Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Милан Ракић

Др ЏУДИТ РАЈСМАН – Образовним пакетима које намећу Србији деца се моделују за педофилске мреже

Оцени ову тему

Recommended Posts

Неопходно је да се не дозволи наставак политике сексуализације деце. Људи се у суштини не слажу са овим процесима. Они се залажу за много конзервативнији, хришћански однос према деци, породици, њеној улози и вредностима

dzudit-rajsman-1.jpg?w=639

Саговорник „Печата“ др Џудит Рајсман разобличила је Нови сексуални поредак за чије је успостављање Рокфелерова фондација одвојила огромне своте новца, уложеног како би опскурна и опсцена „истраживања“, која су спроводили др Алфред Кинси и „Институт за секс“ на Универзитету Индијана на чијем је челу он био, поставила темељ за „сексуалну револуцију“, успостављање закона којима се нормализују хомосексуализам и порнографија и увођење наставних програма у вртићима и школама у којима се деца моделују по мери Новог светског поретка као објекти за педофилију, претварајући свет у савремену верзију Содоме и Гоморе. Др Рајсман је недавно постављена на чело саветодавног одбора организације „Ветерани – за спасавање деце“, одлучне да разоткрије највише ешалоне елитних педофилских прстенова који су се обрушили на нашу децу.

 

  • Др Рајсман, истраживања којима сте разоткрили сексуално-индустријски комплекс и улогу Дејвида Рокфелера и Алфреда Кинсија у његовом успостављању, данас су у центру пажње. Недавно сте одабрани за члана саветодавног одбора специјалне групе: „Ветерани – за спасавање деце“, на чијем је челу бивши припадник Нејви сила – снајпериста и инструктор за обучавање у борбама, Крег Сојер (Craig Sawyer). Да ли чињеница да сте ви и ваше дело данас окосница борбе против монструозног похода глобалиста на децу и дечију сексуалност, отвара простор за наду?

Америка је под контролом опсценог зла – педофилског култа. Веома сам задовољна што сам недавно одабрана за члана саветодавног одбора тима за специјалне операције састављене од бивших специјалаца, обавештајаца, професионалаца веома добро обучених за сваку врсту борбе. У тиму су и бивши највиши припадници федералне извршне власти, интернационалних контраобавештајних служби, филма и телевизије. То је сјајан тим: „Ветерани – за спасавање деце“, на чијем је челу Крег Сојер, бивши специјалац Нејви сила. Ти људи су решени да разоткрију највише ешалоне елитних педофилских прстенова који су се обрушили на нашу децу. Неки од припадника највиших ешалона власти учествују у сатанистичким ритуалима у којима се спроводи ритуално сатанистичко злостављање и убијање деце.

Веома је је охрабрујуће и да је Трампова администрација отворена за увиде које представљам јавности током последњих четрдесетак година. Веома је тешко данас порицати реалност мојих истраживања у контексту ужаса са којим се суочавамо, али остаје да видимо. Структура моћи је таква да не можемо знати како ће се ствари у САД развијати. Неоходно је да људи не дозволе да се настави политика сексуализације деце. И људи се у суштини не слажу са овим процесима. Они се залажу за много конзеравтивнији, хришћански однос према деци, породици, њеној улози и вредностима.

Таквом се представља и америчка администрација, а да ли ће издржати на том путу, остаје да видимо. Током последњих месеци Трампова администрација је ухапсила неколико хиљада педофила, што се под Обамом није дешавало. Веома је обесхрабрујуће стање ума, односно безумља које је доминантно на свим нашим универзитетима а које се преноси на наше студенте. Унивезитетске власти: декани универзитета, председници универзитета, професори свих универзитетских дисциплина, унисоно и са невероватном одлучношћу подржавају политику сексуалности Новог светског поретка. Ради се о људима на позицијама од великог поверења и угледа у друштву.

Навешћу један пример: Требало је 1984. године да за Министарство правде у администрацији Роналда Регана, радим на истраживању пораста злоупотребе деце током времена. Добила сам грант од 800000 долара –што је комплементарно са неколико милиона долара данас. Испоставило се да мој Амерички универзитет у Вашингтону DC, то истраживање није одобрио. Такође, у то време није одобрио ни моје истраживање о Алфреду Кинсију. И због тога ми немамо никакве податке од 1984.године до данас који би нам представили праву слику о стању ума наше нације. Не знамо такорећи ништа о уништавању наше деце којем су била подвргнута са свих страна, што је подржано и од тзв.левице и деснице.

  • “Подеста мејлови“ су, иако је Викиликс објавио веома мали проценат мејлова које је Хилари Клинтон разменила са шефом свог изборног штаба, Џоном Подестом, по свему судећи, највише утицали на исход председничких избора у САД, највише захваљујући претњи да ће се обелодањивањем нових 650.000 мејлова разоткрити педофилска мрежа и њена повезаност са „Вашингтонским прстеном“. Мејлови су показали да су педофили инсталирани на најважније позиције у светској структури моћи у свету.

Тачно је да су педофили инсталирани на водеће позиције. То је урађено захваљујући дуготрајном деловању структуре коју сам назвала „сексуално-индустријски комплекс“ који обухвата: 1. „научну област“ сексологију или такозвано „систематско изучавање сексуалног понашања“ (које непрекидно, наводним новим „научним“ доказима помера границе „нормалности“ у сексу); 2. фондације (које између оастолог финансирају и етаблирање најразличитијих ЛГБТ организација широм света); 3. порнографију; 4. фармацеутску индустрију.

Тренутна кампања сексуално – индустријског комплекса усмерена је на легализацију педофилије.
Подсетићу вас да је Америчка психијатријска асоцијација (APA) 1973. уклонила хомосексуалност са своје листе „поремећаја“ – на основу гласања својих чланова. Тај потез APA-е поставио је темеље за легитимизацију хомосексуализма. И, пазите: 22 године након тога, 1995, APA је уклонила педофилију и садизам из класификације „поремећаја“ свог Дијагностичког и статистичког приручника IV (Diagnostic and Statistical Manual IV).
Као и када је у питању хомосексуална пропаганда и психолошке операције умекшавања (десензитизације – уклањање отпора према хомосексуализму), којима су биле потребне године деловања да би нас довеле ту где смо данас, педофилски лоби истим корацима „нормализује“ сексуални однос типа „одрасли – дете“. И, опет су професионалци Америчке психијатријске асоцијације на њиховој страни.

Од како је Доналд Трамп на месту председника САД, преко 5.200 људи из Пентагона је ухапшено због злостављања деце! Око стотину случајева је истражено и проглашено тортуром над децом у циљу сексуалног „уживања“. То није случај само са Пентагоном већ и са Министарством спољних послова и осталим водећим институцијама које управљају државом.

Сада, захваљујући огромном новцу Рокфелера, Гејтса и Сороша, на челу држава, попут Хрватске на пример, у коју сам била позвана како би раскринкали политику сексуалности Новог светског поретка, налазе се педофили. То се дешава широм света и УН су део те структуре. Рокфелеров, Гејтсов и Сорошев новац (оних који су проглашени „филантропима“) финансирају структуре које реализују њихове интересе – пре свега УН, које подржавају абортус и монструозну сексуализацију деце, покушавајући да снизе старосну границу пристанка на сексуалне односе на десет година и ниже.
И та граница се непрекидно смањује.
Ти, такозвани „филантропи“ финансирају искључиво универзитете који испуњавају њихову агенду успостављања новог сексуалног поретка и тоталитарне контроле. То се веома добро види из „Podesta e-mail“-ова и Викиликса, који представљају изванредно значајан извор информација. Џон Подеста и његов брат су креирали оно што се пласирало као „врхунска уметност“ а да би то било могуће у организацији велике лажи учествовали су ФБИ и сви из законодаввних и изршних структура власти.
Дакле, читава структура власти је премрежена педокриминалцима.

Треба разумети да је један од најважнијих играча у том ланцу – фармацеутска индустрија – компаније које стичу богатство на основу сексуално преносивих болести. Фармацеутске компаније зарађују невероватно богатство на вакцинацији наших беба, најпре наметањем својих производа – вакцина, а потом и на резултатима које тиме постижу. Педијатријски аутизам и читав спектар поремећаја учења представљају извор невероватног богатства од болесне деце, нарочито уколико правни систем неке земље обезбеди легитимитет и законску основу за његово спровођење у форми мандаторне вакцинације. Богатство се стиче на онеспособљавању наше деце за нормалан живот, јер нема родитеља који ће се предати када је у питању будућност његовог детета.

  • Разобличили сте најмрачније тајне сексуалног „истраживања“ Алфреда Кинсија, као једне од најбоље скриваних научних превара која је поставила моралне основе за сексуалну револуцију у САД, 60-тих година прошлог века и омогућила нормализацију хомосексуализма, порнографије, педофилије, инцеста, садомазохизма, групног секса – успостављање Новог сексуалног поретка. Алфред Кинси не би, међутим, ништа урадио да није био под директним патронатом Дејвида Рокфелера.

Дејвид Рокфелер, који је недавно умро у 101.години, заслужује апсолутну пажњу у нашој анализи. Оснивач „Стандард оила“ и некадашњи најбогатији човек на свету, кога естаблишментски медији славе као најзначајнијег филантропа који своја добра дела остварује преко Рокфелерове фондације, финансирао је покрете дизајниране за сексуални инжињеринг (сексуалну револуцију) и њеног инаугуратора Алфреда Кинсија. Дејвид Рокфелер је пионир у социјалном ижињерингу. Од 1900-тих, Рокфелерова фондација, покренула је многобројне пројекте у чијој реализацији сада учествују Џорџ Сорош и Бил Гејтс. Мрачна страна ових напора никада неће бити укључена у разматрање дела и живота овог монструма.
Рокфелерова фондација, финансирала је еугеничке пројекте Трећег рајха а касније два највећа америчка еугеничка пројекта: програм сексуалне револуције Алфреда Кинсија и Маргарет Сангер – абортус по поруџбини и популациону контролу, пласирану под синтагмом „планирано родитељство“. Планирано родитељство је наградило фондацију Рокфелер и његову фамилију за њихове заслуге популационој контроли, тако што је доделило награду „Маргарет Сангер“ – Џон Д.Рокфелеру Трећем 1967.године.

Трећи елемент у том мозаику зла је „Плејбој“ Хјуа Хефнера кога су финасираи Кинсијев институт и „Планирано родитељство“, у циљу промовисања масовног промискуитета. Хефнер је креирао потребу за промискуитетним циљевима „Планираног родитељства“.
Рокфелеровља фондација, била је главни извор прихода за педофила Алфреда Кинсија. У својој књизи „Сексуално понашање Американаца“, Кинси је тврдио да је дете сексуално биће од рођења те да су сексуални односи са одраслима нешкодљиви. Доказ је приказао у пет табела у којима је описивао „оргазме“ при серијском сексуалном злостављању и силовању деце од два месеца старости па навише. Урлици, падање у несвест, конвулзије деце, били су описивани као „оргазми“ од стране Кинсија – садомазохистичног би-хомосексуалног педофила.
Рокфелерова фондација је финансирала и медијски цунами који је ово педофилско смеће претворио у валидне, научно засноване чињенице. Кинсијева лажна наука се и данас предаје на универзитетима. Алфред Кинси је креирао рангирајућу скалу (Heterosexual–Homosexual Rating Scale) којом је класификовао сексуалне идентитете. Хетросексуалци и моногамисти су били на самом дну ове скале која је сугерисала да је флексибилност сексуалног идентитета пожељна. Не врху је – разуме се- позиционирао хомосексуалност. Јасно и природно, будући да је Кинси био хомосексуалац и педокриминалац, садиста и садомазохист, овисник о порнографији и све те његове абревијације данас се сматрају културно прихватљивим и широко су промовисане у популарној култури: филмовима, телевизији, књигама, часописима, рекламама итд. Нормализација, културна валидација и мејнстримизација хомусексуалности, један је од највећих преокрета и може се сматрати тријумфом Алфреда Кинсија. Читав овај процес нормализације Содоме и Гоморе траје од 1948. године.

  • Кинсијева књига: „Сексуално понашање Американаца“ била је заслужна за лансирање порнографске индуструје, оличене у Плејбоју кога је 1954. основао Хју Хефнер. Како је заправо дизајниран Плејбој?

„Плејбој“ је дизајниран да изведе заокрет ка педофилији, содомији и инцестуозном сексу са децом. Плејбој је први порнографски магазин за момке са колеџа – средњошколце. Та порнографија је дизајнирана да заведе читаоце, односно гледаоце, јер ту и нема шта да се чита, већ је то магазин који се гледа, и то је изведено веома паметно и свеобухватно. У то време почињу да се промовишу Ротшилди и тзв.“елита“. Плејбој је врвео од девојака из Француске, Норвешке – које су гледали тинејџери – заправо деца, како би их увели у сексуални живот. Плејбој представља дечију порнографију.

Хју Хефнер није имао сексуална искуства док је био у колеџу. Није изгубио невиност све док није био верен, као и већина момака у то време. 1950-их највећи број средњошколаца није практиковао секс, зато што су се чували за изабранице свога срца. Као и девојке. И онда се Хефнер упознао са Кинсијевом књигом, а Кинси је искористио ситуацију после Другог светског рата како би изменио слику о Американцима сервирајући лажи којима је „доказао“ да 95% Американаца ужива у девијантном сексу. Његови „извештаји“ су слављени као доказ да Американци желе да буду сексуално слободни у активностима какве су не само хомосексуаизам, већ и педофилија. Хефнер, а и читав свет су у то поверовали јер је Кинси радио под ауторитетом „науке“ и академије. И Хефнер је егзалтирано ускликнуо: „Ја ћу бити Кинсијев памфлетиста! Ја ћу обучити друге људе, рећи им истину о нашим родитељима и њиховој сексуалности!“.
И, Хефнер је обучио милионе људи широм света Кинсеијевом сексу базираном на педофилији. Само неколико људи је схватило да се ради о процесу усмереном против мушкости, као и да дуплерице Плејбоја воде у импотенцију. Заправо, сва порнографија ствара импотенцију у гледаоцу – мушкарацу.

  • Плејбој магазин вас је 1994.године тужио пред холандским судом за клевету због тога што сте га на холандској телевизији оптужили за продукцију дечије порнографије и пропагирање инцеста. Холандски суд вас је, међутим, ослободио оптужбе. Опишите нам, молим вас, тај процес.

Оптужила сам Плејбој на холандској телевизији јавно и намерно. Људи из руководећих структура холандске ТВ компаније су се били препали од Хефнерове тужбе. Ја сам ми онда послала хрпе доказа: огроман број фотографија које је Плејбој објављивао, прецизно датираних и евидентираних, као доказ да су моје тврдње тачне. Епилог је тај да је холандски суд, и то либералнији него амерички, закључио да је Хефнер производио и дистрибуирао дечију порнографију и – ја сам добила судски процес. Судија је пресудио у моју корист. Хефнер се жалио на судију који му је одговорио: „Због чега не тужите др Рајсман у САД? Ви свакако имате ресурсе за тај судски спор“. Али, разуме се, Хефнер то никада није урадио. Зашто? Па морао би да се ослони на презентовање доказа. А његов магазин је сав посвећен дечијој порнографији. Кински и Хефнер су систематично – од 1948.године широм отворили врата сексуалном злостављању деце.

Десет година после Плејбоја, покренут је Пентхаус магазин. Врата за порнографију, била су широм отворена.
И, што је најстрашније: Кинсијеве и Хефнерове активности покренуле су ревизију закона о сексуалним преступима преко „Модел пенал кода“ (Model Penal Code) кривичног закона из 1955, који је називан „Кинсијев закон“ чиме је легализован масовни абортус, истополна содомија и подстакнуто ширење педофилије и епидемија дечије порнографије.

judith.jpg?w=639&h=350&resize=639%2C350

  • Рокфелерова фондација се дичи својом улогом у промовисању Кинсија. Да ли је Кинси одабран са јасном намером да креира „научну“ базу на којој би могао да се спроведе сексуални инжињеринг америчког народа као и светске популације и уведе закон какав је „Модел пенал код“ који такав инжењеринг штити и подржава?

Одговор на ваше питање је „ДА! Апсолутно!“.
Зашто је Кинсију Рокфелер дао тако значајно место? Кинси је био нико и ништа у тој области. Био је зоолог. Мерио је инсекте зване „шишарац“. Разлог због кога је Рокфелер дао Кинсију паре и учинио га супер славним, је тај што је у разговору са њим схватио да је Кинси первертит, вољан да уради све ствари које су се од њега тражиле.

Подсетићу ваше читаоце да је 1954. Конгрес САД, забринут због утицаја који велике фондације ослобођене од плаћања пореза имају на национално, социјално, економско и политичко благостање, оформио Комисију на чијем је челу био републиканац Карол Ријс (Carol Reece) из Тенесија, конгресмен и херој из Првог светског рата. Ријсов комитет потврдио је оно што је судија Врховног суда, Луис Брандес (Louis Brandeis) једном приликом рекао у вези са овим фондацијама: да су оне постале држава у држави и да служе постизању политичких циљева. Ријсова комисија је известила да је стара светска аристократија уједињена са наследницима америчких „барона пљачкаша“ успела да оствари контролу над огромним ресурсима „делујући изван политичког процеса“.

Веома је занимљиво да је Ријсова комисија истражила сву документацију грантова које је доделила ова фондација – осим једног. Није им било дозвољено да завире у Кинсијеве фајлове. Конгресу је речено да не сме да завири у Кинсијев досије! Комисији је изричито стављено до знања да ће њен рад бити обустављен уколико се истрага о Кинсијевој делатности настави.
Због чега? Због тога што, да је те 1954.године америчка јавност сазнала на чему почива Кинсијев рад, он и његов тим би били ухапшени и не постоји ни један начин на који би био изгласан закон попут „Модел пенал кода“.
Јавност би сазнала би шта је Кинси са својим срадницима радио у такозваној соби 34, где је сексуално злоупотребљено 317 деце у форми научно – протоколарног истраживања које је подразумевало да сарадници штоперицом мере време за које су деца, под дејством стимулуса које су добијали од „научника“, доживљавала оно што је Кинси регистровао као оргазам.
Том приликом силована су деца, почевши од бебе од 2 месеца старости до петнаестогодишњака: током 24 сата, непрекидно, како би доживела оно што су они назвали „оргазам“. На основу таквих „истраживања“ је Кинси закључио да су дечаци, упркос насилним реакцијама и плакању, уживали у ручној и оралној стимулацији коју су спроводили педофили. За Кинсија је оно што би сви други људи видели као силовање било тек „сексуална игра“ са децом, потпуно „безопасна и нешкодљива“, нарочито ако је дете „дало сагласност“.
Кинси је такође свом истраживању прикључио и ово охрабрујуће запажање: „Женско дете, према нашој евиденцији може да доживи оргазам са 4 месеца“.

Институт Кинси, који се налази на Индијана универзитету, наставља да одбија да за јавност отвори архиве о делатности тима Алфреда Кинсија којим су „добијени подаци“ о дечијој сексуалности.
Да је јавност видела Кинсијеве графичке табеле 31-34, оне никада не би биле објављене у књизи, о њима се не би писало у новинама и магазинима.
Шта би било да је тај ужас био предочен америчкој јавности? А требало је та опскурна „истраживања“ преточити у закон. Model Penal Code је први национални закон који је регулисао сферу сексуалних преступа (до тада су постојали само закони појединачних држава у саставу САД). Рокфелер се огромним свотама свог новца заложио за Model Penal Code који је у потпуности преписао све „закључке“ до којих је Кинсијев тим дошао.

1-3-620x400.jpg?w=1500

Тако је дошло до свеопште либерализације секса: сексуално образовање ушло је у школе – засновано на Кинсијевим „научно утемељеним“ налазима, обилато финансираним и подржаним од стране Рокфелерове фондације и моћних интереса који су знали да је у питању превара. И што је још важније, Кинсијево истраживање је поставило основу за установљење закона скројених од стране Америчког правног института чији је оснивач, као и SIECUS-а – Савета за информације и образовање о сексу Сједињених Држава, такође Рокфелерова фондација. Model Penal Code, био је пажљиво дизајниран како би обезбедио правну подршку преокрету на пољу законске регулативе која је до тог тренутка забрањивала сексуалне односе пре брака, ванбрачну заједницу, содомију, хомосексуализам, за силовање се добијала доживотна робија а у неким државама САД и смртна казна, прељуба је била противзаконита и онај који би је упражњавао остајао би без куће, аутомобила, новца и старатељства над децом, био би од јавности сматран моралном гњидом и ништаријом. Дакле, промењени су сви закони који су се тицали секса и све сфере које су се дотицале секса морале су да буду револуционисане.

Рокфелеров новац је дат у циљу дестабилизације ове земље. До 1947. Кинсију је дато 40.000 долара годишње од стране Рокфелерове фондације, што је у то време била огромна свота новца. На врхунцу овог пројекта, Кинсијеви грантови износили су половину свих донација Рокфелерове Фондације. Грантови су омогућили ангажовање тима асистената који су обавили, сакупили и анализирали интервјуе на хиљаде „испитаника“ – мушкараца и жена, који је требало да представљају пресек америчке популације. Ова истраживања, омогућила су Кинсију да направи базу индивидуалних случајева који су пружили статистичку потпору за закључке о сексуалним навикама Американаца.

  • Да ли сте били изненађени када је у јануару 2009.године, Плејбој објавио листу најутицајнијих мушкараца и жена у сфери секса? На првом месту био је Алфред Кинси.

Па, наравно – Кинси. Мезимац Рокфелерове фондације! Без Рокфелерове фондације, Кинси не би имао шансе да постане отац сексуалне револуције. Без Кинсија и његове сексуалне револуције и Хефнеровог успеха као Кинсијевог памфлеташа, „Планирано родитељство“ не би могло да постане мултимилијардерски гигант за абортусе, који сада исисава приходе од Рокфелерових наследника. Још 1915.године, када је Дејвид Рокфелер рођен, судија врховног суда Луис Брандејз, сведочио је о опасностима постојања великих „филантропских“ организација попут Рокфелерове фондације због могуће контроле специјалних интереса који се маскирају као доброчинство. „Ствара се држава у држави која је толико моћна да превазилази капацитете било које обичне, социјалне или индустријске иницијативе“ – тврдио је Брандејз. „Та моћ је потпуно неспојива са демократијом“.

Финансирање Кинсијеве педофилске агенде сексуалних слобода и њен домино ефекат на правни систем, друштво и културу, омогућило је развој модерне педофилске порно индустрије и епидемију трговине људима, као и еугеничку праксу „Планираног родитељства“. Наша савремена Содома и Гомора и њихова нормализација свакако показују колико је био у праву судија Брандејз.
Допринос Дејвида Рокфелера овој крвавој деструктивној заоставштини никада не сме бити заборављен.

osnivac-ms.jpg?w=639&h=322&resize=639%2C

  • На који начин је Кинсијев рад покренуо револуцију у сексуалном образовању најпре у америчким школама, а сада и глобално?

Револуција у сексуалном образовању у САД, почела је 1960-их, када су Кинсијеви ученици доминирали академским комисијама које су издавалеле акредитације за сексуалне едукаторе. Пре тога, сексуално образовање се састојало од људске биологије и репродукције, хигијене и брака. Након што је Кинси објавио своје налазе, неколико група се залагало за подучавање деце да су „сексуална бића“ од рођења, и да морају бити свесна свих врста сексуалног понашања. Савет за информације и образовање о сексу Сједињених Држава (SIECUS – сада Савет за информисање и образовање о сексуалности) и Планирано родитељство су лидери у стварању таквих наставних планова и програма. Кинсијев институт је створио SIECUS 1964. године са експлицитним циљем да укључи Кинсијеву филозофију у програме сексуалне едукације SIECUS и „Планирано родитељство“ заједнички раде на постављању школских система са наставним програмима заснованим на Кинсијевим истраживању.
Деца се уче у школама да буду објекти за педофилију. Они који су то осмислили, добро знају да је мозак деце могуће обликовати, деци се говори да могу да имају орални и анални секс са оним кога изаберу – било да је дечак или девојчица, одрасла особа – било ко, петогодишњаци се уче како да маструбирају, и то се све одвија под заштитом закона. Кинсијев институт је члан УН и они спроводе тренинге широм света. Сигурна сам да имају своје репрезенте и у Србији. Кинсијев институт је направио и апликацију за мобилне телефоне преко које охрабрују људе широм света да ступе у било које сексуалне активности у било ком старосном добу. Деци се данас сугерише да би требало да упражњавају анални секс.

Девојчице и жене су масовно у САД укључене у содомију, дечаци су зависни од порнографије и ми се суочавамо са великим проблемима када се ради о малој деци. Не само дечацима. Једном сам била гост у хришћанском кампу и пришла ми је девјчица од око 12 година. Била је веома захвална на мојој презентацији – она је била зависна од порнографије још од времена када је имала 7 година, и током моје презентације, схватила је да је то проблем. Пре петнаестак година, након предавања пришло ми је дете које је такође било у основној школи и поставило ми питање: „Др Рајсман, наша наставница сексуалног васпитања нам је рекла да можемо да избегнемо трудноћу ако користимо кондом. Хтела сам да вас питам: да ли, ако немамо кондом, можемо да користимо алуминијумску фолију“?
Господе Боже, помислила сам. Чему уче децу која би требало да буду предана раду, да се играју, да се друже? Уместо тога, изложена су перверзији и то у нашим школама.

Ради се о процесу освајања људске популације и интегритета мушкараца и жена. То данас веома добро видимо у најновијем налету Новог светског поретка ка промоцији трансџендера и реторици која сугерише да је људски идентитет флуидан, човек може да буде било шта. Креирана је читава скала идентитета и то под окриљем науке. Каква је то врста лудила!? Под „сексуалним образовањем“ деци се сервирају ЛГБТ сексуални материјали. Наставни курикулуми којима се то омогућава, пласирају се под утицајем специјалних тела инсталираних у министарствима, увезаних са глобалним структурама. Ови материјали би нормално били класификовани као „штетни за малолетнике“ – опсцени, чија дистрибуција би се у било ком другом окружењу сматрала за злостављање деце. Такво је стање у САД где сматрам да би Извршна наредба председника Трампа и/или слична акција националних лидера помогла да се уочи масовна сексуална експлоатација деце у нашим јавним, приватним и парохијалним школама које се финансирају новцем пореских обвезника.
Од обданишта па до 12-ог разреда школе, дистрибуира се опсценост и то је међу најхитнијим дечијим питањима јавне политике са којима се суочавамо. Ова пракса гарантује потрошаче за рану, масовну порнографију и абортус, заједно са сексуалним злочинима, трговином деце, дечијим сексом и сада епидемијом дечије порнографије.

  • Проследила сам вам „Стручно упутство за примену образовних пакета за учење о теми сексуалног насиља у образовно-васпитним установама“ које је недавно „Група за заштиту од насиља и дискриминације“, која делује при Министарству просвете, објавила на сајту Министарства. „Образовни пакети за учење о теми сексуалног насиља над децом“ израђени су како би постали „део редовног постојећег националног курикулума, односно наставног плана и програма“. Какав је ваш суд о овим материјалима?

Погледала сам програме које сте ми послали, које су у Србији покушали да убаце у систем. Тим програмима се деца тренирају за домаће и интернационалне предаторске мреже. У исто време, пропагандни образац налаже да се у медијима говори о злостављању деце у породици. То је уобичајена мантра.
Овде је довољно знати да деца имитирају понашање које посматрају – или бар понашање које им је представљено као нормално и прикладно. Програмирање попуњено појмовима који им се сервирају у васпитно образовној форми ће имати тенденцију да произведе децу по мери Новог светског поретка. Најгоре што можете детету да урадите је да му у мозак убаците слике са сексуалним садржајем и то подржите ауторитетом васпитача, учитеља и наставника. Када се детету говори о сексу и када му се сервирају слике и постављају питања типа: „Да ли желиш да те додирују“? „Где желиш да те додирују“ – дете се осећа уплашено. Оно осећа да таква питања не би требало да му се постављају и испуњава га мешавина великог узбуђења и страха. Педофилски монструми, постављени на руководеће позиције управо то стање код деце желе да изазову широм света, јер је то стање које сексуални первертити и садисти обожавају – мешавину страха, срамоте и секса.

Биљана Ђоровић

Pecat-logo-660-330.jpg

Др Џудит Рајсман (Judith Reisman) је аутор књига: „Меки порно игра грубу игру“ (1991); „Кинси, Секс и превара“ (1990); „Кинси, Злочин и консеквенце“ (1998, 2000, 2003); „Слике деце, злочина и насиља у Плејбоју, Пентахаусу и Хустлеру“ (1986, 1989, 1990); „Сексуална саботажа: Како је један луди научник покренуо епидемију корупције и заразе у Америци“ (2010). Др Рајсман је своју каријеру посветила вишедеценијском истраживању процеса током кога је сексуалност постала моћно оружје за форматизацију човека по мери моћних интереса. Њена истраживачка мисија усмерена је на излагање, декодирање и борбу против модела сексуалности чији је научни утемељитељ био Др Алфред Кинси (Alfred Kinsey) на чијим је студијама: Сексуално понашање мушкарца (1948) и Сексуално понашање жена (1953) засновано функционисање сексуално-индустријског комплекса као едукационо-порнографско-хомосекслуално-фармакоиндустријског гиганта који умрежен и опремљен методама, техникама манипулације, контроле и форматизације појединаца, народа и држава, беспоговорно намеће свој модел света, орвелијански називајући апсолутну, тоталну и тоталитарну неслободу, контролу и инжињеринг – људским правима и слободама.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 25 минута, Branka62 рече

@Милан Ракић Od sveg srca te molim, prebaci ovo u Zona sumraka.

Јој у граду сам сад нисам при компу.  А баш размишљао,  ајд реко да турим у озбиљну тему,  не би ли дао на озбиљности :)))

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Милан Ракић рече

ајд реко да турим у озбиљну тему,  не би ли дао на озбиљности :)))

12:smeha:12:smeha:12:smeha:

"Да куцнем у дрво" - за сад се само тролић јавио као озбиљно! :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Интервју с председником Одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије Митрополита волоколамског Илариона за агенцију „Ромфеа“.

      — Ваше Високопреосвештенство, недавно сте били у Грчкој. Који је био циљ овог путовања?
      — По благослову Његове Светости патријарха Кирила учествовао сам у годишњим Павловим предавањима у Веријској митрополији: тамо сам поздравио учеснике у име Његове Светости и држао сам реферат. Искористио сам ово путовање да посетим и друга места везана за живот светог апостола Павла. Пре две године сам написао књигу „Апостол Павле. Биографија“ и од тада сам тражио прилику да се поново поклоним светим местима на која је крочила његова нога. Позив који сам добио од високопреосвећеног Митрополита веријског, науског и кампанијског Пантелејмона омогућио ми је да отпутујем у Грчку и да посетим места која је свети апостол обилазио у току другог и трећег мисионарског путовања: Коринт, Атину, Верију, Солун, Кавалу и Филипе.
      — Знамо да сте се у Грчкој срели с неколицином митрополита Јеладске Цркве. Да ли је осим протоколарног дела с Ваше стране постојала извесна информативна компонента посете?
      — Обилазећи места проповеди апостола Павла имао сам срећну могућност да се видим с поглаварима локалних митрополија и да обавим с њима братске разговоре. Стицајем околности у Атини су се баш у то време одржавале седнице Светог Синода Јеладске Православне Цркве. Његово Блаженство Јероним ми је омогућио да се сретнем с њим и његовом сабраћом-архијерејима. Искрено и топло смо разматрали ситуацију у православном свету и насушна питања о односима између Православних Цркава. Блажењејши Јероним ужива велики углед, не само у Јеладској Цркви, већ и у свим Помесним Православним Црквама. Његов глас је важан за светско православље.
      — Да ли сте се у току сусрета с архиепископом Јеронимом и члановима Светог Синода дотакли црквеног проблема Украјине?
      — Да, наравно, имали смо прилике да разговарамо и о томе. Веома су ме дирнули братска љубав и искрено саосећање поглавара и архијереја Јеладске Цркве према клиру и верницима Украјинске Православне Цркве и њеном поглавару Митрополиту кијевском и целе Украјине Онуфрију. Без обзира на то што је мало грчких медија који се усуђују да извештавају о дешавањима у црквеном животу у Украјини, посебно о запоседању храмова и многобројним чињеницама насиља према нашим верницима, већина мојих грчких саговорника је била добро упозната с догађајима у Украјини и они изражавају искрено интересовање за то. Морам да кажем да смо свуда топло дочекани и да смо код свих архијереја које смо посетили наишли на разумевање и подршку. Благодарим Богу за ово путовање, оно ми је открило многе ствари. Грчку смо напустили с таквим осећајем духовне радости и јасним осећањем јединства с вашом браћом, с целим православним светом, као да смо добили благослов од апостола Павла лично.
      — Недавно је Патријарх александријски Теодор II у свом интервјуу изјавио да „у питању аутокефалије постоји решење“. Да ли мислите да би неки сусрет у будућности између Патријарха васељенског и Патријарха московског могао дати позитивне резултате?
      — Желео бих да верујем у то, али засад, нажалост, не видим претпоставке за такав сусрет. Став Цариградске патријаршије је превише радикалан. Две хиљаде осамнаесте године смо предлагали Његовој Светости патријарху Вартоломеју да заједно проучимо питање, да започнемо заједнички рад у овом правцу, али је он одговорио да нема времена за то. Веома је журио да изда томос о аутокефалности Украјинској Цркви док је Порошенко био на власти. Само што Украјинска Православна Црква која обједињује милионе православних верника није тражила ову аутокефалност. На крају је томос добила маргинална група расколника вештачки створена на бази две постојеће расколничке структуре која је добила назив „Православна црква у Украјини“ (ПЦУ). Ова структура је почела да се распада након свега неколико месеци: Филарет Денисенко којем је патријарх Вартоломеј недавно вратио епископски чин изјавио је да се одваја од ПЦУ и да поново ствара такозвану „Кијевску патријаршију“. И то је сасвим природно: раскол увек има тенденцију да се и даље распада. Некада је у Грчкој постојала једна групација старокалендараца, затим су се појавиле две, и колико их има данас? Осам? Девет? Исти процес је почео у Украјини.
      Ни тада нисмо могли да схватимо логику поступака Његове Светости патријарха Вартоломеја, ни сад не можемо да је схватимо. Да ли се може замислити да грчки председник обједини у једну структуру две групације старокалендараца, па да затим Патријарх васељенски овој уједињеној групи изда томос о аутокефалности прогласивши канонску Јеладску Православну Цркву за непостојећу и предложивши свим њеним јерарсима да пређу у новостворену структуру? Међутим, у Украјини се десило управо то: под руководством световног владара одржан је извесни „сабор уједињења“ две шизметичке заједнице – издат је томос о аутокефалности. А ови расколници немају канонску хиротонију: већи део је рукоположио Филарет Денисенко који је био анатемисан, а други део потиче од самозванца – ђакона који се проглашавао, час за православног епископа, час за англиканског бискупа. Овакви „јерарси“ се код нас у народу називају „самосвјати“.
      Мислим да је васељенски патријарх дуже времена дезинформисан у погледу стварног стања ствари у Украјини. Сугерисано му је да скоро сви архијереји Украјинске Цркве желе аутокефалност, али се плаше Москве: чим буде издат томос сви ће се придружити новоствореној аутокефалној Цркви. Међутим, то се није десило, а није ни могло да се деси. Патријарх Кирил је на састанку с патријархом Вартоломејем у Истамбулу упозорио да ће ако пређу, то бити један или двојица архијереја. Тако је и било: само двојица од деведесет архијереја Украјинске Православне Цркве су прешла у легализовани раскол.
      Његова Светост патријарх Вартоломеј је изјављивао да је циљ његових поступака био превладавање раскола у Украјини. Међутим, сад је већ потпуно очигледно да је пут ка овом циљу кроз оправдавање расколника на уштрб локалне канонске Цркве која обједињује већину православних верника био погрешан. Црквени народ је остао веран Украјинској Православној Цркви, а вештачки створена нова структура је већ почела да се распада услед заоштравања унутрашњих противречности које су у њој постојале од почетка.
      — Васељенски патријарх Вартоломеј је ових дана изјавио да ће „Православну цркву у Украјини“ ускоро признати Јеладска Православна Црква, а за њом и друге Помесне Цркве. Шта Ви мислите о томе?
      — Захвални смо Помесним Православним Црквама због тога што ниједна од њих није признала ПЦУ. Неке Цркве су преко својих поглавара и синода отворено изјавиле да се не слажу с поступцима патријарха Вартоломеја, а друге су узеле неко време да проуче питање. Мислим да је сада врло важно да се не жури с једностраним одлукама. Време ће све ставити на своје место. Чак и кад би сад једна или две Цркве признале новостворену структуру то би само продубило насталу поделу, јер је очигледно да је већина Помесних Цркава не признаје. Не само то, у случају да једна Помесна Црква призна ПЦУ вероватно ће доћи до поделе у самој тој Цркви, пошто се знатан део јерархије неће сложити с таквом одлуком.
      Треба да чекамо, да се молимо и уздамо у милосрђе Божије и у то да ће Свети Дух просветити све нас и помоћи нам да убудуће донесемо правилну одлуку на свеправославном нивоу. Дубоко сам уверен у то да проблем украјинског раскола треба решавати управо тако – уз учествовање све пуноће Православне Цркве. Сетите се бугарског раскола из 1990-их година: успешно је излечен. Тада је васељенски патријарх окупио у Софији поглаваре Помесних Православних Цркава и све Цркве су заједно подржале патријарха Максима, а расколнике су навеле на покајање. Тако се могло учинити и у Украјини. Међутим, учињено је другачије и сад видимо жалосне последице ових поступака.
      — Недавно смо објавили текст Митрополита навпактског Јеротеја који, између осталог, пише да престанак помињања првог поглавара на Светој евхаристији представља раскол. У складу с речима Митрополита навпактског пошто је Руска Црква престала да помиње Патријарха васељенског постала је расколничка! Зар је то истина? Да ли се овде можда свесно или несвесно мешају извесни појмови?
      — Разуме се, то је мешање појмова, јер ако потичемо од такве логике, испоставља се да су све Помесне Православне Цркве у расколу после 1054. године, пошто не помињу папу римског који је раније био први у диптисима. А кад је у V веку цариградски патријарх Несторије пао у јерес и кад га је осудио Васељенски сабор, да ли су у том тренутку све остале Цркве биле у расколу? Или можда кад је у XV веку Патријарх васељенски потписао унију с Римом, а остале Цркве то нису признале, да ли су се нашле у расколу?
      Лично не могу да замислим којим би се богословским или канонским аргументима могло оправдати свесно наношење патње својој верујућој сабраћи, њихова дискриминација или насиље над њима. Међутим, сад има превише емоција са свих страна и људи губе трезвеност мисли. Не бих желео да ступам у богословске распре с навпактским преосвећеним. Само бих желео да подсетим на то да је сама Цариградска Црква у току последњих деценија више пута прибегавала раскиду општења с поглаварима других Помесних Цркава због много мање значајних разлога.
      Поново морам рећи да је прекид општења с Цариградском Црквом за нас представљао велику жалост и да је то била изнуђена мра. Али легализација раскола у својству „аутокефалне“ Цркве уместо постојеће канонске Цркве и канонске хијерархије, примање мирјана и самозванаца у чину „епископа“, фактички благослов за насиље према верницима – противречи фундаменталним принципима постојања Цркве. У оваквим ванредним случајевима је прекид општења здрава реакција, реакција кад црквени организам одбацује нову канонску аномалију.
      Имао сам прилике да разговарам с многим јерарсима Јеладске и других Помесних Цркава у целом свету. Неки сматрају да је раскид општења с Цариградом одвећ радикална мера: кажу, требало је да наставите преговоре. Али нико озбиљно не сматра наш став расколом. Има много оних који нас отворено подржавају. Украјинска Православна Црква на челу с митрополитом Онуфријем сад добија огромну подршку од целог православног света.
      Захвални смо јерарсима Помесних Православних Цркава који нас отворено подржавају и онима који једноставно сматрају да је важно да се не жури с доношењем одлука. Молимо се да нам Господ помогне да заједно излечимо и пређашње и нове ране које се задају Цркви, како бисмо испуњавајући речи првоврховног апостола Павла истинском љубављу све враћали у Онога Ко је глава – Христос, од Кога све тело... расте на изграђивање самога себе у љубави (Еф. 4: 15-16).

      Извор: Православие.ру
    • Од obi-wan,
      New York Times: "U.S. Escalates Online Attacks on Russia’s Power Grid."
      Russia: "Hold my Борщ..."

      ...
      https://www.facebook.com/miodrag.kuzmanovic
      https://www.nytimes.com/2019/06/15/us/politics/trump-cyber-russia-grid.html
      https://edition.cnn.com/2019/07/14/us/new-york-power-restored/index.html?fbclid=IwAR1i-Xir5pRWcRxrQ3IgI-NVrKBBrYRaSJJmMFU93Sy993bXRE8xRGWiEG4

    • Од Ромејац,
      Наиме — тенкови и оклопни борбени аутомобили су у међувремену ремонтовани и модернизовани, али се појавио проблем њиховог транспорта.

      Можда нисте знали да је у јесен 1999. године Влада Румуније дозволила западним радио-станицама „Глас Америке“, „ББЦ“, „РФИ“, „Слободна Европа“ и „Дојче веле“ да користе одашиљаче и радио-фреквенције Румуније за масовну пропаганду оријентисану на подршку српској опозицији, а ради обарања тадашњег југословенског председника Слободана Милошевића.
      Све то, као и околност да је Букурешт дао свој ваздушни простор за извођење агресије против СРЈ, односно — Србије — била је улазница Румуније у НАТО, а касније — и у ЕУ. Румунија и Бугарска хтеле су да постану оперативна база НАТО — и у томе су успеле.
      Сетио сам се тих чињеница ових дана, у времену када се наша јавност, која прати војну проблематику, пита — зашто касни испорука 30 модернизованих тенкова Т-72 и 30 оклопних борбених аутомобила БРДМ-2, које је Русија још пре неколико година донирала Србији.
      Наиме — тенкови и оклопни борбени аутомобили су у међувремену ремонтовани и модернизовани, али се појавио проблем њиховог транспорта.
      Најјефтинији начин је да се они из Русије пребаце до Србије, и то транспортом речним бродовима Дунавом. Јер — Дунав је међународни пловни пут, а Србија је чланица Дунавске комисије. Чланица те комисије је и Русија, и то као сукцесор некадашњег Совјетског Савеза, иако Русија данас и не излази на обале Дунава. Но, Москва је после распада СССР-а инсистирала на чланству у Дунавској комисији, па како је Русија наследила све дугове бившег СССР-а, тако је наследила и сва права бившег СССР-а, односно — чланство у Дунавској комисији.
      Дакле, члан 27. Дунавске конвенције о пловидби из 1998. године, чији су потписници све земље које излазе на обале Дунава и Русија, говори о режиму пловидбе Дунавом и каже да држава може на свом делу тока Дунава, односно — на делу где су оба две обале Дунава њена територија, дакле — ту може да изврши инспекцију терета који се превози, може да од капетана брода затражи бродску листу терета, али — не може да омета или да спречава транзит тог терета Дунавом. Дунавска конвенција у свом тексту не прави разлику у односу према обичном „цивилном“, односно — генералном терету, или терету који би се односио на оружје. Нема нити једне одредбе Дунавске конвенције која забрањује најављени и легални транзит оружја Дунавом.
      Па ипак — нама су Румуни блокирали превоз донираних тенкова и оклопних борбених аутомобила из Русије. Не дозвољавају превоз тих возила Дунавом, иако у одредбама Конвенције о пловидби Дунавом нема нити једне тачке на којој би се темељила та одлука Букурешта. То се зове добросуседска политика и пријатељство према Србији.
      У Другом светском рату Немци су напали Београд са аеродрома у Румунији; у агресији НАТО 1999. године Румуни — и не само они — су дали свој ваздушни простор за извођење злочиначких напада на СРЈ, односно Србију. У предвечерје распада велике Југославије почетком деведесетих година прошлог века — Дунавом је преко Румуније ишао шверц оружја за Хрватску.
      И све смо ми то годинама мирно примали, да не увредимо наше добре пријатеље Румуне. Јер, забога, ми смо фамилијарно повезани са Румунима, наша је некадашња краљица Марија, супруга краља Александра, румунска принцеза. Ми имамо сваке године са Румунима и војне ваздухопловне вежбе. Одлични пријатељи, кад оно...
      У Београд 16. и 17. јула долази велика војна делегација НАТО, на челу са врховним командантом Алијансе америчким генералом Тодом Волтерсом. Очито да не долазе на ћевапе у Скадарлију — западни притисак на Србију се појачава и то се види и кроз изјаве из Бугарске и кроз изјаве немачких дипломата и кроз одлуку Румуније да блокира пролаз трговачких бродова који би превезли Дунавом дониране руске тенкове и оклопне аутомобиле у Србију. То Букурешт није самостално одлучио — то је одлука Вашингтона и НАТО.
      Зато би врховног командата НАТО, генерала Волтерса, када стигне у Београд, осим питања у вези са обуком и наоружавањем (такозваних) косовских безбедносних снага, и осим питања у вези са Резолуцијом 1244 и са одредбама из Кумановског споразума — где нема ни речи о (такозваној) косовској армији — а свакако га треба приупитати и у вези са слободом пловидбе Дунавом. Јер — ако Амери и Британци инсистирају на слободи пловидбе Хормузом, шта то значи ако једна чланица НАТО на Дунаву поступа супротно међународним одредбама, које је и сама потписала? Не сме бити гусара у Хормузу — али сме бити гусара на Дунаву?
      http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:806041-МИРОСЛАВ-ЛАЗАНСКИ-Румунија-спречава-испоруку-тенкова-Србији
    • Од Логос,
      На дан рођења Светог Јована Крститеља - Ивањдан, Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније служио је Свету архијерејску Литургију у храму посвећену овом Светитељу у Грделици.мПреосвећеном Владики саслуживало је свештенство власотиначког намесништва и парох ораовички јереј Саша Станимировић.

      Your browser does not support the HTML5 audio tag.
      Храм је био премали да прими окупљени верни народ, тако да су многи испунили и прелепу црквену порту, а будући да и општина Грделица овај дан обележава као своју славу, присутан је био и заменик председника општине са другим представницима општинске власти, као и представници јавног и културног живота ове вароши.
      У надахнутој беседи о Светом Јовану Крститељу, Његово Преосвештенство је подсетио  да "..данас прослављамо Сунце које је најавило долазак Дана Господњега, осмога дана Царства Божијега, јер је Свети Јован Крститељ последњи пророк Старога Завета, а први апостол Новога Завета".
      Како је за Радио Глас Православне Епархије нишке известио старешина храма, јереј Слободан Бошковић, након Свете службе, учињен је литијски опход око храма уз ломљење славског колача и богату трпезу љубави за све окупљене.

      Извор: Радио Глас
    • Од Milan Nikolic,
      ШОКАНТАН РАЗГОВОР ЈЕРЕМИЋА СА МИЛОВИМ САВЕТНИКОМ РОЋЕНОМ: Је*асмо мајку Србији и Црној Гори (АУДИО СНИМАК)
      NovostiOnline | 05. јул 2019. 10:00 | Коментара: 15 Повод за разговор је организација неке забаве на Светом Стефану за тридесетак особа, за коју Роћен обезбеђује собе преко Пера Рађеновића, некадашњег директора хотелског комплекса на Светом Стефану

      У снимку који је ИН4С ексклузивно објавио, разговарају Милан Роћен, некадашњи амбасадор Србије и Црне Горе у Москви и саветник Мила Ђукановића, са Вуком Јеремићем, који је у тренутку када је разговор снимљен био на функцији саветника тадашњег председника Србије Бориса Тадића.
      Повод за разговор је организација неке забаве на Светом Стефану за тридесетак особа, за коју Роћен обезбеђује собе преко Пера Рађеновића, некадашњег директора хотелског комплекса на Светом Стефану
      У овом разговору, као и у претходним, види се бахатост Вука Јеремића и Милана Роћена, а свакако најшокантнији део овог разговора су речи Милана Роћена, који каже: "Јеб..мо мајку Србији и Црној Гори", на шта се Вук Јеремић смеје, одушевљено одобрава и додаје:
      Ти Србији, ја Црној Гори - на шта га Роћен исправља и каже "обрнуто", а онда обојица настављају да се смеју.
       
×
×
  • Create New...