Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
Guest Alefshin

Филмови који се не пропуштају

Оцени ову тему

Recommended Posts

Film rađen po romanu Slobodana Selenića, pored Kusturičinog "andergraunda" koji se pojavio iste godine, malo je gurnut u zapećak. Sjajna glumačka podela, posle tog filma Danilo Bata Stojković je za mladog Glogovca rekao da će postati jedan od naših najboljih glumaca jer ima "taj sjaj u očima"...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest Гајић
пре 7 минута, Снежана рече

Film rađen po romanu Slobodana Selenića, pored Kusturičinog "andergraunda" koji se pojavio iste godine, malo je gurnut u zapećak. Sjajna glumačka podela, posle tog filma Danilo Bata Stojković je za mladog Glogovca rekao da će postati jedan od naših najboljih glumaca jer ima "taj sjaj u očima"...

 

Данас га одгледах.

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Таша Малопре ми је кума препоручила да га одгледам, нисам до сад, мада сам чула Јосипину песму из филма и разудила ме је

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Погледах сад у претрази овој нашој форумској, но не "избаци" резултат да је неко предложио филм који ћу препоручити, ако јесте, праштајте и помјаните :)))

Америчански сценариста, драмарург и режисер, лауреат три престижне награде из области свога делања (Оскар, Награда Тони и Пулицерова награда), Џон Патрик Шанли, на независном Бродвеју је пре туце година поставио представу "Сумња" на основу које је 2008. године режирао и истоимени филм.

max1398355196-frontback-cover.jpg

Иако је и поред пет номинација за награду "Оскар" ово дело остало без тог у филмској индустрији престижног признања, екипа која је учествовала у прављењу филма је "тешка", веровали или не (ако сам добро пребројао) шест оних позлаћених статуета које представљају чичу у гаћама који мачем прекрива функционални предео плоти.

Поред самог режисера Шанлија (Оскар за сценарио "Опчињена месецом"), толмачи улога у овом филму су имаоци још пет. Мерил Стрип ("Крамер против Крамера", "Софијин избор", "Челична лејди"), Филип Сејмор Хофман ("Капоти") и Вајола Дејвис ("Ограде"), те Ејми Адамс (са пет номинација), уз можда још понеког "оскаровца" у екипи којег нисам пронашао, чине "тешку артиљерију" овог на моменте мучног остварења.

rdzoduh1xbos1ex.jpg

Са елементима јеванђељске приче о сумњи и вери неверног Томе, са вештим баратањем чињеницом о постојању педофилије и (педерастије) у редовима римокатоличког клира (да ли само код њих? :))) ), те сумњом као "моћном везом која одржава сигурност", филм нас води у Бронкс са почетка 60-их година прошлог столећа у основну школу "Свети Никола" под окриљем римокатоличке цркве, где поред понеког лаика међ` наставним особљем, свештеници и опатице чине већину људи који треба дечацима и девојчицама из махом радничких ирских и `талијанских породица да пренесу знање.

Управник/ца школа је сестра Алојзија (Мерил Стрип), која ме са оним наглавком-корнетом и изразом лица неодољива подсећа на "Вистлерову мајку". Биготна и строга (у профаном смислу преподобна :))) ), удовица чији је брачни друг настрадао у Другој војни у Италији, након тог удеса је свој живот посветила Богу и ево је сада овде као "директорка" школе. Њена вера је чврста (а тек сумња); не подноси никакве "новотарије". Не дозвољава ђацима да пишу хемијском оловком, девојчицама забрањује шнале у коси, грози се световне музике (само црквено бајо мој). Не воли је нико, од ученика до сестара из реда и свештеника. Физички кажњава ђаке за учињене дечје враголије. И недвојбено ВЕРУЈЕ у то што... Сумња... (То нам је режисер "оставио" у аманет да сумњамо...)

1*GndbWgY15NdCOsFJ5V6EVw.jpeg

Мени омиљен толмак улога, нажалост још један уметник који није умео да се избори са својом "познатошћу", покојни Филип Сејмор Хофман (отац Флин) је свештеник и духовник ове школске обитељи. Поред редовне службе за ђаке и њихове родитеље у цркви (у оквиру које је и школа), где су му министранти неко од ђака (те тако можда и понеког дечака заинтересује за изучавање богословских наука), представља сушту супротност сестри Алојзији. Негде капира да се свет мења и да на неки начин и сама Црква треба да се мења. Тачније да, нарочито према младима који долазе са социјалне маргине, пружи мало више утехе и подршке, него што је се можда може наћи у овешталом наслеђу неке схоластике. Заправо, радња филма се дешава непосредно након Другог ватиканског концила и отац Флин покушава да неке одредбе спроводи у дело и као свештеник "сиђе у свет" међу лаике. Те тако он са ђацима прича о свему, они му се поверавају, девојчице у кога су се заљубиле, дечаци о својој бојазни да неће наћи себи цуру (дечја посла 12:smeha:). Кад год може, покушава да заштити ђаке од ригоризма "директорке школе". У храму децу подучава прислуживању. У слободно време је са дечацима на кошаркашком терену где их тренира. Онако телесан какав је био, са мало дужим и негованијим ноктима, а нарочито када је узео у заштиту једног ђака, те када је примећен са мајицом из "доњег веша" (оном на трегере) тог истог дечака, понеки помисле да је он то дете (или више њих обљубио). Сумња... (То нам је режисер "оставио" у аманет да сумњамо...)

psh3.jpg

Лепушкаста Ејми Адамс (сестра Џејмс) је млада опатица из провинције "са јужнијех страна". Ради као наставница. Има разумевања за дечије несташлуке, али и често узмиче пред строгом директорком. На проби божићне представе коју су ђаци припремали за родитеље, примети оца Флна са оном мајицом у рукама и онако простодушна у некој причи са "директорком" помене тај детаљ који рађа сумњу. Сумња и кушања на њу навиру у валовима. Да ли је добри отац Флин заправо монструм? Ноћима не може да спава... Сумња... (То нам је режисер "оставио" у аманет да сумњамо...)

amy-adams-as-sister-james.jpg

Доналд Милер (глуми тада клинац Џозеф Фостер) је први Афро-Американац (да будем политкоректан) који је уписао ову католичку школу. Отац пијаница, мајка чистачица... Ако заврши ову, може уписати неку мало бољу средњу школу. После можда и факултет. Прислужује оцу Флину током Литургије. Несигуран и као црнац често на мети других дечака и девојчица. Истина, нема отвореног расизма, али има задиркивања, бацања свески на под. Има и зависти код других, када га отац Флин узима под своје. Када га понеки пут уплаканог, отац и загрли мало присније. Сумња... (То нам је режисер "оставио" у аманет да сумњамо...)

71885-28323.jpg

Дечакова мајка, госпођа Милер (Вајола Дејвис-невероватна трансформација), измучена животом и бедом. Чисти пола Бронкса, станове и стубишта како би обезбедила сину школовање (и супругу ракију). Импонује јој пажња коју свештеник поклања њеном детету. ЧАК, у разговору са директорком школе и ОДОБРАВА "везу" свог детета са попом. Јер та "веза" гарантује и упис у неку бољу школу. Није она сигурна да је то "то", премда каже да је супруг тукао малог "због тога", а не због неког причасног вина (да сад све не препричавам-онда и не морате гледати филм :))) ). Сигурна је само да детету жели бољи живот од свог. Остало је све... Сумња... (То нам је режисер "оставио" у аманет да сумњамо...)

viola-2.png

И тако, сад сви ови поменути у 100-ак минута филма "причају" о сумњи.

Иако се можда филм неће свидети конформистима јер не даје коначан одговор и остаје само СУМЊА, те захтева од конзумента промишљање, како о судбини ликова из филма, тако и о сумњи, вреди га погледати и због две минијатуре, заправо два мастеркласа.

Први је дијалог Мерил Стрип и Филипа Сејмора Хофмана, који је филмски "судар Титана", а други је, такође дијалог, Мерил Стрип и Вајоле Дејвис која је, како неко рече, подигла стандарде тумачења споредне улоге, након овог филма на један квалитативно виши ниво. Говор тела, лица, емоције, ма заправо све што су у ове две сцене гледаоцима показали ово троје глумаца, не оставља места сумњи да карактерологије гледе они представљају (или су представљали-покојни Филип), сам врх онога што америчански филм може да понуди гледаоцима, те да остане уписано у повијест Седме уметности.

Дакле, ГЛЕДАЈ и (НЕ) СУМЊАЈ

Сумња (Doubt)

IMDb

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Тражитељ,
      Инспирација за тему ми је скорашња порука од о. @Иван Ц. са теме "Раскол се захуктава":
      Оче Иване, мени конкретно поред овога много смета што су поједини одвратни таблоиди узели да машу заставом православља и преко насловних страна у помпезним насловима обавештавају грађане који је празник или светац тог дана, редовно уз пратеће сензационалистичке наслове шта на тај дан ваља радити, а шта никако не. Уз то и предњаче у агресивном потурању црквене иконографије у виду поклон-календара и поклон-иконица уз велике празнике. Све то латиницом, а поред скандалозних и накарадних наслова који се тичу џет-сет личности, актуелности у ријалитијима и ТВ серијама, и дневнополитичких пропагандних ратова.
      Не могу да појмим да су то приметили лаици, а готово нико из црквене администрације. Примећују и борци против СПЦ, који по друштвеним мрежама управо покушавају да православље изједначе са заосталошћу, примитивним национализмом, необразовањем и неукусним и дегутатним музичким укусом. Својевремено су се на истој насловној страни нашли фотографија нагог међуножја једне естрадне личности и обавештење о поклон-икони поводом дана свеца. На друштвеним мрежама је настало колективно изругивање на рачун тог листа, са афоризмом "Ексклузивно у Куриру: икона св. Николе и пи*ка Јелене Карлеуше". Овде није проблематична чак ни очигледна бласфемија, него тако агресивно истицана православност појединих листова где се ја и људи са којима сам разговарао питамо, зар не би требало да се СПЦ на највишем нивоу огради од тога и пошаље јасну поруку верујућима и самим таблоидима о томе?
      Лично искрено верујем у свест људи који то папирно смеће купују да су и сами новинари и текстови које објављују проблематични и да то чине само због приступачне цене и да једнако негодују. Али шта је са онима који захваљујући тој потпори гаје своје православље као својеврсну комбинацију сујеверја, идолопоклонства и враџбина, упоредо са упијањем културолошких вредносних образаца које ти медији негују? Зар их треба оставити без свести да је српска црква то осудила, и то не пар презвитера или портпарола, него Црква у целини? Лично мислим да је боље да се о православљу не пише уопште, него да се пише на онај начин и упоредо са оним гадостима.
    • Од Логос,
      Док си се Ти, Господе, крштавао у Јордану, показа се Света Тројица, јер Родитељ (Отац)  гласом сведочаше о Теби називајући Те љубљеним Сином, а Дух у облику голуба, потврђиваше речи, Христе Боже, Који си се јавио и свет просветио, слава Теби! (тропар Богојављења)   Богојављење Господа нашег Исуса Христа     Емисија о богослужбеним особеностима празника Богојављења (Радио Беседа)   Навечерје Богојављења - Крстовдан   Свети Јован Златоуст: Беседа на Богојављење   Реч на Богојављење Господње   Преподобни Јустин ћелијски: Беседа на Богојављење   Синаксар на Крштење Господње   Свети Јован Шангајски: Беседа на Богојављење   Епископ новосадски и бачки господин Иринеј: Беседа на Богојављење, 19. (6.) јануара 2015. године   Блаженопочивши Епископ јегарски Јероним: Беседа на Богојављење Господње   Катихета Бранислав Илић: Христе, Боже, Који си се јавио и свет просветио, слава Теби!   Стихире Богојављења, поју монаси манастира Ватопед   Светогорски типик за Богојављење   Протођакон Радомир Перчевић: Тропари на Великом водоосвећењу   Верски календар: Богојављење Господње   Тропар Богојављења (ТВ Храм)   Кондак Богојављења (ТВ Храм)   Величаније Богојављења (ТВ Храм)     Сабор светог Јована, Пророка, Претече и Крститеља Господњег     Успомена праведника слави се похвалама, а теби је, Претечо, довољно сведочанство Господње да си се заиста показао часнији и од пророка, јер си се удостојио да у реци крстиш Онога Кога си проповедао. Зато, пострдавши за истину, радујући се, објавио си радосну вест онима који су у аду, о Богу Који се јавио у телу и узео грех света и Који нам дарује велику милост. (тропар светом Јована)   Емисија о богослужбеним особеностима празника Сабора светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег (Радио Беседа)   Синаксар на Сабор Светог Јована Крститеља   Преподобни Јустин Ћелијски: Беседа на Сабор светог Јована Крститеља   Верски календар: Сабор Светог Јована Крститеља   Митрополит Амфилохије: Свети Јован - Глас вапијућег у пустињи   Митрополит Амфилохије: О светом Јовану Крститељу   Епископ крушевачки Давид: Беседа на Сабор Светог Јована Крститеља   Епископ аустријско-швајцарски Андреј: Беседа на Сабор Светог Јована Крститеља   Катихета Бранислав Илић: Свети Јован - Земаљски Ангел и небески човек   Радио Светигора: Како је рука Светог Јована Крститеља доспјела у Цетињски Манастир   Тајна празника: Сабор светог Јована Крститеља (ТВ Храм)   Тропар Светом Јовану Крститељу (ТВ Храм)   Величаније Светом Јовану Крститељу (ТВ Храм)     Извор: Ризница литургијског богословља и живота 
    • Од Логос,
      Исусе, који седиш на престолу светлом као огањ, међу Ангелима, са беспочетним Оцем и Твојим Божанским Духом, благоизволео си да се родиш на Земљи од неудате девојке, мајке Твоје. Због тога си и обрезан био као осмодневно дете. Слава Твојој доброј одлуци, слава Твоме промислу, слава Твоме снисхођењу, Једини Човекољупче! (тропар Обрезања Господњег)     Обрезање Господа нашег Исуса Христа     Емисија о богослужбеним особеностима празника Обрезања Господњег (радио Беседа)
        Тајна празника: Обрезање Господње (ТВ Храм)   У сусрет празнику: Обрезање Господње (радио Беседа)   Беседа протосинђела Павла на празник Обрезања Господњег   Катихета Бранислав Илић: Христе Боже, који си обрезан у осми дан, слава теби!     По свој Земљи рашири се глас твој, јер је примила реч твоју, којом си је божански научио. Природу ствари си објаснио, људске обичаје украсио, царско свештенство, свети оче Василије, моли Христа Бога да спасе душе наше. (тропар Светом Василију Великом)   Свети Василије Велики, Архиепископ Кесарије Кападокијске     Емисија о богослужбеним особеностима празника светог Василија Великог, архиепископа Кесарије Кападокијске (радио Беседа)
        Житије Светог оца Василија Великог, архиепископа Кесарије Кападокијске   Преподобни Јустин Ћелијски: Беседа на празник Св. Василија Великог изговорена 1967. године у манастиру Ћелије   Митрополит Амфилохије: Свети Василије Велики бранитељ истинског учења Цркве Божје!   Литургија Светог Василија Великог   Емисија Светотајинско богословље: Литургија Светог Василија Великог (радио Беседа)   Анафора Светог Василија Великог, архиепископа Кесарије Кападокијске   Хришћански траг: Свети Василије Велики (ТВ Храм)   Катихета Бранислав Илић: Свети Василије Велики – богоносни светитељ   Свети Василије Велики: О богатству   Свети Василије Велики: Утеха болесноме   Свети Василије Велики: Прва беседа о Великом посту   Свети Василије Велики: Друга беседа о Великом посту   Свети Василије Велики: Изненадна непогода   Свети Василије Велики: Беседа о благодарности       Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      -Из тескобе светских метропола у бескрај ковиљске светиње-   Његово Преосвештенство викарни Епископ мохачки г. Исихије, био је гост у овонедељној емисији "Личност и заједница" на Телевизији Храм, Архиепископије београдско-карловачке.      Гостујући по први пут у наведеној емисији, Владика Исихије је открио свој животни пут. Услед очеве дипломатске службе, већи део детињства и младости провео је у иностранству. Поред Москве, где је и рођен, живео је у Пекингу у Кини, Рангуну у Бурми, Картуму у Судану и у Вашингтону у Сједињеним Америчким Државама. Основну и средњу школу је похађао на енглеском и на српском језику. Године 1985. завршио је Дизајнерску средњу школу у Београду и стекао звање ликовног техничара дизајна графике. У периоду од 1987. до 1991. године, студирао је психологију на Универзитету Дистрикта Колумбије у Вашингтону (САД), као и на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Дипломирао је богословске науке на Православном богословском факултету Универзитета у Београду 2018. године.     На самом почетку духовне и материјалне обнове свештене обитељи манастира у Ковиљу, које је започео данашњи Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, отац Исихије се као искушеник придружио ковиљском братству 1991. године, да би у монашки лик био пострижен руком Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког г. Иринеја, на празник Сретења Господњег 1995. године. У чин јерођакона је рукоположен од тадашњег Епископа јегарског и игумана ковиљског г. Порфирија, 18. јула 1999. године, а недељу дана касније рукоположен је у чин јеромонаха. Достојанством архимандрита одликован је 21. новембра 2014. године и, на предлог игумана и ковиљског братства, постављен је за намесника ковиљске обитељи.     На редовном пролећном заседању одржаном у Пећкој Патријаршији и Београду од 29. априла до 10. маја 2018. године, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао је архимандрита Исихија (Рогића), за викара Епископа бачког, са титулом епископа мохачког. Епископ Исихије говори енглески и руски језик.     Преосвећени епископ мохачки је у емисији „Личност и заједница" говорио о својој жељи да ступи у тада новоосновано братство ковиљског манастира, о годинама духовне и материјалне обнове Светоархангелског манастира, о прераној смрти блаженопочившег владике Јеронима као и о односу психологије и духовништва у нашем времену.     У првом делу емисије владика је говорио о свом животу и многобројним животним путевима и изазовима. Казујући о почетку равноангелног монашког живота, викар Епископа бачког је посебно истакао значај Светоархангелске обитељи манастира у Ковиљу, који је према његовом сведочанству "крајичак неба на земљи".    Са пуно хришћанске љубави Епископ Исихије се присетио првог сусрета са Митрополитом Порфиријем, тада јеромонахом, који га је 30. децембра 1990. Лета Господњег и крстио у Светоархангелској обитељи, а који је од тада, до данас остао његов духовни отац.      "Смрт владике Јеронима је за нас био велики губитак, али живећи као хришћани, ми знамо и осетимо да смо са њим остали у молитвеној вези", истакао је Епископ Исихије, присећајући се лика и дела блаженопочившег епископа јегарског Јеронима који је остао запамћен као врсни литургичар и обновитељ богослужбеног благољепија свештене обитељи у Ковиљу.    Говорећи о значају духовног руковођења Епископ је подсетио да је "духовништво данас у великој потражњи, јер народ долази у Цркву, многи имају недоумице и свакоме од нас је потребан духовни отац који може да нас руководи, како бисмо се на истински и правилан начин изграђивали ходећи путем спасења."      На питање о значају заједнице "Земље живих" која делује по благослову Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког др Иринеја, Владика Исихије је истако да заједница врши јеванђелски подвиг који у први план ставља човека и његово целокупно оздрављење и враћање Богом дане целовитости.       Извор: Телевизија Храм / Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      У петак, 10. јануара 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету Литургију у храму Свете Петке у крагујевачком насељу Виногради. Епископу су саслуживали: протојереј Драган Брашанац, протонамесник Мирољуб Миладиновић и ђакон Урош Костић. За певницом је појао протојереј Драгослав Милован, чтецирали су г. Владан Степовић и г. Радојко Борисављевић. Верницима се беседом обратио Владика Јован говорећи о миру Божијем:   Звучни запис беседе     “Христос се роди браћо и сестре!   Рођењем Христовим и Његовим доласком у свет, са неба је сишао и мир и вера и добра воља међу људима. Највеће чудо које се догодило, једино што је ново под сунцем, јесте рођење Христово, то јест Господ наш Исус Христос. Дакле, Христос је дошао у овај свет да палу и огреховљену људску природу уздигне на небо, да је обожи, и да човека поново уведе у рај. Зато је и Божић први празник из којег проистичу сви други празници, јер да није било Божића не би било ниједног другог празника. Бог је сишао да донесе тај мир за који су људи мислили да треба да дође од овога света, а мир овога света је варљив. Само је мир Божји прави мир, дуготрајни мир, онај мир који човеку даје спокојство. Из таквог мира произлази радост што је човекова природа доласком Христовим поново уздигнута до неба.    Славећи Божић, браћо и сестре, ми у ствари славимо Бога који је постао човек. Славимо истовремено и човека који је тим очовечењем Бога задобио дар обожења, дар вечнога живота и непролазног достојанства. Падом првог човека достојанство је било унижено све до доласка Господа у овај свет. И Он је вратио поверење и радост јер је Бог опет са човеком. Наше достојанство неће бити понижено ако живимо онако како Бог од нас тражи, а Бог не тражи много, Он тражи да га волимо свим срцем. На Божић је Бог загрлио својим вечним загрљајем човека и људску свечовечанску природу и све видљиве и невидљиве светове. И док човек осећа тај загрљај Божији он се радује.    И заиста, има ли шта топлије од загрљаја човека са човеком? Од искреног загрљаја, не лицемерног и фарисејског, него истинског загрљаја, да осетимо другог човека као себе самог. Тим загрљајем је Бог нас загрлио. Од мене и тебе зависи да ли смо у загрљају Божјем, или смо у загрљају нечастивог. Овај други загрљај је хладан јер нема љубави у њему, а Бог је све учинио из љубави према нама. Од тог тренутка када је Бог загрлио човека, човек није више сам. Чим човек није у загрљају Божјем, он осећа празнину. Ми не можемо никад у потпуности бити испуњени ничим, као што можемо бити испуњени Богом. Кад је срце испуњено Богом, кроз целог човека струји благодат Божија.    Само вера у Бога, љубав према Богу и према човеку краве све наше залеђености и недостатке. Нисмо изгубљени, нити смо подложни смрти и ништавилу ако смо у загрљају Божијем. Човек треба да заслужи загрљај Божији. Да човек осети ту топлоту Божју. Од Божића је радосно бити човек, рађати се на земљи и живети на земљи. О тој радости говори нам и ово данашње Јеванђеље, када се молитвено сећамо страдања 20 000 мученика Никомидијских. Када човек верује у Бога, онда сва непријатељства која су усмерена против њега не значе ништа, јер кад човек прелази из овог живота у вечни живот, он одлази с песмом јер се радује сусрету са Богом. Најглавније за нас је да нам имена буду написана у књизи живота.    Наше име је уисано на нашем крштењу, и ту књигу носимо са собом и овде и горе. То је невидљива књига, као што је и Бог невидљив, али је свуда присутан. Зато невидљива рука Божија уписује наша дела у ту књигу. Али, и онај други уписује наша лоша дела у ту књигу, зависно од тога коме служимо. Само је мир Божији истинит. И зато ако човек живи у миру са Богом, он живи у миру са собом. Ако мир није од Бога, онда је он лажни мир. Господ се управо појавио онда када је чаша била препуњена безакоњем, када је зло надвладало добро.    И зато и ми живимо у овом времену када се доста потире оно што је светиња. Зар то не видимо сада и у Црној Гори где власт устаје на живог Бога и живу светињу Божију. Кад човек тако устаје на светињу, он је стварно безумник, за њега Бог не постоји. Али браћо и сестре, ко је год ратовао са Богом није рат добио. Зло се побеђује добрим. Нека би дао Бог да и ми будемо добри и да се радујемо Богу и Божићу”, поручио је Епископ Јован у виноградском храму.     Извор: Епархија шумадијска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...