Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Оцени ову тему

Recommended Posts

Morao sam da svratim na kratko da podelim. Iz pisma bratu Teu (#133):

Now, I equally believe that everything that is truly good and beautiful in man and man's works, everything of a moral, inner, spiritual, sublime beauty, all derives from God...

Try to understand what the great artists, the serious masters, are ultimately saying in their finest works - God is in it. One will have expressed it in a book, another on a painting. So art is worship, or divine service, inasmuch as it places Beauty (which is the same as Goodness) in the heart of man.

 

July 1880, Borinage.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Аурор рече

Beauty (which is the same as Goodness)

Ovo me podsetilo na najvažniju pravoslavnu monašku knjigu - Philokalia.

Sad, kalos (κάλλος) na grčkom znači lepota, ali je na srpskom naziv preveden kao Dobrotoljublje, što ide u prilog tome da su i u pravoslavlju lepo i dobro jedna ista stvar.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Фрагмент из књиге " Бог и рокенрол " од оца Арсенија Јовановића 

Која је вредност и шта то значи када се за неког каже да има свој посебан, дубок и јак „унутрашњи свет“? То се обично говори за креативне, талентоване људе, за уметнике. Да ли је тај јак „унутрашњи свет“, за те људе, благослов или казна? У највећем броју случајева, гледајући на • 106 најистакнутије светске ствараоце, који су својим делима испунили музеје и странице књига из ис- торије уметности, чини се да је то ипак била само казна. То се слободно може закључити, будући да смо свесни и упознати како су се завршавали њихови животи, и исто тако какви су били током њихових уметничких каријера. Највећи сликари, многи писци и музички генији, ако не на почетку, а оно сигурно временом, били су људи поремеће- ни, узнемирени, склони најразноврснијим поро- цима и људским слабостима, усамљени, издвоје- ни од заједнице, несретни. Многи су завршили самоубиством, у тренутку очајања, или полако убијајући себе на неки начин. Таленат за човека подједнако може бити или извор радости, благо- стања, среће, унутрашње испуњености и спокојс- тва, или тешко бреме, казна и проклетство. Како је могуће и који је главни узрок тако драстичној раз- лици? У питању је само једна ствар и узрок је само један, а то је свест откуда је тај одређени дар у чо- веку! Онај уметник или научник, јер се уметност и наука у крајњој тачки спајају, коме је јасно да тај дар који поседује долази од једне више силе, која није он сам или део њега, оне силе која га је увела у овај свет и дала му живот, а затим и таленат, онај који схвати да је та сила Бог Отац, Сведржитељ, Творац свега видљивог и невидљивог, врховни Уметник, само ће тај човек имати праве користи од свог талента и, оплеменивши га тим сазнањем, 107 умножити га и довести до пуног процвата, а са- мим тим ће и цело човечанство стећи добробит од таквог ствараоца и његовог дела. С друге стране, онај човек који је у духовном мраку и слепилу богонезнања и због тога у неиз- бежној самозаљубљености, сматраће да је тај тале- нат нешто лично његово, суштински нераздвојив део његовог бића, нешто што му је дала „мајка при- рода“, услед његове „изабраности“ и различитости од остале „масе људских бића“. Такав човек ће, пре или касније, ући у стање опасне духовно–душевне заблуде и самообмане која ће га постепено одвес- ти и увести у стање крајње гордости и својеврсног самообожења што је разлог „пар екселанс“ за свр- шетак у лудилу и самоубиству. Зашто је то тако? Онај талентовани појединац који интимно верује да је другачији од осталог света, бољи и узвише- нији у сваком погледу, неминовно долази до тога да почиње ускоро да презире све оне који немају дар сличан њему, а таквих је сигурно велика већи- на човечанства. Презир, који то од самог почетка у суштини и јесте, прелази у свесну или несвес- ну мржњу, а мржња, у зависности ког је степена изражености, јесте стање супротно љубави, њено одсуство и непостојање. Човек који у себи нема љубави за цео људски род, тај престаје да буде оно за шта је назначен када га је Бог приводио у жи- вот. О самом бићу Бога и Његовим беспочетним енергијама не можемо пуно тога рећи, али једно је 108 Радован Хиршл – Јесења апокалипса 109 сигурно: Бог је љубав. Истинита љубав је несебич- на и права љубав је она која се распростире на све, не делећи на ове и оне, на мале и велике. Онај у коме нема љубави, нема ни Бога, онај у коме нема Бога неког мора бити, а то је Његов противник, антипод, владар у овом поднебесју, космократор, сатана. Он само чека и то чека нарочито оне који, по недокучивом промислу Божијем, имају више дарова од других, да их сломи путем њиховог лич- ног самољубља и самообожења. Међутим, то са- мообожење, које им сатана скривено сугерише, у суштини није „човекообожење“, већ, нажалост, и неизбежно „сатанообожење“, односно исправније је рећи „сатанообожавање“. Тада тај злодух полако, скривеније или отвореније, почиње да се указује у њиховим делима, што је најлакше уочити у ликов- ној уметности. То, наравно, уметник неће никада признати и објашњаваће једноставно „провока- цијом“ или „уметничком слободом“, тврдећи да су зло и добро релативна ствар. У источним рели- гијама, на пример, богови се отворено описују као демони и активни принципи уништавања. Они су приказивани у свој својој ругоби, наказности и суровости, са врхунском прецизношћу, мајсторс- твом и изузетним уметничким надахнућем. Човек за своја дела и умне акције мора да при- ма енергију споља, јер он, као твар, као твореви- на, ту енергију не поседује. Он ће енергију, пра- ву енергију, надахнуће, примити од Бога Творца, 110 Преп. Андреј Рубљов – Пресвета Тројица 111 док од ђавола прима ону, која је, разуме се, лаж- на, привремена, разорна, несавршена, беживотна енергија. Човек не може сам себи да преда надах- нуће, иако многима може то баш тако да изгле- да, он мора да га прими из неког центра, из неког извора који је ван њега. Највећа је трагедија када човек подлеже обмани злих сила, које га мисле- но убеђују да у ствари и нема никаквих „сила“, ни Бога ни ђавола, да су све то бесмислице и да је он једини који је сам извор свог постојања или у нај- бољем случају природа – и као такав мера свему. Овакав човек је сам себи узор, идол, бог. Куда то води? То води потпуном повлачењу Божанских енергија и благодати из људске душе и такав човек постаје пустошан, духовно изгладнео и празан, а да тога није ни свестан и почиње да уноси у себе било шта што ће га задовољити и то нажалост само при- времено. Прототип данашњег савременог уметника јесте, у блажем или тежем виду, љубитељ хемијских стимуланса, наркоман, алкохоличар, или поклоник неке скривеније страсти, међу којима су сексуални промискуитет и мутација на првом месту, а затим и све остало. За таквог човека, по трагици ствари, таленат прелази у казну, муку, проклетство и про- паст. Много је таквих данас, уосталом и ја сам био један од њих, а врло мало оних који су свесни да све што поседују, поседују захваљујући једној вишој сили од које су то добили, Господу Богу, врховном дародавцу, и да то исто тако лако могу и да изгубе. 112 Познати су случајеви и примери губитка „инспира- ције“ и престанка сликања, писања, компоновања или креације уопште, привремено или заувек. Нека би дао Бог да сви људи, а нарочито умет– ници и научници, схвате одакле им долазе идеје, моћи и порив за стварањем, а онима који прерано одоше нека прости њихову заблуду и нека и њих, милошћу Својом, уведе заједно са свима нама, када по други пут буде дошао, у нови живот, Царство Небеско, царство свих уметности, царство радо- вања у највећем дару који смо добили од Њега, у животу, у бићу, у постојању. Петак, 18. јул 2003. Како то зацељује душа, како зараста

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Рапсоди рече

Тада тај злодух полако, скривеније или отвореније, почиње да се указује у њиховим делима, што је најлакше уочити у ликов- ној уметности. То, наравно, уметник неће никада признати и објашњаваће једноставно „провока- цијом“ или „уметничком слободом“, тврдећи да су зло и добро релативна ствар.

Što je isto kao kad se tvrdi da su lepo i ružno relativna stvar.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Ronald рече

Arsenije Jovanovic covjek koji sve zna i za sve ima ispravan odgovor.

То знање му долази одозго....од дизања тегова сигурно није :)))

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Рапсоди рече

То знање му долази одозго....од дизања тегова сигурно није :)))

Vidim kako mu dolazi, ne znam sta misli mitropolit Amfilohije za njegovo " znanje":D

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 минута, Ronald рече

Arsenije Jovanovic covjek koji sve zna i za sve ima ispravan odgovor.

Да не покваримо овако лепу тему, пљуни аргумент против оца Арсе...овако ћу твоје коментаре схватити као ад хоминем  .

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 17 минута, Ronald рече

Arsenije Jovanovic covjek koji sve zna i za sve ima ispravan odgovor.

Био би он супер, само да се цео живот не представља као "човек који се у младости дружио са ликовима из ЕКВ", тј. кад би схватио колико има година, где је и колико је од тад прошло.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Рапсоди рече

И велики митрополит може да погреши....:D

Moze, ali Veliki Arsenije ne moze zar ne? Nema ovde nikakvog argumenta kad covjek tacno zna sta se desava u dusama ljudi i zastoi kako im taj dar stvaralastva predstavlja put u propast. Mislim, pogotovo da mi kazes za nesto sto niko ne zna da je ad hominem jer mu treba odgovoriti na njegove tvrdnje koje uopste nisu utemeljene u realnosti. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 25 минута, RYLAH рече

Био би он супер, само да се цео живот не представља као "човек који се у младости дружио са ликовима из ЕКВ", тј. кад би схватио колико има година, где је и колико је од тад прошло.

Увек неко нови одслуша његово предавање те зато није згорег неке ствари понављати . И то понављање наравно итекако  има своју сврху . И Јевађеља се стално  понављају на Богослужењима  и увек су нова . Какве везе имају његове године  и то што стално помиње чланове ЕКВ групе. 

Да ли је могуће да не схватате суштину његових беседа и зашто стално понавља неке ствари ???????

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Рапсоди рече

Да ли је могуће да не схватате суштину његових беседа и зашто стално понавља неке ствари ???????

Не схватамо. Објасни нам, молим те, на неком адетватном месту. Није фора да Аурорчету загађујемо тему глупостима.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...