Jump to content
srema

Mystery Method - уметност завођења или варка?

Rate this topic

Recommended Posts

Копајући по интернету наишао сам на заједницу људи који себе називају "PUA" (pick-up-artist), односно преведено на српски то би значило "уметник у завођењу". Наводно, они тврде да се исправан однос према женама може научити и увежбати, како током упознавања тако и током дуготрајне везе (брак нешто и није спомињан). Чак су и организовали тзв. радионице где су људе који желе да савладају и науче те ствари водили у ноћне клубове, у тржне центрове, итд. како би прилазили девојкама и узимали бројеве телефона, освајали, причали, итд. итд...
Сад, ту има разноразних гуруа и учитеља и мајстора и отприлике свако има неки свој стил и свој приступ томе... Али могло би се рећи да је књига Mystery Method гурнула ту целу причу у мејнстрим. У књизи излажу се, наводно три дела сваке мушко-женске интеракције: атракција, комфорт, и сам чин завођења (на крају крајева, секс). Сваки део је подељен на три дела, и ја ћу сада отприлике написати пример о томе како звучи та књига и како посматра целу ту ствар.


А1: Човек прилази групи људи (јер се лепе жене углавном налазе у неком друштву) и покушава да себе прикаже у што бољем светлу, али је веома битно да говором тела и општим понашањем дисквалификује себе као неког ко је ту посебно да би освојио женску. Он користи унапред припремљене приче, хумор, некад и магичне трикове. Циљ фазе А1 јесте да та жена не помисли "Супер, још један тип који је дошао да ме пита за број, за пиће, итд. итд". Тиме она спушта свој тзв. "штит", и одједном се стиже до тренутка када би човеково присуство њој пријало, рађа се радозналост.
A2: Циљ фазе А2 јесте да се створи привлачност. Главна техника у ову сврху јесте "нег", који опет, служи за испољавање незаинтересованости према жени. То може да буде нешто између увреде и комплимента, али никако отворено вређање. Пример нега био би (због превода звучи сheesy) - "Те ципеле изгледају јако... удобно." Такође, у А2 придобија се остатак групе, тј. њено друштво, поготово ако су ту и мушкарци. Жена обично обраћа пажњу на то шта други људи, поготово њено друштво мисли о неким људима.
.....

Е сад, главно питање је -- да ли је ово етички исправно са православне тачке гледишта? Неки би рекли да се партнер свеједно не тражи на местима као што су ноћни клубови и кафићи. Али и да се та нека особа сусретне у цркви, па и ту је проблем како прићи, ово оно. И реално гледано, неки од нас једноставно не знају са женама, па одмах крену у неко изјављивање љубави и то зна да 'олади женску скроз.

Мислим, ова књига иде у неке екстреме и наравно увек иде до тога да је циљ секс. Али ми баш и не морамо дотле, него то већ тамо у неком другом, трећем плану. Размишљам, нема неке разлике између ове књиге и онога кад ти старији брат продаје неке форе како да смуваш женску итд.
:D Кога занима, може да је прочита целу, мада ће прва два поглавља вероватно бити досадна, јер се позивају на неку еволуциону психологију за коју кажу да је јако климава.

Стварно ме занима шта мислите и да ли је можда неко чак испробао ово и има неког искуства?

The-Mystery-Method-How-to-Get-Beautiful-Women-Into-Bed.pdf

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 31 минута, srema рече

Копајући по интернету наишао сам на заједницу људи који себе називају "PUA" (pick-up-artist), односно преведено на српски то би значило "уметник у завођењу".

Јесте, тако и ја копам по интернету и случајно налетим на неку гардеробу на снижењу, на дизајн ентеријера... Још никад нисам наишла на овако нешто. Шта треба да унесем у претрагу да би ми изашло „how to get a beautiful women into bed"? :)))

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, srema рече

Али и да се та нека особа сусретне у цркви, па и ту је проблем како прићи, ово оно. И реално гледано, неки од нас једноставно не знају са женама

Ne rece li ti pre neki dan, patnja, ovo-ono, sto gorci lek to bolje?? ;)

Da se vratim na temu:

пре 2 часа, srema рече

Е сад, главно питање је -- да ли је ово етички исправно са православне тачке гледишта?

Nebitno je, samo ako si ti sa sobom Ok da ovo radis

пре 2 часа, srema рече

Он користи унапред припремљене приче, хумор, некад и магичне трикове.

to je to. :)

пре 2 часа, srema рече

Стварно ме занима шта мислите и да ли је можда неко чак испробао ово и има неког искуства?

Sad vise nisam sigurna da je glavo pitanje ona nedoumica o etici. :D:D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Имаш и у Србији такве, конкретно у Београду. Не бих ти препоручио али ево ти линк па сам просуди. Понављам, не бих ти препоручио да било шта радиш са тим !!!

https://www.youtube.com/channel/UCLnQigIbrWTz_LcCSW9U50A

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 13 часа, srema рече

Е сад, главно питање је -- да ли је ово етички исправно са православне тачке гледишта? Неки би рекли да се партнер свеједно не тражи на местима као што су ноћни клубови и кафићи. Али и да се та нека особа сусретне у цркви, па и ту је проблем како прићи, ово оно. И реално гледано, неки од нас једноставно не знају са женама, па одмах крену у неко изјављивање љубави и то зна да 'олади женску скроз.

Пусти жене. Избаци их из главе, моли се ти Богу доћи ће оне саме и бежи од тих ,,црквених,, нађи неку ,, грешницу,, та ћете слушати.... :))

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 14 часа, Џуманџи рече

Ne rece li ti pre neki dan, patnja, ovo-ono, sto gorci lek to bolje?? ;)

Da se vratim na temu:

Nebitno je, samo ako si ti sa sobom Ok da ovo radis

to je to. :)

Sad vise nisam sigurna da je glavo pitanje ona nedoumica o etici. :D:D

Нисам још ни са пубертетом завршио како треба, молим те разуми ме. :D
Што се тиче патње, можда ту јесам мало контрадикторан да не кажем лицемеран, али опет око неких ствари имаш контролу а око неких немаш. Мада нисам ни сам скроз сигуран -- да ли човек једноставно треба да остане равнодушан и да прихвати ту одбаченост од жена као један крст, па ће она исправна доћи, евентуално, када је Бог пошаље. Или једноставно мора да сам нађе? Први случај звучи јако, да кажем, побожно, мада се и људима у Цркви указује на то да би требало да се ожене.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Muramasa рече

Bog obično šalje svoje svetiteljke, bar meni. Džabe ih šalje, ni jednu nisam prihvatio.

Poslednja je bila kosovarka i u jednoj poruci mi je napisala da nije spavala jer je bila na svenoćnom bdeniju.

Nisi prihvatio  zato što ti se ne sviđa ili samo zato što je bila na bdeniju?

 

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, srema рече

да ли човек једноставно треба да остане равнодушан и да прихвати ту одбаченост од жена као један крст, па ће она исправна доћи, евентуално, када је Бог пошаље. Или једноставно мора да сам нађе? Први случај звучи јако, да кажем, побожно, мада се и људима у Цркви указује на то да би требало да се ожене.

Zivot me je naucio da nista samo od sebe ne dolazi. Dakle, moras se potruditi....I da, zene ne vole nesigurne muskarce. Da li je to ona prava?! Hm, znaces...ako je pogledas u oci i u njenim ocima ugledas sebe...Mozda sam ja previse romanticna i u realnom svetu ne ide bas tako....

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Muramasa рече

Bog obično šalje svoje svetiteljke, bar meni. Džabe ih šalje, ni jednu nisam prihvatio.

Poslednja je bila kosovarka i u jednoj poruci mi je napisala da nije spavala jer je bila na svenoćnom bdeniju.

Ovo je dokaz da vi muskarci ne znate sta hocete....PRAVA zena je sve u jednom...ili to jos niste shvatili?! 

Konkretno: Mozda sve zene pored tebe zele da budu svetice. Zabrinjavajuce...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, Vesna M рече

Konkretno: Mozda sve zene pored tebe zele da budu svetice. Zabrinjavajuce...

Ууууу, ово је било ниско; фајт, фајт, фајт, фајт! :D:D

пре 5 часа, srema рече

Нисам још ни са пубертетом завршио како треба, молим те разуми ме. :D
Што се тиче патње, можда ту јесам мало контрадикторан да не кажем лицемеран, али опет око неких ствари имаш контролу а око неких немаш. Мада нисам ни сам скроз сигуран -- да ли човек једноставно треба да остане равнодушан и да прихвати ту одбаченост од жена као један крст, па ће она исправна доћи, евентуално, када је Бог пошаље. Или једноставно мора да сам нађе? Први случај звучи јако, да кажем, побожно, мада се и људима у Цркви указује на то да би требало да се ожене.

Ма, спасаваш се кад те нагазим ту и тамо, буди срећан што је форумски. :)) 

Нити је "одбаченост од жена" (не знам колико би их ти??) крст, нити постоје исправне/покварене, нити их Бог шаље (јер, као што сам ти већ написала на другој теми: не постоје људи лутке којима Бог управља да би умудрио/преумио/усрећио другу групу људи (овде би, по твојој претпоставци, ти требао да спадаш, а не питаш се јеси ли ти једна од тих лутака које Бог оним не-луткама шаље)). :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

hoće neko da mi potvrdi ili negira da zavođenje zaista postoji... šta to znači zavesti nekog... a posebno bih voleo da mi se to objasni kroz prizmu pravoslavlja. ja zaista nešto sumnjam u te trikove i veštine... posebno danas... evo, ove sekunde sam se setio jednog primera... pošaljem ja jedan link drugarici sa jednim momkom preko fejsa, pri tom momak je bio poprilično kul, a usput smo na viberu i ona dobije link, ode na njegov profil i kaže- jok! sve to ukupno je trajalo 5 sekundi, bukvalno. rekao bih da se nešto slično dešava i u realnosti... al ajmo redom- jel postoji zavođenje, jel to uspešno... ja ću prvi to da prihvatim i proučim...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Поуке.орг - инфо
      Са званичне интернет странице Информативне службе Епархије бачке доносимо текст Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког др Иринеја: Свето Причешће - извор здравља или извор болести?

          ЕПИСКОП БАЧКИ ДР ИРИНЕЈ: СВЕТО ПРИЧЕШЋЕ – ИЗВОР ЗДРАВЉА ИЛИ ИЗВОР БОЛЕСТИ? /pdf/
    • By Поуке.орг - инфо
      “Стварање цркве на основу припадности државне или било које друге припадности је безумље и већег није било у овдашњој историји. А чим се неко отуђи од Цркве, чим се обезбожи, онда све мијења, мијења и главу и нацију, и тако то бива свуда у свијету”, оцијенио је данас Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.     Владика је данас на празник Светог Јована Богослова, љубљеног Христовог ученика, поводом храмовне славе служио Свету архијерејску литургију у Цркви Светог апостола и еванђелисте Јована у Побрђу,  Доњи Грбаљ, и помен оцу Мому Кривокапићу.   “И међу вама Бокељима има оних који се сада одричу да нијесу Срби, да нијесу православни, који хоће своју цркву. Коју своју Цркву? Гдје је то било у историји да безбожник ствара цркву! То само може у овој безумној, избезумљеној данашњој Црној Гори. Безбожник да ствара своју цркву! То је ђавоља црква, то није Божија Црква. Овај народ је припадао, без обзира како се звао: Бокељ или Брђанин или Црногорац, једној светој саборној апостолској Цркви Христовој, која се зове и звала се кроз вјекове Српска црква, нарочито од времена Светога Саве.”   Објаснио је да име Цркве није битно већ да је битно да је она једна Божија Христова Црква, као и то да њу не може стварати било ко зато што је њу створио сами Бог и људи који су се крстили у име Оца и Сина и Духа Светога кроз вјекове:   “Нажалост, данас у овој нашој никада несрећнијој Црној Гори, они који су обоготворили Броза и Стаљина, повели братоубилачки рат 1941, па наставили до данас да воде то братоубилаштво, клањали се Титу и партији, сада проглашавају Црну Гору и своју нацију за Бога и хоће Цркву да претворе у своје божанство”, рекао је Митрополит.   Запитао се како могу атесити да знају шта је и ко је Црква јер кад би то знали онда би, како је казао, знали да се ова Српска црква, која се данас зове СПЦ, тако зове и у Француској, гдје има Француза који јој припадају, затим у Шпанији итд.   “Нико њих не тјера да буду Срби, нити су они то тражили, него да буду припадници једне свете саборне и апостолске Цркве. Ја јесам и Србин, и јесам и Црногорац, и моји су преци немањићку Морачу припојили 1820. године Црној Гори. Јесам и Црногорац, али сам, прије свега, оно што су били сви моји преци. Шта треба да радим, да се одрекнем ђеда, предака!? Како то може да буде?!”   С друге стране, како је истакао, он не поистовјећује Цркву са српством, истичући да су истински прави Срби они који су крштени, миропомазани, они који се причешћују Тијелом и Крвљу Христовом. Запитавши се колико је оних Срба који су при Цркви, који су се вратили Цркви, Митрополит је подсјетио да су Срби у 20. вијеку били носиоци безбожништва.   Истичући да је и Инк јер има своју браћу, кумове који су Инки у Перуу, владика је нагласио да је најбитније да припадамо једној светој саборној апостолској Цркви Христовој а национално нек се осјећа ко како хоће по мјесту гдје живи.   Посебно је нагласио да ови кумровачки ђаци, васпитани у безбожништву, који сада хоће да стварају неку Црну Гору, хоће и храмове Краљевине Црне Горе која је била крштена јер су је створили црногорски митрополити који су сви били Срби.   “Они су створили Црну Гору крштену, миропомазану, која се причешћивала, а не Црну Гору Јосипа Броза и онога што су урадили Фрањо Јосиф и тај његов каплар на Ловћену. Монтенегрини хоће Броза и тај каплар сада диригује овдје. Све што раде је у том духу каплара Фрања Јосифа. Прво су срушили Цркву Св. Петра на Ловћену и починили најстрашнији злочин и сада комите лудују по Ловћену а Његош је тамо утамничен.”   Из те срушене ловћенске цркве никло је 19 таквих цркава у свијету и гради се још јер, како је казао валдика, оно што је Божије је неуништиво и ова “Господа би требала да схвате да се тиме не гради будућност Црне Горе већ се разарају њени темељи”.   “Разара се вјера истинска и права кроз њихов покушај да створе своју некаву аутокефалну цркву. Дај Боже да то схвате и ови које је вријеме избацило на површину да буду на власти у Црној Гори, да не воде ову Црну Гору у бестрагију, у пропаст. Разорили су утробу Ловћена, те свете планине, ухапсили Светог Ловћенског Тајновидца и није чудо што мене воде на суд и што су сада ухапсили и нашега владику Јоаникија. Таква им је беспамет, непамет. Они мисле на тим лажима и обманама, духу братоубиства и богоубиства, да стварају будућност Црне Горе а на томе се никада ништа није створило што је истинско и право. Зато је битно да се враћамо Светом Јовану Богослову и свима онима који су наслиједили њега да свједоче Христа Бога.”   Архиепископ цетињски је изразио наду да ће црногорска власт да се отријезни од брозоморе, најопакијег вируса који је харао Боком и Брдима и Црном Гором, вируса безбожништва.   “А чим је безбожништво, онда је одрицање од себе и од свога бића, имена и језика и од свога народа”, закључио је  Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Поуке.орг - инфо
      „У савременој култури се, као и у свим културама кроз историју, поставља проблем човековог идентитета као основни проблем. Али с обзиром на силну човекову технолошку моћ, тај проблем се данас намеће као проблем опстанка света. Веома мали број људи је данас довољан да доведе у питање тај опстанак. А мисија Цркве је, од њене појаве у свету па до данас, била и остаје да човека учини свесним његовог идентитета“. Жарко Видовић.      Крхко је знање, живот је кратак, али не смемо поверовати да живот може, а да не буде чудо“, овим речима је Емир Кустурица отпочео своје обраћање у Андрић Граду говорећи о Петеру Хандкеу. „Истина, да је Петер Хандке добио Нобелову награду најбоље потврђује идеју како никада не треба признати независно Kосово. Ово предавање би могло да почне и да се заврши на овој реченици. Не због тога што нама не преостаје ништа боље него да ишчекујемо чуда, него зато што је разум конформиста и издајник и лакше га је корумпирати. Разум чини све против чуда, а осећања, иако могу да буду заведена, ређе издају и тек преко њих препознајемо дубоко значење непоновљивог догађаја, али и свог постојања. Чуда остају изван алгоритама преко којих упадамо у паукову мрежу коју плету пионири вештачке интелигенције, замку компјутерског загрљаја који нас води у непознати простор који симболише сужавање свести, где су на понуди милиони података, али како време одмиче, постајемо лењи за ту прегршт.“    Своје излагање, Кустурица је завршио следећом реченицом: У чуда пре свега треба веровати и тако отворити простор и време да нам се она дешавају. Колоквијално говорећи, човек је склон да повезује „чуда“ са одређеним догађајем који није лако, (природно) објаснити. Људи мимо контекста Вере, кажу да је чудо исход догађаја изазван од стране више силе, тј. догађај који се не може објаснити науком. За децу, чудо је сретан крај, изненадно решење наизглед нерешиве ситуације. У светлу хришћанске теологије, Бог је чудотворац. Чудо је Божији дар, догађај који је сам по себи добар и делује тако да нам духовно буде боље.   Не заборавимо да је христијанизација започета чудом, а када се Бог, Друго Лице Свете Тројице, Господ Исус Христос, уселио у утробу Свесвете Девојке Марије и родио као човек. О том јединственом догађају у историји људског спасења, црквени песник славослови: „Прашни Адам најпре причесник благодатног надахнућа беше, па лукавством змијиним поданик пропасти поста, но знамо да се ради њега Реч саобрази људима.   Дјево, Ти пређе границе смртних бића родивши превечну Реч Која изволе да прође кроз Тебе, запечаћени Кивот, о несагориви Кивоте и Купино. Ти, Бог мира, посла нам Ангела Великога Савета Твојега да нас мироше, и к светлости богопознања нас упућује. Где се много разбуја грех, Ти пружи неописиву благодат, па сви постасмо наследници Вишње светлости.“   Сва четири јеванђелиста говоре о великом броју чуда која је учинио Христос, а како би помогао прашним Адамима и поданицима пропасти. И нама је данас потребна помоћ како бисмо превазишли закон природе и логику ума, како бисмо се уверили да оболели од разних вируса заиста могу да оздраве, слепи да прогледају, гладни да буду нахрањени, а мртви да васкрсну. Не заборавимо да је сам Христос учинио највеће чудо када је Својим Васкрсењем победио смрт. Заиста, вером у Христа све је могуће.   Највеће чудо које се дешава у нашим животима јесте чудо покајања. Данас нам је чудо покајања најпотребније. Неприлика је (изненада) задесила човечанство. Налазимо се пред загонетком која од човечанства захтева разрешења на многим пољима. Научном, медицинском, друштвеном, духовном… Вирус који нас је опколио, запретио је човечанству и покренуо човека данашњице на несвакидашњу борбу. Невидљиви непријатељ подстиче човека да постави необично, али смело питање, тј. да одгонетне ребус: свет и оно што се налази „изанад“ света.   Свети Јован Лествичник пише да је много веће чудо покајати се него васкрсавати мртве. Свако ко буде исцељен пре или касније, умире. Све које је Христос васкрсао из мртвих поново су умрли. Међутим, душа која је поробљена грехом може патити далеко дуже од тела. Зато што душа без кајања, пати кроз вечност, а покајана душа се у вечности радује. Тело умире, али свака покајана душа љубављу и милошћу Божијом добија дар бесмртног живота. Јер плата греха је смрт, али дар Божији је вечни живот у Христу Исусу, нашем Господу (Рим. 6, 23). За оне који би прихватили Христов позив на спасење кроз покајање, сам Господ нам даје Духа Светога који делује у нама и подсећа шта треба да чинимо (Јн. 16, 7-11), како би надаље у нама испунили своју добру сврху (Фил. 2, 13).   Оно што Господ очекује од нас јесте да живимо васкрснуто одвојени од греха, као људи у љубави, са надом, радошћу и светлошћу у нашим душама. Да живимо пре него што умремо, како не бисмо вечно умрли када склопимо очи. Не заборавимо, доколица уводи човека у предсобље греха, а грех је (не) избежна опасност у животу. Оно што је најважније, јесте како ћемо да одговоримо на своје животне (по)грешке? У ово време пандемије, а када можда имамо највише времена за себе и за своје душе, јесте прави тренутак да смогнемо снаге и опростимо себи и ближњима кроз покајање. Само на овај начин можемо да променимо свет око нас и нашу будућност. Да ли ће Ковид 19 да отвори наш вид, чудесним покајањем или духовном хибернацијом?   ХРИСТОС ВАСКРСЕ!   Протођакон др Дамјан С. Божић   *Уреднички уводник за 1275. Број "Православља" - новина Српске Патријаршије, 1. Мај 2020. Лета Господњег. 
    • By Поуке.орг - инфо
      Ових дана се интензивно говори о мјери којом је прописан максималан број грађана на вјерским обредима на вјерским површинама на којим се налазе вјерски објекти (црквене и манастирске порте итсл.). Мјера је политичка, а не здравствена и нема утемељења у правном поретку Црне Горе. Неуставна је и дискриминаторна до сржи, јер се у сваком тренутку, на било којој јавној површини, може наћи више од 20 људи на физичкој дистанци осим у црквеним и манастирским портама!     Прилика је да се подсјетимо, а и да науче они који не знају, да су Црква и вјерске заједнице духовне и историјске, а у правном смислу суи генерис уставне институције у Црној Гори. Важно је и да се зна да правни поредак у Црној Гори није и не може бити суспендован за вријеме било какве епидемије, јер су и даље на снази сви ратификовани међународни уговори, Устав, закони и други акти. Људска права не могу бити суспендована или поништена.   Даље, свака наредба, мјера или препорука државног органа, па макар то било и Министарство здравља, мора бити у складу са правним поретком Црне Горе. Ти акти су на хијерархијској љествици увијек далеко испод, а не изнад Устава и закона. Они не смију бити у супротности са Уставом и законима. Недопустиво је селективно и лаичко тумачење правних норми у свакој, а посебно у ситуацији када се ограничавају одређена људска права.   Гледали смо како, уз дужно поштовање медицинске струке, љекари не само тумаче законске одредбе него и креирају наредбе. Питам се: да ли би тако великодушно допустили правницима или економистима да врше љекарске прегледе или хируршке интервенције?   Подсјетимо се да је Национални координациони тим (који је добио надуставна, готово ванземаљска и мистична својства у државној организацији) 7. маја ове године донио мјеру којом је дозвољено да се од 11. мајау вјерским објектима на 10м2 налази једно лице, а на просторима испред вјерских објеката до 20 лица. И у једном и у другом случају је обавезна физичка дистанца од 2 метра. Прва мјера је здравствена и она је легална и легитимна. Али, друга мјера је политичка. Донијета је због литија и то је јасно. Наведена политичка мјера је неуставна и нелегална, јер није у складу са чл. 11 и 46 Устава Црне Горе и чл. 2 Закона о јавним окупљањима и јавним приредбама. Осим тога, она није у складу ни са чл. 18 Универзалне декларације УН о правима човјека, чл. 18 Међународног пакта о грађанским и политичким правима и чл. 9 и 11 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода. Ријеч је о дискриминацији своје врсте. Одредбом из чл. 14 ст. 2 Устава Црне Горе је прописано да су вјерске заједнице “слободне у вршењу вјерских обреда и вјерских послова”. У тај дио вјерског живота, државна власт, сходно уставној одредби, нема право да улази, нити, пак, да о томе одлучује. Осим тога, вјерске заједнице су, сходно чл. 14 ст. 1 Устава, одвојене од државе.   Одредбе наведених ратификованих међународно-правних аката у Црној Гори и чл. 46 Устава сваком грађанину јемче право и слободу да “сам или у заједници са другима, јавно или приватно испољава вјеру или увјерење”. Ово право је, као и остала, подложно ограничењу, ал и не и поништавању и укидању.   Вјерски обреди у вјерским (сакралним) објектима (црквама, манастирима, катедралама, џамијама, капелам итсл.), који се налазе на вјерским (сакралним) површинама (црквеним и манастирским портама и сл.) у правном смислу ријечи (а то је овдје примарно), нису “јавна окупљања или јавне приредбе” у смислу чл. 2 и 4 Закона о јавним окупљањима и јавним приредбама. То се јасно закључује уколико се има у виду одредба из чл. 10 Закона о јавним окупљањима. По тој одредби, организатор је обавезан да надлежном органу поднесе пријаву за одржавање јавног окупљања најкасније у року од 5 дана прије његовог одржавања. Ниједан вјерски обред у вјерским објектима и на вјерским површинама на којима се налазе вјерски објекти се не пријављује и за њега се не обезбјеђује никаква дозвола од стране Управе полиције као органа који је надлежан за јавна окупљања. То није прописано законом! Површине на којим се налазе вјерски објекти су неодвојиве од вјерских објеката и обрнуто. Ријеч је о сакралним просторима, који са вјерским објектима увијек чине цјелину.   Мора се имати у виду да се на вјерским обредима и учешћем у њима не изражавају “политичка, социјална и друга увјерења и циљеви, протести, интереси и различитости”, а што представља основу појмовног одређења јавног окупљања из чл. 2 Закона о јавним окупљањима и јавним приредбама.   Осим тога, вјерски обреди не спадају ни у јавне приредбе, јер су Црква и вјерске заједнице непрофитне вјерске организације. Вјерски обреди се не одржавају “ради остваривања прихода у оквиру регистроване привредне дјелатности , а што представља основу појмовног одређења јавне приредбе у смислу чл. 4 Закона о јавним окупљањима и јавним приредбама.   Мјера по којој је дозвољено присуство максимално 20 особа на вјерским површинама на којим се налазе вјерски објекти у којим се врше вјерски обреди је неуставна, незаконита и дискриминаторна.   И лаику је, послије овога, јасно да се вјерски обреди у вјерским објектима и на вјерским површинама на којим се налазе вјерски објекти не убрајају у јавна окупљања или јавне приредбе у смислу важећих и обавезујућих законских одредби. Имајући у виду напријед наведено, од цркава и вјерских заједница се једино може захтијевати да, током трајања вјерских обреда на вјерским површинама на којим се налазе вјерски објекти, обезбиједе поштовање физичке дистанце од најмање 2 метра између двије особе и других хигијенских мјера. И ништа више! Само тако можемо да кажемо да су правила иста за све!   Број присутних вјерника на вјерском обреду једино може бити ограничен површином вјерског земљишта на коме се налази вјерски објекат, а не паушално за све вјерске објекте, који су различите површине и који се налазе на различитим вјерским површинама. Неопходно је да се мјера по којој је на вјерским површинама дозвољено присуство максимално 20 особа што прије измијени и усагласи са правним поретком Црне Горе без икакве дискриминације.   Протојереј-ставрофор доц. др Велибор Џомић   Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...