Jump to content

Зајечар: Епископ тимочки Иларион началствовао Божићним Евхаристијским сабрањем (ФОТО)

Оцени ову тему


Препоручена порука

Божанственом Литургијом на Божић у Саборном зајечарском храму предстојао је Преосвећени Епископ тимочки г. Иларион уз саслужење свештенослужитеља овога храма.
На крају литургијског сабрања Владика Иларион је преломио чесницу са градоначелником Зајечара г. Бошком Ничићем и г. Живојином Болботиновићем, власником компаније „Текијанка“. Чесницу са златником, која је подељена најмлађима, је даривала компанија „Текијанка“.

DSC_9892.jpg

DSC_9902.jpg

DSC_9908.jpg

DSC_9911.jpg

DSC_9913.jpg

DSC_9914.jpg

DSC_9916.jpg

DSC_9930.jpg

DSC_9934.jpg

DSC_9938.jpg

DSC_9946.jpg

 
 

View full Странице

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио је Свету архијерејску литургију у челопечком храму Свете великомученице Марине који данас прославља истоимену славу.
      Дана 30. јула, 2021.године, када наша Света Православна Црква слави Свету великомученицу Марину - Огњену Марију, богослужио је Епископ зворничко-тузлански Фотије у храму, посвећеном управо овој светитељки, у Челопеку, архијерејско намјесништво зворничко.
      Домаћин, отац Драган Негић је дочекао свог Епископа са великим бројем вјерника и потврдио владикине ријечи да је много народа у Српској цркви који поштује и воли Огњену Марију.
      Честитајући храмовну славу Епископ Фотије је истакао да се света великомученица Марина већ са 12 година ''уневестила Христу и сав свој подвиг и живот провела у богомислију, угађајући Богу и ближњима. Међутим, Бог је изабрао да она своју верност Христу потврди и својим мучеништвом.''
      Осврћући се на тренутну ситуацију у Републици Српској Владика Фотије је рекао да се сви заједно  ''молимо за добро нашег народа. Молимо се и за добро наших људи који воде Републику Српску. Молимо се да буду јединствени да би заједно одолили искушењу које је пред свима нама.''
      Током Свете Литургије, Преосвећени Епископ Фотије, рукоположио је теолога Немању Марковића у свештени чин ђакона.
      Желећи да истакне досадашњи парохијски труд Владика је јереје Петра Стевановића и Дражена Стевановића рукопроизвео у чин протојереја.
      Кумови данашњег молитвеног сабрања били су професор Милан Томић, Радивоје Тришић и Божана Милијашевић, са којима је епископ сломио славски колач.
      Након Свете Литургије извршена је лицитација и опход око храма, а онда и извршен помен код споменика за пострадале војнике у последњем Одбрамбено отаџбинском рату.
      У братској љубави и Христовој оданости, Преосвећеном епископу Фотију који је началствовао светим сабрањем, саслуживали су архимандрит Гаврило (Стевановић), игуман Манастира светог Николаја на Озрену; архимандрит Нектарије (Тешић), игуман Манастира Часног Крста у Сувом Пољу; протојереј-ставрофор Видоје Лукић, архијерејски намјесник зворнички; протојереј Милош Тришић, архијерејски намјесник тузлански; протојереј-ставрофор Јово Марковић, парох у Појезни; јереј Дражен Стевановић, парох у Козлуку и ђакон Немања Спасојевић.
      Напослетку, за све присутне уприличена је и трпеза љубави у светосавском дому.
      После акатиста у 17 часова, који је служио отац Драган Негић, повело се традиционално народно коло око храма Свете Великомученице Марине у Челопеку.
        Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      „Свака Помесна Православна Црква може да се суочи са црквеним расколом који се догодио у Украјини, али ако се ситуација правилно реши, осталима ће убудуће бити лакше“, каже владика Стефан, јерарх Српске Православне Цркве.

       
      У интервјуу за украјинску телевизију Перший козацький, владика Стефан је истакао да ситуација у којој се налази Украјинска Православна Црква утиче на читав православни свет.
      „Раскол је најгора ствар која се може догодити у Цркви (...) Ако се ситуација овде, у Кијеву, реши исправно, на добар начин (а како то остварити сада не знамо, али се надамо да ће Сам Господ помоћи), онда ће и осталим Помесним Црквама бити лакше. Ако се то не догоди, биће велики проблем у православном свету, који није постојао 20 векова“, нагласио је српски јерарх.
      „Мислим да је Господ удостојио украјински православни свет тога да сада баш он мора да одговори како треба сачувати Православни свет“, рекао је епископ ремезијански Стефан.
       
      Извор: Сектор за информисање ОСЦП-а
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У понедељак 26. августа 2021. године, на Празник Сабора Светог архангела Гаврила, Његово Преосвештенство Епископ тимочки господин Иларион началствовао је светим литургијским сабрањем у манастиру Лозица у селу Криви Вир. Епископу су саслуживали протојереј-ставрофор Нико Туфегџић, протојереј Дејан Миливојевић, протонамесници Ристибор Стевић и Милорад Филиповић и архиђакон Илија. Међу бројним верницима, светој служби је присуствовао и председник Општине Бољевац др Небојша Марјановић.

       
      По завршетку Литургије Епископ је беседио сабраном народу о Светом архангелу Гаврилу као оном ко роду људском доноси најлепше и најрадосније вести.
      Наводећи неколико сликовитих примера, владика Иларион је поучио вернике о важности молитви којима благодаримо Богу на свему што нам је дао, и додао – План Божји је да нас спасава и да нас понекад и кроз муке, страдања и искушења васпитава, да нас обликује као верујуће људе и да нас води у вечни живот.
      За крај, Епископ је изразио наду да ће планирана изградња манастирског конака бити започета у скорије време.
       
      Извор: Епархија тимочка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Љето 1941. - Везани, у колони, један за другим, вођени су наши преци на клање. Никоме криви, никоме дужни. Без кривице пред судовима земаљским и пред судовима Божијим. Криви само зато што су били то што јесу. Криво је било њихово име и њихова вјера. Све остало било је невино, чисто, непорочно... Окончали су свој земљаски ход прекланих вратова, у јамама и јарковима, у безданима и на пољима, а да се једни од других нису могли ни опростили. Мајка није успјела загрлити сина посљедњи пут, ни сестра изљубити брата јединог, а ни сиромашни отац није имао кад помазити босоногу дјечицу... Скончали су као стока, пунећи јаме својим тијелима, заливајући крвљу прашњаве друмове, парајући посљедњим јауком безгласну тишину. Без свијећа, молитве и свештеника, без вапаја најмилијих, прогнани су у вјечност, као свети мученици, да стану пред Лице Господње и да измоле само једно – да их потомци никад не забораве.       

       
      Љето 2021. - Потомци оних истих предака, идући оним истим друмовима али у супротном правцу, јуришају на море, као да им је посљедњи пут. Јуришају да се забаве, да уживају, да троше, да потомцима џелата побољшају туристичку сезону. Газећи гумама врели асфалт, испод којег се, негдје у прашини, скрива скорена крв предака, потомци језде без сјећања, не хајући за оне којих одавно нема, а без којих ни њих не би било, а који су прије осам деценије туда вођени у сурову смрт. Иако пржи јулско сунце, на нашем националном хоризонту одавно је мркли мрак, јер мислимо да свијет са нама и почиње и завршава.           
      Пуна су инострана љетовалишта православних Срба, али је трава до кољена у Јасеновцу, на Гаравицама, на Шушњару, у Ливну, на Бравску, у Јањилима... У овом казивању трава до кољена је метафора нашег заборава, јер нема ко да упали свијећу, нема ко да молитвом раздани мрак у којем јесмо захваљујући своме забораву. Нема никог да пусти сузу јер је унук заборавио дједа, а унука баку. Ови из времена заборавили су оне у вјечности, као да нисмо били и као да опет нећемо бити једно.    
      На развалинама сопствене површности никада нећемо моћи саградити срећу, ни себи ни другима. Одавно смо дигли руке од себе, па данас живимо као они које су наши преци сажаљевали, као они који не знају за себе, своје презиме, свој породични дом. Постали смо избјеглице у сопственој кући, странци у сопственој земљи, бескућници поред прадједовских огњишта, невјерници поред храмова...                        
      До мора се путује дуго, али је тешко издвојити пет минута, стати на Гаравице, Шушњар, Ливно, Бравско и гдје све не и запалити само једну малу свијећу, да се помолимо за претке, да их замолимо да се они помоле за нас, да им покажемо да их нису заборавили они чије рођење нису дочекали. Док се не научимо да памтимо оне који су живот дали да бисмо ми постојали, ништа нам неће бити благословено.           
      И није проблем одлазак на море, као ни то што добрим дијелом захваљајући нама живе потомци џелата наших предака, већ је проблем што ми не памтимо претке, а са заборавом тумарамо кроз свијет, не знајући ни куда ни коме идемо.
      И љето 2021. године једнако боли као и оно осамдесет година раније. Можда још и јаче, јер потомци, са факултетским дипломама, добрим аутима и солидним животом, нису надрасли своје неписмене и сиромашне претке, који су у сваком тренутку и на сваком мјесту знали памтити оне што су свијетом ходили прије њих.   
      Неће нас уништити други, уништићемо сами себе – заборавом!
       
      Епископ бихаћко-петровачки и рмањски Сергије
×
×
  • Креирај ново...