Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Бранко Авдагић

Позитивна дискриминација жена

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 16 часа, Lady Godiva рече

@Војвода7, ти мислиш да би жене требало да ћуте?

Не мислим да требају да буду у положају муслиманки, Боже сачувај. Али, када су и питању чисто црквене теме, нарочито оне осетљиве попут решавања разних црквених размирица, раскола и сл., да се сходно препоруци светог апостола Павла не требају мешати због своје Богом дане осећајности, темперамента, заљубљивости, гледања много чега кроз призму естетике... Иначе се као ревносни хришћанин залажем за ПОЗИТИВНУ ДИСКРИМИНАЦИЈУ ЖЕНА - да жене не требају радити исти број година за пензију попут мушкараца (то се у Хрватској нпр. изједначава због одлуке уставног суда), да се им осигурају лакша и безбеднија радна места - нпр. жене које раде у полицији да не буду на улици на минусу, а и шта ће уопште жене у војсци и полицији, то су мушка занимања. Скандалозно је колико је случајева силовања у амричкој војсци: https://www.in4s.net/samo-u-jednoj-godini-vise-od-20-000-slucajeva-silovanja-u-vojsci-sad/ Такође је и превише жена међу наставничким кадром. Док је некада било више учитеља него учитељица деца су се природно боље повргавала ауторитетима у друштву, била више дисциплинована... Да раде као наставнице ми је ок, али да учитељи дугорочно боље утичу на децу од учитељица, то је сигурно. Такође мислим да је боље да жена има мање међу судијским кадом због због своје Богом дане осећајности, темперамента, заљубљивости, гледања много чега кроз призму естетике...

Ево нпр. "Драгана Милошевић" глобални модератор у једној осетљивој црквеној теми где је потребна помирљивост и дипломатичност као је што случај тзв. Епархије у егзилу, кад сам озбиљно започео тему шта је написала: "Нећу да се свађам". Значи - једва се суздржава да не плане на тако осетљиву тему, сасвим у складу са мојим размишљањима!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Владислав Ђорђевић: ЗАЛАЖЕМ СЕ ЗА ДИСКРИМИНАЦИЈУ

Уредник 24. јануара 2017. 5


Реч дискриминација је страног порекла и стога се налази у „Великом речнику страних речи и израза” (Прометеј, Нови Сад, 2006). У њему стоји да та реч има два значења. Споменимо најпре друго, секундарно, јер је оно познатије. По том другом значењу, присутном често у правној терминологији, реч дискриминација значи „поступак којим се унапред ограничавају права грађанина или народа”.

Данас већина њуди – поготово правника – сматра да сви људи треба да буду равноправни и да међу њима не сме да постоји дискриминација. Делим то мишљење.

Али та секундарна дефиниција није оно што реч дискриминација у својој основи значи. У свом примарном значењу дискриминација значи „неједнако поступање, неравноправност у третирању ствари, појединаца и група”.

vladislav-djordjevic.gif?zoom=1.25&resizОвакво дефинисање је разумљиво, јер се заснива на чињеници да реч дискриминација потиче од латинског глагола discriminare, који значи разликовати две ствари, правити разлику. Такво значење се задржало у неким језицима. На пример, у енглеском језику глагол to discern значи разликовати две ствари, схватати разлику. Исто значење има и француски глагол dicerner и италијански discernere. Сви они вуку корен од латинског discriminare. А није увек бесмислено ни штетно схватати разлику међу стварима, појединцима или групама. То је, штавише, често нужно. Ствари, појединци или групе могу се разликовати – и разликују се – па није увек бесмислено и неразумно правити међу њима „дискриминацију”.

  1. Равноправност жена и мушкараца

differences-between-men-and-women.jpg?reУставом ФНРЈ од 31. јанура 1946. мушкарци и жене су правно изједначени. Отада је њихова равноправност неупитна правна догма. И важећи Устав то потврђује: „Држава јемчи равноправност жена и мушкараца” (Члан 15). Тако и треба да буде.

Али полови се природно разликују. Пол је – латинском терминологијом речено – дискриминанта (discriminans): oбележје или скуп обележја по којима се два појма битно разликују међу собом”, како такође стоји у „Великом речнику страних речи и израза”.

Мушкарци и жене припадају истој људској врсти и треба их исто правно третирати. Али они нису биолошки исти, па је разумљиво да међу њима постоје разлике у ставовима и понашању. Када либерални феминизам инсистира на правној равноправности жена и мушкараца, онда је то морално и праведно, али када садашњи феминизам – такозвани родни феминизам – инсистира не само не „правној равноправности”, него и на „стварној”, тј. на прављењу „родне” уравниловке, онда то подразумева занемаривање полних разлика. Полови треба да су равнопавни, али не могу бити исти. Не сме се у име „равноправности” вршити неприродна нивелација полова.

  1. Равноправност „брачне и ванбрачне заједнице”

Не само да је „равноправност” жена и мушкараца уставно-правна догма, него су „равноправним” постале и брачне и ванбрачне везе. И та се „равноправност” нашла у Уставу: „Ванбрачна заједница се изједначава са браком, у складу са законом” (Члан 62). Та се „равноправност” одразила и на лингвистичком плану. Некада се сматрало да особе у „ванбрачној заједници” живе у „блуду”. Данас реч „блуд” скоро нико не користи, а неки ни не знају шта она значи. Некада се „ванбрачна заједница” називала и конкубинат. Ни та се реч више не користи, па многи не знају ни шта значи. Ни реч „кохабитација” се не користи, иако нема негативне конотације. Општа је тенденција да се ванбрачним везама дају лепа имена. Стога се у праву говори о „ванбрачним заједницама”, а у свакодневном говору и о „заједничком живљењу”. Тако се путем права и језичких узуса „блуд” и „конкубинат” претворио у „заједничко живљење”, „ванбрачну заједницу”, „неформалан брак”. Будући да су „ванбрачна заједница” и „брак” данас морално и правно изједначени, чему онда уопште склапати брак?! За склапање брака има сва мање моралних и правних разлога. Стога ће број бракова и даље опадати.

  1. Равноправност „ванбрачно рођене” и „брачно рођене” деце

„Равноправним” су постала и деца рођена у браку и она изван брака. Некада се за децу рођену изван брака говорило да су „копилад”. Будући да су она данас морално и правно изједначена са децом рођеном у браку, та се реч не користи. Сматра се увредљивом, па се не користи. Деца нису крива ако су рођена из ванбрачних веза. Сву децу треба једнако третирати. Али „дискриминанта” – „брак” и „ванбрачна заједница” – ипак има смисла. Прављење те разлике, не само да није на штету деце, него је заправо у њиховом интересу.

Наиме, деца рођена у браку имају тенденцију да одрастају са оба родитеља, што је обично добро за њих. Деца која одрастају само с једним родитељем неретко имају проблема у процесу социјализације. Склонија су антисоцијалном понашању.

Укидање дискриминације између деце „ванбрачно рођене” и „рођене у браку” мотивисано је срећом деце, али она је довела до тога да се данас свако четврто дете роди у „ванбрачној вези”. У већини случајева таква деца одрастају у „једнородитељским породицама”, што није добро по њих. Брак постоји због много разлога, а понајвише због среће деце.

  1. Равнопраност „трудница” и „нетрудница”

bebine-nozice.jpg?resize=300%2C160Деградацији брака доприноси и тренд давања „права трудницама”. Либералне партије одавно се залажу за њихова „права”. Данас њихову „равноправност” не захтевају само либералне партије, него и све друге. Чак и конзервативне странке – попут Српског покрета Двери – гласно захтевају њихова „права”. Све странке се утркују у осуди „дискриминације трудница” и све им обећавају већа „права”.

Али то је највећим делом демагогија, мотивисана жељом да се освоји што више гласова и добију посланички мандати. И што се странке више утркују у обећавању „права” трудницама, њих је све мање. Тај парадокс се може лако објаснити: оно што трудницама пре свега треба је осећај емотивне и материјалне сигурности, а најлогичније је да њу пружи дететов отац. Али сада политичари и политиканти државу намећу као дететовог заштитника. Али ако ће држава да се брине за дете, чему онда жени уопште дететов отац?! Осим давања сперме, његова улога постаје излишна. Иза бриге за права трудница, крије се заправо брига државе да очеве учини непотребним.

Али ту свим апсурдима није крај. Све странке инсистирају да се труднице на тржишту рада третирају и плаћају као да нису у „другом стању”. Али те „антидискриминационе мере” заправо трудним женама не помажу. Труднице нису – нити могу бити – у једнаком физичком и емоционалном положају као и жене нетруднице, а још мање као мушкарци. Оне не могу – нити би требало – да раде све што и жене у „првом стању” и мушкарци. Побркали смо лончиће.

Борећи се против „дискриминације” изгубили смо смисао за реалност. Грлато захтевање да се особе на трудничком боловању плаћају као да раде такође води до економског апсурда. Савим је логично да особе које не раде буду различито третиране од оних које раде. Једино то има економског и моралног смисла.

Укупан ефект „антидискриминационе политике” јесте само гори положај жена. Оне су том политиком постале неконкурентне на тржишту рада, тј. теже се запошљавају. Егалитаријанци не само да женама не чине добро, него им заправо штете. Природно је и нормално разликовати жену која је у „другом стању” од оне која то није. Елементарни осећај за реалност то налаже.

Ефекат апсурдне „антидискриминационе политике” није повећање наталитета, нити заштита жена, него заправо повећање незапослености жена, економска неефикасност и све већи број ванбрачно рођене деце. Слепа борба за „равноправност” нас је довела до тога да не разликујемо бабе и жабе. Заштита жена се претворила у своју супротност.

  1. Равноправност деце и одраслих

batinice.gif?zoom=1.25&resize=300%2C160Тренду уништавања брака придружили су се и бранитељи „дечијих права”. Међу педагозима већ пола века доминирају разне „антипедагогије”. Основна идеја свих тих „антипедагогија”, „постпедагогија” или „црних педагогија” јесте та да децу не треба васпитавати, него препустити им да се сама васпитавају. Не треба родитељи да их васпитају, него заправо она треба да васпитавају родитеље. Али, ако ће деца да васпитавају родитеље, чему онда уопште родитељ?! Заступање „дечијих права” има тенденцију да одвраћа људе од помисли да једног дана буду родитељи. Машина „друштвеног инжењеринга” ради да људи имају све мање мотива да склапају бракове и имају децу. Владајуће идеологије су антинупцијалне (антибрачне) и антинаталитетне (антиродитељске). Све се ради на томе да људи у целибату буде што више. Подаци тај тренд и потврђују.

  1. Равноправност хомосексуалаца и хетеросексуалаца

Будући да су данас равноправни жена и мушкарац, ванбрачне и брачне заједнице, ванбрачно и брачно рођени, труднице и нетруднице, деца и одрасли, удате жене и девојке, ожењени мушкарци и младићи, зашто онда не учинити равноправним хомосексуалаце и хетеросексуалце?! Зашто не легализовати хомосексуалне бракове?! Зашто таквим паровима не дати право да подижу своју децу?!

gf.jpg?resize=300%2C160А зашто не изједначити секс са крвним сродником са сексом са особом која нам није род?! Зашто дискриминисати инцест?! Зашто не изједначити секс детета и одрасле особе са сексом између две одрасле особе?! Зашто дискриминисати педофилију?! Зашто не изједначити секс између животиња и човека са сексом између људи?! Зашто дискриминисати зоофилију?! Зашто не изједначити сва сексуална понашања, па легализовати некрофилију. Бркамо лончиће. Заборављамо да постоје природне дискриминанте међу стварима и појавама.

  1. Проблеми са идеологијама „равноправности”

Идеологије „равноправности” су срачунате највише зато да се обесмисли моногамни хетеросексуални брак. Главни удар тих идеологија усмерен је ка мушкарцу. Све егалитаријанске идеологије смерају да униште „патријархат”, тј. мушкарца као главу породице. Није ни чудо што су данас многи мушкарци очајни, јер им брак и очинство све више измичу.

„Антидискриминационе политике” доведене су до апсурда. Неприродне су и бесмислене. Јасно је да се жене природно разликују од мушкараца, труднице од нетрудница, деца од одраслих, хетеросексуалци од хомосексуалаца, животиње од људи, коитус са женом од ноћног езгибиционизма по парковима. Не може се све стављати у исти кош.

Јасно је да се жене и мушкарци биолошки разликују, па је потребно водити рачуна о специфичним потребама и једног и другог пола. Садашња политика „родне равноправности” је насиље над природом.

Јасно је да се ванбрачне везе и брачне разликују. Јер брак је на првом месту и измишљен зато да се две особе супротних полова јавно обавежу на љубав и подизање деце, а то је у њиховом и дететовом најбољем интересу. Брак и постоји да би се деци обезбедили оптимални услови за развитак. Савремене антибрачне идеологије су антицивилизацијске – доприносе деструкцији човечанства.

Јасно је и то да труднице не могу да раде све послове као и жене које нису у „благословеном стању”, а још мање као мушкарци. „Антидискриминациона политика” не само да трудницама не помаже, него им заправо одмаже. Чини их нечим што нису, нити могу бити, нити треба да буду.

Јасно је и то да деца немају знања и искуства попут одраслих. Деца су дуго немоћна. и зависе од одраслих. А највише интереса да деца одрастају у срећи имају управо њихови биолошки родитељи. Стога не треба поткопавати њихов ауторитет разним „антипедагогијама”.

Јасно је и то да хомосексуалност не води ка родитељству, а да ка томе води хетеросексуалност. Стога „равноправност” хомосексуалаца и хетеросексуалаца на пољу брака и подизања деце није социјално препоручљива.

  1. Закључак

0aa75c5ac3c39be7d916dedaae68ba00.jpg?zoom=1.25&resize=245%2C206&ssl=1Главне идеолошке силе садашњости раде у суштини против права и ауторитета одраслог мушкарца. То се правда борбом против „патријархата”. Али управо је он – одрасли мушкарац – створио цивилизацију и учинио људски род моћним на Земљи. Стога ја сматрам да одрасли мушкарци треба да имају права и ауторитет који одговара њиховом напору да се друштво и породице развијају и напредују.

Али мушкарац је данас стављен на стуб срама. Свакодневно се воде кампање против њега. Сваки нови „антидискриминациони закон” надодаје му нове дужности, али не и права. Заборавља се да је мушкарац стуб породице и друштва. Он највише ради за добробит свих (деце, жена, стараца). Нашом „антидискриминационом политиком” ми га рушимо. Стога се ја залажем за политику уважавања права мушкараца: за давање мушкарцима оног угледа и положаја у друштву и породици који заслужују. Та „позитивна дискриминација” не би ишла на штету било кога. Заправо, донела би добро свима. Без цењеног и поштованог мушкарца нема ни јаке државе, ни јаке породице.

http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2017/01/24/vladislav-djordjevic-zalazem-se-za-diskriminaciju/

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Зашто ЛГБТ лобистКИЊЕ раде истраживања насиља над женама и децом? Штампај Е-пошта
 

zasto-lgbt-lobistkinje-nasilje-650x371.jМноги су приметили да се женске организације попут „Аутономног женског центра“ (који је недавно спровео наштеловано „истраживање“ о насиљу у мушко-женским односима, линк ОВДЕ), као и  „Инцест траума центра“(познатог по безочном покушају да нашој деци у нашим школама наметну ЊИХОВО сексуално образовање по ЊИХОВОЈ мери, као и по наштелованом „истраживању“ сексуалног насиља над децом) највише баве темом насиља над женама и над децом.

И то насиља углавном од стране мушкараца.

Оно што многима није јасно је – ЗАШТО? Шта им је ЦИЉ?

Познато је да већина активисткиња у тим организацијама себе сматра лезбејкама.

ЗАШТО њих толико занимају хетеросексуални емотивни односи у којима оне не учествују и за које нису лично заинтересоване?

Знате ли колики је степен насиља у њиховим лезбејским односима?

Како то да се оне не баве статистичким истраживањима на ту тему, већ се само баве тим „грозним патријархалним и насилним“ мушко-женским релацијама?

Активисткиња Аутономног женског центра у овој репортажи користи термин «патријархално» да би означила насилан ментални (културолошки) склоп у хетереосексуалним односима према женама од стране мушкараца у Србији (линк ОВДЕ).

Дакле, зашто играју на ту карту «насиља мушкараца над женама и децом» и зашто се уопште баве тиме?

Ево зашто:

Зато што само на карту теме насиља над женама и децом могу да добију ширу пажњу хетеросексуалне и традиционалне јавности тј.  шири друштвени консензус.

На други начин то не могу добити, а то им је први и неопходан корак за промовисање своје ЛГБТ агенде.

Ево на који начин оне то раде:

Сваки човек ће се сложити да друштво треба да изнађе начина за смањење насиља над слабијима и сваки иоле нормалан човек ће се згрозити када чује вест о некој суровости и грубости према женама и нејачима.

То се зове «друштвени консензус», слагање, заједничка платформа или заједнички став о некој појави. У овом случају о појави насиља према слабијима.

ЛГБТ лобисти функционишу према следећим корацима:

1.најпре дефинишу тему око које могу да добију шире друштвено слагање, друштвени консензус и самим тим и пажњу медија (у овом случају су одабрале тему насиља над женама, а у другом и над женама и над децом, а у трећем само насиље и то сексуално над децом)

2.затим спроводе тзв. «акционо истраживање» – истраживање које има за циљ да истовремено проучава неку тему и да у ходу осмишљава стратегије (и програме) које ће послужити као одговор на дати препознати и утврђени друштвени проблем

Зато у поменутом истраживању активисткиња Аутономног женског центра истовремено са резултатима истраживања говори и о програмима и акцијама, кампањама које се спроводе са нашим средњошколцима а под њиховим патронатом.

То истраживање оне «штелују» тако да постигну жељени ефекат у широј јавности.

Штеловање се врши на следећи начин:

– приликом дефинисања индикатора истраживања, оне индикаторе насиља дефинишу тако да под насиље подвуку све што им може пасти на памет а што ће се са одређеном учесталошћу наћи у тој циљној групи коју изучавају.

 приликом формулисања питања за анкете тако да је унутар питања већ садржан имплицитан став о томе шта све представља насиље

 приликом самог спровођења анкете са испитаником – спроводе тако да од испитаника извуку и издвоје само оне делове њихових одговора (не интересује их шири контекст који баца сасвим другачије светло) који их води ка жељеном циљу.

 резултати се приказују што уопштеније (све се то скупно назива нпр. «сексуално насиље» па су тако Инцест –траумашице једном приликом изјавиле како истраживање показује како у овом тренутку свако четврто дете у одељењу трпи неки вид сексуалног насиља) а поједини звучни детаљи се издвајају да би се код јавности изазвао жељени емоционално одговор – згражавање, гађење, страх (па кажу активисткиње Аутономног женског центра «Сваки четврти младић верује да један шамар није насиље»… итд.)

 тумачење резултата и предлог решења – то смо већ видели на примеру секс-пакета.

3.покрећу низ активности за промену свести (кампању, стратегију, едукативне програме, цивилне акције):

 Кампању против нечега или за нешто ( усмерену наводно на «освешћивање» да постоји тај неки проблем, нпр. Кампања „Могу да Нећу – Љубав није насиље“ у организацији Аутономног женског центра)

– доношење стратегије о одлучној борби са тим проблемом (нпр. «Национална стратегија за смањење сексуалног насиља над женама и децом» – чији је иницијатор Инцест траума центар, линк ОВДЕ)

 креирањем одговарајућих едукативних програма (попут секс-пакета Инцест траума центра)

цивилне акције (нпр. да су се средњошколке у једној школи избориле да имају кључеве од ВЦ-а да би се осетиле заштићеније од напада мушкараца)

Који је то тренутак када те ЛГБТ идеолошкиње крећу да ОТВОРЕНО протурују своју агенду?

Ево који:

Последњи корак, уколико им ово већинско традиционално друштво «прогута» без хлеба претдходне кораке је главни корак – ПРОШИРЕЊЕ теме насиља и на прихватање а потом и промовисање ЛГБТ агенде.

У једном тренутку ће нам ове наше «усрећитељке и спаситељке хетеросексуалних жена од насилних мушкараца» свима рећи као да је то једна ОБЈЕКТИВНА ИСТИНА – аксиом:

«Видите овако: у корену насиља налази се НЕТОЛЕРАНЦИЈА РАЗЛИЧИТОСТИ међу људима. Зато што људи нису толерантни, зато што не прихватају друге који се од њих разликују (по полу и по годинама , као у горњим случајевима) , зато су рецимо мушкарци насилни према женама и према деци.

Стога ми морамо сви заједно, цело друштво, сви без разлике,  да РАДИМО заједнички на томе да се код СВИХ  промени свест тако да почнемо да схватамо да су СВЕ РАЗЛИЧИТОСТИ ЈЕДНАКО ВРЕДНЕ и да их МОРАМО не само ТОЛЕРИСАТИ већ И ПРИХВАТАТИ без остатка, уколико заиста желимо да смањимо насиље мушкараца над женама и над децом на које су наша истраживања показала а ви се згрозили.

А то даље значи да треба да прихватамо да се људи «разликују» и по сексуалној оријентацији и по родном идентитету и да су то све различитости које су сасвим у реду и које ми , цело друштво ( већински хетеросексуално) МОРАМО ПРИХВАТИТИ, јер ако се то не прихвати , онда ће се из тог истог корена нетолеранције наставити «грозно патријархално» насиље над женама и над децом, а то НИКО ОД ВАС НЕ ЖЕЛИ.

Је л` тако?»

И тако ће традиционално друштво, климајући главом и слажући се у вези са једном темом (да је недопустиво вршити насиље над женама и децом) нехотице наставити да клима главом и на став «треба да прихватимо да је нормално па чак и пожељно подучавати и подстицати децу да буду Лезбејке-Гејеви-Бисексуалци-Трансџендери» (јер не желимо да се насиље над женама и децом настави)

Лепо су то осмислили (и осмислиле) мајстори обмане и разврата. Нема шта.

Само што нису рачунале на једну ствар – постоје жене (као и мушкарци) које мисле својом главом и које знају да «нису све различитости исто вредне» , јер Бог није створио нити замислио да дете има две маме или две тате (или маму која се осећа као трансродна, тату који је бисексуалан и татиног дечка) и које такође знају да се корен насиља не налази у неприхватању некаквих различитости већ у многоструким узроцима којима се заиста треба озбиљно бавити – далеко од утицаја ЛГБТ идеолошких кобаца.

 

Породични људи Србије

Извор: "Православни родитељ"

Share this post


Link to post
Share on other sites

vladislav-djordjevic.jpg

Владислав Ђорђевић: Србија - светски шампион у феминизму

среда, 27 децембар 2017

Заступам тезу да је Србија европски и светски шампион у феминизму. Теза добија потврде са свих страна.

У среду 6. децембра 2017. на ТВ Хепи (TV Happy) др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије (ИЕС), изјавио је: „Србија је водећа данас у Европи по броју бракоразводних парница у којима се аутоматски женама додељује [дете]. У преко 80 посто случајева аутоматски се старатељство додељује женама.”

По боју додељене деце мајкама Србија је европски и светски шампион у феминизму.

По броју оптужених и санкционисаних мушкараца за „насиље у породици”, Србија је такође европски и светски шампион у феминизму. Наравно, у већини случајева оптужбе су лажне.

По броју абортуса – а њих је око 20.000 годишње – Србије је такође европски и светски шампион у феминизму.

По броју развода, Србија је такође европски и светски шампион у феминизму.

По броју самаца, Србија је такође европски и светски шампион у феминизму.

По стопи рађања, тј нерађања деце, Србија је такође европски и светски шампион у феминизму.

По малом „доходовном јазу”, Србија је на другом месту у Европи, одмах иза Румуније. Дакле, Србија је по малом „доходовном јазу” на високом другом месту у Европи.

По броју „посланица” у Скупштини, Србија је у врху у Европи и свету. Oд 250 посланика у Скупшини жена је сада 91, тј. 36 посто.

По броју министарки у Влади, Србија је у врху у Европи и свету. Жене министарке чине 25 посто свих министара у Влади.

По броју и утицају радикалнофеминистичких организација, Србија је такође европски и светски шампион у феминизму. Радикалнофеминистичку агенду заступа сама потпредседница Владе Зорана Михајловић, уједно и председница радикалнофеминистичког „Координационог тела за родну равноправност”. Радикалнофеминистичку агедну форсира и Марија Обрадовић, председница Женске парламентарне мреже. Радикалнофеминистичку политику подржава Маја Гојковић, председница Скупшине Србије. Наравно, Бранкица Јанковић, повереница за „заштиту равноправности”, такође је радикална феминисткиња. На челу државе су радикалне феминисткиње. Радикални феминизам је постао политика свих државних институција. Победила је радикалнофеминистичка политика „родног главнотоковања” (gender mainstreaming).

По броју жена у државним институцијама, Србија је изнад европског и светског просека. По томе смо водећи.

По броју жена запослених у судовима, Србија је такође европски и светски шампион у феминизму. Врховни касациони суд је 30. маја 2016. имао 37 чланова, од тога 21 жену и 16 мушкараца. Бивши председник Србије Томислав Николић 17. децембра 2016. именово је 5 судија Уставног суда, од тога 4 жене и 1 мушкарца. У врху судства годинама доминирају жене. Тако је 2009. председница Уставног суда била једна жена (Боса Ненадић), председница Врховног касационог суда такође жена (Ната Месаровић), министарка правде у Влади такође жена (Снежана Маловић), а председница Друштва судија Србије такође жена (Драгана Бољевић). Данашња председница правде је Нела Кубуровић, радикална феминисткиња. У целини узев, у тужилаштвима и судовима ради дупло више жена него мушкараца, а већина њих су радикалне феминисткиње.

По броју жена запослених у здравственим установама и центрима за социјални рад, Србија је такође европски и светски шампион у феминизму. У тим установама ради четири пута више жена него мушкараца. Можда радикалних феминисткиња нема много у здравственим установама, али су зато то скоро све у центрима за социјални рад.

По броју запослених жена у просвети, Србија је такође европски и светски шампион у феминизму. У предшколским установама у Србији ради 96 посто жена и 4 посто мушкараца. У основношколским установама у Србији ради 88 посто жена и 12 посто мушкараца. У средњошколским установама у Србији ради 65 посто жена и 35 посто мушкараца. На вишим школама и факултетима ради 53 посто мушкараца и 47 посто жена. У целини узев, у школском систему Србије преко 67 посто запослених су жене. Многе од њих су радикалне феминисткиње.

По броју запослених жена у војсци, Србија је такође европски и светски шампион. У Војсци Републике Србије запослено је 32 посто жена. Многе неће рећи за себе да су радикалне феминисткиње, али ће се тако понашати.

Обична је предрасуда да је Србија врло патријархално друштво. Заправо, Србија спада у ред најнепатријархалнијих држава на свету.

Многим женама је тешко и ја саосећам с њима. Али то није зато што је Србија врло патријархална држава, него управо зато што је европски и светски лидер у феминизму!

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

пре 53 минута, Бранко Авдагић рече

Не мислим да требају да буду у положају муслиманки, Боже сачувај.

Ти не мислиш и то је евиденто. :)

Позитивна дискриминација је и даље дискриминација. Мени није потребно да ико спушта критеријуме и попушта ми због мог пола, година или било чега другог. У свом послу сам боља од свих колега мушког пола. 

Не желим даље да разговарам с тобом. Не зато што сам преемотивна девојка, него зато што тролујеш на један врло досадан и заморан начин. 

Праштај и помјани.. Поуу :mahmah:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не знам какав посао радиш, али замисли жену која ради физички посао - куварица, чистачица, продавачица, собарица итд. која треба да ради до 65 или 67 године. Грехота је гледати мушкарца од 60 и кусур година где се мучи на послу а камоли жену!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Бранко Авдагић рече

Иначе се као ревносни хришћанин залажем за ПОЗИТИВНУ ДИСКРИМИНАЦИЈУ ЖЕНА - да жене не требају радити исти број година за пензију попут мушкараца

Из твојих уста у Божије уши....

пре 1 сат, Бранко Авдагић рече

Такође је и превише жена међу наставничким кадром. Док је некада било више учитеља него учитељица деца су се природно боље повргавала ауторитетима у друштву, била више дисциплинована... Да раде као наставнице ми је ок, али да учитељи дугорочно боље утичу на децу од учитељица, то је сигурно. Такође мислим да је боље да жена има мање међу судијским кадом због због своје Богом дане осећајности, темперамента, заљубљивости, гледања много чега кроз призму естетике...

Ти се очигледно залажеш за  " спартанско васпитање "  Значи жене домаћице и мајке  евент.љубавнице :ani_biggrin: због заљубљивости .  

пре 1 сат, Бранко Авдагић рече

Ево нпр. "Драгана Милошевић" глобални модератор у једној осетљивој црквеној теми где је потребна помирљивост и дипломатичност као је што случај тзв. Епархије у егзилу, кад сам озбиљно започео тему шта је написала: "Нећу да се свађам". Значи - једва се суздржава да не плане на тако осетљиву тему, сасвим у складу са мојим размишљањима!

Ма она то из ревности према чистој вери, по угледу на Св.Николу,  који лупи Арију шамар тако слатко... :ani_biggrin:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Бранко Авдагић рече

Али та секундарна дефиниција није оно што реч дискриминација у својој основи значи. У свом примарном значењу дискриминација значи „неједнако поступање, неравноправност у третирању ствари, појединаца и група”.

vladislav-djordjevic.gif?zoom=1.25&resizОвакво дефинисање је разумљиво, јер се заснива на чињеници да реч дискриминација потиче од латинског глагола discriminare, који значи разликовати две ствари, правити разлику. Такво значење се задржало у неким језицима. На пример, у енглеском језику глагол to discern значи разликовати две ствари, схватати разлику. Исто значење има и француски глагол dicerner и италијански discernere. Сви они вуку корен од латинског discriminare. А није увек бесмислено ни штетно схватати разлику међу стварима, појединцима или групама. То је, штавише, често нужно. Ствари, појединци или групе могу се разликовати – и разликују се – па није увек бесмислено и неразумно правити међу њима „дискриминацију”.

  1. Равноправност жена и мушкараца

:dobro:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Дискриминација не може да буде позитивна.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, Рапсоди рече

Ти се очигледно залажеш за  " спартанско васпитање "  Значи жене домаћице и мајке  евент.љубавнице :ani_biggrin: због заљубљивости . 

Да, баш тако је било у Спарти.. :smeh1:

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Бранко Авдагић 

Реци ко је остао под Крстом и ко је први објавио Васкрсење?

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Требало би измислити закон о изричитој забрани  мушкарцимА да се баве пословима медицинских сестара...стварно пара уши   " медицински брат ", чак мислим да је погрешно их тако називати, већ ако се баве тим занимањем...треба их  искључиво  звати медицинским сестрама :)))

Share this post


Link to post
Share on other sites

Јес, медицински брат се унервозио кад ме видео; пробушио ми вене. То се зове дискриминација!

При том је и пешко.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Жена у Православној Цркви не може бити свештеница зато што јој је дато да буде свештеница у породици. Она је та која на детету оставља неизбрисив траг и печат. Према томе, она мора да прихвати дете да би дете прихватило њу. За то је потребна жртва. Не може се постати личност мајке без спремности на жртву.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Логос,
      Вером и сама Сара доби силу да ствара потомство и преко времена своје старости зато што је сматрала верним Онога који јој је обећао. Зато се родише од једнога, и то готово мртвога, по мноштву као звезде небеске и као неизбројиви песак на морској обали.     Овај одељак се наставља темом божанских обећања која баштине праоци вере и Израиља – пре свега обећањем многог потомства. Значај тог обећања разумљив је у светлости древних семитских веровања која нису имaла јасно разумевање загробног живота и васкрсења. Загробни живот био je магловито представљен учењем о шеолу, месту сенки које је давало мало места вери у лично постојање. Остављање потомства је схватано као једини поуздани начин да човек обезбеди егзистенцију која неће бити прекинута смртним часом.   Савезно божанско обећање, стога, за Авраама било је од превасходног значаја (Пост 12,2-3), и управо то је додатно отежавало деценије ишчекивања испуњења обећања, све до доба када је био готово мртав (Јевр 11,12 упр Пост 18,11-12, Рим 14:19), односно када се више није могао надати наследнику. Исказом се наглашава стваралачка власт Бога, што је појачано неуспехом покушаја да Авраам, у складу са обичајима тог доба, добије наследника. Обећани син могао је бити једино божански дар. У односу на божанско обећање и (не)веровање у његово испуњење, формиран је највећи део живота Авраама, његове љубљене супруге Саре и многих других чији су животи били повезани са њима (Пост 15,1-6; 17,15-22; 18,9-15).   Кључни моменат и најнепосреднија позадина овог одељка Химне вере је догађај из Пост 18,1-16. Велики део описа посвећен је Сари. Она је готово кључна личност одељка, због чега је аутор Посланице уводи у свој низ старозаветних великана вере као прву жену чија је вера истакнута и похваљена (Јевр 11,11).   Овај податак, међутим, може да збуни. Старозаветни предложак, који описује тројицу путника који посећују логор праоца Авраама подигнут крај светишта под мамријским храстом, од почетне сцене бедуинског гостољубља прераста у теофанију. Она има свој врхунац у речима једног од посетиоца који најављује да ће се наредне године Аврааму родити син (Пост 18,10). Овим речима, Авраам и Сара су позвани да не гледају своја искуства и тренутну слабост, већ да се уздају у Божије обећање да ће имати сина.   Сара се чувши те речи најсмејала указавши на биолошку немогућност остваривања пророштва (Пост 18,12). Писац Посланице, стога, изнова оригинално реинтерпретира старозаветно предање. Он у осмеху Саре препознаје не толико неверу колико сукоб рационалног и природног поимања постојања, са жарком чежњом да се обећање које је добила испуни. Сара се, том чежњом, присајединила супругу те и она сама вером доби силу да ствара потомство (Јевр 11,11). Оригиналном реинтерпретацијом Старога Завета, Посланица се одваја од остатка јудео-хришћанског предања које рођење Исаака повезује са Авраамом (Дап 7,8b; 1Клим 10,7a; TgNeExod 12:42). Писац Химне вере указује на његову супругу, која се у то време ближила десетој деценији живота. Употребљена формулација сугерише да су природне функције праотачког пара биле обновљене вером, а зачеће сина је постављено у шири контекст испуњења обећања о бескрајном потомству (Пост 12,2; 15,5; 22,17).   Узрок ове неочекиване способности је активна вера којом је Онај који је обећао препознат као веран (Јевр 11,11б). Наведеном реченицом у центар приказа је смештен извештај о крајњој одговорности Бога. Референца о вери праотачког пара постаје изјава о Богу који је веран својим обећањима. Глагол обећати користи се четири пута у Послaници и увек се повезује са Богом (6,13; 10,23; 11,11; 12,27). Тиме се наглашава да је Бог веран и испуњава оно што је рекао да ће учинити. То је, по природи, вероисповедни исказ.   Наредни стих речима зато се родише од једнога уводи каузалност и наглашава поузданост Божијег обећања јер супроставља Авраама као једног и бескрајно мноштва његових потомака који су као по мноштву као звезде небеске и као неизбројиви песак на морској обали (Јевр 11,12). Ова формулација није диктиран навод старозаветног места већ комбинација различитих одељака Торе које је писац Посл наводио по сећању (Пост 15,5; 22,17; Изл 32,13; Пнз 1,10; 10,22; 28,62). Повезане изјаве из Јевр 11,11-12, тематски припадају тумачењу које је представљено у Јевр 6,13-15. Оба одељка се усредсређују на Бога као на даваоца обећања, и идентификују садржај обећања као многобројно потомство.   Значајно је да шири контекст обећања и испуњења има месијански смисао истакнут наглашавањем да ће у том потомству (тачније потомку) бити благословени сви народи на земљи. Најава рођења Исака постаје најава рођења свих оних великана библијске историје као што су Самсон, пророк Самуил и Јован Крститељ. Они су били жељно очекивана деца родитеља који су већ почели да губе наду да ће бити благословени потомством. Били су сведоци божанске животодавне моћи и праслике Христа као оног потомка Авраамовог у којем је ово савезно пророштво Божије испуњено у потпуности. У осмеху неверице Саре, садржан је плачни вапај Ане, мајке Самуилове који се претворио у осмех вере код мајке Претече Господњег када се сусрела са Дјевом Маријом која је божанским благовољењем постала родитељка Сина Божијег. Тако блажени Августин говори да случај немоћи Саре да роди... символизује природу рода људскога која се грехом искварила. Људска природа је за последицу имала то да је била осуђена тако да нема могућности да заслужи будуће блаженство. Због тога приличи да Исаак, као дете обећања, предизображава децу благодати и грађане слободног града (државе тј. Цркве).   Тријадолошка теофанија у Мамрији постаје предзнак тријадолошке теофаније на Јордану (Лк 3,21-23) и заједно са њом објављује тројичног Бога чије је читаво дело, заправо дело стварања, давања и одржавања свеколиког живота. Дело Бога као Животодавца који се принео и непрестано приноси за живот света. Одговор вере се приказује као радосно и благодарствено прихватање богомданог живота, и то не као индивидуалне реалности већ као поштовања сваког људског живота, без обзира на веру, расу и нацију, па и животодавни однос према целокупној твари. То је евхаристијски императив који може и треба да буде основа сваког друштвеног деловања на расном, националном, конфесионалном и еколошком нивоу. То је позив да се вером осмехнемо животу.     Иако би требало да представља чин љубави и поштовања, Сарино давање Агаре за наложницу Аврааму имало је негативне последице, јер је изродило суревњивост између ње као нероткиње и слушкиње која је носила дете њеног супруга. Суревњивост се развила у отворени сукоб и коначно потпуни раздор којим је постављен основ миленијумског сукоба израиљских и арапских племена. Ова племена су делила истог претка, али до данас нису успела да поделе његово наслеђе. Може се рећи да је и савремни блискоисточни сукоб започео свађом Саре и Агаре у Авраамовим шаторима.   Авраам и Сара су дуго чекали рођење обећаног потомка губећи наду у рођење биолошког наследника па је Авраам одлучио да усини верног слугу Елеазара из Дамаска, учинивши га наследником имовине и култа. Сара је, са друге стране, такође у складу са тадашњим обичајима, одлучила да свом мужу обезбеди наложницу са којом ће добити наследника. Тако се родио Исмаил Агарјанин, родозачетник бројних арапских племена, али не и изабраног народа Божијег – Израиља.   Текст који описује теофанију под мамријским храстом говори о три човека, односно о три ангела у антропоморфном облику (Пост 18,1-3) који путују ка Содоми и Гомори да би над њима извршили божански суд (Пост 19,1.4; уп. 19,12). У Содому, међутим, стижу два ангела, док је један од путника остао са Аврамом објавивши му шта ће се десити. Авраам, стога, посредује за становнике Содоме (Пост 18,19-33; уп. 19,13-14). Значајно је да објаву Аврааму не даје ангео већ Господ и да Авраам посредује ставши пред Господом. Тајновитост библијског извештаја је рано изнедрила различите интерпретације. Древна јеврејска тумачења су путнике препознавала као ангеле Рафаила, Михаила и Гаврила. Филон је, насупрот томе, сматрао да се Аврааму јавио Бог са две материјализоване божанске енергије, Умом и Логосом. Овај део јудео-јелинског предања постао је темељ доцнијој хришћанској интерпретацији која је у овом одељку препознала тројичну теофанију, као што сведоче бројне православне иконографске представе Св. Тројице које користе овај старозаветни мотив.     Извор: Инфо служба СПЦ
    • Од Anika,
      Желим коментаре, посебно од мушког рода, а слободно нека се укључе и чланице. Шта подразумевате под  појмом"жена блудница" и када употребљавате тај термин. Скоро смо нешто дискутовали у ужем кругу и испало је да су жене криве шта год да се деси, да је увек она крива, она је изазвала, она је скренула пажњу на себе, он јадан, шта ће, мушко к'о мушко упецао се, није до њега, то је до биологије... А с друге стране сви воле да виде лепу девојку/жену. Није ли то лицемерно?
      Како то изгледа жена која није блудница? Докле сме да иде дужина сукња, изрез, шминка? Озбиљно вас питам, желим неке ствари себи да разјасним. 
    • Од Логос,
      Доносимо текст катихете Бранислава Илића о рођењу највећег између рођених од жена, Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег. Текст смо преузели са званичне интернет презентације Српске Православне Цркве.

      Долазак Светог славног пророка, претече и крститеља Господњег Јована најављивали су пророк Исаија и пророк Малахија, а када се време његовог рођења приближило Свети Архангел Гаврил најављује првосвештенику Захарији рођење Јованово, да ће Јованова мисија бити велика и благословена и од Бога и од људи. Његова проповед претходила је доласку Господњем, а Свети Јован је последњи пророк Старог Завета и први Апостол и евангелист Новог Завета. На шест месеци пре оваплоћења логоса Божјег, Господа нашег Исуса Христа, рођен је највећи између рођених од жене, свети славни Пророк, Претеча и Крститељ Господњи Јован. Рођен је пре Спаситеља како би припремио пут за долазак Богочовека у овај свет.  Све је у животу Јовановом било једно велико чудо, почев од промисла Божјег да он буде рођен од бездетних и светих родитеља Захарије и Јелисавете, па све до његове мученичке кончине, све је у његовом животу било свештено и благословено. Пре рођења Христовог од Дјеве Марије, стара Јелисавета роди Претечу Христовог, да би људи, видевши надприродно рођење од бездетне Јелисавете, поверовали рођењу које се имало догодити од преблагословене дјеве Марије. Претечино рођење по речима преподобног оца Јустина ћелијског јесте рођење највећег човека, Човека – али више Пророка, више Ангела, више Монаха, више Апостола, више Еванђелиста. Светим Јованом се завршава Стари Завет и њиме почиње Нови Завет. Он је васцелим својим бићем послужио тајни спасења крстивши Господа у реци Јордану. У богослужбеном животу наше свете цркве у само три случаја прослављамо све догађаје из живота: У празницима Господа нашег Исуса Христа, Пресвете Богомајке, као и у част Светог Јована.   Рођење Јованово је детаљно описао Свети евангелист који је међу еванђелистима био и поуздани историчар. Име Јован значи благодат и милост. Празник је установљен у четвртом веку након одређења дана празновања Рождества Христова. Сведочанства из четрвтог века имамо у виду богате химнографије, али и у беседама Светог Јована Златоуста у овај празнични дан. Јован је одрастао у јудејској пустињи у којој је живео до своје тридесете године. Проповед Јовановог покајања имало је за циљ да припреми пут Господњи и поравна стазе његове. Због силине његове проповеди многи су мислили да је он обећани Месија. Послужио је тајни спасења погружавајући Господа у Јордан и бивајући послушан у свему вољи Божијој. Спаситељ на више места говори о Светом Јовану као највећем међу рођеним од женама. Први еванђелист јер је први благовестио радосну вест приближавања царства небеског, први апостол јер је указао на Господа, значајан пророк јер је руком дотакао Господа кога је проповедао. Свети Јован је земљаски анђео и небески човек, који је својим светим животом и послушности показао да свако од нас иако телесан, може да буде изнад свог тела, да својим врлинама и богоугодним животом буде изнад свог тела. (Детаљније о празнику рођења Светог Јована послушате у разговору са аутором овог текста, који је реализован у оквиру јутарњег програма Радија Беседа 4. јула ове године).   Из синаксара празника рођења Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Госпдњег   Када је Незалазно Сунце Правде – Христос Спаситељ наш хтео да засија свету, и већ био савио небеса и сишао у чистију од неба девичанску утробу, требало је да се најпре роди од нероткиње Његова звезда даница – свети Јован Претеча, да би ишао испред Господа као предвесник, проповедајући и говорећи: Иде за мном јачи од мене (Мк. 1, 7). Стога, када се светој Јелисавети наврши време да роди, она роди сина у старости својој, од оматореле утробе, као што у старо време Сара роди Исака. Тако, једно чудо претходи другоме чуду: пре но што Дјева роди Христа, стара Јелисавета роди Претечу Христовог, да би људи, видевши надприродно рођење од старице, поверовали надприродном рођењу које је имало бити од безбрачне девице, и рекли себи: „свемогућа сила Божја, која раздреши неплодност старице, у стању је да и чедну Дјеву учини Мајком“. – Зато чудесном рођењу Христовом претходи чудесно рођење Претече. То би тако зато, да се једним чудом свет припреми за примање другог чуда: да људи, угледавши старицу матер, лакше приме увекдевујућу Матер; да људи, поставши сведоци необичног рођења од престареле Јелисавете, припреме себе за вест о чудноватом рођењу Христа од Дјеве. Јер и у једној и у другој матери чин рођења превазилажаше законе природе, пошто је тако хтео Бог, коме се као Творцу повињава свака природа…   Преглед празникâ и Свети Јован у богослужењу наше Свете Цркве   У току једне богослужбене године постоји шест празника посвећених Светом Јовану: 1. Зачеће Светог Јована (6. октобра); 2. Сабор Светог Јована (20. јануара); 3. Прво и друго обретење главе Светог Јована (9. марта); 4. Треће обретење главе Светог Јована (7. јуна); 5. Рођење Светог Јована (7. јула); 6.Усековање часне главе Светог Јована Крститеља (11. септембра).   У седмичном богослужбеном кругу сваки уторак посвећен је Светом Јовану, а поред тога приликом помињања на отпусту Свети Јован помиње се одмах након Пресвете Богомајке. На литургији се помиње у ходатајственој молитви, док се прва честица на проскомидији вади у његову част. У древним литургијским типовима можемо уочити учесталије помињање Светог Јована у богослужењима, ево и једног примера из Литургије Светог Апостола Јакова брата Господњег: „Поменимо Пресвету, Пречисту, Преславну, Благословену, Владичицу нашу Богородицу и увек Дјеву Марију, Светог Јована, Славног Пророка, Претечу и Крститеља Господњег, божанске и свехвалне апостоле, славне пророке и победоносне мученике, и све свете и праведне, да бисмо њиховим молитвама и заузимањем сви били помилованиˮ (завршна прозба велике јектеније).   Химнографија у част Светог Јована   У животу наше Свете Цркве после Пресвете Богородице највеће поштовање исказано је Светом часном и славном Јовану Пророку, Претечи и Крститељу Господњем. Јованова  проповед претходила је доласку Господњем у свет, он је удостојен да своју десницу положи на Спаситељеву главу приликом крштења у токовима Јорданским, а на крају након своје мученичке кончине бива проповедник Еванђеља онима који су аду. Химнографија га назива и првим Претечом, првим Пророком, првим Мучеником, првим Евангелистом, првим Апостолом и првим монахом, земаљским Ангелом и небеским човеком.  О величини Светог Јована најбоље нам казују празници посвећени њему. Поред Господа и Пресвете Богородице, Света Црква само Светог Јована прославља више пута у току године и тако указује на духовну величину његове личности и незамењиви удео у искупитељском делу Господа Исуса Христа.   Пророче и Претечо доласка Христовог, не умемо те достојно похвалити, ми који те љубављу поштујемо, јер неплодна тобом рађа и очева немост се ослобађа, славним и часним твојим рођењем: И оваплоћење Сина Божијега се свету проповеда. (тропар Рођења Светог Јована)   Раније неплодна, данас Христовог Претечу рађа, и то је испуњење сваког пророчанства, које су пророци проповедали. На Њега (Христа) си на Јордану руку положио, јавивши се као Пророк Божијег Логоса (Речи), проповедник, уједно и Претеча. (кондак Рођења Светог Јована)   Заамвона молитва на Сабор Светог Јована Крститеља   Ангела у телу и највећег међу рођенима од женâ, Јована, Ти си, Владико Господе, изаслао пред лицем Оваплоћенога Јединороднога Сина Твога; преко чудесног рођења његовог показао си га подражаваоцем силаска Сина Твога са неба на земљу, а тиме што је по смрти својој био проповедник умрлима показао си га подражаваоцем силаска Сина Твога у ад; Удостојио си га сведочења Сина Твога да је он „и више од пророкаˮ, а уз то си га удостојио и мученичког венца; Ти сâм, Господе, обасјај и нас сјајем живота његовог, а светлошћу проповеди његове води нас путем заповести Твојих и све нас уведи у небеско царство Твоје, милосрђем Христа Твојега, са којим си благословен, заједно са пресветим и добрим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.   катихета Бранислав Илић   ПОВЕЗАНА ВЕСТ:    
    • Од Логос,
      Доносимо текст катихете Бранислава Илића о рођењу највећег између рођених од жена, Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег. Текст смо преузели са званичне интернет презентације Српске Православне Цркве.

      Долазак Светог славног пророка, претече и крститеља Господњег Јована најављивали су пророк Исаија и пророк Малахија, а када се време његовог рођења приближило Свети Архангел Гаврил најављује првосвештенику Захарији рођење Јованово, да ће Јованова мисија бити велика и благословена и од Бога и од људи. Његова проповед претходила је доласку Господњем, а Свети Јован је последњи пророк Старог Завета и први Апостол и евангелист Новог Завета. На шест месеци пре оваплоћења логоса Божјег, Господа нашег Исуса Христа, рођен је највећи између рођених од жене, свети славни Пророк, Претеча и Крститељ Господњи Јован. Рођен је пре Спаситеља како би припремио пут за долазак Богочовека у овај свет.  Све је у животу Јовановом било једно велико чудо, почев од промисла Божјег да он буде рођен од бездетних и светих родитеља Захарије и Јелисавете, па све до његове мученичке кончине, све је у његовом животу било свештено и благословено. Пре рођења Христовог од Дјеве Марије, стара Јелисавета роди Претечу Христовог, да би људи, видевши надприродно рођење од бездетне Јелисавете, поверовали рођењу које се имало догодити од преблагословене дјеве Марије. Претечино рођење по речима преподобног оца Јустина ћелијског јесте рођење највећег човека, Човека – али више Пророка, више Ангела, више Монаха, више Апостола, више Еванђелиста. Светим Јованом се завршава Стари Завет и њиме почиње Нови Завет. Он је васцелим својим бићем послужио тајни спасења крстивши Господа у реци Јордану. У богослужбеном животу наше свете цркве у само три случаја прослављамо све догађаје из живота: У празницима Господа нашег Исуса Христа, Пресвете Богомајке, као и у част Светог Јована.   Рођење Јованово је детаљно описао Свети евангелист који је међу еванђелистима био и поуздани историчар. Име Јован значи благодат и милост. Празник је установљен у четвртом веку након одређења дана празновања Рождества Христова. Сведочанства из четрвтог века имамо у виду богате химнографије, али и у беседама Светог Јована Златоуста у овај празнични дан. Јован је одрастао у јудејској пустињи у којој је живео до своје тридесете године. Проповед Јовановог покајања имало је за циљ да припреми пут Господњи и поравна стазе његове. Због силине његове проповеди многи су мислили да је он обећани Месија. Послужио је тајни спасења погружавајући Господа у Јордан и бивајући послушан у свему вољи Божијој. Спаситељ на више места говори о Светом Јовану као највећем међу рођеним од женама. Први еванђелист јер је први благовестио радосну вест приближавања царства небеског, први апостол јер је указао на Господа, значајан пророк јер је руком дотакао Господа кога је проповедао. Свети Јован је земљаски анђео и небески човек, који је својим светим животом и послушности показао да свако од нас иако телесан, може да буде изнад свог тела, да својим врлинама и богоугодним животом буде изнад свог тела. (Детаљније о празнику рођења Светог Јована послушате у разговору са аутором овог текста, који је реализован у оквиру јутарњег програма Радија Беседа 4. јула ове године).   Из синаксара празника рођења Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Госпдњег   Када је Незалазно Сунце Правде – Христос Спаситељ наш хтео да засија свету, и већ био савио небеса и сишао у чистију од неба девичанску утробу, требало је да се најпре роди од нероткиње Његова звезда даница – свети Јован Претеча, да би ишао испред Господа као предвесник, проповедајући и говорећи: Иде за мном јачи од мене (Мк. 1, 7). Стога, када се светој Јелисавети наврши време да роди, она роди сина у старости својој, од оматореле утробе, као што у старо време Сара роди Исака. Тако, једно чудо претходи другоме чуду: пре но што Дјева роди Христа, стара Јелисавета роди Претечу Христовог, да би људи, видевши надприродно рођење од старице, поверовали надприродном рођењу које је имало бити од безбрачне девице, и рекли себи: „свемогућа сила Божја, која раздреши неплодност старице, у стању је да и чедну Дјеву учини Мајком“. – Зато чудесном рођењу Христовом претходи чудесно рођење Претече. То би тако зато, да се једним чудом свет припреми за примање другог чуда: да људи, угледавши старицу матер, лакше приме увекдевујућу Матер; да људи, поставши сведоци необичног рођења од престареле Јелисавете, припреме себе за вест о чудноватом рођењу Христа од Дјеве. Јер и у једној и у другој матери чин рођења превазилажаше законе природе, пошто је тако хтео Бог, коме се као Творцу повињава свака природа…   Преглед празникâ и Свети Јован у богослужењу наше Свете Цркве   У току једне богослужбене године постоји шест празника посвећених Светом Јовану: 1. Зачеће Светог Јована (6. октобра); 2. Сабор Светог Јована (20. јануара); 3. Прво и друго обретење главе Светог Јована (9. марта); 4. Треће обретење главе Светог Јована (7. јуна); 5. Рођење Светог Јована (7. јула); 6.Усековање часне главе Светог Јована Крститеља (11. септембра).   У седмичном богослужбеном кругу сваки уторак посвећен је Светом Јовану, а поред тога приликом помињања на отпусту Свети Јован помиње се одмах након Пресвете Богомајке. На литургији се помиње у ходатајственој молитви, док се прва честица на проскомидији вади у његову част. У древним литургијским типовима можемо уочити учесталије помињање Светог Јована у богослужењима, ево и једног примера из Литургије Светог Апостола Јакова брата Господњег: „Поменимо Пресвету, Пречисту, Преславну, Благословену, Владичицу нашу Богородицу и увек Дјеву Марију, Светог Јована, Славног Пророка, Претечу и Крститеља Господњег, божанске и свехвалне апостоле, славне пророке и победоносне мученике, и све свете и праведне, да бисмо њиховим молитвама и заузимањем сви били помилованиˮ (завршна прозба велике јектеније).   Химнографија у част Светог Јована   У животу наше Свете Цркве после Пресвете Богородице највеће поштовање исказано је Светом часном и славном Јовану Пророку, Претечи и Крститељу Господњем. Јованова  проповед претходила је доласку Господњем у свет, он је удостојен да своју десницу положи на Спаситељеву главу приликом крштења у токовима Јорданским, а на крају након своје мученичке кончине бива проповедник Еванђеља онима који су аду. Химнографија га назива и првим Претечом, првим Пророком, првим Мучеником, првим Евангелистом, првим Апостолом и првим монахом, земаљским Ангелом и небеским човеком.  О величини Светог Јована најбоље нам казују празници посвећени њему. Поред Господа и Пресвете Богородице, Света Црква само Светог Јована прославља више пута у току године и тако указује на духовну величину његове личности и незамењиви удео у искупитељском делу Господа Исуса Христа.   Пророче и Претечо доласка Христовог, не умемо те достојно похвалити, ми који те љубављу поштујемо, јер неплодна тобом рађа и очева немост се ослобађа, славним и часним твојим рођењем: И оваплоћење Сина Божијега се свету проповеда. (тропар Рођења Светог Јована)   Раније неплодна, данас Христовог Претечу рађа, и то је испуњење сваког пророчанства, које су пророци проповедали. На Њега (Христа) си на Јордану руку положио, јавивши се као Пророк Божијег Логоса (Речи), проповедник, уједно и Претеча. (кондак Рођења Светог Јована)   Заамвона молитва на Сабор Светог Јована Крститеља   Ангела у телу и највећег међу рођенима од женâ, Јована, Ти си, Владико Господе, изаслао пред лицем Оваплоћенога Јединороднога Сина Твога; преко чудесног рођења његовог показао си га подражаваоцем силаска Сина Твога са неба на земљу, а тиме што је по смрти својој био проповедник умрлима показао си га подражаваоцем силаска Сина Твога у ад; Удостојио си га сведочења Сина Твога да је он „и више од пророкаˮ, а уз то си га удостојио и мученичког венца; Ти сâм, Господе, обасјај и нас сјајем живота његовог, а светлошћу проповеди његове води нас путем заповести Твојих и све нас уведи у небеско царство Твоје, милосрђем Христа Твојега, са којим си благословен, заједно са пресветим и добрим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.   катихета Бранислав Илић   ПОВЕЗАНА ВЕСТ:    
      View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...