Jump to content

Рим: Папин говор „Urbi et Orbi“ поводом Божића

Оцени ову тему


Препоручена порука

-У Витлејему, од Дјеве Марије, рођен је Исус. Није рођен људском вољом, него као дар љубави Бога Оца који је „тако заволео свет да је Сина свога Јединородног дао да нико који у њега верује не погине, већ да има живот вечни, рекао је на Божић папа Фрања обраћајући се са средишње ложе Базилике Светог Петра у Ватикану у свом говору „Urbi et orbi“ и наставио: -Тај догађај обнавља се данас у Цркви. Вера хришћанског народа поново проживљава у Божићној Литургији тајну Бога који долази, који прима на се наше смртно тело, који постаје мален и сиромашан да би нас спасао. То нас испуња ганућем, јер превелика је нежност нашег Оца.

-Први који су видели понизну славу Спаситеља после Марије и Јосифа били су витлејемски пастири, рекао је Папа и подсетио: -Препознали су знак који су им анђели наговестили и поклонили се Детету. Ти скромни, али будни људи пример су верницима свих времена који се пред Исусовом тајном не саблажњавају због Његовог сиромаштва, него попут Марије имају поверења у Божју реч и сазерцавају Његову славу једноставним очима. Пред тајном оваплоћене Речи хришћани посвуда исповедају речима јеванђелиста Јован: „И видесмо славу Његову, славу коју има као Јединородни од Оца – пун милости и истине“.
 
-Данас, када се над светом надвијају ветрови рата и када је одређени модел развоја већ застарео и изазива пропадање свега што је људско, друштвено и везано уз околину - нагласио је поглавар Римокатоличке Цркве - Божић нас позива да се вратимо знаку Детета, да га препознамо на лицима деце, особито оних за које, као и за Исуса, „нема места“.
 
-Видимо Исуса на лицима деце Блиског истока, која и даље пате од заоштравања напетости између Израелаца и Палестинаца, рекао је папа Фрања и истакао: -На овај слављенички дан молимо Господа за мир у Јерусалиму и у читавој Светој земљи; молимо се да међу супротстављеним странама превлада воља да се поново окрену дијалогу како би се коначно могло доћи до споразума који омогућава миран саживот двеју држава у оквиру међусобно договорених и међународно признатих граница. Господ нека помогне напорима оних у међународној заједници које покреће добра воља да помогну тој напаћеној земљи да пронађе, упркос тешким препрекама, склад, правду и сигурност које већ дуго времена чека.
 
-Видимо Исуса на лицима сиријске деце која су још увек обележена ратом који је ових година земљу натопио крвљу – рекао је Папа и зажелио: Нека љубљена Сирија поново и коначно оствари поштовање достојанства сваке личности заједничким заузимањима за изградњу друштвеног ткива независно од етничке или верске припадности.
 
-Видимо Исуса у деци Ирака - наставио је Папа - који је још увек рањен и подељен непријатељствима која су га последњих петнаест година погађала и у деци Јемена где је у току сукоб углавном заборављен, али с дубоким хуманитарним последицама за становништво које пати од глади и ширења болести. Видимо Исуса у афричкој деци - додао је папа Фрања - посебно  у оној која трпи у Јужном Судану, Сомалији, Бурундију, Демократској Републици Конго, Средњоафричкој Републици и Нигерији.
 
-Видимо Исуса у деци читавог света где су мир и безбедност угрожени опасношћу од напетости и нових сукоба. Молимо да на Корејском полуострву буду превладана супротна гледишта и да се повећа узајамно поверење у корист целога света. Детету Исусу поверавамо Венецуелу како би различите делове друштва поново могле наставити у миру преговарати за добро читавог љубљеног венецуеланског народа, рекао је Папа и наставио:- Видимо Исуса у деци која заједно са својим породицама пате због насилних сукоба у Украјини и због њихових тешких хуманитарних последица, те се молимо Господу да што пре подари мир тој драгој земљи.
 
-Видимо Исуса у деци чији родитељи немају посао и муче се како би својој деци пружили безбедну и мирну будућност, рекао је папа Фрања и нагласио: -И у онима којима је украдено детињство, јер су одмалена били присиљени да раде или су били упошљени као бескрупулозни војници плаћеници. Видимо Исуса у многобројној деци која су присиљена да напусте своје земље, која путују сама у нехуманим условима, која су лак плен за трговце људима. У њиховим очима видимо драму многих присилних миграната који су своје животе изложили опасности суочавајући се с исцрпљујућим путoвањима која се понекад завршавају у трагедији...
 
 
Превод информативне службе
Српске Православне Цркве
 
 

View full Странице

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Документарни филм „Свети Василије Острошки – сведок васкрсења“, аутора катихете Бранислава Илића, настао је као израз благодарности светитељу, а поводом 350. годишњице од његове земаљске кончине. Приказан је на шестом Фестивалу хришћанске културе у Зајечару са благословом и у присуству Епископа тимочког Илариона, као и бројних ауторових сарадника. Аутор посебну захвалност дугује Патријарху Порфирију, Митрополиту Јоаникију, свештенику Слободану Бобану Јокићу и многим другима без којих филм не би био потпун. Разговор је водила Марина Марић, новинар Радија Источник.



      Извор: Радио Источник
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије објавио је на свом званичном Инстаграм налогу опроштајно слово посвећено недавно упокојеном саветнику министра за верска питања др Милету Радојевићу. У објави на званичној Инстаграм страници Патријарха Порфирија се додаје: 

       
      Мој пријатељ Милета Радојевић, убеђени социјалиста и дубоки верник. Најближи сарадник почившег патријарха Иринеја и добротвор многих храмова и парохија.
      Молићемо се за њега док будемо завршавали послове које смо заједно започели.
      Бог да му душу прости и настани је у насељима праведних.
       
      Извор: Инстаграм Патријарх српски Порфирије
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије позвао је све основце, средњошколце, студенте, родитеље и наставнике, све ђаке који похађају верску наставу, као и све оне који похађају грађанско васпитање, на молитву и благослов поводом почетка нове школске 2021/22. године - Света Литургија и призив Светога Духа биће служени у суботу, 4. септембра 2021, у Спомен храму Светог Саве на Врачару, са почетком у 9 часова. 
      Драги ученици основних школа, драги ученици средњих школа, драги студенти, родитељи и наставници,
      У суботу, 4. септембра, са почетком у 9 часова у Спомен-храму Светог Саве на Врачару служићемо Божанствену Литургију и призив Светог Духа за успешан и Богом благословен почетак нове школске 2021/22. године. Позивам све вас да дођете на молитву и благослов: основце, средњошколце, студенте, наставнике, родитеље...
      Сви су добродошли - и они који похађају верску наставу и они који не похађају верску наставу него уче грађанско васпитање, јер независно од тога колико смо способни и вешти, колико знања имамо, помоћ је потребна свима, а Бог помаже онима који је од Њега траже. Његова помоћ нам је потребна, пре свега да бисмо остали здрави и весели, да бисмо се дружили и радовали сваком дану; али и да бисмо превазишли и савладали све тешкоће. И сам сам се уверио, нарочито као ђак, да ми је Бог много пута када нисам имао решења помогао, када сам Му се молитвом обраћао.
      Дакле, сваком је Господ потребан, и због тога ћемо се у суботу, 4. септембра, у храму Светог Саве на Врачару у 9 сати сви заједно обратити Њему, Господу нашем Христу Исусу, да нам пошаље благодат Духа Светога да оснажи наше духовне силе како бисте са успехом завршили разред или положили испите који вам предстоје, и исто тако да би се ваши родитељи, учитељи и професори вама поносили и да бисте са својим школским другарима били увек пријатељи у животима који су пред вама.
       
      Ваш пријатељ у Христу,
      Патријарх српски Порфирије
       
      Извор: Инстаграм налог Његове Светости
    • Од Поуке.орг - инфо,
      „Како су величанствена дела Твоја, Господе! Све си премудрошћу створио!“ (Пс. 103, 24)   Од 1989. године, 1. септембар се, на предлог Његове Свесветости Васељенског Патријарха, обележава као Дан твари Божје, односно свега од Бога створеног. Сав православни и хришћански свет је позван да се у овај дан - 1. септембра – моли Саздатељу света, узносећи благодарне молитве на великом дару створеног света, као и молитве за његову заштиту и очување. Овај дан пре свега подсећа људе на бригу о животној средини и природи уопште која је немарним, неодговорним и крајње нехришћанским деловањем човековим болно рањена и насилнички угрожена. Човек није постављен да врши насиље над природом као да је он њен поседник, већ му је као благослов поверено да поступа као њен управитељ, да је с љубављу обделава и Богу с благодарношћу приноси.   Евхаристија чини да људи учествујући у Телу Христовом могу учествовати у животу Свете Тројице, а у Светом Духу она може с Христом принети творевину њеном Творцу: Твоје од Твојих, Теби приносећи ради свих и за све, како се каже у тексту Анафоре. Дакле, васколика твар се приноси као хлеб и вино, који се човеку на тајанствени начин враћају као Тело и Крв Христова – као божанска благодат за истински, целовити и вечни живот.   У наставку доносимо извод из предавања грчког архиепископа Димитрија, на конференцији Православног удружења Преображења Господњег (Orthodox Fellowship of theT ransfiguration) које је са енглеског превео протођакон Радомир Ракић:   Хармонија између неба и земље, каква треба да буде и између човека и творевине, заувек је једна од значајних тема у јудео-хришћанским светим списима и предањима, као што је и у православном богослужењу и духовном животу, сходно речима псалмопојца које понавља ап. Павле: „Господња је земља и све што је на њој“ (Пс 24,1; 1 Кор 10,26).   Прво, како смо већ приметили, неколико студија исцрпно износе мноштво далекосежних последица проузрокованих климатским променама. Услед тога ће људи који већ живе у топлим пределима, у приморским крајевима, а животно веома много зависе од пољопривреде и риболова, бити веома погођени, и сматра да ће поднети највећи ударац од последица климатске промене. Исто тако, и људи с малим приходима, који се буквално боре за животну егзистенцију, такође ће бити најмање спремни и способни да предузму одговарајуће мере и заштите се од штетних последица. Из овог разлога, еколошки проблем загађивања природе неизбежно је повезан с друштвеним проблемом сиромаштва; и стварно, сва еколошка настојања на крају крајева процењују се и ваљано просуђују сходно њиховом одразу и упливу на сиромашне. Ово меће посебан терет и изискује огромну одговорност свих нас људи вере, само уколико озбиљно прихватамо хришћанско учење о старању за сиромашне и маргинализоване међу нама.   Друго, наша је обавеза да се бринемо о међугенерацијској расподели оних добрих и лоших страна произашлих из еколошке ситуације. Како и на који начин ће наши поступци данас имати уплива на будуће нараштаје – на нашу децу и унучад? Имамо ли право да израбљујемо земљине ресурсе себично и раскалашно док иза себе остављамо последице наших поступака, које, према прогонозама о климатској промени, могу бити озбиљне и разорне? Изучавања јасно упозоравају на дугорочно лоше последице данашње емисије угљендиоксида; многе промене чији смо сведоци данас, у суштини су неопозиве. Сада ћу навести из извештаја Панела о климатској промени: „Већина аспеката климатске промене устрајаће многа столећа и након обустављања емисија угљендиоксида“. Није касно да на овај изазов одговоримо – као људи, као парохије и као планета. У стању смо да усмеримо земљу према будућности наше деце. Међутим, не можемо више чекати; не можемо себи више дозволити да чекамо скрштених руку.   Треће, као људи вере, а нарочито као православни хришћани, ми смо, пре свега и изнад свега, позвани да „уредимо свој дом“ (2 Сам 17,23). Морамо сагледати шта су еколошки приоритети и потребе у нашим парохијама и међу нашим верницима. Морамо почети с молитвом, призивајући благодат Божју на наше подухвате и молити се за очување Божје творевине, што и чинимо 1. септембра сваке године. Но, поред молитве, можемо отпочети са образовним програмима на свим нивоима, почев од недељне школе до катихетске наставе (веронауке), као и од проповеди у црквама све до припремања и растурања штампаног или другачијег материјала. Стављање нагласка на ову проблематику нарочито је плодно кад дође до међупарохијске и међуправославне сарадње на локалном, епархијском и, чак, на националном нивоу, тако да свака парохија – мала или велика – барем разрађује она основна питања и бави се рециклирањем употребљених предмета, уштедом енергије и воде, као и провером приоритета и могућношћу њиховог спровођења у живот.   На себе преузимамо обавезе не из разлога што су оне лаке, него због тога што нам је задато да „радимо и чувамо земљу“, да је обрађујемо и старамо се о њој (Пост 2,15). Свесно смо тога да је с наше стране са овим повезана извесна жртва, да морамо прихватати акетскији, подвижничкији начин живота, да смо позвани да се старамо о „најмањој нашој браћи“ и са њима делимо. Заиста знамо да оно што чинимо своме ближњем, чинимо, у ствари, самоме Христу (Мат 25,40). Ово значи да што год чинимо на земљи, чинимо самима себи.   И тако, враћамо се теми конференције „Православно богословље и екологија на делу“. Св. апостол Павле вели: „Знамо да сва твар заједно уздише и тугује сада“ и да „творевина жарко ишчекује да се јаве синови Божји“ (Рим 8,22.19). Морамо отпочети са овим „јављањем“ у локалној парохији, учећи се да живимо у скаду с Божјом творевином. Пре десет година казао сам: „Ангажовање наше Цркве на заштити околине мора спадати у програм локалне парохијске службе“. Наспрам претежно секуларној култури у нашој средини, наши верници морају учити како да примељују православно богословље и еколошка начела у својем животу. Епископи и свештеници морају их подучити евхаристијском и аскетском етосу нашег црквеног предања како би се наши верници учили да благодаре Богу на свим стварима док се према земљи понашају поштовано и трезвено. Штавише, у својим заједницама морамо изграђивати литургијски етос како би то суделовање у добрима било кључно у животима нас као хришћана.   Приредио катихета Бранислав Илић Извор: Православље
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом одлуке апелационог суда у Приштини да се српски посланик Иван Теодосијевић осуђује на две године затвора поводом његових изјава у јавности пре пар година, изазвала је озбиљну забринутост и узнемирење међу нашим народом на Косову и Метохији. 

       
      Не само да је реч о потпуно несразмерној пресуди, већ је прекршен договор у Бриселу да у судским предметима над српским грађанима морају бити ангажована двоје судија српског и један албанског порекла како би се избегле једностране одлуке, док је у доношењу ове пресуде у судском већу седело троје судија косовских Албанаца. Док се Србима мери свака реч, косовски лидери без икаквих проблема износе ставове о српском народу који подстичу на готово свакодневне инциденте који угрожавају општу безбедност и вређају наш народ који овде 20 година живи под константном етничком дискриминацијом. 
      Епархија рашко-призренска, изражавајући највећу забринутост због ове одлуке и последица које она може да изазове на међуетничке односе на Косову и Метохији апелује да се нађу сви правни начини како би се неправедна одлука променила. 
      Напомињемо да су косовске институције веома селективне у правосуђу када је реч о случајевима који се односе на припаднике српског народа јер се, на пример, одлука Уставног суда Косова о земљи манастира Високи Дечани без икаквих правних последица игнорише од стране институција већ пет година, иако је реч о отвореном кршењу закона. Етничка једностраност и искључивост у правосуђу озбиљно нарушава поверење у институције и нимало не води унапређењу међунационалних односа.
       
      Епархија рашко-призренска Српске Православне Цркве
      Призрен-Грачаница, 25. август 2021.
×
×
  • Креирај ново...