Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

О вечности и пролазности

  1. Вечност је као права линија која се простире кроз цело замисливо време и кроз сав замишљен простор, који као, ражањ кроз животињу коју сте натакли и припремили за печење, те тако та замишљена права линија чини круг без почетка и краја свога времена. Вечност нанизује све тренутке времена и све тачке простора у један једини и цео простор, време збивања, у један континуум стављен на „длан“ човечије мисли. Простор и време су пуно име и презиме вечности, једна иста стварност посматрана с лица и наличја, реверс и аверс једног лика, и то: време као кретање, а простор као збивање. Наш живот је мали део – исечак вечности – који почиње и пре почетка нашег појављивања (рађања) на земљи и који траје и после нашег скончања (смрти) овде на земљи; нешто слично као титраји зраке сунца на истоку, пре његовог изгревања, и у сутону после његовог заласка.
  2. Вечност је као права линија која се простире кроз све време и цео простор, те на тај начин чини круг без почетка и краја. Па, ако та линија има свој почетак и крај, онда се они додирују а не искључују, онда је крај „путовања вечности“ истовремено и њен почетак и почетак њен крај, јер се у вечности ови крајеви додирују и дотичу. Вечност је, дакле, права линија без почетка и краја, јер се не може имагинацијом замислити њен крај ни почетак. Наш овоземаљски живот је исечак вечности, омеђен почетком, средином и крајем.
  3. Ружа што се више притиска и гњечи, даје ружино уље; и човек што више страда све више се из њега цеди миомир вечности. „Ружа отворена на силу, нема мириса“ (јерменска пословица); и човек ако не страда „на правди Бога“ нема у себи мирис бесмртног живота.
  4. Велике страсти ситне душу, задовољавају пролазно, поткопавају вечно.
  5. Сувише лако и незаслужено брзо напредовање у служби пре слути брзом паду и вешалима, него вечној слави и тријумфу.
  6. Ништа није пролазно што је за вечност рођено.
  7. Овоземаљски људи се труде да им време земаљског живота лако прође (у забави), а Божији дух се бори да стекне вечност у времену, то јест, да пролазно време преточе у вечност.
  8. Ниједна пропаст није потпуна, осим пропасти човекове душе; ниједно ликовање није вечно, осим спасења душе (Мк. 8, 34-35).
  9. Што више дајеш другоме од пролазних добара на земљи, то имаш више шанси да примиш вечних добара на небу.
  10. Што је човеку виша култура, утолико му је виши и праг респекта туђег мишљења, под условом да оно не задире у његове религиозне принципе и убеђења. У вечним принципима нема, и не може бити, привременог кокетирања, јер би то значило сипати воду у млеко и тиме правити помије.
  11. Душа више боли него тело, јер је бол њен безграничан као што је и душа, док је тело коначно и бол тела пролазан.
  12. Наша земаљска лепота пролази брзо као земаљски цвет, али духовна остаје заувек.
  13. Ја сам сваштар, а желим да будем светитељ. Саткан сам од свега земаљског и небеског, од воде и ватре, од гвожђа и земље. Господе, очисти ме од свега пролазног и угради у мене Твој свесавршени лик и облик (ср. Мт. 5, 48).

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Протојереј Жарко Гавриловић: Писмо једном хомосексуалцу

 

Писмо протојереја др Жарка Гавриловића, упућено господину НН, хомосексуалцу, који живи у Швајцарској, по жељи његове мајке, којој је обећао да, ако му неко докаже да је хомосексуалност грех, да ће се покајати и вратити природном начину живота

Протојереј др Жарко Гавриловић

Протојереј др Жарко Гавриловић

 

До мене су, драго Божје чедо, допрли тужни гласови од суседа Твојих родитеља који цвиле даљу и ноћу због Твога греха, за који Ти сматраш да није грех него природан живот. Још си се зажелео да Ти неко докаже да је то грех, па ћеш се одрећи таквог живота.

Риба не види воду од воде; птице не виде ваздух од ваздуха, и Ти не видиш грех од греха у коме живиш. Смрад греха смета околини коју окружује.

Велики је грех за сваког човека који је обдарен ликом и сликом Божијом, који би требало да је толико чист физички и психички, душевно и духовно, да је достојан да буде храм Духа Светог, да живи као скот и ниже од скота. Апостол Павле нас пита: „Не знате ли да сте храм Божији и да Дух Божији обитава у вама? Ако неко разара храм Божији, разориће њега Бог; јер је храм Божији свет, а то сте ви.“ (1. Кор 3, 16-17)

Ти мени не верујеш, не верујеш у ово што ти пишем. Ти мислиш да је у стварности друкчије и да Бог Твој грех не види.

Пред Богом нема ништа тајно што се неће сазнати, нити скривено што се неће открити. Ти можеш од мене да скриваш свој грех као што болесник скрива своју рану пред лекаром. Али, од Бога се не може ништа сакрити, јер је пре Њим наго и откривено, макар завијено у седам поњава и чаршава (ср. Мт. 10, 26-27). Ја се намерно позивам на Свето Писмо које је историја искуства целог рода људског, јер знам да Ти људима много не верујеш, будући да је грех помрачио Твој ум за Божије расуђивање, раслабио Твоју вољу, острвио твоје срце, па се још свога греха и не стидиш, већ га отворено износиш пред људима, чак и пред Твојим ојађеним родитељима. Пре свега, Бог није створио мушкарца за сексуални живот са мушкарцем, него мушкарца за жену, и жену за мушкарца, како то учи Библија на првој страници свога учења (1. Мој. 1,27-28). Па то „прилепљивање“ к жени није у служби голог уживања, јер је свако друго сексуално уживање [оно] које одводи човека од размножавања у таму греха, у сенку где нема Бога, где он жели да се сакрије од Бога, да ужива само за себе, већ за размножавање рода људског.

Првог човека и прву жену Бог је благословио да рађају и да се множе, да напуне земљу и да владају њоме (ср. 1. мој. 1,28), да подаре зубљу живота коју је Бог дао своме потомству – кости своје кости и крви своје крви. У том погледу животиње се исправније држе Божијег закона од нас људи, будући да се паре природно (хетеросексуално), и то, једном годишње, ради размножавања своје врсте. Бог је, стварајући жива бића, створио сваки орган њиховог тела за сврсисходну употребу: уста за говор и јело, око за вид и гледање, ухо за слух и слушање, полне органе за размножавање, јер се хетеросексуалном путем указује човеку безброј комбинација спајања гена и хромозома који, било преко укрштања или мутације, по крви несродних бића доприносе све бољем усавршавању људског рода. Само је човеку Бог заповедио да се усавршава до мере раста Бога: „Будите, дакле, ви савршени као што је савршен Отац ваш небески“ (Мт. 5,48) који пуноћу свога бића налази у Самом Себи као Троличном Бићу.

Ја знам: Ти још увек вртиш главом и не верујеш мојим речима, иако оне извиру из Светог Писма, већ верујеш својој истрошеној вољи и грехом запрљаном срцу, своме партнеру који и себе и Тебе вуче у Содому и пропаст, онако како су пропали Содомљани. Наиме, житељи Содоме „беху неваљали“ (1. Мој. 18,20) и оптерећени грехом хомосексуалности, и вика на Содому и њен грех, у време патријарха Аврама и његовог синовца Лота, била је велика, „и гријех је њихов грдан“ (1. Мој. 18,20), тако да су Содомљани тражили неке Лотове госте – мушкарце да живе са њима. Да би то спречио, Лот је Содомљанима понудио своје кћери, но они то одбију (ср. 1. Мој. 19, 4-9) и Бог је, због тог греха, спалио Содому и Гомору и све становнике њихове. По том њиховом греху они су надалеко чувени по злу, па се од тог дана тај грех по њима и зове содомија.

Бог је, на много места у Старом Завету, забранио тај стравични грех који је дошао главе Содоми и Гомори и свима становницима који су били њиме заражени. Заразом која уништава не само појединце него и читаве народе. Тако Бог заповеда: „С мушкарцем не лежи као са женом, гадно је“ (3. Мој 18,22). Бог је, такође, забранио Авраму да се он и његово потомство не скрнаве том болешћу, јер се том перверзијом и другим гресима скрнави народ у обећаној земљи због чега Бог обећава Авраму да ће те становнике одагнати испред њега (1. Мој. 18,24-25); „Јер се оскрнавила земља, и неваљалство ћу њезино походити на њој и изметнуће земља становнике своје“. Још Господ говори Авраму да ће земља изметнути и њега и његово потомство, „ако се оскрнаве“. Данас је та помама угрозила многе појединце у многим народима, јер се као и свако зло и коров множи геометријском прогресијом, чиме поткопава и угрожава многе народе, не више само појединце и, ако овако ствари крену са перверзијом, абортусом, дрогом, сексоманијом, Господ ће многе народе истребити са земље, друге народе довести на њихово место, прво муслимане, па Кинезе и Индусе, како би казнио хришћане. Нажалост та перверзија је све више присутна међу црквеним људима (духовницима) који, из необјашњивих разлога, све више напуштају Христов пут (Јн. 14,6) и иду сатанским стазама живота. То се злог шири и у нашој Цркви, иако чл. 24[1] каже: „Свештено лице које учествује у вршење противприродног блуда (хомосексуалства), казниће се лишавањем свештеничког чина:“ Ако се чинија из које се једе окужи и загади заразом, она се спаљује или разбије, јело у њој се просипа или уништава, зависно од опасности саме заразе.

Ако је крв у човековим жилама заражена болешћу, опаком по живот као што је AIDS или „сида“ која је, углавном и дошла као последица хомосексуалности и наркоманије, онда се врши трансфузија нове крви да би се заражена избацила из организма. Због тога је, као казна и опомена, дошла болест на род људски који је заблудео и застранио у страшни понор греха, па још и не увиђа да је то грех, него га правда и повлађује му. Ко год не види змију на свом путу, ујешће га и отроваће га. Ко не признаје постојање греха, грех ће га разорити и уништити, тако да неће изаћи пред лице Божије него пред лице Ђавоље. У срећнијим временима када је хришћанство имало уплив на човеков живот, овај грех се сматрао перверзијом и болешћу, а његови извршиоци или су се лечили или осуђивали.

Данас када је ово зло, због разних узрока и разлога, почело да расте као коров по људским душама, не стиде се чак ни министри у појединим владама западних земаља да јавно исповеде свој грех, као да је то нека његова врлина, попут народне: „Чега се паметан стиди, тиме се луд поноси.“ Па још, у многим земљама Запада дозвољени су хомосексуални бракови (између мушкараца и између жена), што није случај на Истоку, китајском, или индијском, или у добром делу муслиманског света, где људи знају за ред и Божији закон. Отуда, тако статистике неумољиво говоре, на Западу опада оплодна моћ мушкарца за два процента у свакој генерацији. А како и не би: што ће хомосексуалцима и лезбејкама оплодња, чак и продужење људског рода, кад они желе голо уживање – анални коитус или хомосексуално трљање, што води у вечну пропаст, како онога који то ради тако, добрим делом, и народа из кога потиче, како се у њему губи и трује, како за привремени, тако и за вечни живот. Не каза ли свети апостол Павле да хомосексуалци, односно мужеложници, како их Свето Писмо назива, „неће наследити Царства Божијег“ (1. Кор. 6,9), јер се хомосексуалци и лезбејке налазе у сатанској бригади блудника, прељубника, оцеубица, матероубица, лажљиваца и кривоклетника (1. Тим. 1, 9-10). О томе да је грех који Те је спопао страшна болест која те води у пропаст сведоче сви свети оци цркве, канони који су они прописивали за лечење ових болести; сведочи света тајна исповести, сведочи целокупно биће Цркве којој припадаш, из које си поникао, у којој си крштен.

То третирају као перверзију све медицинске књиге, које су до скора објављиване, осим ових данашњих које су писали помрачени умови који правдају и апологизирају сваки грех, па и овај грозоморни који од човека прави скота и биће горе од скота. Јер, како рекосмо, ни скот неће да ради то што данас ради модерни човек, углавном на Западу. Знам да ми нећеш одобрити што Ти пишем. Знам да ћеш наћи много изговора да себе браниш и мене нападаш. Знам да ће многе дружине, топла братија и сервилне лезбејке, гракнути на мене, јер су ови кланови данас најјачи и највише повезани у свету, као и кланови наркомафије, педофила, безбожника, да би до темеља срушили хришћански морал и учење. Многи ће гракнути на мене. Многи ће се позвати на људска права. Но, заиста људско право је засновано на Божанском праву из којег извире, у коме се темељи, а не обратно. Људско право није да се перверзно, изопачено живи, ради тако да претварамо земљу у „разбојничку пећину“ (ср. Јн. 2,16), углавном због себичног живота коме је циљ голо уживање и ништа више, боље, боголикије.

Драго дете Божије! Није Бог створио човека да се каљужа у блату греха као свиња у стварном блату, већ га је створио да буде литург – Богослужитељ и Боготражитељ, да себе чисти од свега приземног и трошног, да се уподобљује Анђелима и Богу самоме, Васкрслом и Распетом Богочовеку, који греха не учини, нити се превара нађе у устима његовим (ср. Ис. 53,9) – ово је права слобода. Права слобода је у Богу, у моћи грешити, али не грешити. Слобода је Божији дар који ни Бог неће да наруши човеку. Апостол учи: „Све ми је слободно, али ми све није на корист.“ Слобода се може употребљавати и злоупотребљавати. Ако човекова слобода служи да се чине безбожна дела, то је злоупотреба слободе. Ти и сам знаш да постоји слобода од и слобода за. „Овде је Дух Господњи, овде је слобода“ (2. Кор. 3,17). Да би био слободан за Бога, мораш бити слободан од греха и обратно, да би био слободан за грех, мораш се ослободити од Бога, од Његових заповести, од своје савести која је глас Божији у човеку.

Слободан је човек да користи кухињски нож у кухињи, али он може „слободно“ користити кухињски нож и на улици да некога њиме распори, убије. Слободна је жена да води љубав, али није слободна, како данас већина од њих чине, да усмрти плод те своје љубави у својој утроби. Казаћеш ми да је Твоје право да живиш како хоћеш. Јесте, Бог ти је дао слободу да чиниш шта хоћеш, али не докле хоћеш. И мајка може убити плод у утроби својој и казати да је то њено право, али Бог, Свето Писмо и Света Божија Црква и њени закони говоре другачије. Нико нема право да уништава свој, ни туђи живот. Онан је осуђен само зато што је просипао своје семе по земљи (по њему је овај грех и назван онанија). Кад је Онан осуђен за овај грех, шта је остало за Твој грех који штети свима, а теби само „користи“ за чулно уживање. Размисли какву корист од Тебе имају Твоји родитељи, када убијаш своје потомство у себи, твој народ и твоја црква. Сви су у тебе уложили део свога живота, пре свега твоји родитељи.

Да су и они живели тако слободно и разуздано као Ти, Тебе не би ни било у животу, па ни Твога греха. Али они су живели за Тебе као што би и ти требало да живиш за своје потомство, да пренесеш своју љубав на своју децу онако како је Бог одредио; да подајеш војнике отаџбини, вернике Цркви, грађане држави, а не да се завучеш само у своју љуштуру, да ријеш и копаш само за себе, да трошиш перверзно свој живот, уместо да храниш своју породицу љубављу. И сваки онај који злоупотребљава коришћење животних органа супротно Божијем плану и одређењу, греши и према себи и према другима – својим суседима. Анус није створен за то што ти мислиш, већ да буде пробавни тракт. Постоји други орган – постељица живота – у коме се чува вечита ватра живота која је дубоко запретена у нама пошто је претходно створена и дарована од стране свевидећег и свемогућег Бога. И уместо да и Ти палиш и зажижеш зубљу живота другог бића које би било Теби и Твојима на радост, Твоме изранављеном и убијеном народу на опоравак, Ти просипаш своје семе по неплодној њиви која служи за фекалије, а не за колевку живота. Уместо да обрадујеш своје родитеље својом жртвеном љубављу и благодатном женидбом, Ти се каљужаш у мочвари живота као прасац у блату. Онако како си радовао своје родитеље својим примером и учењем, постигавши високо образовање, дужност Ти је да их сада усрећиш и обрадујеш „виђењем синова и кћери“, како су свети патријарси обрадовали свој – израиљски народ. Размисли, пре него што ме осудиш за ово писање и пре него што бациш писмо које Ти, у оскудици слободног времена, пишем; откуда ова болест и који је њен узрок, па покушај да се излечиш. Да ли је то наследни, хормонални, психогени, искуствени поремећај у раном детињству, аверзија према једном родитељу, обично супротног пола, полиморфна несексуалност, антисексуални пуританизам, који жену сматра нечистом, недодирљивом и „нескрнављивом“ или те је неко, родитељ или ближи сродник, довео у раном детињству у екстремне непријатности у сексуалном, макар и мисленом завођењу; или је, можда, страх од неуспеха пред бићем супротног пола створио код Тебе аверзију према жени и симпатије према истородном полу?

Могуће је и да несрећно детињство, ако је било без родитељске љубави, буде узрок Твога греха. Размисли, о свему овом па ће, за прво време, и то бити почетак Твога преокрета на боље, моралније и пут ка светом живљењу. Јер, Теби, за прво време, довољно је да змију на путу свог живота видиш и лоцираш њену опасност, да би избегао да те она смртно уједе и отрује отровом перверзије. А после Ти предстоји страшна и мучна борба са самим собом коју ћеш, ако се будеш искрено и са сузама покајао, постио, исповедио и причестио, уз Божију помоћ сигурно завршити тријумфом и победом страшног греха у Теби који пустоши Твој живот, оптерећује Те осећањем кривице, онемогућује рађање Твог потомства и продужетак Твога живота у њима, спречава радост Твојих родитеља и познаника, условљава жалост Цркве и тугу народа, радује Ђавола а растужује Бога. Нека Ти драги Бог, Својим Благословом, подари снагу Духа и тела да ишчупаш змију отровницу из свога срца – чак и примисли на тај грех каљужања, који Те је сколио и опхрвао.

Желим Ти свако добро од Господа,
Твој духовни родитељ ако ме као таквог прихваташ
Др Жарко Гавриловић, протојереј

(Хришћанска мисао, Београд, год. VI, бр. 9-12, 1998)

______________________________________________

[1] Кривична правила Српске православне цркве (КП), Београд, 1961, стр. 10.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Хвалите Господа

Протојереј др Жарко Гавриловић (1933-2016)

Протојереј др Жарко Гавриловић (1933-2016)

Цареви земаљски и бољари бише, владаше и помреше, а Цар небески остаје увек да влада. Цареви земаљски и кнезови људски понекад владају силом и безакоњем, а Цар небески увек влада љубављу, правдом и добротом. Стога, нека се веселе и радују људи и народи што имају Бога за Цара васељене, јер је пуна правде Десница Његова.

Певајте Господу песму нову, песму љубави и радости а не песму страха и очаја!

Посматрајте свет и све у свету, отворите очи своје и погледајте мудрост Божију, видите дела Његова и величајте свето име Његово.

Све што се јавља јутром и вечером, пролећем и јесени, све што постиже сврху своју долази од Господа. Сунце дању буди, а тама ноћу успављује живот; дан показује лице Божије широм пространог света, а ноћ обасипа миром и милошћу све у свету. Бог венчава време за простор, ствари придружује бићима и све снабдева својим потрепштинама; Он се оденуо светом као бисером са кога се пресијавају обриси бића Његовог; Он је повезао живо и мртво, удружио позитивно и негативно, здружио мушко и женско, све Собом држи у једној јединственој целини и хармонији, свему је дао глас да Га слави и велича.

Хвалите Господа сви становници света, хвалите Га господари и слуге, младићи и старци, момци и девојке, све што се миче и дише нека хвали име Господње, гласи свуда чудеса Његова!

Једни се хвале иметком а други поретком, а ми именом Божијим.

Једни се величају именом а други пореклом, а ми се величамо именом Господњим.

Једни се поносе знањем а други звањем, а наш понос лежи у Господу нашем.

Ко је силан и моћан? – Господ мој и Бог мој.

Ко је премудар и савршен?  – Господ мој и Бог мој.

Ко љуби пријатеље и непријатеље, даје дажд светима и грешнима, обасјава Сунцем праведне и неправедне?  – Господ мој и Бог мој.

Несрећна је човек који слави идола уместо Створитеља. Тужан је она који хвали свет и добра његова а куди Створитеља света и осмислитеља. Болан је човек који метанише пред киповима, савија кичму своју пред људима, а пред Богом је горд и усправан.

Ко даје свету славу или људима, а не Богу и имену Његовом, умањује своју славу а не увећава је. Бог је наш понос, наша слава и моћ. Бог нам је гаранција истине пред њеним суочењем са лажју, осмислитељ правде када нас неправда снађе, уздах доброте злом притиснуте, сигурно тле на које наш дух може пристићи.

srpski-psalmi-velika
Ви који верујете у Господа, који се надате милости Његовој величајте име Његово с краја на крај света: свети Боже!

Ви који радите добро, живите у правди, који служите и Богу и ближњима својим, хвалите Господа без страха и стида: свети моћни!

Ви који сте болесни надајте се у Бога, који даје здравље и снагу, који дарива свако добро људима, хвалите Господа докле сте год живи и онда када се нађете на самртничкој постељи вапите: свети Бесмртни! јер Господ дарује вечни живот.

Ви који сте у храмовима и изван њих, у кућама и на улицама, на њивама и у фабрикама, у школама и на факултетима величајте Господа, јед од Њега долази мудрост и знање, моћ и снага, здравље и спокојство.

Хвалите Господа праведни и грешни, добри и зли, хвалите Га сложно и весело, јер Он опрашта грехе и лечи болести, помаже добре и свима даје правду живота.

Радујте се у Господу праведници, јер је Он правда ваша!

Веселите се у Богу мученици, јер је Он радост ваша!

Славите га сви сужњи и потлачени, кличите Му сви притешњени од људи и нељуди, величајте Га сви који сте одбачени и презрени, јер је Он достојанство ваше и право богатство ваше.

О, Боже велики! О, Боже свемоћни! Теби ћу певати и само Тебе величати у све дане живота мога: у беди и у слави, у несрећи и у срећи, на развалинама и раскопинама живота мога, управо исто као и у младости мојој. Песмом Теби ја осветљавам пут у ноћи, разведравам небо када се наоблачи, уздижем себе изнад овоземаљског мравињака и кртичњака.

Ја знам да Теби нису потребне моје хвале и славопоји. Ти си без њих исто што и са њима: свемоћни Господ Бог Саваот. Али је мени и моме животу потребно да Тебе величам.

Та, зар славуј може заносније певати својој славујки него ја Теби певам, Господе! Та, зар везир може усрдније молити свога султана него што ја Тебе молим, Господе! Или, зар цвеће може лепше мирисати Сунцу небеском које га греје, него што ја духовно миришем у Твоме присуству, Господе!

Хваљен и слављен буди вавек, Господе и Боже наш, како бисмо и ми учествовали у Твојој слави и величини!

Из књиге протојереја др Жарка Гавриловића „Српски псалми“ (Београд, 1980)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Средином месеца августа из штампе је изашао нови јулско-августовски 368. број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Тема овог броја саображена је са петом заповешћу Господњом, а она гласи: „Поштуј оца и матер својуˮ. Поред тематских ауторских текстова и катихетског садржаја, овај број посебно употпуњују два разговора.       На првим страницама налази се разговор са презвитером Станком Лакетићем, професором Богословије Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима, који је насловљен:  „Васпитати некога за живот у Цркви, значи помоћи му да заволи Христа!“ У оквиру тематског дела у прилици сте да се надахнете и поучите изузетним разговором са дипломираним мастер теологом Миланом Ивковић, а овај разговор је насловљен: „Истинско поштовање подстиче на љубав и дивљење„.   Нови јулско-августовски 368. број Православног мисионара, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве представљен је у црквеним медијима, и то: у програму радијаСветигоре (Митрополија црногорско-приморска), радија Беседе (Епархија бачка) и радијаИсточник (Епархија ваљевска). Представљајући садржај новог броја, чија је централна тема ПОШТУЈ ОЦА И МАТЕР СВОЈУ, катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора Православног мисионара задужен за односе са медијима, своје представљање новог броја утемељио је на петој заповести Божијој о поштовању родитеља. Представљање употпуњују и одабрани делови из ауторских текстова сталних аутора који су писали на тему броја и својим надахнутим текстовима приближили велику тајну, поуку и значај поштовања оца и матере. У погледу овог броја посебно истичемо разговор са презвитером Станком Лакетићем, професором Богословије Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима, који је читаоцима упутио мноштво пастирских поука важних за хришћански живот. Представљајући нови 368. број, члан уређивачког одбора задужен за односе са медијима, исказао је велику радост јер је у тематском делу овог броја објављен разговор са дипломираним мастер теологом Миланом Ивковић, сарадницом Православног мисионара која је дуги низ година својим текстовима и искуством обогаћивала, како странице нашег званичног мисионарског часописа, тако и наше верно читалаштво. Нашим читаоцима и свим људима до којих дође овај број Православног мисионара, препуштамо читање и усвајање душекорисних поука, полажући наду на Господа да ће и овај јулско-августовски 368. број, бити од великог мисионарског значаја, поручио је катихета Бранислав Илић приликом представљања новог броја званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе.   Звучни записи представљања новог броја у црквеним медијима       Представљање на таласима радија "Беседа":   Представљање на таласима радија "Светигора":       Реч уредника: ПОШТОВАЊЕ РОДИТЕЉÂ И ОДГОВОРНОСТ РОДИТЕЉСТВА     Својевремено нам је један од сарадника Православног мисионара посведочио како му је сусрет са Старцем Тадејем Витовничким потпуно променио живот. Тих бурних деведесетих година прошлог века, када се много штошта ломило – како у друштву, тако и у људима – он је, притиснут великим животним проблемима, отишао пут манастира Витовнице. Однекуд је чуо за благодатног старца, игумана поменутог манастира, и решио је да га пронађе и да покуша да од њега потражи одговор за своју тешку ситуацију. Када је дошао у манастир, сусрео је о. Тадеја и почео да му прича о својим проблемима. У једном тренутку, блажени Старац је прекинуо његово излагање и рекао: Иди и помири се са својим оцем! Човек је остао затечен, с обзиром да о свом оцу (са којим у то време заиста није био у добрим односима) претходно Старцу ништа није говорио. Епилог приче: пошто се убрзо помирио са својим родитељем, неких месец дана касније проблеми у животу тог интелектуалца почели су се решавати готово сами од себе. Од тада је постао верно чадо Старца Тадеја, кога је као духовног оца убудуће поштовао ништа мање него оне који су га телесно родили. (извод из уредничког уводника)    САДРЖАЈ     Реч уредника: Поштовање родитељâ и одговорност родитељства   Реч пастира: Разговор са презвитером Станком Лакетићем, професором Богословије Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима „Васпитати некога за живот у Цркви, значи помоћи му да заволи Христа!“   Реч пастира: Богословски преображај међуљудских односа   Историја хришћанства: Победа хришћанства – Свети цар Константин Велики и Милански едикт   Материк: Света мученица Параскева   Сећања: Крвава бајка у Долима пивским   У дијалогу са атеизмом: Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом (V)     ТЕМА БРОЈА:   Катихета Владимир Пекић: Од поштовања ка љубави   Драган Поповић: Родитељи као слика Божија на земљи   Небојша Ћосовић (превод са руског): О правилном односу према сродницима   Катихета Бранислав Илић: Разговор са дипломираним теологом Миланом Ивковић „Истинско поштовање подстиче на љубав и дивљење“   Др Ђорђе Вуковић: Свети краљ Милутин о својим родитељима   Кристина Давидовић: О породичним вредностима   Вишедетне хришћанске породице: Николићи из Мељака   Православни свет: Сабор православне омладине на Светој Гори Грабарки   Из пера читалаца Православног мисионара: Необично познанство   Земља живих: У потрази за Смислом уместо за узбуђењем     Сведочанства: Благослов Старца Тадеја     Извор: Православни мисионар
    • Од Александар Милојков,
      Данас сам купио четврто том Патрологије нашег владике Атанасија Јевтића. Том је послевећен латинским Оцима и писцима. Оно што ме је одмах заинтригирало је део о Светом Августину. Потпуно сам разочаран начином на који је владика писао о овом Светом Оцу - свега пет страна!? Надао сам се да владика Атанасије има петљу да изађе из те, од ХХ века, преовлађујуће егзгетске парадигме (тзв. де Рењонова парадигма) кроз коју се говори о Августиновој тријадологији, али нажалост није. Оно што ми је посебно запало за око је та чувена, назвао бих је мантра, по којој Августин не разликује богословску и икономијску Тројицу, како су то чинили источни, кападокијски Оци. Аман! То је тешки анахронизам! Разликовање вечних односа Тројице (богословља) и њиховог односа према свету (икономија) бива актуелно најраније од деветог века, када крећу филиоквистички спорови. Кападокијски Оци о томе не говоре! Ја сам у својој дисертацији детаљно, до последњег изговореног слова, истражио шта један Свети Григорије Богослов подразумева под разликовањем богословља и икономије и све то упоредио са ставовима Светог Августина. Све то сам јасно документовао изворним текстовима и то ћу са вама сада поделити.
      Заиста, нашој савременој теологији потребно је темељно преиспитивање неких уврежених ставова који се некритички усвајају као неспорни, а који као такви не стоје.
    • Од dttars02,
      Помаже Бог браћо и сестре!
      Да ли је неко од вас полагао или познајете неког ко је скоро полагао испит Упоредно богословље код проф. Биговића? Интересује ме како професор пита и каква су питања?
      Захвањујем!
    • Од Иван Недић,
      Људи, помозите, молим Вас, Руси ме питају која је ово књига. Неко им је фотографисао само садржај, не и наслов...

    • Од Логос,
      Божанствена Литургија је путовање до сусрета и сједињења човека са Богом. Тај циљ се већ остварио. Доспели смо до краја тога путовања. Видели смо Светлост истинску. Видели смо преображење Господње на литургијској гори Таворској. Причестили смо се Његовим светим Телом и Његовом пречистом Крвљу. И док се једва усуђујемо да прошапућемо преузвишеном Посетиоцу, Господе, добро нам је овде бити (Мт. 17,4), Мајка Црква нас подсећа да крај литургијског путовања треба да буде полазна тачка нашег духовног путовања: У миру изиђимо. Треба да сиђемо са горе Преображења, како бисмо се вратили у свет и ходили путем сведочења сопственим животом. То путовање је сведочење вернога о Путу и Животу – то јест Христу – који борави у нама. Циклис емисија "Светотајинско богословље" које смо посветили тумачењу Свете Евахристије, окончали смо објашњењем завршног благослова којим се отпушта евхаристијско сабрање. 
      Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић
       

       
      СВЕ ЕМИСИЈЕ "СВЕТОТАЈИНСКО БОГОСЛОВЉЕ" МОЖЕТЕ ДА ПОСЛУШАТЕ ОВДЕ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...