Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Rev.

Свето писмо: Нови српски превод

Оцени ову тему

Recommended Posts

Поводом 150 година од првог издања Светог писма на народном језику (Ђуро Даничић - Вик Ст. Караџић) 1868-2018 Удружење Иконос из Београда је објавило Нови српски превод Светог писма.

У питању је Св. писмо протестантског канона (66 књига) који су с библијских језика превели мр Мирослав Живковић, др Александар Бирвиш и Жарко Ђорђевић. Ово је први пут да смо добили превод Старог завета с оригиналних језика (јер су сви досадашњи преводи били "превод превода"), док је и досада на нашем језику било више превода Новог завета с новозаветног грчког језика.

Нови српски превод Светог писма је штампан на ћириличном писму, на екавици, у формату 135х216mm на библијском папиру, у тврдом (шивеном) повезу и с крстом на црним корицама.

У питању је нов превод који нема благослов ниједног епископа и сл. и као такав није одобрен за службену употребу у СПЦ али верујем да може бити од користи сваком истраживачу Св. писма ради упоређивања превода и сл.

Цена... права ситница :)  У питању је издање за дељење, тако да сви који желе могу да наруче примерак за себе. За сада се шаље само на територију Реп. Србије, а на примаоцу су једино трошкови постекспрес поштарине (око 180 динара) која се плаћа поштару. 

Свој примерак Новог српског превода Светог писма можете да наручите ел.поруком ikonos.office@gmail.com или приватном поруком.

 

NSP Svetog pisma.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 часа, Rev. рече

У питању је Св. писмо протестантског канона

Ако може објашњење цитираног, за нас неупућене, први пут чујем за овај термин.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Протестантски канон чине 66 књига Светог писма - 39 књига Старог завета и 27 књига Новог завета. Значи ужи канон као што је у Даничић-Караџић Светом писму.
Православна и католичка црква признају шири канон који укључује и девтероканонске књиге (Макавејцима, Товија, Јудита итд.)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Rev. рече

Протестантски канон чине 66 књига Светог писма - 39 књига Старог завета и 27 књига Новог завета. Значи ужи канон као што је у Даничић-Караџић Светом писму.
Православна и католичка црква признају шири канон који укључује и девтероканонске књиге (Макавејцима, Товија, Јудита итд.)

Хвала.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Тачније.... није то "протестантски канон" већ пре свега Палестински (ужи) канон који су они прихватили, за разлику од Александријског (ширег) канона којег Православни и Католици користе. :coolio:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Svaki novi prevod Svetog pisma je veliki kulturni događaj za jedan narod. Mi pravoslavni kao baštinici drevne vaseljenske Crkve moramo bolje poznavati svoju veru pa tako i kanon Starog zaveta. On nije fiksiran definitivno. Ovaj sabor kaže ovako, onaj onako, ovaj svetac ovako... Septuagintu su koristili jevanđelisti i apostoli a opet sam Gospod kad je citirao Psaltir po protomasoretskoj redakciji. Zato nama pravoslavnima treba prevod poput ruskog i bugarskog koji je na pola puta - masoretski tekst sa dopunama po Septuaginti.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 27 минута, Бранко Авдагић рече

Za molitvene i proučavalačke svrhe koristim samo pouzdane prevode.

Koji su, prema tebi, pouzdani i dobri prevodi kod nas i u svetu?

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 минута, Брка Жарковачки рече

Koji su, prema tebi, pouzdani i dobri prevodi kod nas i u svetu?

Od srpskih i hrvatskih prevoda Daničić-Karadžić je netačan. Od slobodnijih prevoda: Bakotićev prevod je slobodniji prevod, nije bukvalan i zato slabije privlači blagodat i to neki naši popovi nikako da shvate, da nije za molitvu jer nema crkveni blagoslov. Zato ja recimo koristim Đakovićev prevod koji je bukvalniji i tačniji, mada volim čitati i Bakotićev prevod, kao i ostale slobodnije prevode poput Birviševog i dr. prevode i prepeve Psaltira. Prevod koji koristi Rimokatolička crkva na našim prostorima je odviše slobodan u pesničkim delovima. Prevod Novog zaveta je ok u više hrvatskih i katoličkih i protestantskih verzija. Od srpskih i Čarnićev i Stefanovićev prevod Novog zaveta je ok. Prevod Novog zaveta komisije svetog sinoda (prerađeni Karadžićev prevod) treba još samo tehničku doradu, razradu naslova i podnaslova, a valjalo bi ga malo i jezički doraditi. Ruski i bugarski sinodski prevodi su ok. Bugarski je još i bolji jer je noviji. Od engleskih je KJV lepa ali zastarela. A engleskih prevoda ima jako puno... Brenton za Septuagintu. Septuaginta mi se opet čini na mestima jeretičkom, kažu da je porodila i arijanizam. Najverovatnije je Septuaginta bila samo Mojsijevo Petoknjižje i to neka verzija zvaničnog, odobrenog targuma, a onda se kasnije nadodalo štošta.

Share this post


Link to post
Share on other sites

U vezi Septuaginte, zato što je na grčkom joj Grci daju božanski status, nešto poput Kurana na arapskom u odnosu na prevode na druge jezike ili poput Vulgate jedno vreme kod rimokatolika. A naši grčki đaci, neki su čak i helenomani, takođe diviniziraju Septuagintu. Đakovićev prevod su u Hrvatskoj objavljivali GBV i Živa Riječ iz Krasice kod Rijeke, i koliko znam neće ga više štampati "jer nije dovoljno hrvatski u izričaju". Neki iz Srbije su tražili dozvolu za srpsku redakciju prevoda, ali nisu dala braća Hrvati. Tipična hrvatska posla: prvo hrvatstvo pa hrišćanstvo, nenaviđenje Srba...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Брка Жарковачки рече

Hvala ti za ove podatke!

Meni je žao zbog Đakovićevog prevoda. Da je Đaković znao da će se izdavač truditi da zatre njegov prevod sigurno im ne bi dao autorska prava. Pitanje je koliko je GBV upoznat sa time. Živa Riječ iz Krasice je tu glavna, koliko se sećam neki Danijel ju je vodio i on mi je rekao za te "izričaje". Dok nisu imali "hrvatskiji" prevod hrvatskim protestantima je Đaković odgovarao. Sad imaju "hrvatskije" prevode, pa Đakovićev prevod treba prepustiti "bespućima povijesne zbiljnosti" (naslov jedne Tuđmanove knjige). 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Бранко Авдагић рече

Meni je žao zbog Đakovićevog prevoda. Da je Đaković znao da će se izdavač truditi da zatre njegov prevod sigurno im ne bi dao autorska prava. Pitanje je koliko je GBV upoznat sa time. Živa Riječ iz Krasice je tu glavna, koliko se sećam neki Danijel ju je vodio i on mi je rekao za te "izričaje". Dok nisu imali "hrvatskiji" prevod hrvatskim protestantima je Đaković odgovarao. Sad imaju "hrvatskije" prevode, pa Đakovićev prevod treba prepustiti "bespućima povijesne zbiljnosti" (naslov jedne Tuđmanove knjige). 

Много је мањи проблем GBV да се уради српска варијанта колико породица није за то. Највећи покушај посрбљивања Ђаковића је био од наших Словака и томе се противила породица. Имајући у виду да сам породични пријатељ с породицом Ђаковић знам да је проблем њихов страх да ће се урадити оно што је почетком 1970тих урадило с Бакотићевим преводом када је посрбљен - превод је практично упропаштен. Оригинални, предратни Бакотић и оно што се последњих неколико деценија продаје као Бакотић није баш у свему исти текст и по мени је оригинални Бакотић много бољи. Иначе знам да ово није непремостив проблем уколико би се посла латио неко у кога породица има поверења.

И да се не лажемо, као што је Бакотић свој превод радио за Србе католичке вере, тако је и Ђаковић свој превод радио првенствено за потребе свог верског окружења и ни један ни други какву год српску редакцију да преживе никада не би могли да постану званично преводи у православној цркви.

Несрећа Ђаковићевог превода је да је рађен пред распад Југославије и језик Хрватима није довољно хрватски а за Србе довољно српски.  Пре извесног броја година због моје наруџбине од 1.000 примерака доштампали су тираж тог превода - за дељење у Босни :)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У новом броју Православља, новина Српске патријаршије, од 15. јула 2019. године, читајте Апел Епархије рашко-призренске за помоћ угроженом народу на северу Косова и Метохије. О неким аспектима односа између српског и руског народа, везама између Српске и Руске Православне Цркве и црквеној кризи у Украјини можете прочитати разговор са Архиепископом верејским Амвросијем (Јермаковим), који је водио Николај Сапсај. О актуелним дешавањима у Украјини можете се информисати у тексту Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија „Узроци и посљедице лажне аутокефалије у Украјини“; овај рад је представљен на конференцији „Кршење правâ верникâ у Украјини“ одржаној у Москви 29. маја 2019. године.
      У рубрици „У спомен часних ликова“, о протосинђелу Василију Стриљчеку (1892−1958), мисионару и заштитник православних Украјинаца од иноверних насртаја, пише протосинђел Платон Јовић. Разговор са проф. др Јелицом Стојановић на тему статуса српског језика и уопште језичкој ситуацији у Црној Гори данас, који је водила Сања Пановић, објављен је под насловом „Српска Православна Црква је највећа и најважнија брана Црне Горе“. Протођакон др Дамјан Божић разговарао је на тему српске дијаспоре са др Срђом Трифковићем, политикологом, историчарем и публицистом. Ново Православље доноси овај разговор под насловом „Српска дијаспора: проблем дефиниције, стварне бројности и неефикасности деловања“.
      Наставља се и фељтон Из Старе Србије др Радована Пилиповића, директора Архива Српске Православне Цркве, а о библиотеци манастира Јазак пише библиотекар саветник Весна Петровић.
      У новом броју новина Српске Патријаршије уредништво читаоцима представља текст проф. др Ксеније Кончаревић о руским монахињама у српским манастирима између два светска рата, као и духовне поуке из пера архимандрита Емилијана Вафидиса у тексту под насловом „Захвалност долази ономе ко је радостан“.
      Осврт на актуелна дешавања у Црној Гори и неке проблеме који су задесили Митрополију црногорско–приморску прота Велибор Џомић доноси у тексту под насловом „Државно или црквено?“. У рубрици „Ходим и сведочим“ протојереј-ставрофор Василије Томић за Православље пише о еутаназији – немилосрдном убијању из „милосрђа“.
      У рубрици „Свет књиге“ професор Филолошког факултета Универзитета у Београду проф. др Дарко Танасковић пише о књигама ђакона др Александра Прашчевића, а катихета Бранислав Илић о капиталном делу епископа др Јована (Пурића) Венац Господњих и Богородичиних празника као путоказу за правилно разумевање тајне празникâ.
       
      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      "Описујући последња времена, Апостол Павле у посланици свом ученику Тимотеју пише о појави људи који ће бити саможиви, среброљубци, хвалисавци, гордељиви, хулници, непокорни родитељима... (2Тим 3, 3). Карактерологију највећег броја људи последњих времена Апостол завршава сажимајућом реченицом, која се тиче оних који имају изглед побожности, а силе су се њене одрекли (2Тим 3, 5). Tа реченица је све ове векове била једна од најозбиљнијих оптужница за спољашњи тип хришћана, лишен искрене вере и врлине". (извод уредничког уводника мајско-јунског, 367. броја "Православног мисионара)

      Нови мајско-јунски 367. број Православног мисионара, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе, по већ устаљеном обичају представљен је у црквеним медијима, и то: у програму радија Светигоре (Митрополија црногорско-приморска), радија Беседе (Епархија бачка) и радија Источник (Епархија ваљевска).
      Представљајући садржај новог броја, чија је централна тема Тако да се светли светлост ваша, катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора Православног мисионара задужен за односе са медијима, своје представљање новог броја утемељио је на еванђелском позиву који је Господ упутио Апостолима, а преко њих и свима нама, а то је позив да постанемо светлост свету. Представљање новог броја краси једна тематска нит која повезује теме свих текстова у новом броју, са наведеном темом броја која je императив хришћанског етоса. Поред пастирског позива да угледајући се на светитеље постанемо светлост свету, на коју нас подстиче уводна реч уредника, овај 367. број посебно краси интервју са Његовим Преосвештенство Епископом др Јованом (Пурићем) који читалаштво позива да васцело своје биће освећује активни учешћем у богослужбеном животу Цркве. Сви текстови који чине нови мајско-јунски 367. број Православног мисионара, на савршен начин приближавају усрдним читаоцима велику тајну светости и светлости, пре свега у духу богослужбеног, а потом и духу световрлинског живота. Уверен сам да је садржај овог броја, који је пре нама, благословено семе које смо благодарећи Божјем надахнућу посејали, а сада нам остаје да овај надахнути садржај препустимо читалаштву на читање, а полажући наду на Господа, надамо се да ће ово семе у виду писане речи произрасти дивне и благословене плодове, поручио је катихета Бранислав Илић приликом представљања новог броја званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе.
       
      ЗВУЧНИ ЗАПИС ПРЕДСТАВЉАЊА НА РАДИЈУ "БЕСЕДА":
      ЗВУЧНИ ЗАПИС ПРЕДСТАВЉАЊА НА РАДИЈУ "СВЕТИГОРА":
       
      ЗВУЧНИ ЗАПИС ПРЕДСТАВЉАЊА НА РАДИЈУ "ИСТОЧНИК":
      САДРЖАЈ:
      Реч уредника: Светлост врлинског живота
      Реч архијереја: Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом др Јованом (Пурићем) "Од нашег односа према богослужењу зависи мисионарски живот!"
      Реч пастира: Сведочење доброте
      Материк: Света Филотеја Атинска
      Историја хришћанства: Велики прогон хришћана за време цара Диоклецијана и његових савладара
      Литургијски живот: Духовски венчићи
      У дијалогу са атеизмом: Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом
      ТЕМА БРОЈА:

      Катихета Владимир Пекић: Осветљење стварности
      Катихета Бранислав Илић: У светлости Твојој видимо светлост
      Свети Теофан Затворник: Светлост Христова просвећује све
      Драган Поповић: Наша светлост и Светлост Божија
      Презвитер др Оливер Суботић: У посети монашкој обитељи шумадијске епархије
      Парохијани: Песничка душа из Новог Сада
      Хришћански живот: Адолесценти и Црква - волети, хранити и не говорити много
      Из пера читалаца мисионара: Молитва моје мајке
      Хришћански брак и породица: Дете, које више не жели у храм
      Питања и одговори: Наркоманија... има ли наде? 
      Хришћанство и психологија: Физичко кажњавање деце из угла православне психологије
      Сећање: О уснулој добротворки храма Светог Луке у Кошутњаку
      Хришћанска аскетика: О сећању на смрт и изненадној смрти
      Хришћанска књижевност: Гусларка слепа Живана, о крсној слави
      Хришћанска књижевност: "Угљена кандила" Драгише Васића
      Мисионарски излог: Топлина и благост речи као њена најјача снага
       
      Извор: Православни мисионар
       
    • Од Логос,
      Летња манифестација ''Под крошњама на Штранду'' биће одржана по седми пут у Библиотеци на Штранду од 1. до 27. јула. Како је речено приликом њеног отварања, на програму су радионице знаковног, мађарског и словачког језика за децу узраста од 5 до 12 година, као и курс словеначког језика за младе од 13 до 19 година. Радионице се одржавају сваког радног дана од 19 до 20 часова, а суботњи квиз се одржава у природи, на локалитету Рим, изнад Беочин села у срцу шуме, када време дозволи.
       
      - Веома ми је драго што ова манифестација не само да опстаје, и одржава се ево већ седми пут у оквиру Библиотеке на Штранду, већ се и развија и напредује. То не кажем тек узгред, већ заиста мислим да програми који се баве језиком мањина, имају посебно место у граду који је препознат управо по мултијезичности и мултикултуралности. Садржаји су намењени онима на којима свет остаје, што је такође изузетно добро, јер доприносе стварању генерација толеранције, међусобног поштовања које ће знати да препознају лепоту различитости. И ова манифестација доказује да смо најјачи када се удружимо. Градска библиотека је на Штранду већ 11 година, и показало се да је то био јако добар потез, понудити књигу многобројним посетиоцима најлепше градске плаже. Ту су и Центар за развој мањинских медија, и Херор Медиа Понт, и ја им свима честитам што ће понудити квалитетан програм деци и младима овог лета на Штранду – нагласио је члан Градског већа за културу Далибор Рожић приликом отварања манифестације којем је присуствовао и заменик амбасадора Словеније Роман Веикслер.
      Према речима Наташе Херор из Херор Медиа Понта ове године деци ће бити понуђене и радионице ''Тело као инструмент'' удружења грађана Отворени круг.
      - Деца током пет дана науче преко сто речи и суботом им организујемо квиз који јако воле. За сваки језик имамо помоћ особе којој је тај језик матерњи, како би се осигурао тачан изговор и пренела културолошка прича сваке заједнице – истакла је Наташа Херор.
      Манифестација ''Под крошњама на Штранду'' одржава се у организацији Библиотеке града Новог Сада, Херор Медиа Понта и Центра за развој мањинских и локалних медија, уз покровитељство Управе за културу Града Новог Сада и Покрајинског секретаријата за образовање, управу, прописе и националне заједнице.
       
      Извор: Град Нови Сад
    • Од Логос,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 3. јуна 2019. године у Патријаршији српској у Београду Његову Екселенцију Мохамеда Чандру Видја  Јуду, амбасадора Републике Индонезије у Републици Србији.
       
      Извор: Српска Православна Црква
       
    • Од Логос,
      Летњи распуст идеалан је за читање, али не само за читање. Како квалитетно провести слободно време и шта све Нови Сад нуди преко лета.
       
       
      Извор: РТВ
×
×
  • Create New...