Jump to content

Драгослав Бокан: Трагично несхваћени говор српског патријарха у Бањалуци

Оцени ову тему


Recommended Posts

пре 18 часа, Поуке.орг инфо рече

Ви можете да коментаришете текст али не да нападате ad hominem.

Од када је на снази ово правило??? :(

пре 2 часа, НенадП рече

Одвратни сте сви ви који ових дана хистерично вређате Патријарха, свештенство и нашу цркву.

Ненаде, погрешили сте сајт. Ово није borbazaveru. :)

пре 17 минута, Kifa рече

Мени је овде у тексту најдража она његова жеља да све посматра кроз добре мисли и без злих подозрења. Кроз дух јединства и помирења.

12:smeha:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

  

  • Replies 34
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

Popular Posts

Један од најбољих трол текстова у задњих пар година.

Svako ima svoje mišljenje a ako je neko toliko veliki čovek da treba da smo mu zahvalni na mislima koje je nam poklanja, svaka mu čast Dragoslav Bokan ne treba da bude ničiji idol niti vodja, vel

Ако сам за нешто сигуран када је реч о чврстини вере архијереја Српске Православне Цркве, то је да међу њима нема никог стварно блиског унији са римокатолицима, (скоро па) ниједног „екуменског епископ

пре 2 часа, НенадП рече

Велика је срамота са каквим речима се обраћате на текст г. Бокана. Ко не може да схвати да човек указује да исту ствар говоре и Амфилохије и Иринеј тј да нико на свету не воли више Стару Србију од патријарха је или злурад или у проблему са мозгом. Одвратни сте сви ви који ових дана хистерично вређате Патријарха, свештенство и нашу цркву. Да г. Бокан има право као врхунски интелектуалац и искрени верник да говори на ову тему, а треба да смо му захвални на мислима које нам поклања. Заратите ако нисте ослепљени мржњом његов фб профил и видећете мудрост и родољубље на једном месту. 

Немој само да нас тужиш молим те. Мислим Поуке. Тј., ако си Боканов адвокат. Чуј да будемо захвални Бокану "на мислима"12:smeha:12:smeha:

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Kifa рече

А ко је без греха, нека баци камен на Драгослава Бокана ... 

Не може се на сваку нормалну и аргуметновану критику одговорити овим злоупотребљавањем изрека из Јеванђеља.

Овде је свако јасно рекао да критикујемо текст, не личност Д. Бокана.

Д. Бокан је ОК, али његов текст је промашај. То је све.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

 Dragoslav Bokan - danas redak i onako, bukvalno pravi, onaj bas rasni srpski intelektualac i vizionar... Kapa dole, svaka cast!  Sto se tice teksta - In medias res, pogodio  je i shvatio je sustinu koji  zvanicno i nezvanicno ima  nasa Sveta  Srpska  Pravoslavna Crkva, koji je jednomislen  iako spolja ne deluje tako.  Tako je i po pitanju KiM-a, ekumenizma, duhovnosti...

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 1 year later...

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Milan Nikolic,
      "Желео бих да вашој светости упутим захтев да уважи позив нашег побожног народа и наше цркве да употребите своје апелационо право, како би наши грађани православне вероисповести коначно добили могућност да буду једнаки са свим осталим православним хришћанима на свету", навео је Пендаровски у писму патријарху Вартоломеју.
      Пендаровски је, како је објавио на свом профилу на Фејсбуку, писмо упутио поводом почетка Нове црквене године.
      "Ваша светости, представља ми част да Вам се обратим и изразим своје срдачне жеље поводом почетка Нове црквене године. Историја каже да треба да смо стално у току са временом и да га користимо у интересу благостања људи. Васељенска патријаршија је пример за то како може да се остане доследан вредностима, а истовремено да се буде динамичан у суочавању са текућим изазовима", истакао је Пендаровски.
      Он је написао да као председник Северне Македоније жели лично да га информише да је његова земља искористила претходне три године да остави иза себе историјске несугласице.
      "Обраћам Вам се у име великог дела мојих суграђана који се идентификују као православни хришћани и чија је једина жеља и потреба да буду са својим ближњим и да се упуте ка заједничкој будућности, суживоту и истинској слободи", поручио је он.
       
      Пендаровски затражио од васељенског патријарха признање Македонске православне цркве
      RS.SPUTNIKNEWS.COM Председник Северне Македоније Стево Пендаровски затражио је од васељенског патријарха Вартоломеја да "искористи своје апелационо...  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У част Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју, а поводом 90. рођендана, Телевизија Храм, Архиепископије београдско-карловачке приредила је кратак прилог:   
    • Од Поуке.орг инфо,
      Поводом обележавања јубилеја – 90 година од рођења Патријарха српског г. Иринеја, Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј дао је интервју Телевизији Храм. У наведеном видео запису можете погледати део интервјуа, у којем Преосвештени владика Иринеј говори о личности Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја.
       


      View full Странице
    • Од Поуке.орг инфо,
      Поводом обележавања јубилеја – 90 година од рођења Патријарха српског г. Иринеја, Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј дао је интервју Телевизији Храм. У наведеном видео запису можете погледати део интервјуа, у којем Преосвештени владика Иринеј говори о личности Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја.
       

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова светост патријарх српски Герман упокојио се у Господу 27. августа 1991. године и сахрањен је унутар цркве Светог Марка у Београду.       Патријарх Герман (световно име Хранислав Ђорић), 43. врховни поглавар Српске Православне Цркве, рођен је 19. августа 1899. године у Јошаничкој Бањи од оца Михаила, учитеља (који је касније рукоположен у чин ђакона и презвитера), и мајке Цвете. Основну школу је учио у Великој Дренови и Крушевцу, а деветоразредну богословију у Београду и Сремским Карловцима. Извесно време је студирао права у Паризу, а потом је завршио Православни богословски факултет у Београду (1942. године).   У чин ђакона рукоположио га је Епископ жички Јефрем поставивши га за писара Духовног суда у Чачку. Предавао је веронауку у чачанској гимназији. Рукоположен је у чин презвитера 1927. године и постављен за пароха у Миоковцима. На овој парохији је остао до 1931. године када је премештен у Врњачку Бању. После избора патријарха Гаврила 1938. године постављен је за референта Светог Архијерејског Синода. На тој дужности га је затекао избор за викарног Епископа моравичког. Као удовог свештеника, замонашио га је у манастиру Студеници Епископ шумадијски Валеријан давши му име Герман.   Чин архијерејске хиротоније извршио је, 15. јула 1951. године, Патријарх српски Викентије уз учешће Епископа шумадијског Валеријана, сремског Никанора и бањалучког Василија. Новоизабрани епископ Герман је, у исто време, примио и дужност главног секретара Светог Архијерејског Синода, коју је вршио све до избора за Епископа жичког 1956. године. У исто време уређивао је "Гласник", службени лист Српске Православне Цркве.   На заседању Светог Архијерејског Сабора 1952. године изабран је за Епископа будимског. После смрти Епископа жичког Николаја 1956. године епископ Герман је изабран за Епископа жичког.   На патријарашком трону наследио је патријарха Викентија, 13. септембра 1958. Био је 32 године Патријарх Српске Православне Цркве - од 1958. до 1990.   Док је био на челу Српске Православне Цркве иако у тешким околностима успео је много тога да спаси и сачува. За његово време манастир Жича, кога су Немци готово потпуно разорили за време рата, обновљен је у потпуности. Успео је да издејствује обнову (враћање у облик какав је имала у 12. веку када је подигнута) Студенице, Лазарице (крушевачке цркве из средњег века) и многих других. Сви важнији храмови Српске Православне Цркве у тадашњој Југославији стављени су под заштиту републичких и покрајинских Завода за заштиту споменика културе. У Београду је 80-тих дозидана припрата на малој цркви Светог Саве на Врачару. Потпуно је осликан храм Светог арханђела Гаврила у Београду.  Једна од његових највећих заслуга је тај што је успео да се избори да се настави изградња храма Светог Саве у Београду - после вишедеценијске борбе градња је одобрена 1984. године. Изградња храма на Врачару поново је почела 12. маја 1985. године и том приликом је одслужена архијерејска Литургија и постављена повеља.   Веома се трудио на отварању богословија и издавању црквених листова за верско просвећивање свог народа. Обновио је рад православне богословије у манастиру Крки.

×
×
  • Креирај ново...