјера она сила која нас спасава и преображава и која нам даје сваку ревност и сваки подвиг, јер само ко има чврсту вјеру, он чини свако добро дјело , рекао је о. Никита.     – На Божију ријеч све устаје, на Божију ријеч све живи и на Божију се ријеч све одржава, јер Христос јесте Божија Ријеч. Дјевојка је устала, дата оцу, а отац је имао вјеру у Христа и ни најмање није сумњао да Он може да оживи његову кћерку. Зато смо дужни да по вјери ходимо, да по вјери живимо, јер ако вјеру изгубимо, изгубићемо и свој идентитет, и свој живот. Ако изгубимо вјеру, изгубићемо живот вјечни – казао је о. Никита.   Сабрани који посте Божићни пост, а који су се молитвом и исповијешћу припремали, међу којима је на велику радост било много дјеце, примили су Свете Тајне Тијела и Крви Господње.     Извор: Манастир Острог

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...