Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Милан Ракић

Англиканци прославили Божић у Патријаршији: Колективни транс уз прапорце и хашиш

Recommended Posts

И ове године су секташи "славили Божић" у патријаршијској капели у Београду

dstl0022_0.jpg

Англиканска заједница у Београду традиционално, са благословом Патријарха српског, своју божићну и васкршњу службу савршава у капели Светог Симеона Мироточивог у Патријаршији. Богослужењу које је почело 24. децембра 2017. године у 22 часа, уочи самог празника Рождества Христовог по новом календару, присуствовао је велики број верника, иако чланови те црквене заједнице - углавном запослени у дипломатској служби при појединим амбасадама - поводом божићних и новогодишњих празника радо отпутују у своје земље.

dstl0063_0.jpg

Ипак, за ту прилику, пошто су англиканци отпутовали, а да се традиција не би прекидала, та протестантска заједница је ангажовала неке наше људе, те поједине познате личности како би се приказало да је било доста присутних на служби. Свечану мису је служио англикански капелан у Београду пречасни Роберт Фокс, заправо прерушени министар културе и информисања у Влади Србије (пречасни) Владан Вукосављевић.

dstl0024.jpg

Подсећамо православне Србе да су англиканци секта која благосиља хомосексуалне ''бракове'' и која у својим редовима има жене бискупине - ''епископе''. За ову прилику је, како би се "миси" дао и екуменистички тон, али и призрак древног црквеног наслеђа, као ђакониса и "чувар врата" била ангажована чувена руска геополитичарка и академик Јелена Гускова.

dstl0066.jpg

Ове језиве чињенице и поред свих огромних јереси англиканаца, патријарха Иринеја и остале екуменисте из Патријаршије не спречава да их зову ''Црквом'' и да их пуштају у православне храмове да бајају и служе демонима. Истине ради, иако је англиканска "миса" по форми слична нашој Литургији, ови секташи је додатно нагрђују изговарањем "молитвених" формула (ваљда за призивање демона) на само посвећенима познатом језику.

Такође, ради постизања атмосфере колективног транса, пошто англиканска (протестантска) кадионица нема прапорке (и краћа је), тај сасуд је позајмљен из скевофилакиона патријаршијске капеле. 

dstl0044.jpg

Као што се на слици да видети, пречасни Роберт Фокс (министар Владан Вукосављевић) у десној руци држи баш нашу православну кадионицу. Врхунац "Божићне мисе" ових секташа је био када је "пречасни" уместо тамјаном кадионицу напунио хашишом и почео њоме да "млати" по капели. То је служавни чин којим се врши призив Деда Мраза где звук прапораца подражава звончиће којима су ирваси украшени, а дим сагорелог хашиша којег ови отпадници користе уместо тамјана је само додатно подгрејао атмосферу, где је на врхунцу "мисе", у колективном трансу "ђакониса" Гускова почела да поје "Џингл Белс" на древном келтском језику, док су изасланик екуменисте Иринеја, владика Антоније и ђакони Ракић и Рапајић хорски уместо "Амин", изговарали "О-Хо-Хо".

dstl0042_0.jpg

У исто време, патријарх и српски екуменисти лицемерно кажу да су верници епархије Рашко-призренске у Егзилу ''секташи и расколници'', не признају нам Свете Тајне (поново ''крсте'' људе који су крштени први пут код нас и слично). ЈЕЗИВО ДА ЈЕЗИВИЈЕ НЕ МОЖЕ БИТИ!!!

02_22.jpg&key=3cce734ae114df1c74f96fdf79

На крају, иако списак непојамности учињених током ове "мисе" у сваком истинском Србину и православцу изазива непријатност у најмању руку, срећом овога пута се на тој "служби" није појавио познати лондонски рокер (извођач "ђаволске" рок музике - Сил). Тај "уметник" је наиме током прошлогодишње "Божићне мисе" англиканаца у Патријаршијској капели "проповедао" одржавши том приликом "рок концерт".

Још једаред-ЈЕЗИВО!!!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Иначе, "озбиљна" вест је, када и време јој беше, објављена на нашем Форуму

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

А ево како један од многих деривата покрета "Истина је само једна-владика Артемије" смућује људе по Фезбуку.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Драшко рече

Baš smo divni mi pravoslavci

 

Бивало је ономад када су скакали и њакали по покојном патријарху Павлу и протестовали и викали му да је издао православље пред Птаријаршијом када се имала одржати англиканска служба

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Милан Ракић рече

Бивало је ономад када су скакали и њакали по покојном патријарху Павлу и протестовали и викали му да је издао православље пред Птаријаршијом када се имала одржати англиканска служба

Bolje da ne kažem šta mislim

Pogotovu kad sam skoro bio na večernjoj službi u Westminsteru, da ne bismo platili kartu za ulaz naravno

Ali svejedno

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kapa dole!

Nije lako ovih dana napraviti kvalitetnu satiru uz sve sto se realno servira, ali - uspeo si!

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 минут, Драшко рече

Bolje da ne kažem šta mislim

Pogotovu kad sam skoro bio na večernjoj službi u Westminsteru, da ne bismo platili kartu za ulaz naravno

Ali svejedno

Ja bejah u St. Paul's na misi pre jedno godinu dana, daj da razmenimo utiske :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Драшко рече

Pogotovu kad sam skoro bio na večernjoj službi u Westminsteru, da ne bismo platili kartu za ulaz naravno

 

Управо сада, Paradoksologija рече

Ja bejah u St. Paul's na misi pre jedno godinu dana, daj da razmenimo utiske

Значи и вас двоје сте узвикивали "О-Хо-Хо" 12:smeha:

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Paradoksologija рече

Ja bejah u St. Paul's na misi pre jedno godinu dana, daj da razmenimo utiske :)

Sad neka me gađaju ko hoće, ali manje mi je bilo "mučno, sablažnjivo itd,...." koji god hoćete izraz da vidim da teta-vikar, ili kako se već zove izadje i čita Jevanđelje nego da čitam ovakve pravo-pravoslavne utiske

Priznajem da bih radije da nisu uveli žene kao sveštenice, nemam nikakvo stručno objašnjenje ali prosto tako osećam, ali isto osećam da su tamo došli ljudi (ne mali broj) na večernju molitvu, ćute, prate, ne glume, poštuju svoju svetinju....moglo bi se naučiti dosta

A ako ništa, nama su dali njihove crkvene zgrade za naše crkve

Pa poštuj makar to

DA...radim za MI7

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 33 минута, Милан Ракић рече

"пречасни" уместо тамјаном кадионицу напунио хашишом

Хммм... :coolio::)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 12 минута, Драшко рече

Sad neka me gađaju ko hoće, ali manje mi je bilo "mučno, sablažnjivo itd,...." koji god hoćete izraz da vidim da teta-vikar, ili kako se već zove izadje i čita Jevanđelje nego da čitam ovakve pravo-pravoslavne utiske

Priznajem da bih radije da nisu uveli žene kao sveštenice, nemam nikakvo stručno objašnjenje ali prosto tako osećam, ali isto osećam da su tamo došli ljudi (ne mali broj) na večernju molitvu, ćute, prate, ne glume, poštuju svoju svetinju....moglo bi se naučiti dosta

A ako ništa, nama su dali njihove crkvene zgrade za naše crkve

Pa poštuj makar to

DA...radim za MI7

 

 

 

Pa to je bio i moj uisak, osim sto mi iskreno nije smetala svestenica, premda se u tu problematiku ne mesam.

(Moja prabaka je kao dete izlazila da cita Apostol, 19. vek, jer je bila medju retko pismenom decom, pa je zvali... Znam da nije isto, ali dosta toga je stvar navike, gde sad imas devojcice koje "ctecuju", koliko kod rudimentarno?)

Inace, meni na misi dosta toga fino i po redu bilo, samo dosadno i suvoparno u odnosu na liturgiju :D 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Grizzly Adams рече

Хммм... :coolio::)

Па кад мож` гуштер римском папи диздаје задатке, што не може и ово :)))

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Paradoksologija рече

gde sad imas devojcice koje "ctecuju", koliko kod rudimentarno?

on treba da su sa leve strane, nose suknje, ćute i budu lepe

:)))

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Dominika,
      Либан је више пута поменут у Светом Писму, до данас живе у овој земљи потомци првих хришћана, чак у Антиохији први пут верујући у Христа добили су то име, а православни Либанци су припадници Антиохијске Патријаршије.
      Иако је Васкрс највећи хришћански празник, и Божић је, такође, дуго очекиван дан. Припреме почињу 15 новембра (цела Антиохијска Црква има неојулијански календар) – тада почиње 40 дана поста. Као и у осталим православним Црквама, у то време не једе се месо и млечни производи. Риба се једе ретко, и најмање последње седмице поста. Једу се пре свега наранџе (посто то је сезона), банане, хуммус, лук, пиринач, кромпир. Генерално, не сме да се пије алкохол, али за неке празнике, на пример 4. децембра (кад Црква обележава двојцу великих светитеља ове либанско-сиријске земље: св. мученицу Варвару и св . Јована Дамаскина) неки пију вино. Такође 4. децембра спрема се жито, пошто једно предање каже, да се св. Варвара сакрила се у пољу жита, док је њен строг отац хтео да је уда – а она је изабрала Христа, а не овај свет.И скривену у житу отац је није нашао.

      Тог дана, или 3. децембра увече, деца облаће разлићите костиме, вероватно због исте симболике – сакривање – и тако се шетају улицама и учествују у службама у цркви.

      Петнестог новембра почињу ипак не само духовне припреме. Од тог дана у кућама, институцијама, центрама села, некад и црквама,  ставља се пећина. Обично од картона, са различитим декорацијама, лампама итд.

      Што су Божићни празници ближе, ставља се више декорација. На крају у центру ове пећине ставља се икона Христовог Рођења.

      У градовима и селима се стављају јелке, или, чешће – светла на различита дрвећа. Пошто је то сезона за божићну звезду, и то је место, где она расте (као у Јужној Америци) – последње седмице пре Божића, ово цвеће ставља се такође у црквама (јелке ретко).
      Бадњи Дан, 24. децембра, обавезује строг пост, ништа се не једе, нема свечане вечере, којом су познати Словени (Срби, Пољаци, Украјинци итд.). Ујутро почињу службе за Бадњи Дан: јутрење, царски часови, и Литургија св. Василија Великог. На царским часовима пева се химна слична 15. Антифону Великог Петка (‘Днес висит на Древе’): “Днес се роди од Дијеве”. Та химна је симбол Бадњег Дана за православне Арапе и Арамејце. Псалмиста или неко одређен излази испред иконостаса, стоји у средини и пева ову химну полако, са свечаном интонацијом. Овде се види, да је Бадњи Дан за Божић као Велики Петак за Васкрс. Тог дана такође спрема се јело за празнике.
      Негде у 8 увече – или мало раније или касније, зависи то од парохије – у црквама почиње „сахранија”, значи: бденије. Звоне звона, и људи се полако окупљају у црквама, где се чита велико повечерје, некад такође су у ову службу уклопљене  молитве пре Светог Причешћа. До времена стихира повечерија све се чита, светла осим неколико свећа нису упаљена.

      Кад почињу стихире, свештеници - обично обучени у црвено - излазе иза иконостаса са иконом Христовог Рођења, и креће литија преко целе цркве. Обично свештеник, који држи икону, сам пева стихире.

      Када је икона већ је у средини храма, хор почиње да пева стихире, а верни народ долази код иконе, да њу пољуби. После призива свих светих и молитве за цели свет благослови се пет хлебова, који ће се расподелити верницима  за крај Божићне Литургије. 

      После почиње јутрење, на којем све – осим 6 псалама – се пева. То значи, да после векова, кад све је било у тами, сад може да позна Бога, који се оваплотио и тек родио. Пре Божићног Канона чита се синаксар.
      После почиње Божићни Канон са чувеним "Христос се роди, славите Га!".
      Кад се пева величања девете песме Божићног Канона, звоне звона.
      Пошто стихире на јутрењу завршавају се речима „Слава во вишних Богу”, не певају се поново ове речи за време Великог Славословија, него директно прелазе у ту химну. То је песма анђела за ову Свету Ноћ, пале се светла, и поново звоне звона. После Славословија почиње Божествена Литургија, коју се служи као обично на арапском, али пошто је то велики празник, неке њене делове (на пример један пут „Јелици во Христа”) пева се на грчком или још другим језицима, као симбол да Христос се родио за све народе.
      Иако постоје арапске – и веома старе – Божићне песме, не певају се за време службе у цркви. У току св. Причешћа пева се Канон Божића и друге химне. Светој Чаши прилазе сви присутни – у Антиохијској Патријаршији такав је обичај, а исповест је ређа, не у току службе, само на молбу верника (обично има он свог духовног оца), а и не сваки свештеник може да исповеда, само онај који већ неколико година служи и носи палицу. У место химне после Причешћа 'Да исполњатсја уста наша' пева се Божићни тропар.
      Одмах после Литургије један прилази другому, да се изљубе и кажу „Миилад маџиид” шта значи „величанственог Божића/Рођења". После тога, као после сваке Литургије (осим на Бадњи Дан) је сусрет парохијана на арапску кафу, само разлика је таква, да први пут после 40. дана има такође чоколадних слаткиша. После тога у неким местима, још пре повратка кући, иде се на гробље, да се обавесте  покојници те фамилије, да се Христос родио. У кући, иако је ноћ, после отпевања Божићног тропара почиње свечан доручак, на којем је и чорба са пилетином, и ћурка са пиринчем, и јаја (то може да буде изненађење за Србе), и сир, и лабне (врста сметане са маслином), и фаттуш (врста салате), и црвено либанско вино.

      Кад сви нешто поједу, иде са мало на спавање, па после у неким местима од јутра почиње да се обилазе куће – прво од фамилије, па после од комшија, са вином и неким слаткишама.
      Двадесети пети децембар је слободан дан у целом Либану. Други дан Божића није у потпуности слободан дан: школе су затворене, такође доста продавница и ресторана, али неки ипак раде, или на пример само неколико сати.
      Пећине и остале Божићне декорације остају до празника Богојављења (6. јануар, такође слободан дан у Либану), или до дана његовог завршетка (14. јануар).
       
      Извор слика: своје, Koura Online, Tartous Orthodox


    • Од Логос,
      Јерменски православни хришћани у Јерусалиму прославили су Божић и Богојављање Христа јануара 2019. године. Архиепископ-Патријарх Нуран Манугијан началствовао је службама. Неколико стотина верника присуствовало је овим догађајима.
       
      Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      У недељу, 13. јануара 2019. године, торжественом Литургијом прослављено је Рождество Христово у руској цркви Подворја Московске Патријаршије. Божанском службом началствовао је старешина храма протојереј Виталије Тарасјев уз саслужење свештенства из Српске Православне Цркве: протојереја Небојше Тополића, старешине земунске Богородичне цркве, и јереја Ивана Делића из Епархије банатске.   Хор Подворја је својим појањем улепшао божићно празниковање. Светим тајнама причешћиван је из три путира христоносни руски и српски народ; највише је било деце која су се окупила у божићној радости.   По традицији, у Светотројичном руском храму на Ташмајдану одржана је и ове године прослава Божића - Рождества Христовог са децом. Поздравну реч упутио је отац Виталије. Потом је хор при Светотројичном храму отпевао Тропар Рождество Твоје, док је Дечји хор отпевао Божићни тропар.   Владика Николај Велимировић је у свом мисионарском подвигу посебну пажњу посветио празнику Рођења Спаситеља света. Његову песму Ноћ тија отпевао је здружени дечји хор Подворја и земунске Богородичне цркве. Децу из Земуна су припремиле диригенткиња Сањана Николић и вероучитељица при храму Богородичне цркве у Земуну Славица Ивошевић. Своје умеће и таланте којима их је Господ обдарио,  у божићној представи, показала су деца која похађају веронауку у храму Свете Тројице на Ташмајдану. У овом програму учествовао је и драмски уметник Андреј Шепетковски.   После представе отац Виталије је поделио божићне пакетиће свој деци која су присуствовала Литургији, као и учесницима програма. Божићне дарове припремила је ова Црквена општина. Ученици београдских школа Др Драган Херцог и Миодраг Матић и Удружење Живимо заједно улепшали су својом божићном песмом празник божићне дечје јелке и показали да љубав према Богу превазилази све границе. У цркву су ученици дошли у пратњи родитеља, учитеља и вероучитељице Милице Ракић.   Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      Другог дана Божића, на празник Сабора Пресвете Богородице, служењем свете Литургије у параклису Васкрсења Христовог у Окружном затвору у Београду, објављен је мир и поновно сједињење свега у Христу које Рођење Богомладенца доноси.   На служби су се нашли, у Христу окупљени, осуђеници тог затвора, командири и запослени у њему, парохијани вождовачког храма Светих цара Константина и Јелене, чланови Милосрдне секције Верско-добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке, ћакон Бранислав Јоцић и духовник у том затвору свештеник Глигорије Марковић.   Сабирање у живој Речи Јеванђеља да у Христу нема ни роба ни слободњака, ни мушког ни женског, и да је Христово Тело једно јединствено, а удови нераскидиви жицама и зидовима, био је опипљиви тренутак Истине и Смисла свих који су били присутни. Чланови Милосрдне секције су, као и увек приликом својих посета, донели дарове осуђеним лицима, а чланови хора при Вождовачкој цркви су подарили песму.   У данима пред празник служено је више светих Литургија. На њима су имали прилику да се причесте сви који се налазе у тој установи и који су се припремали током Божићног поста.   На Бадњи дан управници Окружног затвора и Специјалне затворске болнице Звонко Груловић и Драгољуб Пауновић унели су бадњак у верски блок и пожелели добру годину запосленима, а ове године им се придружио и директор Система за извршење кривичних санкција Дејан Царевић. Служен је молебан за запослене, освећен је бадњак, а у наставку је приређен мали концерт духовне музике који су извели чланови хора при вождовачкој цркви Светих цара Константина и Јелене.   Управници двају затвора, заједно са настојатељем Капеле Васкрсења Христовог, већ су традиционално тог дана домаћини ручка за запослене, а свештеник је поделио дарове запосленима.   Параклис Васкрсења Христовог у Окружном затвору налази се у проширењу и реконструкцији по благослову Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и уз сагласност директора Дејана Царевића. Радовима ће бити обухваћен и читав верски блок који се за четири године свог постојања показао тесним да прими многобројна лица која се налазе у овој установи, кроз коју годишње прође и до десет хиљада људи, а у параклис уђе преко њих три хиљаде. Службама, сем лица лишених слободе, присуствују и запослени који су због напорног дванаесточасовног сменског рада често онемогућени да присуствују службама у својим парохијским црквама, али и многобројни верници из света изван затвора који долазе на службе заједно са свештеником. Као и приликом изградње, радови се финасирају добровољним прилозима, а не средствима из буџета.   Извор: Српска Православна Црква
    • Од Логос,
      Новозаветни наратив о Христовом рођењу у јевађељима по Матеју и Луки обликовао је божићно богослужење Цркве као и хришћанску иконографију. Међутим, овај наратив заједно са својом историјом учинка у химнографији и уметности садржи много алузија на Стари Завет. Осим нама познатих веза са старозаветним текстовима, који се на више места помињу у црквеној химнографији (попут Исаије 7, 14 где се наговештава „рођење од Дјеве“ или наглашавања месијанског-давидовског порекла у родословима), јеванђељски наратив о рођењу има и често скривене старозаветне алузије које нам откривају и нека његова дубља значења те их, стога, треба осветлити. 
      Уколико се пажљивије загледамо у фреску Рождества Господњег уочићемо да у сточним јаслама поред Богородице која мајчински бди над новорођенчетом читав догађај немо прате и две животиње – во и магаре. Главе двеју животиња, кротко загледане у одојче, вире изнад скромне „колевке“ као немушти сведоци чудесне повести. У Књизи пророка Исаије 1, 2 стоји: „Чујте, небеса, и слушај, земљо; јер Господ говори: синове одгојих и подигох, а они се одвргоше мене. Во познаје господара својега и магарац јасле господара својега, а Израиљ не познаје, народ мој не разумије.“ Во и магаре, дакле, препознају да су јасле, заправо, јасле Господње. Ове пророчке речи постављене у контекст Јеванђеља показују да ове животиње знају коме припадају и од кога своју храну добијају, а да се поставља питање да ли људи то схватају. Тиме се ове животиње показују мудријим од људи, слично Валаамовој магарици која је паметнија од свог господара (Књига бројева 23-25). 
      Мало познато пророштво о Христу доноси и пророк Авакум: „Међу две животиње препознаћеш Га, и кад се време приближи јавиће се“ (Авк 3, 2). Ово скоро непознато месијанско место не налази се у масоретском тексту, док у Септуагинти имамо ову проширену верзију. Пратећи масоретски текст, Даничићев превод Библије, такође, не садржи ове речи, док стари словенски превод прати Септуагинтину верзију. Сходно овим стиховима, свети Амвросије Милански наводи следеће: „Чујеш плач одојчета, али не чујеш мукања вола који препознаје свог Господара, јер он зна коме припада и магаре познаје јасле Господара свога“ (Expositio evangelii secundum lucam 2.41-42).
      Даље, Лк 2, 8 наводи: „И бијаху пастири у ономе крају који чуваху ноћну стражу код стада својега“. Међутим, чување стада ноћу када стока не пасе делује неуобичајено, чак немогуће. Ноћу су животиње у тору или у шталама. Међутим, бдење пастира у ноћи има још једно значење и то повезано са Иса 9, 1: „Народ који ходи у тами видјеће видјело велико, и онима који сједе у земљи гдје је смртни сјен засвијетлиће видјело.“
      Чудесно спокојну сцену божићне ноћи накратко прекида управо увођење пастира у наратив. Пастири долазе у село Витлејем по наговору анђела који им се јавља. У време римске окупације Јудеје село Витлејем, око 9 км удаљено од Јерусалима, било је прилично безначајно место, на маргини свих политичких и економских дешавања. Пастири се налазе чак и изван Витлејема, на пољима у близини. У Књизи пророка Језекиља 34, пророк критикује пастире Израиљеве, цареве јерусалимске који су заспали те расули своје стадо и не брину о њему. Насупрот њима стоје будни пастири витлејемски – сведоци Христовог рођења. Далеко од сваке царске аудијенције и помпе и без јерусалимског свештеничког сталежа, Цара васељене и „Доброг Пастира“ дочекују кротки и сиромашни – они који су слични њему. 
      Имајући ово у виду, блажени Јероним наводи да Онај који је створио свет нема ни собу у гостионици где ће се родити те иде у шталу (Лк 2, 7), међу животиње и људе просте и кротке. Он то повезује са каснијим Христовим речима: „Лисице имају јаме и птице небеске гнијезда; а син човјечји нема гдје главе заклонити (Мт 8, 22).“
      Пред овом сликом сламају се све представе античких моћних богова и идола као и све представе о политичкој моћи која влада силом. Свет је покорило мало и и без Мајке беспомоћно Дете у витлејемским јаслама. Само један поглед на место Рођења у сутерену витлејемске базилике поражава ходочасника својом скромношћу. Тако је скромност Бога који је хтео да се роди у овако скромним условима мерило сваке културе која има претензију да себе зове хришћанском. Јеванђелски наратив, самим тим, тако чврсто стоји на старозаветним основама и органски се на њих надовезује. Као што се Бог у Старом Завету објавио робовима, а не моћним императорима и њиховим првосвештеницима, тако и у тихој божићној ноћи неразумне животиње и скромни пастири бивају сведоци откривања Бога у телу. 
       
      Извор: Теологија.нет
×
×
  • Create New...