Jump to content
Guest Alefshin

Филмови који се не пропуштају

Оцени ову тему

Recommended Posts

Film rađen po romanu Slobodana Selenića, pored Kusturičinog "andergraunda" koji se pojavio iste godine, malo je gurnut u zapećak. Sjajna glumačka podela, posle tog filma Danilo Bata Stojković je za mladog Glogovca rekao da će postati jedan od naših najboljih glumaca jer ima "taj sjaj u očima"...

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Guest Гајић
пре 7 минута, Снежана рече

Film rađen po romanu Slobodana Selenića, pored Kusturičinog "andergraunda" koji se pojavio iste godine, malo je gurnut u zapećak. Sjajna glumačka podela, posle tog filma Danilo Bata Stojković je za mladog Glogovca rekao da će postati jedan od naših najboljih glumaca jer ima "taj sjaj u očima"...

 

Данас га одгледах.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Таша Малопре ми је кума препоручила да га одгледам, нисам до сад, мада сам чула Јосипину песму из филма и разудила ме је

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Одгледах јуче, чисто да видим "други део"... Специјални ефекти нису лоши, генерално тројка... Нисам баш одушевљен. :(

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Погледах сад у претрази овој нашој форумској, но не "избаци" резултат да је неко предложио филм који ћу препоручити, ако јесте, праштајте и помјаните :)))

Америчански сценариста, драмарург и режисер, лауреат три престижне награде из области свога делања (Оскар, Награда Тони и Пулицерова награда), Џон Патрик Шанли, на независном Бродвеју је пре туце година поставио представу "Сумња" на основу које је 2008. године режирао и истоимени филм.

max1398355196-frontback-cover.jpg

Иако је и поред пет номинација за награду "Оскар" ово дело остало без тог у филмској индустрији престижног признања, екипа која је учествовала у прављењу филма је "тешка", веровали или не (ако сам добро пребројао) шест оних позлаћених статуета које представљају чичу у гаћама који мачем прекрива функционални предео плоти.

Поред самог режисера Шанлија (Оскар за сценарио "Опчињена месецом"), толмачи улога у овом филму су имаоци још пет. Мерил Стрип ("Крамер против Крамера", "Софијин избор", "Челична лејди"), Филип Сејмор Хофман ("Капоти") и Вајола Дејвис ("Ограде"), те Ејми Адамс (са пет номинација), уз можда још понеког "оскаровца" у екипи којег нисам пронашао, чине "тешку артиљерију" овог на моменте мучног остварења.

rdzoduh1xbos1ex.jpg

Са елементима јеванђељске приче о сумњи и вери неверног Томе, са вештим баратањем чињеницом о постојању педофилије и (педерастије) у редовима римокатоличког клира (да ли само код њих? :))) ), те сумњом као "моћном везом која одржава сигурност", филм нас води у Бронкс са почетка 60-их година прошлог столећа у основну школу "Свети Никола" под окриљем римокатоличке цркве, где поред понеког лаика међ` наставним особљем, свештеници и опатице чине већину људи који треба дечацима и девојчицама из махом радничких ирских и `талијанских породица да пренесу знање.

Управник/ца школа је сестра Алојзија (Мерил Стрип), која ме са оним наглавком-корнетом и изразом лица неодољива подсећа на "Вистлерову мајку". Биготна и строга (у профаном смислу преподобна :))) ), удовица чији је брачни друг настрадао у Другој војни у Италији, након тог удеса је свој живот посветила Богу и ево је сада овде као "директорка" школе. Њена вера је чврста (а тек сумња); не подноси никакве "новотарије". Не дозвољава ђацима да пишу хемијском оловком, девојчицама забрањује шнале у коси, грози се световне музике (само црквено бајо мој). Не воли је нико, од ученика до сестара из реда и свештеника. Физички кажњава ђаке за учињене дечје враголије. И недвојбено ВЕРУЈЕ у то што... Сумња... (То нам је режисер "оставио" у аманет да сумњамо...)

1*GndbWgY15NdCOsFJ5V6EVw.jpeg

Мени омиљен толмак улога, нажалост још један уметник који није умео да се избори са својом "познатошћу", покојни Филип Сејмор Хофман (отац Флин) је свештеник и духовник ове школске обитељи. Поред редовне службе за ђаке и њихове родитеље у цркви (у оквиру које је и школа), где су му министранти неко од ђака (те тако можда и понеког дечака заинтересује за изучавање богословских наука), представља сушту супротност сестри Алојзији. Негде капира да се свет мења и да на неки начин и сама Црква треба да се мења. Тачније да, нарочито према младима који долазе са социјалне маргине, пружи мало више утехе и подршке, него што је се можда може наћи у овешталом наслеђу неке схоластике. Заправо, радња филма се дешава непосредно након Другог ватиканског концила и отац Флин покушава да неке одредбе спроводи у дело и као свештеник "сиђе у свет" међу лаике. Те тако он са ђацима прича о свему, они му се поверавају, девојчице у кога су се заљубиле, дечаци о својој бојазни да неће наћи себи цуру (дечја посла 12:smeha:). Кад год може, покушава да заштити ђаке од ригоризма "директорке школе". У храму децу подучава прислуживању. У слободно време је са дечацима на кошаркашком терену где их тренира. Онако телесан какав је био, са мало дужим и негованијим ноктима, а нарочито када је узео у заштиту једног ђака, те када је примећен са мајицом из "доњег веша" (оном на трегере) тог истог дечака, понеки помисле да је он то дете (или више њих обљубио). Сумња... (То нам је режисер "оставио" у аманет да сумњамо...)

psh3.jpg

Лепушкаста Ејми Адамс (сестра Џејмс) је млада опатица из провинције "са јужнијех страна". Ради као наставница. Има разумевања за дечије несташлуке, али и често узмиче пред строгом директорком. На проби божићне представе коју су ђаци припремали за родитеље, примети оца Флна са оном мајицом у рукама и онако простодушна у некој причи са "директорком" помене тај детаљ који рађа сумњу. Сумња и кушања на њу навиру у валовима. Да ли је добри отац Флин заправо монструм? Ноћима не може да спава... Сумња... (То нам је режисер "оставио" у аманет да сумњамо...)

amy-adams-as-sister-james.jpg

Доналд Милер (глуми тада клинац Џозеф Фостер) је први Афро-Американац (да будем политкоректан) који је уписао ову католичку школу. Отац пијаница, мајка чистачица... Ако заврши ову, може уписати неку мало бољу средњу школу. После можда и факултет. Прислужује оцу Флину током Литургије. Несигуран и као црнац често на мети других дечака и девојчица. Истина, нема отвореног расизма, али има задиркивања, бацања свески на под. Има и зависти код других, када га отац Флин узима под своје. Када га понеки пут уплаканог, отац и загрли мало присније. Сумња... (То нам је режисер "оставио" у аманет да сумњамо...)

71885-28323.jpg

Дечакова мајка, госпођа Милер (Вајола Дејвис-невероватна трансформација), измучена животом и бедом. Чисти пола Бронкса, станове и стубишта како би обезбедила сину школовање (и супругу ракију). Импонује јој пажња коју свештеник поклања њеном детету. ЧАК, у разговору са директорком школе и ОДОБРАВА "везу" свог детета са попом. Јер та "веза" гарантује и упис у неку бољу школу. Није она сигурна да је то "то", премда каже да је супруг тукао малог "због тога", а не због неког причасног вина (да сад све не препричавам-онда и не морате гледати филм :))) ). Сигурна је само да детету жели бољи живот од свог. Остало је све... Сумња... (То нам је режисер "оставио" у аманет да сумњамо...)

viola-2.png

И тако, сад сви ови поменути у 100-ак минута филма "причају" о сумњи.

Иако се можда филм неће свидети конформистима јер не даје коначан одговор и остаје само СУМЊА, те захтева од конзумента промишљање, како о судбини ликова из филма, тако и о сумњи, вреди га погледати и због две минијатуре, заправо два мастеркласа.

Први је дијалог Мерил Стрип и Филипа Сејмора Хофмана, који је филмски "судар Титана", а други је, такође дијалог, Мерил Стрип и Вајоле Дејвис која је, како неко рече, подигла стандарде тумачења споредне улоге, након овог филма на један квалитативно виши ниво. Говор тела, лица, емоције, ма заправо све што су у ове две сцене гледаоцима показали ово троје глумаца, не оставља места сумњи да карактерологије гледе они представљају (или су представљали-покојни Филип), сам врх онога што америчански филм може да понуди гледаоцима, те да остане уписано у повијест Седме уметности.

Дакле, ГЛЕДАЈ и (НЕ) СУМЊАЈ

Сумња (Doubt)

IMDb

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      “Српска православна црква, обновљена и уједињена 1920. године, утемељена је на темељу мученика из Првог свјетског рата и спаљеним и вјетром развејаним моштима Светог оца нашег Саве”, казао је, између осталог, монах др Павле Кондић, сабрат манастира Стањевићи, у документарном филму “Век уједињења”, чији је аутор Сава Самарџић, у продукцији ТВ Храм.     Отац Павле каже да када се говори о уједињењу Српске православне цркве треба имати на уму да је то била општа жеља цјелокупног клира српскога народа те да није било ни једног јединог свештеника ни монаха, а камоли епископа, који је имао било шта против уједињења и васпостављања Пећке патријаршије.   “И то су сви, свако на свој начин, показали и посвједочили, и дали свога учешћа у уједињењу. Тако да са ове стогодишње удаљености гледано, мирне душе можемо рећи: Све је свето и честито било и миломе Богу приступачно. А да би могло тако да буде, треба да имамо на уму крв мученичку Митрополита скопског Вићентија, који је спаљен и остао са својим ђаконом без гроба и мрамора негдје у Качаничкој клисури, и преко 400 глава српских у мантији, који су крвљу својом посвједочили вјерност српском имену и Православној цркви”, казао је о. Кондић, подсјетиивши да су они страдали у највећем броју од Бугара у току Првог свјетског рата, као и од Аустријанаца.   Наглашава да је темељ Српске православне цркве и 1. 350.000 српских глава, по ријечима ранохришћанским крв мученика је темељ нових хришћана.   “И та Српска православна црква обновљена и уједињена 1920. године утемељена је на том темељу мученика из Првог свјетског рата, утемељена је на глави Епископа Теодора Вршачког, на ђакону Авакуму, игуману Пајсију, утемељена на свим знаним и незнаним главама. Бескрајна је то море. Утемељена је напокон на спаљеним и вјетром развијеним моштима Светог оца нашег Саве”, рекао је отац др Павле Кондић у документарном филму “Век уједињења” који препоручујемо вашој пажњи.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг инфо,
      Духовник и оснивач Средњеуралског женског манастира, схиигуман Сергиј, нашао се у центру пажње након тврдњи да је Ковид-19 – „псеудопандемија“
      Схиигуман Сергиј (Фото: РИА Новости)
       
      (РИА Новости, 3. 7. 2020)
      Схиигуман Сергиј (Николај Романов) изјавио је да не намерава да напусти Средњеуралски женски манастир, чији је он оснивач, након што га је црквени суд рашчинио.
      „Молим све православне да устану у одбрану манастира. Ја нећу напустити манастир“, – рекао је свештеник у видео – обраћању које је објавио на Јутјубу.
      Како је раније рекао новинарима председник Одељења за односе Цркве за друштвом и медијима Екатеринбургшке епархије протојереј Максим Мињајло, Средњеуралски манастир ће бити враћен под управу монахиње Варваре, настојатељице обитељи која је напустила манастир. Сам Сергиј, који се налази у Средњеуралском манастиру, крши акт надлежног епископа да без писаног благослова не напушта територију Јовано-Богословског манастира, што је, између осталог, послужило као повод и предмет поступка против њега и његовог рашчињења.
      Духовник и оснивач Средњеуралског женског манастира, схиигуман Сергиј, нашао се у центру пажње након својих тврдњи да је Ковид-19 – „псеудопандемија“, која има за циљ да се Руси ставе у „сатанини електронски логор“, „безаконо натерају на самоизолацију“ и да их лише „слободе и рада“. Епархија га је лишила права да проповеда, али овај клирик то није послушао и наставио је да у проповедима позива паству да изађе на улице и протестује. Црквени суд га је због тога рашчинио.
      Настојатељица манастира, монахиња Варвара, напустила је манастир скупа са сестринством, јер није делила позицију оца Сергија.
      Наслов и опрема: Стање ствари

      View full Странице
    • Од Поуке.орг инфо,
      Духовник и оснивач Средњеуралског женског манастира, схиигуман Сергиј, нашао се у центру пажње након тврдњи да је Ковид-19 – „псеудопандемија“
      Схиигуман Сергиј (Фото: РИА Новости)
       
      (РИА Новости, 3. 7. 2020)
      Схиигуман Сергиј (Николај Романов) изјавио је да не намерава да напусти Средњеуралски женски манастир, чији је он оснивач, након што га је црквени суд рашчинио.
      „Молим све православне да устану у одбрану манастира. Ја нећу напустити манастир“, – рекао је свештеник у видео – обраћању које је објавио на Јутјубу.
      Како је раније рекао новинарима председник Одељења за односе Цркве за друштвом и медијима Екатеринбургшке епархије протојереј Максим Мињајло, Средњеуралски манастир ће бити враћен под управу монахиње Варваре, настојатељице обитељи која је напустила манастир. Сам Сергиј, који се налази у Средњеуралском манастиру, крши акт надлежног епископа да без писаног благослова не напушта територију Јовано-Богословског манастира, што је, између осталог, послужило као повод и предмет поступка против њега и његовог рашчињења.
      Духовник и оснивач Средњеуралског женског манастира, схиигуман Сергиј, нашао се у центру пажње након својих тврдњи да је Ковид-19 – „псеудопандемија“, која има за циљ да се Руси ставе у „сатанини електронски логор“, „безаконо натерају на самоизолацију“ и да их лише „слободе и рада“. Епархија га је лишила права да проповеда, али овај клирик то није послушао и наставио је да у проповедима позива паству да изађе на улице и протестује. Црквени суд га је због тога рашчинио.
      Настојатељица манастира, монахиња Варвара, напустила је манастир скупа са сестринством, јер није делила позицију оца Сергија.
      Наслов и опрема: Стање ствари
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У четврту недјељу по Духовима, 5. јула 2020.љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Светог свештеномученика Јевсевија, молитвено је било у острошкој светињи. Светом Литургијом у цркви Свете Тројице началствовао је протосинђел Сергије, а саслуживали су му сабраћа јеромонах Владимир, јереј Ранко Радоњић, јерођакони Роман и Зосима и јереј Зоран Бубања павинопољски парох, уз молитвено учешће монаштва и вјерног народа.     После прочитаног Јеванђеља сабранима је бесједио о. Сергије, који је између осталог тумачећи прочитану причо о исцјељењу капетана у Капернауму, казао да све нас исцјељује Господ, који силином вјере придајемо значај Богу кога треба поштовати и кога се треба бојати, јер је Он тај који дарује живот вјечни.     – Вјера која је од Бога откривена, којом нас Господ Исус Христос учи, јесте она вјера која захтијева од нас да и ми данас будемо свједоци те вјере. А свједочићемо је ако је правилно живимо. Један од великих свједока те вјере Христове, вјере капетана овога је Свети отац наш Василије код кога служимо – казао је о.Сергије.   Тешко је примити тајну вјере, тешко је повјеровати у то да човјек ако и умре живјеће, рекао је о. Сергије.     – Једино човјек који се Богу дао на служење је слободан од свега што је пролазно. Бог је вјечан. Свети отац Василије својим дјелима свједочи вјечног Бога и нема скоро човјека, па чак и оних који нису овдје били, који су додирнули његово Свето Тијело, да се нису срели са свједочанствима, исцјељењима, чудима и потврдама вјере наше. Људи постају преобраћени, освећују свој живот, уносе вјечни живот у себе и постају савјечни Богу. То је једно од највећих чуда која Свети Василије чини – објаснио је о. Сергије.     Извор: Манастир Острог
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У новом издању емисије "Живоносни источник" на Телевизији Храм представљено је ново допуњено издање књиге  „Тихи син утјехе”, о животу и делу знаменитог архимандрита Варнаве (Гвозденовића), игумана свештене обитељи манастира Савина у Митрополији црногорско-приморској. О новој књизи говорили су монах др Павле (Кондић), управник архива Митрополије црногорско-приморске и сабрат свештене обитељи манастира Стањевићи, као и проф. др Зоран Илић, редовни професор Пољопривредног факултета Универзитета у Приштини. Разговор је водила Миланка Тешовић.     Блаженопочивши архимандрит Варнава је рођен 8. августа 1934. године у Дежеви код Новог Пазара. Богословску школу завршио је 1973. године у Призрену. Замонашен и рукоположен у манастиру Високи Дечани 1963. г. Послије дугогодишње службе у Рашко-призренској епархији, био је настојатељ манастира Милешева и манастира Михољска Превлака. Настојатељ манастира Савине је био од фебруара 2005. Овај знаменити игуман савински упокојио се у Господу 25. јуна 2018. године.    Повезан садржај:    Нова књига о блаженопочившем савинском игуману Варнави - Тихи син утјехе

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...