Jump to content

Одговор Митрополита господи Ђукановићу и Вучићу

Оцени ову тему


Препоручена порука

Извјештаји са Косовско-метохијске вечери у Крипти Храма Христовог Васкрсења у Подгорици, 14.01. 2017., одржане прије обраћања председника Србије на РТС-у.

Митрополит Амфилохије: Издаја КиМ почела у Црној Гори, а хтјела би да се заврши у Београду

Садашња црногорска власт је признала независно Косово, што значи да је пљунула на саму себе. Не Црна Гора, већ ова група Дукљана, Монтенегрина, која наставља обезбожену политику и који се одричући се Косова и Метохије одриче изворне и праве Црне Горе. Ово што се сада догађа са политиком у Србији само је наставак ове дукљанско-монтенегринске идеологије која је овдје преовладала и која господари Црном Гором

amfilofije-640x427.jpg?w=529&h=353

Митрополит Амфилохије

 

Митрополит црногорски-приморски Амфилохије рекао је да све што се сада догађа с политиком у Србији представља само наставак дукљанско-монтенегринске идеологије која је овдје преовладала и која господари Црном Гором.

Он је то казао синоћ на промоцији својих књига „Ново косовско распеће” у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, преноси „Дан“.

Митрополит Амфилохије, који је један од потписника Апела за одбрану Косова и Метохије, рекао је да не разумије реакцију српских званичника након што је изјавио да се боји да политика српског предсједника Александра Вучића води издаји Косова и Србије.

„Они су хтјели да сву кривицу баце на једног потписника овог апела. Забринут сам што је у овом тренутку Србија ућутала. Овај апел није био напад ни на кога, само је бранио жилу куцавицу Србије. Од 2008. године не једанпут сам Мила Ђукановића назвао највећим издајником Црне Горе у њеној историји, и то понављам и сада. Садашња црногорска власт је признала независно Косово, што значи да је пљунула на саму себе. Не Црна Гора, већ ова група Дукљана, Монтенегрина, која наставља обезбожену политику и који се одричући се Косова и Метохије одриче изворне и праве Црне Горе. Ово што се сада догађа са политиком у Србији само је наставак ове дукљанско-монтенегринске идеологије која је овдје преовладала и која господари Црном Гором. Они не раде ништа ново“, казао је Амфилохије.

Он је додао да је Ђукановић већ издао и предао Косово и „ови само то хоће да наставе, и још им је криво што има неко ко није сагласан с тим”.

„Прво је овдје почела та издаја, па се онда сада наставља и хтјела би да се заврши у Београду, у име Србије. Хвала Богу да је овај апел написан и увјерен сам да ће он одиграти значајну улогу и у Београду и у Србији. То је језик истинске и праве Србије и истинске и праве Црне Горе“, нагласио је митрополит, преноси Дан.

Подсјетимо, предсједник Србије Александар Вучић синоћ је казао да су га Амфилохијеве ријечи погодиле.

 

(ИН4С, 15. 1. 2018)

 

У крипти подгоричког саборног храма Васкрсења Христовог синоћ је, у оквиру „Косовско-метохијске вечери“, многобројној публици представљено четворокњижје Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија „Ново косовско распеће“.

Ради се о Митрополитовим дневничким записима из Метохије из 1999. године, након Кумановског споразума којим је окончана тромјесечна војна агресија НАТО пакта на СРЈ, као и о његовим текстовима, есејима и интервјуима о Косову и Метохији.

На почетку вечери приказан је документарни филм „Косово – универзум бола“, аутора Ранка Ђиновића.

Проф. др Милош Ковић казао је да се Београд ових дана сјетио косовског завјета.

„Има нас у овом тренутку 10.330, нас, потписника апела за одбрану Косова и Метохије. Међу нама је дванаест архијереја наше Цркве, осам академика преко стотиуну професора универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу, Косовској Митровици, Источном Сарајеву и у Бањој Луци, око стотину педесет доктора наука. Затражили смо само то – да се конфликт замрзне и да се не предамо, да не напуштамо Косово – српски Јерусалим. Да не напустимо ових 120 хиљада наших сународника и суграђана“, казао је Ковић.

Додао је да се кључни дио духовне и интелектуалне елите између правде и силе опредијелио за правду.

„Између подвига и страха, ми се опредјељујемо за подвиг, између незнања и знања, на страни смо знања, између вере и невере, погађате – вера. Рекао бих, настојимо да будемо на путу Косовског завета“, поручио је професор Ковић.

Он је подсјетио да се ових дана много прича о томе како Црква не треба да се мијеша у политику.

„Опет – резултат незнања и, рекао бих, лоше воље. То што је Црква одвојена од државе не значи да Црква не треба да се изјашњава и о политичким питањима“, сматра Ковић.

Додаје да су књиге Митрополита Амфилохија дио те приче.

„Ко је био са народом и остао са народом и у Метохији и на Косову? Шта је ко радио у оном тешком и смутном времену? У овим књугама Митрополит Амфилохије сведочи о косовском завету и овремену у којем живимо. То ће остати као предрагоцена грађа за историчаре који долазе“, поручио је професор Ковић.

Проф. др Мило Ломпар каже да се од нас данас тражи од нас да прихватимода злочин и насиље на Косову и Метохији није било ништа друго до наша воља и наша сагласност.

„То је кључно што не смемо учинити“, поручио је професор Ломпар.

Владика захумско-херцеговачки г. Григорије казао је да нам је Христов пут једини прави путоказ према догађајима на Косовуи и Метохији.

„Једнако према Србима и према Албанцима треба да послужи јеванђелска прича о милостивом Самарјанину. Управо као добри Самарјанин, и ми треба да будемо при руци сваком потребитом“, каже Владика Григорије.

Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије говорио је о догађајима из тзв. мартовског погрома на Косову и Метохији из 2004. године, будући да се тада налазио у Печкој Патријаршији.

„Хвала Митрополиту Амфилохију што нас је вечерас овдјке сабрао и пробудио“, казао је Владика Јоаникије.

Умировљени Владика захумско-херцеговачки г. Атанасије каже да је неистина прича државног врха Србије да се Срби враћају на Косово.

„Ти људи тамо, почев од Вучића па до Ивице Дачића, па не знам све до кога, ових његових трабанта около, причају лажи како се Срби враћају на Косово. Чиста лаж. Они обнављају светиње? Да нам кажу коју су обновили. Него помажу, рецимо, Норвежани. Они лажу. Сјевер су дали на поклон Хашиму Тачију, такозвани интегрисани прелаз, то су у ствари границе, царине и албанска власт на царинама. А они не иду преко тих граница јер су кукавице. И онда прича то тако Марко Ђурић, а само понавља за Вучићем. Као Вучић добио такозваних десет српских општина ниједну није добио. А и да је добио, ко зна Косово, зна да су све те општине у Поморављу, а ни једна није унијета с Метохије, а има их пет или шест“ казао је Владика Атанасије.

Он је додао да је Метохија дата као што је дат и сјевер Косова и упитао како Вучића није срамота да на Нову годину издаје проглас.

„У којем каже да се бави само реалполитиком и земљском Србијом, а да на небу нема ничега. Е па како живи, ја га сажаљевам. Он је присвојио Србију, а појма нема шта је Србија. Он је нови Тито, нови унесрећитељ Србије. Амфилохију они не могу много, али могу да лажу да га је Мило Ђукановић подстакао, а Мило је главни тутор и ментор Вучићев. Шта је Београд на води него прање пара Вучића и Мила“, закључио је Владика Атанасије.

Многобројној публици обратио се на крају вечери и Митрополит Амфилохије.

Рекао је да не разумије реакцију српских званичника након што је изјавио да се боји да политика Александра Вучића води издаји Косова и Србије.

„Они су хтјели да сву кривицу збаце на једног потписника овог апела. Забринут сам што је у овом тренутку Србија ућутала. Овај апел није био напад ни на кога, само је бранио жилу куцавицу Србије“, објаснио је Митрополит црногорско-приморски.

„Од 2008. године, не једанпут сам Мила Ђукановића назвао највећим издајником Црне Горе у њеној историји, и то понављам и сада. Садашња црногорска власт је признала независно Косово, што значи да је пљунула на саму себе. Не Црна Гора, већ ова група дукљана, монтенегрина, која наставља обезбожену политику и који се, одричући се Косова и Метохије, одричу изворне и праве Црне Горе. Ово што се сада догађа са политиком у Србији само је наставак ове дукљанско-монтенегринске идеологије која је овдје преовладала и која господари Црном Гором. Они не раде ништа ново“, сматра Владика Амфилохије.

Додао је да је Ђукановић већ издао и предао Косово и „ови само то хоће да наставе, и још им је криво што има неко ко није сагласан с тим”.

„Прво је овдје почела та издаја, па се онда сада наставља и хтјела би да се заврши у Београду, у име Србије. Хвала Богу да је овај апел написан и увјерен сам да ће он одиграти значајну улогу и у Београду и у Србији. То је језик истинске и праве Србије и истинске и праве Црне Горе“, поручио је Митрополит Амфилохије.

Рајо Војиновић, Митрополија Црногорско Приморска


View full Странице

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Не видим да митрополит умекшава, тумачи, усклађује, нивелише свој став него да чак додатно пооштрава оно што је хтео да каже. Као да су били у праву они који су претходне изјаве окарактерисали као благе у односу на његов стил.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Данас, 30. априла 2021. лета Господњег, на Свети и Велики петак, навршило се шест месеци од упокојења Митрополита Амфилохија. Тим поводом доносимо прилог у спомен на блаженопочившег архиепископа цетињског, митрополита црногорско-приморског, зетског, брдског и скендеријског, и егзарха свештенога трона пећког Амфилохија (Радовића).
       Вечан ти спомен, достојни блаженства и вечног спомена, драги и незаборавни владико и оче наш!

       
      Из живота блаженопочившег митрополита: 
       
       
      Животопис блаженопочившег Митрополита црногорско-приморског Амфилохија
      Бесједа Његове светости Патријарха српског г. Павла приликом увођења Митрополита Амфилохија у Трон цетињских митрополита 1990. г.
      Бесједа Митрополита Амфилохија са Трона митрополита црногорских
      Ријеч академика Матије Бећковића поводом устоличења Митрополита Амфилохија у Tрон цетињских митрополита - Лист са Црне Горе
      Митрополит Амфилохије поводом јубилеја пола века свештеничке службе: Сусрет са грчким Старцима било је спасење за мене!
      Филм о Митрополиту Црногорско-приморском Амфилохију - Достојан!
      Споменица поводом 30 година архијерејске и 25 година митрополитске службе Митрополита Амфилохија
      Митрополит Амфилохије: Човек – носилац и сведок вечнога живота
      Митрополит Амфилохије: Црква је испуњена свјетилима као што је небо испуњено звијездама
      Последња бесједа Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија – 9. октобар 2020. године
       
       
      Упокојење митрополита: 
       
       
      Упокојио се у Господу митрополит црногорско-приморски Амфилохије
      Епископски Савјет СПЦ у ЦГ – Саопштење поводом упокојења Митрополита Амфилохија
      Изјаве саучешћа поводом упокојења митрополита Амфилохија
      Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије постављен за администратора Митрополије црногорско-приморске
      У данима Митрополитовог испраћаја важно је придржавати се и прописаних здравствених мјера
      Архијерејски синод Руске заграничне цркве: Владика Амфилохије је јерарх широког срца, које је смјестило у себе радости и туге читавог православља
      Патријарх Кирил: Амфилохије остаје као светиљка, горућа и ужарена
      Патријарх бугарски: Митрополит Амфилохије пример достојног пастира и скромног монаха
      Саучешће митрополита кијевског и све Украјине Онуфрија: Увек је поступао по Божјем закону
      Архиепископ Албански Анастасије: Опраштамо се од једног врсног пријатеља и брата, једног духовног вође!
      Архиепископ михаловско-кошицки Георгије: Ка Господу је отишао витез духа
      Архиепископ Јован о Митрополиту Амфилохију: Његове мисли и дејства били су муњевити и по утицају и значају за читаву православну васељену
      Митрополит Николај Хаџиниколау: Вриједност Митрополита Амфилохија ће се тек показати
      Митрополит Порфирије: Као лучоноша нашег светосавског бића, Митрополит Амфилохије је целог живота речима Духа Светога препорађао све и свакога са киме је долазио у сусрет
      Mитрополит берлински и њемачки Марко: Добили смо великог заступника пред престолом Свевишњега
      Владика Јоаникије: Мучеништво, љубав, жртва, доброта и мудрост Митрополита Амфилохија ће засијати из божанске перспективе
      Митрополит бориспољски и броварски Антоније: Одан Господу и Његовој Цркви, црквеним канонима, својоj пастви и речи
      Митрополит Антоније (Паканић): Митрополит Амфилохије је Свети човјек
      Владика Лукијан поводом упокојења митрополита Амфилохија: Својим узорним животом био је пример свима нама
      Епископ жички др Јустин о почившем митрополиту Амфилохију: Митрополит Амфилохије је носио бремена многих, баш као Свети Петар Цетињски
      Епископ сремски Василије о почившем митрополиту Амфилохију: Изгубили смо великог јерарха и борца за православље, српство и хришћански живот
      Епископ тихвински и лодејнопољски: Увијек бранио Правду и Истину, трудио се да зацијели Црну Гору
      Владика Иринеј поводом упокојења митрополита Амфилохија: Он је био покретачка снага патристичког и литургијског препорода наше Православне Цркве
      Владика Григорије: Не могу да се отмем утиску да је данас Васкрс. Да је данас побједа.
      Епископ Андреј: Митрополит Амфилохије у срцу Беча
      Владика тимочки Иларион: Митрополит Амфилохије све нас је обједињавао кроз своја страдања и живот
      Владика Сергије: Сваки сусрет са Митрополитом био је сусрет радости, подршке, очинске бриге и љубави
      Епископ Силуан: Уснуо је у Господу велики јерарх Цркве Христове, епископ равноапостолног дела
      Епископ Сергије: Воштаница митрополиту Амфилохију – туга Земље, радост Неба!
      Епископ нишки Арсеније: Данас видимо колико је велика љубав народа Црне Горе према свом Митрополиту
      Владика Кирило: Митрополит Амфилохије је целим бићем сведочио Христа!
      Епископ Антоније: Митрополит Амфилохије је био осведочени пријатељ руског народа
      Архимандрит Данило (Љуботина): Митрополит Амфилохије је епоха времена
      Архимандрит Данило (Љуботина): Молимо уснулог и вазнесеног Митрополита да нам расвијетли пут
      Прота Стојадин Павловић: Слобода коју је Митрополит Амфилохије донио у Црну Гору никада се више неће иселити из овог народа, већ ће постати пелцер за цијело Српство
      Прота Гојко Перовић: Пуних уста пред овом светињом кажем да је остатак за Митрополитом цијела православна Црна Гора
      Прота Милорад Лончар: Блаженопочивши митрополит Амфилохије - Сећање на духовног горостаса
      Прота Дарко Ђого: Оде Старац лицем к Светом Петру Цетињском
      Прота Дарко Ђого: Не дајмо светињу Божију у себи. Не дозволимо себи да икад будемо испод Митрополитовог ,,благо мени“
      Протопрезвитер-ставрофор др Дарко Ђого: Ђед
      Прота Виталије Тарасјев: Одлазак митрополита Амфилохија - велики ударац за Православље
      Љепото Христова
      Отац Обрен Јовановић: Митрополита Амфилохија испуњавала је Света служба Божија, братско сабрање, љубав и народна слога
      Презвитер др Оливер Суботић: Цео живот Митрополита Амфилохија био је жртвеник на крсту, он са крста није силазио
      Игуман Савински Макарије: Митрополит Амфилохије - Архипастир ученик Светитеља сахрањен је у најужем кругу свог рукосада
      Беседа о. Андреја Лемешонока поводом упокојења Митрополита Амфилохија
      Јерођакон Силуан светогорац: Митрополит Амфилохије је имао велики утицај на светогорске монахе
      Монах др Павле Кондић: Сведок сам благодати Божије
      Проф. Александар Вујовић: Митрополит Амфилохије је био човјек који је од Бога измолио људе за Бога
      Мати Злата: Митрополит је засејао семе љубави у сваком срцу
      Митрополит Амфилохије је живео по јеванђељу
      Бискуп Петар Палић: Митрополит је оставио снажан траг у односима Католичке и Православне цркве
      Саучешће Јеврејске заједнице: Нека Бог подари вјечни мир души Митрополита Амфилохија
      Саопштење за јавност УКЦГ поводом смрти високопреосвећеног Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског и Егзарха свештеног трона пећког г. Амфилохија
      Ивана Жигон: Сусрет са Митрополитом увек је био Празник
      Проф. др Милош Ковић: Митрополит Амфилохије је посијао сјеме слободе које ће тек проклијати у свим српским земљама
      Богић Булатовић: Амфилохије Васељенски
      Звона јавила Митрополитово упокојење
      Пут, истина и живот светитеља Амфилохија
      Неколико запажања о Светости
      Тишина
      Извините ме док љубим небо
      Оставите нека мртви укопавају своје мртве
      Певамо ти многољествије вечног живота, Mитрополите!
      Удружење Чувари Христовог Гроба: Велики губитак за Митрополију, Српску цркву и српски народ
      Комеморативни скуп поводом упокојења митрополита Амфилохија
      Украјински медији о Митрополиту Амфилохију: „Нигдје не бијаше таквога у Европи – чак ни у Украјини“
      ТВ Храм: У спомен на новопрестављеног архиепископа, митрополита и духовног оца нашег Амфилохија
      “Огледало” Српске РТВ: Јован Маркуш и Новица Ђурић о животу и дјелу блаженопочившег Митрополита Амфилохија
       
       
       
      Молитве за блаженопочившег митрополита: 
       
        Тропар и кондак митрополиту Амфилохију   Молитва Светом Митрополиту Амфилохију   Радуј се, Амфилохије!   Патријарх Вартоломеј служио помен Митрополиту Амфилохију у Цариграду   Епископ Сергије служио Свету заупокојену литургију и помен на гробу блаженопочившег Митрополита   Подгорица на кољенима дочекала свог Митрополита: Васкрсао си Црну Гору и учинио је Христовом   Заупокојена архијерејска литургија у Цетињском манастиру поводом упокојења Митрополита Амфилохија: Свједок васкрсења   Празнична вечерња служба и помен блаженопочившем Митрополиту Амфилохију у Цетињском манастиру
       
      Епископ Јоаникије служио помен Митрополиту Амфилохију у Цетињском манастиру
      Митрополит Порфирије служио помен митрополиту Амфилохију
      Епископ новосадки и бачки Иринеј служио помен свом блаженопочившем брату и саслужитељу Митрополиту црногорско-приморском Амфилохију
      Епископ Фотије служио помен митрополиту Амфилохију
      Епископ Атанасије служио помен новопрестављеном Митрополиту Амфилохију
      Епископ Пахомије служио помен митрополиту Амфилохију
      Епископ Герасим служио помен новопрестављеном митрополиту црногорско-приморском Амфилохију
      Епископ Андреј служио помен блаженопочившем Митрополиту Амфилохију
      Епископ нишки Арсеније служио помен митрополиту Амфилохију
      Помен Митрополиту Амфилохију у Диселдорфу
      Екатеринбург: Помен митрополиту Амфилохију
      Атина: Помен митрополиту Амфилохију
       
       
       
      Заупокојена Литургија, опело и сахрана блаженопочившег митрополита: 
       
       
      У крипти подгоричког Саборног храма Христовог Васкрсења сахрањен архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић)   Фотогалерија са погреба архиепископа цетињског митрополита црногорско-приморског Амфилохија (Радовића)  
      Беседа на Патријарха српског Иринеја на опелу блаженопочившем митрополиту Амфилохију
      Бесједа Епископа новосадског и бачког др Иринеја на заупокојеној Литургији у Подгорици
      Бесједа Епископа будимљанско-никшићког и администратора Митрополије црногорско-приморске Јоаникија на опелу блаженопочившем митрополиту Амфилохију
      Бесједа Матије Бећковића на опелу блаженопочившем митрополиту Амфилохију
            Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Новоизабрани Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски господин Порфирије (Перић) рођен је 22. јула 1961. године у Бечеју. Прво је од троје деце Радивоја и Радојке Перић, који су се, после Другог светског рата, из села Осиње крај Дервенте у Босни и Херцеговини доселили у Војводину. На крштењу је добио име Првослав. Основношколско образовање стекао је у Чуругу, а гимназију „Јован Јовановић Змај“ завршио је у Новом Саду 1980. године.
       
      Похађао је студије археологије на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Убрзо је почео да студира и на Богословском факултету Српске Православне Цркве, на којем је и дипломирао 1987. године. 
      У чин мале схиме замонашио га је, на Томину недељу, 11. априла 1986. године, његов духовни отац, тада јеромонах др Иринеј (Буловић), садашњи Епископ бачки. Исте године, епископ рашко-призренски Павле (Стојчевић), потоњи патријарх српски, рукоположио је монаха Порфирија у чин јерођакона у манастиру Свете Тројице у Мушутишту 23. јуна 1986. године.
       
       
      Последипломске студије похађао је на Богословском факултету Националног и Каподистријског универзитета у Атини (1987-­1990.). На истом училишту стекао је звање доктора наука (2004.). У чин јеромонаха рукоположен је на Аранђеловдан, 21. новембра 1990. године, у манастиру Светих Архангела у Ковиљу. Тада је постављен за игумана те свете обитељи. За Епископа јегарског, викара Епархије бачке, изабран је на заседању Светог Архијерејског Саборa 14. маја 1999. године. Хиротонисао га је Патријарх Павле (Стојчевић) у новосадској Саборној цркви 13. јуна 1999. године. За Митрополита загребачко-љубљанског изабран је на седници Светог Архијерејског Сабора 26. маја 2014. године. Блажене успомене Патријарх Иринеј (Гавриловић) га је, 13. јуна исте године, увео у митрополитски трон у храму Преображења Господњег у Загребу, на којем је митрополит Порфирије наследио блаженопочившег митрополита Јована (Павловића).  
       
      Ванредни је професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Говори грчки и енглески, а служи се руским језиком.
      На позив епископа бачког др Иринеја, јерођакон Порфирије је 1990. године привремено прекинуо последипломске студије теологије у Атини и прихватио се дужности игумана светоархангелске обитељи у Ковиљу, на којој је остао до 2014. године. Његовим постављењем за игумана започео је препород манастира. Обновљeни су стари и изграђени нови конаци, подигнут је параклис и отпочело је фрескописање манастирског храма.
      На иницијативу епископа Порфирија, формиране су четири терапијске заједнице за лечење од болести зависности, под називом ”Земља живих”.
      Игуман Порфирије старао се да живот монаха и богослужбени типик Ковиља буду устројени по угледу на аутентичну монашку духовност и богослужбени опит светогорских општежића. Манастир је постао препознатљив по неговању византијског црквеног појања, али и по отворености према друштвеној заједници. 
      На иницијативу епископа Порфирија, формиране су четири терапијске заједнице за лечење од болести зависности, под називом Земља живих. Од оснивања прве заједнице 2005., до почетка 2021. године, кроз ова јединствена лечилишта у којима су знања и вештине медицинских наука испреплетане са вековним православним духовним искуством, прошло је готово 4000 штићеника. 
      Братство манастира је вишеструко умножено, па је оно, у тренутку одласка Митрополита Порфирија са места игумана, бројало 25 монаха.
       
       
      Читаву деценију владика Порфирије је био један од редовних учесника емисије Буквар православља која је емитована на телевизији Нови Сад. Такође је, од почетка емитовања телевизијске емисије Агапе аутора и водитеља Александра Гајшека (2005.), па све до избора за Митрополита зaгребачко-љубљанског (2014.), уз почившег академика др Владету Јеротића и друге истакнуте мислиоце био њен чест гост. У својству представника традиционалних Цркава и верских заједница у Србији, епископ Порфирије је најпре био члан (2005-2008), а затим и председник Савета Републичке радиодифузне агенције (2008-2014).
      Ја јесам Србин, али сам пре свега хришћанин, а то је универзална вредност и зато ћу проповедати и сведочити Христа. Волим свој народ, али волим и волећу и све друге народе, сваког човека, сваку икону Божију
      Био је први архијереј Српске Православне Цркве коме је поверено старање над организацијом верског живота у Војсци Србије (2010 – 2011.).
      Почев од 2002. године, владика Порфирије је председник Управног одбора Српског привредног друштва „Привредник“ у Новом Саду, где се посебно ангажовао у прикупљању средстава за стипендирање даровитих српских ђака и студената.
      Програм свог пастирског деловања митрополит Порфирије је представио у приступној беседи на устоличењу, у јуну 2014. године, рекавши: 
      „Увек ћу бити спреман да учествујем у изграђивању мостова између људи и народа, потпуно свестан да има оних који ће и са једне и са друге обале бацати камење на мостоградитеље. Али, на то ме обавезује сам Господ који је у Сину своме Јединородном премостио јаз између Бога и човека.“
       
       
      О свом идентитету и темељним вредностима на којима заснива своје послање Митрополит је том приликом рекао: „Ја јесам Србин, али сам пре свега хришћанин, а то је универзална вредност и зато ћу проповедати и сведочити Христа. Волим свој народ, али волим и волећу и све друге народе, сваког човека, сваку икону Божију”. 
      Митрополит Порфирије негује пријатељске и сарадничке односе са бројним представницима Римокатоличке цркве и других верских заједница, као и са многим научним и културним прегаоцима у Загребу.
      Слобода избора, слобода савести, слободан проток људи и идеја, материјална обезбеђеност сваког појединца су оно што хришћанство као аутентични персонализам са собом носи.
      Био је домаћин Осмог састанка Свеправославне мреже за проучавање религија и деструктивних култова који је, под покровитељством Епархије загребачко-љубљанске, одржан септембра 2015. године у Љубљани. 
      Завршио је обнову Богородичиног манастира у Лепавини, поред Копривнице, једног од најстаријих духовних центара православног народа у Хрватској.
       
       
      Лауреат је награде Богословске академије Светог Игнатија у Стокхолму (Шведска) за 2016. годину. Ово признање додељено му је „за допринос помирењу народа на Балкану и предани рад на унапређењу јединства међу хришћанима“. Поводом примања награде, митрополит Порфирије је у Стокхолму одржао предавање на тему слободе и људских права. Говорећи о томе да слобода и људско достојанство имају своје извориште у Цркви Христовој, рекао је да су „слобода избора, слобода савести, слободан проток људи и идеја и материјална обезбеђеност сваког појединца оно што хришћанство као аутентични персонализам са собом носи“ и истакао да „то не значи да се хришћанство залаже за пролазне људске вредности, већ да потврђује вечне вредности у чијој је жижи човек и његово спасење“.
      Признање Удружења за верску слободу у Републици Хрватској за 2019. годину додељено је Митрополиту Порфирију за миротворни допринос у промовисању културе дијалога и верских слобода.
      Докторску тезу Могућност познања Бога код апостола Павла по тумачењу светог Јована Златоустог Владика Порфирије одбранио је на Богословском факултету Националног и Каподистријског Универзитета у Атини 2004. године. Исте године је постао доцент на Катедри за катихетско и пастирско богословље Православног богословског факултета Универзитета у Београду. На тој је катедри наследио академика Владету Јеротића, са којим је дуги низ година на многим пољима блиско сарађивао.
       
       
      Као ванредни професор Православног богословског факултета, од 2015. године, изводи наставу на предметима основних студија Пастирско богословље са психологијом и Теологија Новог Завета, као и на другим предметима мастер и докторског студијског нивоа. Учествовао је у покретању и промовисању Библијског института при Богословском факултету.
      Аутор је књига Лицем к Лицу – Библијско-пастирска промишљања о Богу, човеку и свету (Београд – Загреб, 2015) и Премудрост у Тајни сакривена – Огледи из Теологије апостола Павла (Београд, 2020), тридесетак научних, стручних и популарних радова објављених у домаћим и међународним часописима. Збирка интервјуа и обраћања, које је дао током прве две године од постављења за Митрополита (2014-2016), објављена је 2016. године под насловом Загреб и ја се волимо јавно.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од JESSY,
      Драга браћо и сестре, данас прослављамо три велика светитеља Цркве Божије, три дивна сасуда мудрости Божије и благодати Божије, три чудесна свједока живога Бога и његовог пристуства у историји, у људском животу, у људској судбини.
      Прослављамо Св. Василија Великога, Св. Григорија Богослова и Св. Јована Златоустога. У њихово вријеме, и у вријеме послије њиховог земног живота, препирали су се хришћани који је већи од њих тројице. Велики су сва тројица, али су неки мислили да је већи Св. Јован Златоусти, други су мислили да је то Св. Василије Велики, трећи да је то Григорије Богослов. По људској слабости су се дијелили: једни су били Јовановци, други су били Василијевци, а трећи Григоријевци. Црква Божија, која има вјечну и непролазну мудрост, да би измирила хришћане који су били у опасности да се заваде, основала је овај празник Три јерарха, који ми данас прослављамо. Тиме је потврдила да су сва тројица велики, и да сваки од њих има посебни дар којим је Бога прославио и којим се прославио овдје на земљи. Три свјетила, три свјетилника, три извора живе воде. Не зна се који је већи и мудрији од њих.
      Св. Василије Велики је био дубоки мудрац, зналац и световне философије и световнога знања. То се види из његових списа који су сачувани, нарочито из тумачења настанка свијета. Чувена је његова књига “Шестоднев”, која је преведена на све језике, па књига о Духу Светоме (коју је написао на молбу његовог савременика Св. Амфилохија Иконијског), затим бројна писма (која су тако дубока и садржајна, да је свако од њих једна посланица у којој се тумаче најдубље истине вјере) и чувена монашка “Правила”. Не само што је био мудрац и зналац тајни Небеских и тајни земаљских, него је био и велики подвижник. Живио је у пустињи, био је оснивач монашке заједнице тога времена и учитељ свих монаха православних до наших врмена. Чувена су његова “Правила” монашка, гдје је он из свога искуства и подвига оставио правило како да се подвизавају и живе монаси православни. Св. Василије Велики је био бранитељ вјере (увијек је Црква Божија нападана и гоњена), и пролазио је све опасности и гоњења ондашњих безбожника, лажних учитеља и владара. О томе је рекао: “Облачак је, проћи ће!” Знао је да је људска за времена, а да је Божија свевремена. Оно што је истина Божија, не може бити избрисано, не може бити уништено, не може Бог бити прогнан из људских срдаца, не може бити оскрнављена истинска правда Божија и оно што је сам Христос открио. Ми мислимо да само данас постоје безумници који хоће да разоре Свету цркву Божију. Ово што се нама данас догађа, то је мала ситна стварчица у односу на те велике опасности у којима се Црква налазила у вријеме Св. Василија Великог. Тада је била подржана јерес духобораца од владара, императора и царева, и није било лако борити се њима и са многима који су постали присталице тих заблуда и лажних учења о Духу Светоме, против којих се борио Св. Василије Велики. Чувао је чисту, кристалну вјеру у Св. Тројицу – Оца и Сина и Духа Светога. Нарочито је бранио учење о божанству Духа Светога, које је потврђено на другом Васељенском сабору, 381. године. Тако је и учење о Божанству Сина Божијега Јединороднога потврђено на I Васељенском сабору 325. године, за вријеме великог цара Констатина, који је у своје вријеме владао и овим нашим крајевима. Иза њега су остали многи дивни трагови, па је чак могуће, да је и Златица из времена цара Констатина. Древна Диоклија сигурно јесте и они храмови који су порушени у њој. Нашли смо на Превлаци, гдје је било прво сједиште Митрополије зетске, остатке крстионице из времена цара Душана, па чак и крстионице из IV вијека, из времена цара Константина и новчић са његовим ликом. Тај велики цар, Божији човјек, дао је слободу Цркви хришаћанској. У тим тешким и погубним временима, борио се Св. Василије и успио, својом мудрошћу и снисхођењем, читаву Понтијску област да врати Цркви Божијој и спасе од јереси, лажних учења и заблуда.
      Колико је било тешко то вријеме IV вијек, види се по томе што, када је Св. Григорије Богослов дошао за патријарха цариградског, ни једне једине цркве православне у Цариграду није нашао. Све су заузели јеретици, духоборци који су порицали тајну Св. Тројице. И шта је урадио Св. Григорије Богослов? У дому у коме је боравио, отворио је једну капелу и посветио је Св. Васкрсењу (Св. Анастасији), а када је отишао из Цариграда, сви храмови су поново били у рукама православних. Велика је снага била у том великом и дивном подвижнику и човјеку. Морао је да напушта Цариград у вријеме Васељенског сабора, јер су га оптужили да је наводно дошао у Цариград без дозволе Цркве, да би запосјео велики трон цариградских патријараха. И отишао је у Назијанз, мали градић у Малој Азији, и тамо је служио Богу и Цркви Божијој, и оставио у славу Божију дивне текстове и пјесме. Чудесно његово дјело је спис “Богословска слова”, по којима је и назван Богословом. Само три светитеља Цркве Божије носе тај часни назив Богослова. То су: Свети Јован Богослов, онај који је црпио мудрост из њедара Христових, наслонивши се у вријеме Тајне вечере на Његове груди; Св. Симеон Нови Богослов; и Св. Григорије Богослов, који је созерцавао и удубљивао се у ту велику и неизрециву тајну Св. Тројице, у којој је врхунско и најдубље богословље, најдубља тајна. Удубљивао се озарен силом Духа Светога, тумачећи, колико је то људима могуће, ту велику и свету тајну. Како је то могуће да Бог буде један, а да буде тројичан? Да буде једно божанство, а да буде Отац и Син и Дух Свети? Велика је то и неизрецива тајна. Ту тајну је на најчудеснији начин тумачио и објашњавао Св. Григорије Богослов, говорећи о својству Бога Оца као Нерођенога, говорећи о својству Бога Сина као Онога који се вјечно рађа од Бога Оца, и говорећи о својству Духа Светога који исходи од Оца. Ми данас то понављамо у нашем “Символу вјере”, што су записали Св. оци I и II Васељенског сабора. “Симбол вјере” који ми читамо данас широм васионе, то је “Симбол вјере” који су саставили оци I Васељенског сабора и оци II Васељенског сабора, на коме је учествовао Св. Григорије Богослов.
      “Вјерујем у Духа Светога, Господа Животворнога, који од Оца исходи, који се заједно са Оцем и Сином поштује и слави”. То је записано у “Симболу вјере” у вријеме ових великих отаца Цркве Божије. Поштовање према Духу Светоме као трећем лицу Св. Тројице, који је исте части, исте силе, истог божанства, исте љубави, исте природе, као што је Бог Отац и Бог Син. Једно божанство, а три лица – Отац и Син и Дух Свети. Бог као вјечна љубав, која из љубави ствара свијет, из Своје стваралачке силе ствара људску природу и људско биће, и промишља о сваком створењу које овдје на земљи живи.
      То је био Св. Григорије Богослов, пјесник, дивни пјесник, један од најдивнијих пјесника у историји рода људскога. Само једну пјесму да вам наведем. Св. Григорије Богослов се једанпут завјетовао да у вријеме Великог поста – Васкршњег, не проговори ни једну ријеч. Само је с Богом разговарао у своме срцу. Постећи најстрожије колико је могуће човјеку, тих 50 дана ни једне ријечи није изговорио. Кад је прославио Васкрс, онда је записао пјесму, па каже Господу у тој пјесми: “Господе, Оче и Творче неба и земље, Ти који си вјечни ум, просвијетли ум мој, да Твоја вјечна свјетлост у Њему почива и да Га обасја”, а онда додаје: “А Ти Логосе Божији, Слово Божије вјечно, Ријечи Божија, Јединородни Сине Божији освештај ријечи моје, да ријечи моје које записујем и које говорим буду Твоје ријечи, да буду испуњене Твојом силом, Твојом мудрошћу, да се Ти уселиш у моје ријечи, и да ја будем свједок Твој. А ти, Душе животворни”, додаје у тој својој пјесми, “који живи и дише, и оживљава све што живи и што дише, освештај душу моју, срце моје, ум мој, тијело моје, сваки атом бића мога, да бих и тијелом и душом, и умом и срцем, и разумом и духом својим, да бих прослављао Тебе, Бога мојега, и да бих се једино клањао Оцу и Сину и Духу Светоме, Богу моме, коме је нека слава и хвала у вјекове вјекова”.
      То је пјесма Св. Григорија Богослова. А шта да кажемо о Св. Јовану Златоустом? Св. Златоуст, то је пучина, то је море, то је океан мудрости, и данас постоји 18 томова његових бесједа, и његових проповиједи, и његовог тумачења Светога писма Старога и Новога завјета. Има, понекад се види, и једна икона Св. Јована Златоустог како он пише и тумачи Св. апостола Павла, а Св. апостол Павле стоји њему иза главе па му шапуће, објашњава му Апостол Павле шта је он то мислио кад је то записао у својим посланицама. И тачно њему се и јављао Апостол Павле док је он тумачио молећи се Апостолу Павлу и Господу. Он је тумачио тако дубоко, тако прецизно и тако савршено да ево до данас сви тумачи колико их има и на Истоку и Западу ( то су хиљаде и хиљаде књига и тумачења ), нико није до данас превазишао тумачења Светога Јована Златоустога. Велики бесједник, златна уста, зато се и назвао Хризостом, златна уста Цркве Христове.
      То је чудо Божије, какво је то дубоко познавање тајни божанског бића, тајни Божијих, али и тајни људских. Нико тако дубоко није познавао људску душу, људску природу, оно што је у човјеку здраво, природно и исконско божанско, што је Богом дано, и разликовао је од онога што је демонско, што је унакажено, што је зло, што разара људску природу. Нема психолога равнога Св. Јовану Златоустом, нема зналца људских тајни равног Св. Јовану Златоустом, иако је то што је писао, и што је тумачио, било у IV вијеку. Колико вјекова је прошло и дан данас кад то читамо као да је данас писао те своје бесједе и изговарао, као да је данас своја тумачења Старога и Новога Завјета написао. Откуд њему таква мудрост, и такво знање и такави дар ? И он је био цариградски патријарх и архиепископ. Управо зато што је сваки атом свога бића посветио Господу, и храбар био. И као што су Григорије Богослов, и Василије Велики, били гоњени и прегонили се са владарима обезбоженим онога времена, тако исто чинио је и Св. Јован Златоусти. Чувена је његова бесједа ондашњој царици која је била гонитељка Цркве, изговорена у Цариграду близу двора царскога, у Храму Св. Софије, (ено и данас тај храм постоји). У тој бесједи Св. Јован каже :” Опет бијесни Иродијада, опет тражи главу Јованову, она је тражила главу Јована Криститеља, а ова Иродијада тражи главу Јована Златоустога.”
      Чувена и чудесна његова бесједа. Наравно, послије те бесједе царица га је и протјерела, и он је умро негдје на путу у Азији, прогнан од моћника онога времена. Али дјела тих моћника смрде нечовјештвом. И да није било Златоустог, не би се они ни спомињали, а Св. Јован Златоусти, како вријеме пролази, и како вјекови пролазе све је чудеснији, све је присутнији у људској историји, у животу Цркве. Његова ријеч, његов примјер, његова храброст, његова мудрост и његова вјерност Христу Господу.
      Дакле, није Црква само гоњена у ова наша времена, а нама се чини да је ово данас најтеже. Није. Каква је Црква прошла искушења, на каквим распећима је била вјековима, ово што се нама догађа, то је мало, облачак је, проћи ће. Ове појаве разних обезбожених наших људи, међу којима је и тај несрећни Дедеић, који је пљунуо на Крст часни, на Светињу, на ћивот Св. Петра и продао душу, продао вјеру за вечеру, за интересе некаквих полуписмених и незнавених политичара и њихових идеја. Мало и ситно је све то, проћи ће то. Тугујемо због тога и жао нам је сваке душе, јер је за сваку душу Господ крв своју пролио. Међутим, то ће да прође као и што су прошла многа друга гоњења Цркве Христове кроз историју, па и гоњења у временима ова три велика Јерарха Цркве Божије, па и гоњења најновијих времена, па и гоњења нашега времена ће проћи, а остаће живо и живоносно име Божије, и присутно име Пресвете Тројице, које су служили и коме су се клањали тројица Јерараха и писали и тумачили ту велику и Свету тајну, неизрециву тајну Оца и Сина и Духа Светога, Бога Тројичнога, једнога по природи и по божанству своме.
      Остаће њихови списи, њихов примјер, њихова дјела, њихово свједочанство, и учиће се на њиховом примјеру и васпитавати на њиховим списима покољења будућа до краја свијета и вијека, као што су се васпитавали покољења до данашњега дана, као што се и ми данас учимо на њиховом светом примјеру, и црпимо мудрост из њихових светих дјела. Господу Богу нашем, Оцу и Сину и Духу Светоме, једноме Богу у Тројици, дивноме у тројици својих дивних сасуда Јовану, Григорију, и Василију, нека је слава и хвала у вјекове вјекова. Амин.
      https://mitropolija.com/2021/02/12/besjeda-mitropolita-amfilohija-na-praznik-sveta-tri-jerarha/
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У продукцијска кућа "Jesus-Portal" премијерно је објавила на свом Јутјуб каналу 24. јануара 2021. година, документарни филм Митрополита волоколамског г. Илариона (Алфејева) о храму Светог Саве на Врачару.
       

       
      О Светом Сави, највећем светитељу Српске цркве, као и о храму који му је посвећен говорио је Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски г. Иларион (Алфејев), председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије.
      Чућете и речи блаженопочившег Патријарха српског Иринеја, Високопреосвећеног Митрополита загребачко-љубљанског Порфирија, Преосвећеног Владике нишког Арсенија и других јерарха и свештенослужитеља СПЦ.
      Како у документарном филму каже Митрополит волоколамски Иларион, Саборни храм Светог Саве „заувек ће остати и споменик руско-српског пријатељства и сведочанство о јединственом односу који се развио између Руске и Српске православне цркве“.
       
      Извор: Ризница литургијског богословља и живота
×
×
  • Креирај ново...