Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

А сад озбиљно....сви они који  су на путу да постану прави хришћани, сви они који се боре против своје пале природе, сви они који иду напред, који не стоје, сви они који се труде и моле да вера њихова не храмље без добрих дела, сви они који раде на брушењу себе , сви они који поштују правила али којима правила нису циљ већ само средство  за  сигурније и брже постизање циља. Сви они који иду у сусрет љубави ... 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Goku рече

А, опет, неки, гле чуда, и сазнаше.

Па није брат ЛогосАгапи ништа лоше мислио. Он и каже Сањалици у афирмативном тону да Бог јој помогао што је дошла на Поуке и што ће доста тога о вери сазнати

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 1/2/2018 at 23:43, Caњaлицa рече

Како по вашем мишљењу треба да се понаша један прави верник? Сви знамо како има много оних ''православаца'' са истетовираним Острогом који су последњи пут били у цркви на сопственом крштењу. Шта разликује искрене вернике и које су њихове дужности? 

Питам ово из више разлога. Одајама сам као атеиста и релативно скоро сам се окренула цркви. Имам много питања и недоумица... 

 

Треба да се понаша ко сав нормалан и културан свет и не би требао да веру схвата као дужност.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Рапсоди рече

А сад озбиљно....сви они који  су на путу да постану прави хришћани, сви они који се боре против своје пале природе, сви они који иду напред, који не стоје, сви они који се труде и моле да вера њихова не храмље без добрих дела, сви они који раде на брушењу себе , сви они који поштују правила али којима правила нису циљ већ само средство  за  сигурније и брже постизање циља. Сви они који иду у сусрет љубави ... 

и порез држави да плате...

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 2.1.2018. at 23:43, Caњaлицa рече

Како по вашем мишљењу треба да се понаша један прави верник? Сви знамо како има много оних ''православаца'' са истетовираним Острогом који су последњи пут били у цркви на сопственом крштењу. Шта разликује искрене вернике и које су њихове дужности? 

Питам ово из више разлога. Одајама сам као атеиста и релативно скоро сам се окренула цркви. Имам много питања и недоумица... 

Iskreno mislim da ne treba sa se zalećeš

Što kažu pouke.org ....normalno

Zaista tako mislim

Druži se sa ljudima koji ti prijaju, bilo da su vernici ili ne

I sa nama da se družiš ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Истински Хришћанин није онај који прави грешке, него онај који их препознаје, исповеда и каје се, он је истинит у вери својој, а вера није идеологија коју треба да подржимо, нити мисао коју треба да разумемо, нити став који треба да прихватимо. Вера није осећање, нити скуп моралних правила, нити доживљај који психолошки намећемо сами себи.Вера је благодат и живот и истина која нам се пружа што нам Бог даје, нешто што пројављује Бога.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Истински хришћаним треба, се трудити, волети сваког човека, волети сваку твар, пружати помоћ немоћнима, бити постојан у свом циљу, а то је бити са Богом, а труд хришћански Бог неће оставити и занемарити. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Бог је Заједница, Оца и Сина и Светога Духа те тако и ти - немој бити сама у својој побожности.
И моли се Богу, онако ... искрено и потајно, својим речима или Псалмима или другим молитвама.
И читај Свето Писмо, онолико колико желиш. Ако нешто не разумеш - прескочи. Доћи ће дан...
А ако те нешто јако занима - погледај шта каже неко од св. отаца или питај.
И учествуј у Божанственој Литургији ... кад год можеш.
Само полако, живот по вери је маратон а не спринт. И занимљиво је!

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 1/5/2018 at 20:29, Дејан рече

и порез држави да плате...

И кредите да врате...и пиратске снимке да немају , и да се не гурају у редовима а посебно у Црквама ...:ani_biggrin: 

Share this post


Link to post
Share on other sites

A ko smo mi da sudimo ko je ,,pravi hrišćanin" a ko nije? Svi smo Božja deca i svako ima pravo na svoje poimanje vere. Ja sam religiozna osoba i moj hram je moj dom. Nisam fanatik i po mom mišljenju je zlatna sredina najbolje rešenje. Nemam ništa protiv drugih religija, šta više, poštujem tuđu kulturu, tradiciju, religiju. E sad, strahopoštovanje bi trebalo imati svako, ne mora nužno prema Bogu, može i prema prirodi i svemu onom što je van domašaja ljudskog mozga. :)

Послато са HUAWEI Y625-U21 користећи Pouke.org мобилну апликацију

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Светом архијерејском Литургијом, славском литијом и благосиљањем славског колача у подгоричком насељу Толоши прослављен је празник Светих мученика Макавеја – слава храма.   Звучни запис беседе     -Данас славимо и изношење Часнога Крста. Свети Макавеји, које такође данас славимо, на двјеста година прије Христа распели за светињу Божју и мученички пострадали бранећи закон Божји и бранећи светињу храма јерусалимског. Све је, дакле, у знаку распећа Христовог и у знаку Његовог васкрсења. И оно што се догађало прије Христа, и оно што се догађало у Његово вријеме и са Њим, и оно што се догађа до дана данашњега и оно што ће се догађати до краја свијета и вијека, рекао је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.   -Свети и часни крст је сила онима који се клањају Христу, а саблазан за оне који га се одричу. Света браћа Макавеји, и њихова чудесна мајка, и првосвештеник Елеазар, који су живјели прије Христа, а који су пострадали на христолики начин, пострадали су бранећи светињуи Божју. Ријетке су мајке каква је била мајка Светих Макавеја, казао је Владика и нагласио:   -Црква Божја памти сва страдања за светињу Божју и подсјећа свајко људско покољење да су само они који остају вјерни живоме Богу и Његовој истини, правди, доброти и мудрости – истински и прави људи. Само су истински и прави људи они који су спремни да се жртвују за име Божје и правду Божју. Таква је била мајка Светих Макавеја, такви су били Макавеји, Елеазар првосвештеник, који су се жртвовали и зато остали запамћени, ево, до наших времена. А памте се и овдје од прадревних старохришћанских времена, највјероватније до деветог вијека је овај њихов храм овдје саграђен. Овај храм рушен, као некада јерусалимски и поново обнављан, да би, ево, сада поново, после оног безбожног времена, које је владало и овим крајевима, после оних који су се одрекли закона Божјег, имена Божјег и Часнога Крста, овај храм и спомен Свете браће Макавеја васкрсао.   -Видимо и сами да се ништа није промијенило од времена древних безбожних властољубаца и царева. Наставља се прогон имена Божјег, гажење по Цркви Божјој… Ево сад доносе законе да отимају храмове, као што су радили они безбожни цареви и краљеви у вријеме браће Макавеја. Али, једно је сигурно: Часни Крст је онај који побјеђује, побједници су они који страдају као браћа Макавеји, који су тјелесно погинули са мајком својом, али су остали да се памте до наших времена. Светиње, које се подижу у славу Божју, а у част њихову, ево настављају да васкрсавају да кроз њих васкрсава истинска и права вјера, права Црква Божја, право сабрање у име Оца и Сина и Духа Светога, Бога нашега, поручио је митрополит Амфилохије.   Након причешћа вјерних, митрополит Амфилохије је предводио литију око храма, а онда благосиљао и преломио славки колач. Митрополит Амфилохије је на крају честитао славу сабранима, а домаћин славе Будимир Видаковић предао је домаћинство за наредну годину Мишку Радоњићу. Старешина храма протојереј Предраг Шћепановић заблагодарио је митрополиту Амфилохију, браћи свештеницима и верном народу сабраном на светковини.   -Хвала нашем Буду Видаковићу и братству Видаковића који су нас овако лијепо угостили. Нека Бог благослови њихове њиве и винограде, и на првом мјесту здраву дјечицу. Да се рађају у њиховим домовима, и у свим домовима. Од данас, по Владичином благослову, пут поред храма зове Макавејски пут. Од прошле године, како га је Митрополит освештао, овдје, хвала Богу, нема ниједног удеса, а до тада су овдје били чести удеси, казао је прота Предраг Шћепановић.     Извор: Српска Православна Црква   Слава толошке цркве Светих Макавеја, богослужио Митрополит Амфилохије
      SVETIGORA.COM Светом архијерејском литургијом, славском Литијом и благосиљањем славског колача у подгоричком насељу Толоши данас је прослављен празник Светих...
    • Од Ромејац,
      Немачки гигант код нас отвара фабрику. Улагања 1,4 милијарде евра

      СРБИЈА се налази пред привредним земљотресом! Немачки аутомобилски гигант "Фолксваген" одлучио је да нову фабрику гради у нашој земљи, сазнају "Новости". Највећи произвођач возила на свету одлучио се за Србију у конкуренцији Бугарске, Румуније, Турске и Северне Македоније. Иако су као фаворити за добијање ове инвестиције дуго били Бугари, волфсбуршка компанија је изабрала нашу државу. Према сазнањима нашег листа, први четвороточкаши из српског "Фолксвагена" требало би да изађу већ 2023. године.
       
      Није била тајна да су Немци планирали да у овом делу Европе отворе нови погон. То су више пута и јавно говорили, али дилема је била у којој земљи. Румунија и Бугарска су чланице Европске уније, па се очекивало да ће се они најпре докопати нове инвестиције. Иза њих према шансама је била Турска, која је са 80 милиона становника велико тржиште. Ипак, перформансе српске економије, долазак готово свих најважнијих произвођача аутомобилских компонената, али и пријатељски односи нашег државног руководства са колегама из Немачке, претегнули су језичак на ваги у нашу корист.
      Наш извор није желео да прецизира локацију будуће фабрике, али је председник Србије Александар Вучић у неколико наврата поменуо Шумадију као адресу инвестиције која би у потпуности променила "крвну слику" наше економије. Нова "Фолксвагенова" фабрика требало би да има капацитет од 300.000 аутомобила годишње и она би нашем извозу доприносила са 4,5 милијарди евра. У Србији би требало да се производи пет модела из "Фолксвагенове", "Шкодине" и "Сеатове" гаме, односно марки возила које су саставни део немачке фирме.
      Према неким ранијим најавама из "Фолксвагена", али и из Бугарске, која се надала овом послу, инвестиција је вредна око 1,4 милијарде евра. Планирано је да фабрика има 5.000 запослених, од чега чак 650 инжењера. Оно што је, такође, веома битан фактор за изградњу ове фабрике јесте и чињеница да Србија располаже са 10 одсто светских залиха литијума, од којег се праве батерије за електроаутомобиле. Иако, ће према сазнањима "Новости", нова фабрика производити класичне аутомобиле, сигурно је да ће бити организована продукција електровозила.
      И то није све. Док се чека да челници "Фолксвагена" и званично потврде долазак у Србију, постоји велико интересовање других инвеститора из Кине и других земаља Азије да отворе производне погоне ауто-индустрије у нашој држави. Поготово оне везане за електроаутомобиле.
      Уколико се остваре ови амбициозни планови немачких инвеститора и српских власти, наш извоз би могао да порасте за петину. Паралелно са изградњом фабрике, додатно би се охрабриле светске фабрике које производе ауто-делове да више улажу и буду надомак нове "Фолксвагенове" фабрике.
      "ГОЛФ" ЈЕ ЕТАЛОН
      ВОЗИЛА са ознаком "фолксваген" у нашој држави су одавно једна од убедљиво најпопуларнијих. Волфсбуршки бестселер "голф" дуго година је код нас репер за квалитетно возило. Понекад чак и статусни симбол. Имати најновији "голф" пример је успеха. Последњих година велике Југославије, најуспешнији људи су као пример успеха куповали "голф" из Творнице аутомобила Сарајево (ТАС).
       
      http://www.novosti.rs/вести/насловна/економија.397.html:780542-Фолксваген-прави-фабрику-у-Шумадији
    • Од Логос,
      У недељу о митару и фарисеју, 17. фебруара 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије богослужио је у Светоархангелско-куманичкој обитељи. Манастирска црква била је мала да би примила све вернике из Бијелог Поља, Бродарева, Пријепоља и околних куманичких села. Епископу су  саслуживали настојатељ манастира архимандрит Николај и протођакон Никола Перковић.   Your browser does not support the HTML5 audio tag.
        Тумачећи јеванђелску перикопу, Преосвећени је рекао да се својим поступком фарисеј изјаснио да у његовом срцу други људи не значе ништа што је скроз супротно од Божијег односа према људима: – По Божијем односу према нама сваки човек има вредност, и велики и мали, познати и непознати, јер је речено: Бог тако заволе свет да је Сина свога Јединороднога дао, да свако ко верује у њега, не погине него да има живот вечни. Господ је за оног малога, презреног цариника кога фарисеј презире живот свој дао.   – Ми се Богу обраћамо да бисмо успоставили прави однос и заједницу са Њим. И видите, тај незнатни човек који је стајао позади храма, онај цариник, није мислио о томе какви су други људи, да ли су бољи или слабији  од њега, њему није сметало што се други гурају испред њега, што се надмећу, што се показују од њега важнији. Он је дошао да разговара са Богом, и разговарао је директно, лицем к  лицу, срцем к срцу, и молио се овако: Боже, милостив буди мени грешноме. А то је све што нам треба, да Бог буде милостив према нама, да нас види, да нас примећује, да нас поново прихвати и овакве какви смо, да нас прихвати за своју децу и да нам опрости јер Он то може и хоће, да прихватимо опроштај, да осетимо да нам треба опроштај. Овај цариник је показао да му је стало до Бога и да му Бог треба, и његова молитва је постигла циљ, беседио је Владика.   Након Божанске Литургије, отац Николај је уприличио трпезу љубави за све који се сабраше тога дана у Куманици да једним срцем и једнима устима прoславе пречасно и величанствено Име Бога Тројичнога, Оца, Сина и Духа Светога.     Извор: Епархија милешевска
    • Од Логос,
      Ја сам пастир добри. Пастир добри живот свој полаже за овце. Са овом Христовом поруком, пастир Божји, свештеник Дејан Трипковић, већ шест година улази у ваљевски затвор, једину установу у Србији за осуђене малолетнике.
      А тамо иза зидова Kазнено-поправног завода - млади људи, који су у једном или више тренутака свог живота од 16. до 23. године, починили злочин и грех. Убице, силоватељи, насилници, разбојници, крадљивци, изазивачи саобраћајних несрећа. Њима је свештеник Дејан духовник и пастир, за којег не постоји изгубљена овчица, преносећи им универзалну поруку Јеванђеља и хришћански оптимизам.
      - Причам им да је грех који их је довео у затвор само један тренутак живота, али и да живот свакоме даје прилику за искупљење и покајање, што је и основна порука цркве. Причам им да је много хришћанских светитеља у историји, током свог живота починило грех и преступ, али да су их покајање и преумљење потом учинили светитељима. Причам им о блудном сину, који је све прокоцкао и изгубио, али се вратио у свој дом и отац га је прихватио у наручје. Тако и наш Бог, као љубав, сваког чека да му се врати и да време своје затворске казне искористе да осмисле будућност, ојачају за њу и врате се на пут Човека – почиње Трипковић причу за "Блиц".
      Пре KПЗ за малолетнике, свештенички рад је Дејана, након завршеног Богословског факултета, водио ка раду са омладином, од Светосавске омладинске заједнице, до посла вероучитеља у Ваљевској гимназији и другим школама. Зато је, уз благослов епископа ваљевског Милутина, прихватио позив да рад цркве организује у затвору чији су штићеници млади људи.
      - Многи од њих, док су у установи, заврше школу или занат, постану мајстори. Нажалост, добром делу њих се дешава да након истека казне не буду прихваћени у друштву, да буду жигосани и у свом окружењу не добију ту преко потребну другу шансу да покажу да су се променили. Зато, уз све оно што је наша мисија међу њима, неопходно је да црква и све друге институције друштва заједно раде на њиховој ресоцијализацији – сматра наш саговорник.
      Сем литургија, Трипковић је у ваљевском затвору за осуђенике организовао низ занимљивих предавања и трибина на којим су гости, између осталих, били професор др Жарко Требјешанин, глумац Небојша Дугалић, водитељ Александар Гајшек, музичари Слободан Тркуља и Зоран Kостић Цане. Kоначно, ту су и његови индивидуални разговори и исповести штићеника, који то желе.
      - Много је штићеника који никада пре установе нису знали ништа о православној вери, нити су видели позориште или чули концерт и не бисте веровали колико њих после тога искаже потребу за духовношћу и културом, колико њих пожели више да сазна о животу за који нису имали прилику. Страховито велики проценат њих долази из разорених породица или су сами били жртве насиља и траума. Али, као што сваки човек на планети, слободан или затворен, чезне за љубављу и саосећајношћу, тако и они, када им се на тај начин приступи, отварају се и показују потребу да се повере и исповеде. Након тога, јер у сваком човеку постоји добро, пожеле да се промене. Ако се и један врати на прави пут, наша мисија је успела – збори свештеник Дејан.
      А оних који су се искрено покајали, како каже, има. Види се то по њиховом понашању, по извештајима васпитача и затворске управе, као и по јављању свом духовнику када се нађу на слободи и почну нови живот, ван света криминала. Један од њих, како каже Дејан, изразио је жељу да када буде одлучио да се жени, да то буде у храму Светог Нектарија Егинског у Ваљеву, за кога га вежу најлепше успомене.
      - Младом човеку је лакше да се промени. Затвор је, да искористим цитат нашег владике Јована Охридског који је и сам био затвореник, "место у којем је присутна велика количина зла и греха, али исто тако затвор је место где се догоди највеће и најискреније покајање" – поручује Дејан Трипковић.
      Граде цркву у затвору
      Духовнику KПЗ за малолетнике је на последњој Светосавској академији у овој установи уручено највеће заводско признање, уздарје "Од злата беседа". Службе у овој установи одржавају се у капели посвећеној Светом Сави, али Дејан Трипковић каже да постоји пројекат и расположење Министарства правде да у склопу затвора буде саграђена и црква Светом Сави.
       
      Извор: Блиц

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...