Jump to content
Милан Ракић

Срећна Нова година 2018!

Оцени ову тему

Recommended Posts

пре 11 часа, obi-wan рече

Plazma ili neki drugi?... :smeh1:

Ниш'   без плазме.:smeh1:

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Драгана Милошевић рече

Драга форумска рајо,

Опростите нам што смо на пар сати слушали музику уз јелку, осмех, по коју чашу пића, опростите нам што смо се тих неколико сати отргли од тмурних и тешких мисли и околности.

п.с. 

само булазним, ај' у здравље.

 

16640738_1589785154371142_3288856789239822572_n.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites

Срећна Нова свима  :mahmah:  Мало атмосфере са концерта Ван Гога за дочек у НИ:

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, Vesna M рече

Ja sam tek dosla i cini mi se da su ovde divni i po malo usamljeni ljudi. Ja ne idem u Crkvu na molitve, ne ispovedam se a postim samo nekoliko puta u toku godine.

Postujem obicaje i trudim se da budem ispravna osoba. Verujem da u svakom coveku ima nesto dobro, da svacju licnost treba postovati i da lep pristup svakome zaista otvara srce.

Da li sam bezbozna?! Prosudi sam...

Добро дошла. Увек је лепо видети када људи "превазиђу" пуко регистровање на нашем сајту или само читање (премда нико то не оспорава), него започну и активно да учествју на темама пишући.

Такође, нико овде нема тај већ пословични "православомер" или "верометар", е да би самеравао њиме нечију веру или православност. Да, ово је заједница дивних људи како кажеш. Можда се не бих сложио и усамљених, али ок. Што се тиче твог коментара, видим да су се колеге форумаши потрудили да објасне да сам био мало ироничан и да се нашалих. У праву су. Но, ипак осећам потребу и због тебе као новодошле на Форум, те и због брата Стефана због чега је и настала ова мања "фрка" да на неки начин образложим своју рекацију.

Дакле, ја сам јуче ујутро шаљући у име Форума и у својству главног уредника новогодишње честитке медијима и установама ван цркве, а са којима сарађујемо, покренуо и ову тему, где сам, мислим, на најнормалнији начин, као што је свако од нас у свом окружењу током данашњег дана и синоћње вечери примао и упућивао, упутио и ја једну безазлену НГ честитку... Пр томр, у њој-честитки, нигде нисам ни позивао, нити чак алудирао нинакакве прославе, опијања, нарушавање поста управо пред последњом седмицом у ишчекивању за нас најрадоснијег празника... Него само нормално честитао Ново лето.

Даље, са друге стране, оца Доситеја Хиландарца познајем јако дуго, како из војне, тако и из црквене приче. Пре мноого година смо службовали обојица у Краљеву. Он у чувеним "Краљевским лисицама" - 450. ракетном пуку ПВО, а ја у још чувенијим :))) "Сенкама" - 714. противоклопној хеликоптерској ескадрили. Једна њихова јединица је била и на аеродрому за ПА заштиту Лађеваца и у тој екипи је био и тада поручник Милан Радивојевић...

После су нам се путеви "укрстили" када је он постао Доситеј и замонашио се. Ја сам већ приводио крају студије на Богословском факултету којег сам уписап "за своју душу" након што сам прекомандован на аеродром Батајница, док је Доситеј у међувремену напустио живот официра и војника, те се замонашио, па је и он решио да упише Богословски факултет. Сада је Доситеј у Хиландару, чујемо се повремено, што каже у контакту смо. То је иначе један диван човек и верујем да ће израсти у још бољег старца и духовника димензија једног владике Николаја. И то заиста мислим. Има официрску смиреност и прецизност, има и знање које још надограђује (докторске студије богословља у Солуну), као хиландарски монах је по благослову у сталном контакту са људима (ангажован је у Кареји у хилнадарском метоху) и младима (сваке године се организују поклоничка путовања ученика Војне гимназије и питомаца Војне академије на Хиландар); и још једном заиста верујем да ће бити и добар владика можда сутра негде и духовник.

Такође, овај његов текст је добар, отрежњејући и опомињући, али му просто на теми где се честита Нова година није место једноставно. Понављам ЧЕСТИТА, а не да се позива на прослављање, које се често код нас Срба претвори у недоличности сваковрсне и зато је текст и опомињући. И зато сам онда реаговао, био мало циничан, а на крају ето и извињавам се јер поменух брата Сетфана у контексту тзв. артемита. Ја верујем да Стефан не припада тој секти, а помеунуо сам то, зато што нажалост део моје родбине припада њима и знам какве су теме за разговоре :)))

Е у томе је ствар цела. Значи, још једаред, не оспоравам текст оца Доситеја, али је то просто спам на теми у којој је само покушано да се људима честита Нова година, јер на крају и отац Доситеј кад буде прекосутра отишао у Солун нпр. да пријави испит, прво што ће му у студентској служби учинити јесте то да ће му честитати Нову годину.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, Милан Ракић рече

Добро дошла. Увек је лепо видети када људи "превазиђу" пуко регистровање на нашем сајту или само читање (премда нико то не оспорава), него започну и активно да учествју на темама пишући.

Такође, нико овде нема тај већ пословични "православомер" или "верометар", е да би самеравао њиме нечију веру или православност. Да, ово је заједница дивних људи како кажеш. Можда се не бих сложио и усамљених, али ок. Што се тиче твог коментара, видим да су се колеге форумаши потрудили да објасне да сам био мало ироничан и да се нашалих. У праву су. Но, ипак осећам потребу и због тебе као новодошле на Форум, те и због брата Стефана због чега је и настала ова мања "фрка" да на неки начин образложим своју рекацију.

Дакле, ја сам јуче ујутро шаљући у име Форума и у својству главног уредника новогодишње честитке медијима и установама ван цркве, а са којима сарађујемо, покренуо и ову тему, где сам, мислим, на најнормалнији начин, као што је свако од нас у свом окружењу током данашњег дана и синоћње вечери примао и упућивао, упутио и ја једну безазлену НГ честитку... Пр томр, у њој-честитки, нигде нисам ни позивао, нити чак алудирао нинакакве прославе, опијања, нарушавање поста управо пред последњом седмицом у ишчекивању за нас најрадоснијег празника... Него само нормално честитао Ново лето.

Даље, са друге стране, оца Доситеја Хиландарца познајем јако дуго, како из војне, тако и из црквене приче. Пре мноого година смо службовали обојица у Краљеву. Он у чувеним "Краљевским лисицама" - 450. ракетном пуку ПВО, а ја у још чувенијим :))) "Сенкама" - 714. противоклопној хеликоптерској ескадрили. Једна њихова јединица је била и на аеродрому за ПА заштиту Лађеваца и у тој екипи је био и тада поручник Милан Радивојевић...

После су нам се путеви "укрстили" када је он постао Доситеј и замонашио се. Ја сам већ приводио крају студије на Богословском факултету којег сам уписап "за своју душу" након што сам прекомандован на аеродром Батајница, док је Доситеј у међувремену напустио живот официра и војника, те се замонашио, па је и он решио да упише Богословски факултет. Сада је Доситеј у Хиландару, чујемо се повремено, што каже у контакту смо. То је иначе један диван човек и верујем да ће израсти у још бољег старца и духовника димензија једног владике Николаја. И то заиста мислим. Има официрску смиреност и прецизност, има и знање које још надограђује (докторске студије богословља у Солуну), као хиландарски монах је по благослову у сталном контакту са људима (ангажован је у Кареји у хилнадарском метоху) и младима (сваке године се организују поклоничка путовања ученика Војне гимназије и питомаца Војне академије на Хиландар); и још једном заиста верујем да ће бити и добар владика можда сутра негде и духовник.

Такође, овај његов текст је добар, отрежњејући и опомињући, али му просто на теми где се честита Нова година није место једноставно. Понављам ЧЕСТИТА, а не да се позива на прослављање, које се често код нас Срба претвори у недоличности сваковрсне и зато је текст и опомињући. И зато сам онда реаговао, био мало циничан, а на крају ето и извињавам се јер поменух брата Сетфана у контексту тзв. артемита. Ја верујем да Стефан не припада тој секти, а помеунуо сам то, зато што нажалост део моје родбине припада њима и знам какве су теме за разговоре :)))

Е у томе је ствар цела. Значи, још једаред, не оспоравам текст оца Доситеја, али је то просто спам на теми у којој је само покушано да се људима честита Нова година, јер на крају и отац Доситеј кад буде прекосутра отишао у Солун нпр. да пријави испит, прво што ће му у студентској служби учинити јесте то да ће му честитати Нову годину.

E SADA ME JE BAS SRAMOTA ZBOG MOJE REAKCIJE!

Mogu li da se izvinem?! Zaista mi je zao.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Goku рече

 

997. епизода "Државног посла" (емитована у четвртак) се звала "002", пошто су Чваркову управо два дана остала до пензије. И наравно, к`о што је било за очекивати на основу наслова епизоде, при крају скеча у канцеларију архиватора улазе Нусрет и екипа и певају чувени хит. Иначе, одмах након емитовања на РТВ које је уочи другог Дневника, већ око 20 сати се та епизода кача и на ЗВАНИЧНУ страницу Радио телевезије Војводине, односно на канал "Државног посла". И пази сад, онај чувени идиотски КВЗ Медија једноставно избрише епизоду због кршења ауторских права иако аутори регуларно учествују у емисији и певају своју песму. :scratch_head:

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Управо сада, Vesna M рече

E SADA ME JE BAS SRAMOTA ZBOG MOJE REAKCIJE!

Mogu li da se izvinem?! Zaista mi je zao.

Ок Весна опуштено. Немаш ти зашта да се извињаваш. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије присуствовао је у четвртак, 7. новембра 2019. године, у Културној станици Свилара у Новом Саду, отварању изложбе под називом „Раније је било све другачије“.     Аутори поставке фотографија, Морис Вајс (Maurice Weiss) и Харалд Хаусвалд (Harald Hauswald), документовали су живот људи у Немачкој Демократској Републици, њихову свакодневицу и тренутке непосредно након пада Берлинског зида.   Амбасада Савезне Републике Немачке реализовала је ову изложбу уз подршку Града Новог Сада. Поставка је доступна јавности од 8. до 22. новембра 2019. године, у периоду од 10 до 18 часова. Улаз је слободан.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од александар живаљев,
      Душан Илић: Светодмитарска лента
      BY СТАЊЕ СТВАРИ on 8. НОВЕМБРА 2019. • 
      Нека Запад слави примирје, а нама нека је срећна победа у Великом рату! 
      Душан Илић (Фото: Лична архива)
      Када говоримо о 9. мају, Дану победе на нацизмом и фашизмом, многима ће прва асоцијација на овај догађај бити величанствена победа руског народа (у униформама Црвене армије) над германским завојевачем. Вероватно, једна од највећих победа руског православног народа све више се последњих година прославља ношењем двобојне ленте. Она је широј јавности много познатија као Георгијевска лента. Установљена је још у време царице Катарине Велике, 1769. године, као део Ордена Светог Ђорђа, те је у његову част и понела име. Од настанка па до данашњих дана она је била двобојна. У почетку црно-жута (боје које су сматране царским и ромејским), да би у совјетско време постала црно-наранџаста. Чак ни антиправославна бољшевичка власт није успела да истисне сећање на Георгијевске боје, те је ово једини симбол из царских времена који је преживео комунисте. Једина модификација је учињена у том погледу што је жута боја појачана, те је тако прерасла у наранџасту.
      Иако је формално у Русији још пре готово три деценије комунизам пао, а стара руска знамења поново враћена у употребу, било је потребно наћи заједничку тачку пресека свих великих руских победа, како оних из царске епохе, тако и оних из Другог светског рата. Као најпогоднији симбол свих руских победа, Георгијевска лента се природно наметнула, па је тако од 2005. године она део – како државне, тако и народне – прославе свих важнијих догађаја руске историје. С друге стране, у – од бољшевика измишљеним – постсовјетским републикама, које се према бројном руском живљу понашају слично као и Хитлерова Немачка, овај симбол представља мимикрију сећања на руску прошлост, па је тако она својеврсна замена за руску заставу и друге симболе. Симптоматичан је и пример дресова ФК Шахтјора из Доњецка који управо преко Георгијевских боја показује приврженост руском свету.
      Георгијевска лента или трака светог Ђорђа
      Поставља се сада питање, да ли ми Срби имамо неки сличан симбол којим бисмо обележили неку велику победу или сећање на наше славне претке погинуле у свим ратовима? Подлога за тако нешто постоји. Наиме, пре извесног времена Влада Србије је донела одлуку да се у знак сећања на Дан примирја у Првом светском рату уведе као симбол Наталијина рамонда, цвет са Кајмакчалана, који виси окачен на црно-зелену ленту. Ова лента узета је са Албанске споменице, тј. то је трака уз коју је ношена Медаља за спомен на повлачење српске војске преко Албаније. Од обнове српске државности пре два века, ми немамо величанственију победу од оне у Балканским и Првом светском рату. Ово је неспоран део наше војне, али и свеукупне нововековне историје. Стога, не би било згорег, по угледу на Русе, увести као свесрпски симбол победе у Првом светском рату, али и у свим ратовима, Светодмитарску ленту црно-зелене боје. Зашто таквог назива? Прво, зато што Срби од светих ратника највише поштују култове Светог Ђорђа и Светог Димитрија. С обзиром да су Руси већ осмислили Светогеоргијевске боје, ми бисмо могли осмислити Светодмитарске боје. Нарочито из разлога што се празник Светог великомученика Димитрија и обележава почетком новембра, у време ослобођења Србије и краја Првог светског рата. Даље, ово би било везано за наше старе ратничке култове, који су временом добили свој православни смисао. Такође, ово би могао бити један од симбола српског света. Њега би могли користити и они Срби који се данас из разних разлога тако не изјашњавају, али у фрагментима памте и чувају своје српско порекло. Нпр. поједини „Македонци“, Шопи из западне Бугарске, „Румуни“ из Темишварског Баната, „Грци“ са севера Грчке, Горанци, Буњевци, па чак и понеки „Албанци“ из Албаније. Па нпр. када Шопи из Годеча у западној Бугарској славе Видовдан као дан своје општине, они ће моћи као мимикрију свог српског идентитета да користе управо црно-зелене боје.
      Извор: drina.info
      Зашто ове боје? Зелена представља маслинасту боју униформе српског војника из Првог светског рата, док црна симболизује тугу за свим ратницима палим за наше Отачаство. Стога би, ова лента могла представљати и свесрпски војнички симбол, који би могао бити коришћен у обележавању свих важнијих догађаја из наше војне историје, па чак и оне око које смо и данас подељени, из периода Другог светског рата. Могла би бити израђена и Светодмитарска застава, са којом би се много лакше идентификовали они наши грађани који не желе себи да признају да су Срби или они који родољубље повезују са шовинизмом. Они који мисле да је песма „Ко то каже“ националистичка, а плачу уз „Пукни зоро“, моћи ће да оно мало родољубивог што свако од нас носи у себи, искажу кроз један осмишљени српски симбол. Уз ово би било пожељно да и неко мало веће српско спортско друштво (неки Раднички, Младост, Борац итд.) понесе назив Солунац (у част наших предака), као и црно-зелене боје. Ово свакако не би била замена нашој националној тробојци, већ допуна симболике обележавања наше славне прошлости, која би појачала нашу националну свест, али и подстакла неке наше бивше сународнике да се сете ко су им били преци.
      Предлог графичког изгледа Светодмитарске заставе (Аутор: Душан Илић)
      Нека Запад слави примирје, а нама нека је срећна победа у Великом рату!
      Душан Илић, Институт за европске студије
    • Од Логос,
      Епархија канадска обележила је велики јубилеј Српске Православне Цркве на епархијском нивоу у недељу 3. новембра Светом Архијејеском Литургијом у храму Св. Тројице у Кичинеру, и свечаним банкетом у сали при храму Св. Великомученика Георгија у Ватерлуу. Св. Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство умировљени Епископ славонски Г. Сава, уз Преосвећене архијереје осјечкопољског и барањског Г. Херувима, и канадског Г. др Митрофана, уз саслужење већине свештенослужитеља Епархије канадске, протојереја Томе Бекуришвилија (Грузијска Православна Црква), и протоћакона Милована Гогића (Епархија средњезападноамеричко - новограчаничка СПЦ). Парохијски хор ’’Св. Роман Мелод’’, под вођством Биљане Важић, милозвучно је одговарао на богослужењу.     Поучним словом о аутокефалности, и улози Св. Саве у стицању исте, обратио се старешина храма Св. Тројице протојереј др Горан Гојковић. Након богослужења, на којем се велики број верника причестио, Епископ канадски Г. Митрофан захвалио се свим учесницима и организаторима овог великог славља предавши реч Епископу осјечкопољском и барањском Г. Херувиму да поучи овај литургијски сабор. Владика Херувим је бираним речима позвао све сабране да буду свесни јединог употпуњеног сабрања - литургијског сабрања око Св. Тајне Евхаристије. Владика је посебно нагласио да благодат Духа Светога делује тамо где смо окупљени у име Господње, у миру, слози и хришћанској љубави.   Након молитвеног саборовања преко шест стотина верника дочекало је архијереје у импозантној сали ЦШО Св. Великомученика Георгија. Овом приликом Краљевска федерална коњаница Канаде доделила је почасну стражу епископима, и то официри Лепа Павловић и Чуонг Тију. Програм који је водио јереј Јован Марјанац, секретар Епархије канадске, отпочео је са молитвом и благословом Владике Херувима, и химнама Канаде и Србије. Свечани поздравни говор одржао је домаћин Владика Митрофан, поздравивши своју браћу архијереје, и заблагодаривши им са прикладним поклонима. Владика се додатно захвалио представницима сестринских помесних цркава у Канади, протојереју Томи Бекуришвили (Грузијска Православна Црква), и протојереју Јулијану Стојици (Румунска Православна Црква) као и свим сабраним представницима црквених, националних, и културних организација.   Поздраве и честитске испред дипломатских представништава Босне и Херцеговине, и Републике Србије исказали су новодошли Амбасадор Босне и Херцеговине у Отави г. Марко Милисав, и Генерални конзул Републике Србије у Торонту г. Василије Петковић.   Поводом овог великог јубилеja уприличен је разноврсан културно-уметнички програм са богатим духовним, песничким, и фолклорним садржајем. У програму су се представили хорови ’’Кир Стефан Србин’’ из Торонта, и ’’Св. Роман Мелод’’ из Кичинера, фолклорне и певачке групе СКУД ’’Опленац’’ из Мисисаге,  ’’Гаврило Принцип’’ из Ватерлуа, ’’Стеван Синђелић’’ из Кичинера. Специјални гости ’’Ивериони’’ и певачка група ’’Иверон’’ из грузијске заједнице у Торонту одушевиле су све присутне својим народним репертоаром. Музички интермецо у току послужења извели су Марко Пејановић (клавир), и Марина Бранковић (виолина), професори музике.   Овим поводом Владика Митрофан је представио новоосновани Фонд за Омладину Епархије канадске, којим ће се подстицати ангажман млађих нараштаја у Канади у разне сврхе како бисмо их приближили Цркви. Првенствено, управници овог фонда, организоваће први светосавски бал Епархије, 1. фебруара 2020. године са циљем да се побољшају услови рада летњег кампа за децу.   Обележавање 800. година аутокефалности Српске Православне Цркве на нивоу Епархије канадске окончано је закључним словом и благословом Његовог Преосвештенства умировљеног Епископа славонског Г. Саве, кога многи од присутних су се сећали још од његовог службовања на северноамеричком континенту. Уз помну пажњу пуне сале, Владика Сава је на српском и енглеском језику причао о кључним тренуцима за СПЦ на овом континенту. Владика се осврнуо на период након Другог светског рата, тешку поделу раскола, помирење истог, и данашње време. Особито цењено је то што је Владика Сава сам учесник свих ових историјских збивања, ступивши у Манастир Св. Саве у Либертивилу још 1956. године као искушеник.   Заблагодаривши Господу и Светом Сави сви су отишли својим домовима свесни да је овај историјски скуп велики благослов за целокупно српство у дијаспори.     Извор: Епархија канадска
    • Од Rev.,
      Пред овогодишњи сајам књига Удружење Иконос је објавило књигу Првих 4000 година - Историја Старог завета у 2 тома. Циљ књиге је да помогне читаоцима да лакше схвате историјску и географску позадину Старог завета. Књига је дело протестантског аутора Ричарда Роџерса и може се бесплатно наручити код издавача.

    • Од Логос,
      Најстарија српска православна црква у Северној Америци, црква Светога Саве у калифорнијском граду Џексону, свечано је прославила своју 125-годишњицу од 18. до 20. октобра 2019. лета Господњег.     Обележавање јубилеја почело је у главној јавној библиотеци града Џексона и округа Амадор, где су свештенство и парохијани светосавске цркве подарили књиге које представљају ДНК српске заједнице: Хришћанско наслеђе Косова и Метохије, Српско православно наслеђе у Америци, Житија Светог Мардарија Либертивилског и Севастијана Џексонског, Сви путеви воде у Џексон (о историји и значају српске заједнице у Џексону) и Иконе цркве Светог Саве (са историјом парохије и објашњењем живописа).   Следећа локација била је Музеј округа Амадор, где је приказана изложба са дивно илустрованим панелима о 800 година Српске Православне Цркве, које је припремио протођакон Јован Аничић из Источноамеричке епархије, као и о 125 година џексонске парохије, које је припремио Лазар Лери Ангиер. Два панела која говоре о оснивању цркве Светог Саве, њеном живопису и богослужењу, као и о Светом Сави и Светом Севастијану, остаће трајно власништво Музеја, као део његове сталне поставке. У посебној просторији Музеја, присутни су имали прилике да виде модел рудника злата Кенеди и симулацију његовог рада.   Уследила је вечера у парохијском дому, уз обраћање хирурга Стефана Кмезића, једног од тројице представника породице Светога Севастијана Дабовића из Боке Которске, и уз звук гусала и пој Бојане Пековић, a који су сви ради светковине из Европе и старога краја допутовали у Џексон. Такође, приказанa је и кратка верзија новог документарног филма Драгана Маринковића и Бориса Гортинског о џексонској светосавској и светосевастијановској заједници.   У суботу је програм настављен испред најстаријег џексонског Националног хотела, где су се џексонски градоначелник г. Боб Стимпсон и џексонски парох Марко Бојовић обратили присутнима изражавајући радост и благодарност за међусобну подршку и доприносе, а градоначелник је у име града поводом значајног јубилеја подарио цркви Светог Саве велику заставу града Џексона, на којој се налазе и поменути хотел и поменута црква. Локални школски парадни оркестар је интонирао америчку химну, а затим и мелодију Ужичког кола, уз коју су чланови Фолклорног друштва Младост из Сан Франциска одиграли коло испред хотела и поред најпосећеније пекаре у граду, која је у власништву српске породице Живановић.   Са тог места, као и пре 125 година, како сведочи архив градских дневних новина, пошла је свечана поворка централном Главном улицом Џексона, уз звуке Марша на Дрину. Предводио је Срђан Дабовић, праунук Светог Севастијана, који је носио литијски крст, а за њим нова, велика и прелепа икона Светог Севастијана, коју су у част јубилеја донели Срђан, Стефан и њихов пријатељ Марко Кљајевић. За њима су ишле црквене заставе, иконе, јеванђеље, америчка национална застава, заставе Српске Цркве и народа, историјска застава црногорског краља Николе, коју је он послао на дар џексонској парохији, као и новодобијена застава града Џексона. У литији је учествовало шест свештеника (од којих тројица из Севастијановог родног Сан Франциска: Душан Буњевић, Слободан Јовић и Ђурица Гордић, свештеник руске цркве Џејмс Стил, чији је епископ Николај освештао цркву, свештеник српске мисионарске парохије са севера Калифорније Џорџ Елиот и парох џексонски), тројица ђакона, градоначелник и председница градске владе, председник Парохијског савета са црно-белом фотографијом оснивача цркве, председница Кола српских сестара са иконом заштитнице Кола, Свете Петке, парохијани са иконама својих крсних слава, омладина у српским народним ношњама, малишани са фотографијама својим преминулих предака који су уткали себе у историју џексонске парохије.   Код Ватрогасног дома литија је застала ради јектеније и многолетија за парохију, град и крај и све оне који су у јавној служби. Уз звуке гајди и добоша, поворка је пристигла до црквеног имања, где је парадни оркестар одсвирао химну Боже правде, а затим још једно коло, које су опет заиграли омладинци. Затим су два члана породице Дабовић из Боке преузели икону њиховог прадеде стрица Севастијана из кола у којима је вожена, и уз звуке гајди и васкршње песме Светог владике Николаја „Људи ликујте“ кренули кроз гробље ка улазу у цркву, где су икону Светог Севастијана Џексонског и Санфранциског предали свештиницима Џексона и Сан Франциска. Са степеница цркве, свима присутнима се обратио Срђан Дабовић. Његова породица подарила је предивну икону, рад београдског иконописца Јелене Хинић, али и трон од буковог дрвета, који је израдио локални дуборезац, амерички православац, Пол Скип Шарп. Срђан је уједно позвао све да дођу у Сасовиће, Херцег Нови и Боку у јуну наредне године, када ће бити установљено и летње празновање Светог Севастијана. Затим је икона унешена у цркву, па кроз царске двери у олтар, а литија завршена поменом за све осниваче цркве и сахрањене на црквеног гробљу, као и музиком гајди и песмом деце, омладинаца и свих присутних – Људи, ликујте.   Програм је настављен тамо одакле је све и почело, у руднику, а сада Музеју рудника злата Кенеди. Најпре су двојица малишана, Богдан и Милош, потомци рудара Саве Вуковића и Михаила Бакоча, открили и поставили спомен плочу, у част рудара који су основали цркву. Затим је програм настављен уз ручак, фолклорне игре, звуке уживо гусала и гајди, бројне игре за децу и обиласке музеја. У току програма у руднику, придружио се и Епископ западноамерички Максим.   После поподневног одмора, људи су почели из разних крајева да пристижу у цркву Светог Саве већ око пет часова, а вечерња је почела у шест. Пред њен почетак, владика Максим и умировљени џексонски прота Стеван Тумбаш увели су нову икону Светог Севастијана из олтара у трон. На крају дивне службе, народ који је у потпуности испунио свеже рестаурирану џексонску цркву, са великим усхићењем прилазио је новој икони и моштима џексонског светитеља.   У Мисији Светог Саве, недалеко од цркве, послужена је вечера са целовечерњим дружењем уз музику групе „Србија“ из Аризоне и народна кола.   Врхунац прославе била је, наравно, света Литургија којом је началствовао епископ Максим, уз саслуживање четворице свештеника (Стеван Тумбаш, Вилијам Виер, Џорџ Елиот и Марко Бојовић) и џексонског ђакона Драгана Стојановића. Умировљени прота Душан Буњевић и протођакон Трива Павлов били су молитвено присутни. После читања светог Јеванђеља беседио је владика Максим. Света Литургија крунисана је светим причешћем, којем је приступио велики број верног народа.   Свечани ручак одржан је у великој и са укусом уређеној сали Мисије Светог Саве. Богат програм садржао је сажете и језгровите говоре шесторице говорника, представника парохијана који нису српског етничког порекла али су свесрдно прихваћени и свесрдно пришли заједници: г. Ричарда Бродерсона, представника Срба чији су преци били рудари и оснивачи цркве, г. Ричарда Воте, представника породице Дабовић из Боке Которске, г. Марка Кљајевића, умировљених парохијских ђакона и свештеника Триве Павлова и Стевана Тумбаша, и коначно владике Максима. Говори су одисали благодарношћу, топлином, радошћу и оптимизмом. У музичком делу програма учешће је најпре узео локални средњошколски, веома талентовани џез бенд, као израз испреплетаности идентитета града и цркве, и жељи да се представи оно најбоље што они имају да понуде. У два наврата, сплетом народних игара, наступило је фолклорно друштво „Младост“. Попадија Биљана Бојовић и Маријел Петричевић појале су богомољачке песме у част рудара који су својом жртвеном љубављу подигли џексонску белу цркву, а трио „Златан вез“ (клавир: Горјана Зекић, кларинет: Милун Досковић, виолончело: Биљана Бојовић) извео је колаж народних песама. Бојана Пековић, веома талентована млада гусларка и студенткиња престижне музичке академије у Финској, дошла је из Европе да узме учешћа у прослави џексонског јубилеја у част оснивача цркве који су дошли из Херцеговине и Црне Горе, где се гусларска музика посебно цени и негује. У Џексону је по први пут извела две песме: једну посвећену џексонској Цркви Светог Саве и другу, део народне песме Зидање Раванице, на енглеском језику. На крају свог наступа, уз пратњу виолончела, извела је и песму посвећену Светоме Сави. Музички програм је окончан звуцима гајди Џона Елиота, коме су се у последњој песми, Људи, ликујте, још једном изведеној, о Празнику над празницима, светлом Васкрсењу Христовом, чијом „силом познајемо смисао и циљ свег стварања“,  придружили сви остали музичари, фолклорни играчи, деца и омладина.   Примивши на дар циглу, која је пронађена током радова испод цркве, каквом је црква и играђена 1894. године, а за коју су за ову прилику причвршћена два спомен новчића, са лицем и наличјем урађеним у спомен 125 година џексонске парохије и 800 година светосавске Цркве, владика Максим је у завршном говору позвао верне да се угледају на свети пример Светога Севастијана и његову скромност, смирење, дарежљивост, стрпљење, истрајност, благост и љубав. На самоме крају, благословио је све присутне, а благочестиви народ испуњен благодаћу Духа Светога почео се разилазити у миру и радости, узвикујући још једном поздрав којим Џексонци воле да окончају све своје прославе: Живео Џексон!     Извор: Инфо-служба СПЦ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...