Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

А сад озбиљно....сви они који  су на путу да постану прави хришћани, сви они који се боре против своје пале природе, сви они који иду напред, који не стоје, сви они који се труде и моле да вера њихова не храмље без добрих дела, сви они који раде на брушењу себе , сви они који поштују правила али којима правила нису циљ већ само средство  за  сигурније и брже постизање циља. Сви они који иду у сусрет љубави ... 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, Goku рече

А, опет, неки, гле чуда, и сазнаше.

Па није брат ЛогосАгапи ништа лоше мислио. Он и каже Сањалици у афирмативном тону да Бог јој помогао што је дошла на Поуке и што ће доста тога о вери сазнати

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 1/2/2018 at 23:43, Caњaлицa рече

Како по вашем мишљењу треба да се понаша један прави верник? Сви знамо како има много оних ''православаца'' са истетовираним Острогом који су последњи пут били у цркви на сопственом крштењу. Шта разликује искрене вернике и које су њихове дужности? 

Питам ово из више разлога. Одајама сам као атеиста и релативно скоро сам се окренула цркви. Имам много питања и недоумица... 

 

Треба да се понаша ко сав нормалан и културан свет и не би требао да веру схвата као дужност.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, Рапсоди рече

А сад озбиљно....сви они који  су на путу да постану прави хришћани, сви они који се боре против своје пале природе, сви они који иду напред, који не стоје, сви они који се труде и моле да вера њихова не храмље без добрих дела, сви они који раде на брушењу себе , сви они који поштују правила али којима правила нису циљ већ само средство  за  сигурније и брже постизање циља. Сви они који иду у сусрет љубави ... 

и порез држави да плате...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 3.1.2018. at 22:52, Grizzly Adams рече

Прво мора да буде члан Поука. ;)

Al onda nije normalan kako vele pouke.org

:))

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 2.1.2018. at 23:43, Caњaлицa рече

Како по вашем мишљењу треба да се понаша један прави верник? Сви знамо како има много оних ''православаца'' са истетовираним Острогом који су последњи пут били у цркви на сопственом крштењу. Шта разликује искрене вернике и које су њихове дужности? 

Питам ово из више разлога. Одајама сам као атеиста и релативно скоро сам се окренула цркви. Имам много питања и недоумица... 

Iskreno mislim da ne treba sa se zalećeš

Što kažu pouke.org ....normalno

Zaista tako mislim

Druži se sa ljudima koji ti prijaju, bilo da su vernici ili ne

I sa nama da se družiš ;)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Истински Хришћанин није онај који прави грешке, него онај који их препознаје, исповеда и каје се, он је истинит у вери својој, а вера није идеологија коју треба да подржимо, нити мисао коју треба да разумемо, нити став који треба да прихватимо. Вера није осећање, нити скуп моралних правила, нити доживљај који психолошки намећемо сами себи.Вера је благодат и живот и истина која нам се пружа што нам Бог даје, нешто што пројављује Бога.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Истински хришћаним треба, се трудити, волети сваког човека, волети сваку твар, пружати помоћ немоћнима, бити постојан у свом циљу, а то је бити са Богом, а труд хришћански Бог неће оставити и занемарити. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Бог је Заједница, Оца и Сина и Светога Духа те тако и ти - немој бити сама у својој побожности.
И моли се Богу, онако ... искрено и потајно, својим речима или Псалмима или другим молитвама.
И читај Свето Писмо, онолико колико желиш. Ако нешто не разумеш - прескочи. Доћи ће дан...
А ако те нешто јако занима - погледај шта каже неко од св. отаца или питај.
И учествуј у Божанственој Литургији ... кад год можеш.
Само полако, живот по вери је маратон а не спринт. И занимљиво је!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 1/5/2018 at 20:29, Дејан рече

и порез држави да плате...

И кредите да врате...и пиратске снимке да немају , и да се не гурају у редовима а посебно у Црквама ...:ani_biggrin: 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

A ko smo mi da sudimo ko je ,,pravi hrišćanin" a ko nije? Svi smo Božja deca i svako ima pravo na svoje poimanje vere. Ja sam religiozna osoba i moj hram je moj dom. Nisam fanatik i po mom mišljenju je zlatna sredina najbolje rešenje. Nemam ništa protiv drugih religija, šta više, poštujem tuđu kulturu, tradiciju, religiju. E sad, strahopoštovanje bi trebalo imati svako, ne mora nužno prema Bogu, može i prema prirodi i svemu onom što je van domašaja ljudskog mozga. :)

Послато са HUAWEI Y625-U21 користећи Pouke.org мобилну апликацију

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствоваo je 31. маја 2020. године светом архијерејском Литургијом у храму Светог Преображења Господњег на Пашином Брду у Београду.   Звучни запис беседе   Саслуживали су протојереји Драгиша Јоцић, старешина храма, и Александар Лукавац, јереј др Зоран Ранковић, декан Превославног богословског факултета Универзитета у Београду, протођакон Стеван Рапајић и ђакони Никола Петровић и Драган Симкић.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Национализам ствара поделу, док се истински патриотизам пројављује у љубави према Богу и другима, сматра Његово Блаженство Онуфрије, митрополит кијевски и све Украјине.     „Национализам је када се неко усредсређује на овоземаљско ... Почиње, у најбољем случају, са државом - Русијом, Украјином ... У Русији кажу да је руска нација најузвишенија, најбоља; у Украјини кажу да је украјинска нација најбоља,“ напоменуо је Блажењејши у разговору  објављеном на каналу YouTube каналу Korsun Desert.   Међутим, испољавање национализма често се ту не завршава; „Иде се даље", нагласио је митрополит Онуфрије. Затим су Север и Југ и Центар почињу да тврде своју надмоћ, „и стиже се до тачке где долази и до поделе у породици“, наставио је Митрополит.   А затим, особа почиње да се дели у себи. С једне стране, она разуме да је Бог створио човека од земљаног праха, а с друге, она почиње да мисли да је она заиста нешто посебно. Такав унутарњи рат може преплавити и створити сукобе у породици, селима, градовима и свету. „Према томе, почетак рата је подела", закључује Блажењејши.   С друге стране, требало би да сви ми будемо патриоте, наставио је Митрополит. „Патриота је онај који воли оца и мајку. „Патер“ значи отац. Сви би требало да буду патриоти, јер треба да волимо оца и мајку. Написано је у Божјим заповестима: „Поштуј оца својега и матер своју, да ти се продуље дани на земљи, коју ти да Господ Бог твој.“ (2Мој. 20,12). Ако човек поштује свог оца, онда поштује и друге такође - вашег оца. Поштујем свог оца, али исто тако поштујем и вашег оца, јер знам да је то ваш отац, и кроз њега вам је Бог дао живот, и поштујем и другедруге оце и мајке“, објаснио је Блажењејши Митрополит.   Премда је патриота онај који воли и поштује друге људе, ово је, пре свега, немогуће без Божје љубави. „Али то се не може учинити ако човек не воли Бога, јер снага љубави долази од Бога. Ако не волимо Бога изнад свега - нашег Небеског Оца, онда нећемо бити спосони ни да волимо наше родитеље или родитеље других на исправан начин. Стога је патриота лице које воли Бога и воли ближњега: оца, мајку, брата и тако даље“, рекао је украјински Предстојатељ.   Његово Блаженство Митрополит се дотакао  сличних тема почетком марта, примећујући да док политичари, националисти и расколници имају своју визију Украјине коју покушавају да остваре, он сања о Украјини у којој је љубав према Христу на првом месту.   „Онај ко воли себе више од других, није патриота, већ је умишљен и горд човек, који никоме не чини добро - ни себи, ни онима око себе", рекао је тада Блажењејши митрополит Онуфрије.   Са енглеског превела Сања Симић де Граф     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Јер, Хришћани се од осталих људи не разликују ни земљом, ни језиком, ни одевањем. Јер нити живе у својим (посебним) градовима, нити употребљавају неки посебан дијалекат (у говору), нити воде неки посебно означен живот. Њихово учење није пронађено измишљањем људи сваштара (радозналаца) нити су они, као неки други, присталице људске науке.     Они живе у јелинским и варварским градовима, како је свакоме пало у део, и у своме одевању и храни и осталом животу следују месним (локалним) обичајима, али пројављују задивљујуће и заиста чудесно стање живота (и владања) свога.   Живе у отаџбинама својим, али као пролазници, као грађани учествују у свему, али све подносе као странци. Свака туђина њима је отаџбина, а свака отаџбина туђина.   У брак ступају као и сви, и децу рађају, али рођену децу не бацају.   Постављају заједничку трпезу, али не и нечисту.   Бораве у телу, али не живе по телу.   На земљи проводе дане, али им је живљење на небу.   Покоравају се постојећим законима, али својим животом превазилазе законе.   Воле све (људе), а сви их гоне.   Презиру их, и осуђују; убијају их, а они оживљавају.   Сиромашни су, а многе обогаћују. Свега су лишени, а у свему изобилују.   Понижавају их, а они се у понижењима прослављају. Клеветају их, а они се показују праведним.   Руже их, а они благосиљају. Вређају их, а они (све) поштују.   Када чине добро, кажњавају их као злочинце. А када их муче, радују се као да живот поново добијају.   Од Јудеја нападани су као туђинци, и од Јелина прогоњени, али разлог непријатељства мрзитељи (њихови) не могу навести.   И просто речено: што је душа у телу, то су Хришћани у свету.   Душа је настањена по свим удовима (деловима) тела, и Хришћани су по (свим) градовима света.   Душа обитава у телу, али није од тела; и Хришћани бораве у свету, али нису од света.   Посланица Диогнету (5, 1-17; 6, 1-3),  почетак 3. века, непознат аутор     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је, на празник Преноса моштију Светог Јована Златоуста, у Недјељу о митару и фарисеју, 9. фебруара 2020. са свештенством, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.   Звучни запис беседе   Јеванђеље које се данас читало, истина, не стоји на самом почетку Јеванђеља по Луки, али стоји на почетку Великог и спасоносног поста прије Васкрсења Христовог, казао је Преосвећени Епископ Јоаникије, бесједећи сабраном вјерном народу.   Иако још није почео тјелесни пост и, иако се у овом јеванђељу не говори на афирмативан начин о посту, али се, додао је Владика, указује се на нешто што претходи сваком добром дјелу, нарочито посту и молитви, а то је покајање.   „Покајање значи преумљење, односно враћање човјека из заблуде, из лоше навике, са погрешног пута на прави, Божји пут. Често се каже, кад се човјек врати са лошег пута или из заблуде, да је дошао, вратио се оном правом себи. Прилика је за све нас да се вратимо на прави пут Божји“, рекао је Владика, осврнувши се затим на данашњу јеванђељску причу о митару и фарисеју.   „Данашње јеванђеље говори о два човјека, а они представљају човјечанство, уопште. Један за себе мисли да је правденик по свему и то праведник пред Богом. То није мала ствар и он за то има оправдања: извршава Мојсијев закон, и, каже, пости два пута у недјељи и још понешто добро чини. Он је са тим задовољан, мисли да је све извршио и то му је мало, па благодари Богу што није као остали, па набраја све грешнике овог свијета, додајући: Хвала Ти Боже што нисам као овај овдје, цариник, који је, по свему судећи, био грешан човјек, али је ушао у храм “, бесједио је Његово Преосвештенство.   Тобожњем правденику, фарисеју, који се труди да извршава све заповијести, али их, указао је Владика Јоаникије, споља извршава, те заповијести се нијесу дотакле његове душе и његовог срца.   „Он их извршава, скоро, механички и од тога вајде нема, а нарочито вајде нема кад се почне хвалити. Иако човјек, заиста, учини одбор дјело, када се почне хвалити скоро све упропасти, помрачи се сва слава тог његовог добра, а камоли кад се узвисује над ближњим својим. То је велики гријех“, истакао је Епископ Јоаникије.   Додао је да Господ Исус Христос говори у својој поуци ученицима својим: Овај који се хвали својим врлинама, тај не доби ништа, заправо, не отиде оправдан, изгуби много, иако је ушао у храм, јер је ушао како не ваља.     „А овај други јесте грешан, али исповједа своје гријехе и не мисли ни о коме другом, нарочито не да се узвисује над било ким. Доста му је његовог гријеха, спознао је колико га оптерећује тај гријех, његову савјест и душу и он се каје. Мисли о себи да је лош човјек, лош карактер, али се хвата за Онога Који га може исправити, Њему се обраћа из дубине свог срца: Боже, милостив буди мени грешноме“, поучавао је Владика.   По ријечима Епископа Јоаникија, овај човјек се каје искрено, не да би га неко видио; он само види свој гријех и хоће да га се ослободи. „Ко зна какве је гријехе учинио цариник, јер му се даје прилика да узме оно што није зарадио, да ожалости многе, да отме, подвали и ко зна шта све друго да учини, он зна да се покаје и искрено се покаје. Зато што је био искрен и што се смирио, а посебно зато што је добио вољу да се поправља, јер се обраћа Богу са искреношћу, из дубине срца, вапи да га ослободи од његовог гријеха, да му да снаге да убудуће чини добро и правду, Бог снисходи њему и каже: Овај грешник изађе из храма оправдан. Бог га погледа, помилова, награди“, бесједио је Преосвећени Владика Јоаникије.   Ово јеванђеље, навео је Владика, чита се када почиње припрема за Часни пост зато што нам се, већ, сада, указује како треба постити. Треба да се покајемо, то је духовни пост, а тјелесни пост је, поручио је он, добро средство за очишћење душе и тијела.     „Међутим, ако нема духовног, душевног поста, ако се душа не уздржава, ако не пости од зла, од самопревазношења, хвалисавости, пакости према ближњима онда постио, не постио неће добро бити. Православни пост се врши са покајањем, молитвом, чињењем добрих дјела и тај пост је, заиста, спасоносан“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.         Извор: Епархија будимљанско-никшићка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У петак, 10. јануара 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету Литургију у храму Свете Петке у крагујевачком насељу Виногради. Епископу су саслуживали: протојереј Драган Брашанац, протонамесник Мирољуб Миладиновић и ђакон Урош Костић. За певницом је појао протојереј Драгослав Милован, чтецирали су г. Владан Степовић и г. Радојко Борисављевић. Верницима се беседом обратио Владика Јован говорећи о миру Божијем:   Звучни запис беседе     “Христос се роди браћо и сестре!   Рођењем Христовим и Његовим доласком у свет, са неба је сишао и мир и вера и добра воља међу људима. Највеће чудо које се догодило, једино што је ново под сунцем, јесте рођење Христово, то јест Господ наш Исус Христос. Дакле, Христос је дошао у овај свет да палу и огреховљену људску природу уздигне на небо, да је обожи, и да човека поново уведе у рај. Зато је и Божић први празник из којег проистичу сви други празници, јер да није било Божића не би било ниједног другог празника. Бог је сишао да донесе тај мир за који су људи мислили да треба да дође од овога света, а мир овога света је варљив. Само је мир Божји прави мир, дуготрајни мир, онај мир који човеку даје спокојство. Из таквог мира произлази радост што је човекова природа доласком Христовим поново уздигнута до неба.    Славећи Божић, браћо и сестре, ми у ствари славимо Бога који је постао човек. Славимо истовремено и човека који је тим очовечењем Бога задобио дар обожења, дар вечнога живота и непролазног достојанства. Падом првог човека достојанство је било унижено све до доласка Господа у овај свет. И Он је вратио поверење и радост јер је Бог опет са човеком. Наше достојанство неће бити понижено ако живимо онако како Бог од нас тражи, а Бог не тражи много, Он тражи да га волимо свим срцем. На Божић је Бог загрлио својим вечним загрљајем човека и људску свечовечанску природу и све видљиве и невидљиве светове. И док човек осећа тај загрљај Божији он се радује.    И заиста, има ли шта топлије од загрљаја човека са човеком? Од искреног загрљаја, не лицемерног и фарисејског, него истинског загрљаја, да осетимо другог човека као себе самог. Тим загрљајем је Бог нас загрлио. Од мене и тебе зависи да ли смо у загрљају Божјем, или смо у загрљају нечастивог. Овај други загрљај је хладан јер нема љубави у њему, а Бог је све учинио из љубави према нама. Од тог тренутка када је Бог загрлио човека, човек није више сам. Чим човек није у загрљају Божјем, он осећа празнину. Ми не можемо никад у потпуности бити испуњени ничим, као што можемо бити испуњени Богом. Кад је срце испуњено Богом, кроз целог човека струји благодат Божија.    Само вера у Бога, љубав према Богу и према човеку краве све наше залеђености и недостатке. Нисмо изгубљени, нити смо подложни смрти и ништавилу ако смо у загрљају Божијем. Човек треба да заслужи загрљај Божији. Да човек осети ту топлоту Божју. Од Божића је радосно бити човек, рађати се на земљи и живети на земљи. О тој радости говори нам и ово данашње Јеванђеље, када се молитвено сећамо страдања 20 000 мученика Никомидијских. Када човек верује у Бога, онда сва непријатељства која су усмерена против њега не значе ништа, јер кад човек прелази из овог живота у вечни живот, он одлази с песмом јер се радује сусрету са Богом. Најглавније за нас је да нам имена буду написана у књизи живота.    Наше име је уисано на нашем крштењу, и ту књигу носимо са собом и овде и горе. То је невидљива књига, као што је и Бог невидљив, али је свуда присутан. Зато невидљива рука Божија уписује наша дела у ту књигу. Али, и онај други уписује наша лоша дела у ту књигу, зависно од тога коме служимо. Само је мир Божији истинит. И зато ако човек живи у миру са Богом, он живи у миру са собом. Ако мир није од Бога, онда је он лажни мир. Господ се управо појавио онда када је чаша била препуњена безакоњем, када је зло надвладало добро.    И зато и ми живимо у овом времену када се доста потире оно што је светиња. Зар то не видимо сада и у Црној Гори где власт устаје на живог Бога и живу светињу Божију. Кад човек тако устаје на светињу, он је стварно безумник, за њега Бог не постоји. Али браћо и сестре, ко је год ратовао са Богом није рат добио. Зло се побеђује добрим. Нека би дао Бог да и ми будемо добри и да се радујемо Богу и Божићу”, поручио је Епископ Јован у виноградском храму.     Извор: Епархија шумадијска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...