Jump to content

Прослављено 900 година цркве Светог Николаја Мирликијског у Радованићима – Луштица (ФОТО)

Оцени ову тему


Препоручена порука

Светом архијерејском литургијом коју су са многобројним свештенством СПЦ служили Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г Амфилохије, Епископ полошко-кумановски г. Јоаким и умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије, у цркви Светог Николаја Мирликијског у Радованићима на полуострву Луштица 24. децембра је прослављен велики јубилеј – девет вјекова од градње и освећења ове светиње.
 
DSC_3544.jpg
 
Уз молитвено учеше великог броја православних вјерника појали су чланови Српског пјевачког друштва „Јединство 1839“ из Котора под управом ђакона Михаила Лазаревића.
Митрополит Амфилохије је у току Литургије у чин протопрезвитера рукопроизвео старјешину овог храма, пароха луштичког Николу Урдешића.
Он је рекао да је отац Никола из свештеничке породице Урдешића, једанаести по реду.
„Дакле, свештеничка лоза Урдешића, из које је он изникао овдје на овом светом полуострву. Поријеклом је јелинскога рода, као и многи овдје и са те стране он у себи обједињује древна предања Истока и наших народа јелинскога и српскога“, рекао је Владика Амфилохије.
 
DSC_3526.jpg
 
Рекао је да је отац Никола чувар осамнаест луштичких храмова, саграђених кроз вјекове.
„Тебе и твоју породицу Бог да укријепи и благослови на многаја љета“, казао је Митрополит Амфилохије.
У литургијској бесједи након читања Јеванђеља, Владика Атанасије је казао да је Свети Николај Мирликијски био велики добротвор.
„Он је започео да дели деци пред Божић поклоне. А онда су безбожници Запада, – а сво безбоштво је дошло отуда -, измислили неку непостојећу фигуру, неку фикцију деда мраза. Тобож он даје поклоне деци. Полудео је цео свет, од Београда до Калифорније, и не знам где све не… А уствари Свети Никола је дао поклоне. Сироти родитељи су имали три девојке. А за удају су требали да дају неки мали мираз. И он је тајно ставио кесице са златом, кроз прозор, а девојке их ујутро налазиле и тако се удавале. И од тога је почело то давање поклона деци. Ми Срби то славимо три пута: прошле недеље су били Детињци, данас су Материце, а идуће недеље су Оци. То је од Светог Николе“, казао је Владика Атанасије.
Након причешћа вјерних бесједио је Митрополит Амфилохије, рекавши између осталог да је храм Светог Николаја храм откривања и јављања Божанске љубави.
„И непрекидни приизив нама овдје на земљи да љубимо једни друге, да љубимо свако људско створење, да љубимо свако створење, да љубимо свеукупну Божанску творевину преко које Бог открива и јавља себе. Деветстотина година има овај храм. Старији је од многих држава, старији је и од оних најмоћнијих које мисле да су моћне. И показује се данаљс да је овај храм моћнији од оних моћника и силника који су кроз вјекове овуда пролазили, господарили, и који су прошли и незна им се ни мјеста гдје су били“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.
 
DSC_3527.jpg
 
Додао је да ће такви бити заборављени зато што свој живот нијесу градили на тајни љубави народа земаљских.
„Само Господ знаде колико је овдје било оних који су се укључили у ту свету заједницу Божју, Цркву Христову кроз вјекове. Сви су прошли кроз ову светињу и кроз друге светиње овдје, обновили се оном новином вјечном и непролазном, Божјом новином, новином онога који све чини новим, који је обновио и овај свети храм овдје и ово наше данашње свето сабрање“, рекао је Митрополит Амфилохије.
Након Литургије је приређена славска трпеза хришћанске љубави.
Светковини у Радованићима присуствовали су и градоначелник Херцег Новог Стеван Катић и генерални конзул Србије у Херцег Новом Зоран Дојчиновић.
Храм Светог Николаја Мирликијског у Радованићима саграђен је 1117. године и обнављан је три пута – 1219. године, 1669. године и 1892. године, када је и постављен иконостас који свједочи о датуму градње. У току је и нова обнова, у оквиру које је поводом јубилеја обновљен и освештан иконостас, а биће настављена током наредних година.
 
DSC_3529.jpg
 

View full Странице

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У недељу 23. по Педесетници када Црква богослужбено савршава молитвени спомен на свете славне и добропобедне мученике Гурија, Самона и Авива, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је свету архијерејску Литургију у београдском храму Светог Архангела Гаврила, уз саслужење презвитерâ и ђаконâ Архиепископије београдско-карловачке.

        У славу Тројединог Господа једним устима и једним срцем појао је храмовни хор, а благољепију евхаристијског сабрања допринело је и учешће мноштва деце која су у стихарима прислуживала Његовој Светости и свештенству.
      После прочитаних светописамских чтенија Предтојатељ Српске Цркве је поучио сабрани народ и на почетку своје омилије указао на правилно разумевање Божићног поста, рекавши: Ево нас на почетку Божићног поста, поста који је Црква устројила пред радосни, велики и спасоносни празник доласка Сина Божјег међу нас. Син Божји је дошао, узео све оно што је људско, осим греха, заједно са људском природом прошао кроз све што је људско, а онда на крају узнео се на небеса и сео са десне стране Оца. Тиме је отворио могућност да свако од нас, сваки човек који чезне за истином, правдом и вечношћу, има могућност да заједно са Њим седи и учествује у свему ономе што је божанско, поучио је Патријарх Порфирије и додао: Да бисмо изградили заједницу са Богом и били са њим, није довољно да имамо уверење да Бог постоји, него нас Црква позива нарочито у дане поста, да живот Христов учинимо својим животом, да оно што су заповести Христове постану правила нашег живота, заповести које јесу пут слободе, а не пут поробљавања, јер Бог изнад свега и пре свега јесте Бог љубави, а то значи Бог слободе, и ми људи по дару слободе јесмо икона Његова, рекао је Патријарх српски.
      Тумачећи прочитану јеванђелску перикопу о исцељењу човека који је био поседнут духом нечистим, Патријарх Порфирије је подсетио да се Бог не намеће и не чини ништа присилно, већ поштује слободу свакога човека. У данашњем Јеванђељу имамо једну драматичну слику, где Господ долази у земљу Гадаринску, где наилази на једног демонизованог, који је био опседнут бројним нечистим силама, и Господ те нечисте силе изгони из обузетог. Не би се очекивало да када је Господ учинио чудо, када је исцелио једног дугогодишњег болесника, да ће остали људи када виде то чудо једва дочекати да Господ уђе у њихове домове, али имамо изненађујући и неочекивани одговор: иди од нас.
      Подсетио је Патријарх на болну реалност коју нам предочава јеванђелски текст, и у наставку своје беседе наведену реалност је ставио у контекст нашег времена и живота: Онај који има потребу за спољашњим доказима и чудима, да их својим очима гледа како би прихватио живога Бога, тај само показује да је слабашан и да му је нејака вера, показује да има проблем са Богом, јер Бог је дат у Јеванђељу, Бог је дат у љубави, и нема тог срца људског које не може да осети у себи присуство Божије и благодат Његову и да га препозна само уколико више чезне за љубављу Божијом, него за афирмисањем себе без Бога.     
      На крају свог надасве поучног слова Патријарх Порфирије је упутио архипастирску поруку која је одјекнула у срцима верних: Како видимо једни друге, како видимо творевину Божију, зависиће од начина на који слушамо реч Христову. Сваке недеље упућујемо реч спасења и свакога дана је Јеванђеље Христово и као Црква и као књига доступна свима и свакоме. Не бави се Црква примарно ни социјалним ни економским, ни било каквим другим предметима, темама и проблемима, она се бави смислом постојања у сваком контексту и ситуацији. Црква шаље поруку Јеванђеља, поруку спасења, и зато у Цркву долазимо да бисмо дотакли тајну Христа распетог и васкрслог и тајну човека, као створеног за вечност. Када на правилан начин разумемо умом и срцем ту јеванђелску поруку и тајну, онда ћемо имати исправне ставове, на прави начин ћемо разумети и све друге теме, закључио је Патријарх српски Порфирије. 
        Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Вече љубави у Богословији Светог Саве - после 25. година Божићни пост заједно дочекали студенти Православног богословског Факултета и ученици Богословије Светог Саве са својим професорима.

       
      Након вечерњег богослужења у параклису Светог Апостола и Јеванђелиста Јована Богослова, на којем је молитвено присуствовао Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, професори Православног богословског Факултета и Богословије, заједно са студентима и ученицима Богословије, сабрали су се у трпезарији београдске Богословије како би према устаљеном обичају и пракси, вечером љубави дочекали почетак Божићног поста или мале четрдесетнице. Међу сабранима на трпези љубави налазила са и Мира Лолић Мочевић, В.Д. уредника Телевизије Храм, Архиепископије београдско-карловачке. 
      Сабранима се обратио домаћин - ректор Богословије Светог Саве ђакон Радомир Врућинић, који је изразио радост сабрања под сводовима овог дома науке и дома молитве, под сводовима у којима се припремају будући свештеници и вероучитељи за дело на које их је Господ призвао. Мост између два стуба наше помесне Цркве је давно изграђен, последња два декана Православног богословског Факултета су ученици и професори наше Богословије, истакао је ђакон Радомир Врућинић, ректор најстарије школе у Београду. 
      У име Православног богословског факултета Универзитета у Београду, говорио је презвитер проф. др Србољуб Убипариповић, продекан за науку на Богословском факултету. Дочекали смо и овај дан, да бивајући возглављени у личности Патријарха српског г. Порфирија, и бивајући окупљени најпре под сводовима молитвеног дома нашег факултета гостећи се на трпези речи вечнога живота, и потом долазећи овде да наставимо удеоничарење у љубави Божијој, и да поделимо оно што нам је Господ подарио како бисмо започели свештено путовање и припрему ка прослави највећег и најрадоснијег празника Рождества Христова. Не може човек остати хладнога срца и не изрећи да славословимо Тројичнога Бога за један овакав дар, да двоједна школа наше помесне Цркве на овај начин покаже и пројави саборност, рекао је презвитер др Србољуб Убипариповић. 
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије обратио се сабранима и очинским речима их поучио, између осталог рекавши: У богословским школама стичемо знања која нам помажу да упознамо Бога, то је нешто чему теже и сви хришћани. Пост је период када требамо на ту истину да се подсетимо и да практично унесемо то у свој живот, истакао је Патријарх српски на почетку свог слова. 
      Поучавајући о значају Божићног поста, предстојатељ Српске Цркве је указао да пост подразумева узрастање живота у Христу, јер су пост и молитва оруђа и механизми уз помоћ којих одагнавамо сваку сенку зла и сваку демонску силу. 
      Овим сабрањем у параклису Богословског факултета и трпезарији Богословије Светог Саве, пројављена је делатна љубав, али пре свега саборност која би требала да нас прати у данима Божићног поста. Пост није индивидуално дело, пост је саборно дело љубави и саборно путовање у сусрет Богомладенцу Христу, подвижничко-молитвено путовање које нас припрема да чистим срцем дочекамо празник Рождества Христова, била би порука овог свештеног и радосног сабрања у навечерје мале четрдесетнице. 
       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У суботу 27. новембра 2021. године, у навечерје 23. недеље по Педесетници и у навечерје празника светих славних и добропобедних мученика Гурија, Самона и Авива, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, молитвено је присуствовао вечерњем богослужењу у параклису Светог Апостола и Јеванђелиста Јована Богослова на Православном богословском Факултету.

       
      Вечерње богослужење служио је презвитер Бориша Шањић, уз милозвучно појање студената Православног богословског Факултета и ученика Богословије Светог Саве. Параклис је био испуњен студентима и ученицима београдске Богословије, који се раме уз раме труде, да се са сваком ревношћу уче науци Божјој, припремајући се да васцело своје биће предају у службу Господу и Цркви Његовој, али пре свега да испуне духовни императив на који их текст богослужења подсећа, да сами себе, једни друге и сав живот свој Христу Богу предају. 
      Будући да се налазимо на прагу Божићне четрдесетнице, Његова Светост je пожелео свима срећно и Богом благословено молитвено-подвижничко путовање које нам предстоји, а кроз које се припремамо за празник Роджества Оваплоћеног Логоса Господа нашег Исуса Христа, трудећи се да преобразимо себе и припремимо дом своје душе за Господа.
      "Нека је срећан и благословен почетак поста, и да Бог дâ, да у духовној радости, обновљени, преображени дочекамо и славно рођење Господа нашег Исуса Христа, нека сте сви благословени", рекао је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије на крају вечерњег богослужења.  
       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Свеноћним бденијем по Светогорском богослужбеном правилу, у вечерњим часовима 25. новембра 2021. године, отпочело је прослављање празника Светог Јована Златоуста - духовног патрона Његовог Блаженства Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована.

       
      У параклису посвећеном великом оцу и учитељу Цркве из 4. века - Светом Јовану Златоусту, уз хоростасију Митрополита бориспољског и броварског г. Антонија из Украјинске Православне Цркве, свеноћно бденије је служио архимандрит Иринеј (Стефановски), уз саслужење презвитерâ и ђаконâ из више Епархија наше помесне Цркве, међу којима је и секретар Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве протосинђел Нектарије (Ђурић). 
      На свеноћном бденију молитвено су присуствовали Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован, као и Њихова преосвештенства епископи брегалнички и мјестобљуститељ битољски г. Марко, стобијски и мјестобљуститељ струмички г. Давид и марчански г. Сава, викар Патријарха српског. 
      Славопој Господу узнели су појци који су антифоним појањем умилно појали химнографију Светом Јовану Златоусту која га назива светилом света, учитељем васељене, земаљским ангелом, небеским човеком, ненадмашним благовесником Вечног Јеванђеља Спасовог, проповедником покајања, херувимским молитвеником, свежалостивим милосрдником, христочежњивим подвижником, богонадахнутим песником, богомудрим философом, стубом и тврђавом Цркве. 
      У наставку свеноћног бденија биће служена света архијерејска Литургија. 
       
      * * * 
       
      Реч „бденије“ значи „будност“, односно провођење времена без сна. Свеноћно бденије води порекло из најстарије епохе хришћанства, када су први хришћани неретко читаву ноћ бдели проводећи време у молитви на гробовима мученика, у катакомбама, нарочито уочи недеље, првог дана седмице, прослављајући хвалебним песмама Васкрслог Христа. Возглас презвитера при крају свеноћног бденија: „Слава Теби Који си нам показао светлост!“ односи се на појаву првих сунчаних зрака на истоку у свитање. У неким местима, као на пример на Светој Гори, свеноћно бденије и до данас траје по читаву ноћ. 
      Свеноћно бденије је сложено богослужење које се састоји од три нераскидиво повезана и сједињена чина: Вечерњег, Јутрења и службе Првог часа.
      У богослужбеним књигама реч „бденије“ се понекад замењује речју „сабор“, чиме се указује на то да је реч о богослужењу које служи читав сабор свештенослужитеља, како би било што свечаније. На пример, у Типику и у Минејима се често среће израз „врши се сабор, где почивају мошти његове и где је храм његов“, односно тамо где почивају мошти неког од светитеља, или је храм посвећен његовом имену, по Типику треба служити свеноћно бденије. Реч „бденије“ понекад се такође у богослужбеним књигама замењује грчким називом „агрипнија“ (αγρυπνία).
       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Свету Архијерејску Литургију служили Преосвећени Епископи ваљевски Г. Исихије и аустријско – швајцарски Г. Андреј, уз саслуживање свештенослужитеља из Ваљева. Сабрање крунисано даривањем делића моштију Светог Владике Николаја епархији о којој се духовно стара Владика Андреј.
        Свечаном академијом, која је у навечерје приређена у Храму Васкрсења Христовог отпочело је прослављање празника Светог Нектарија Егинског, коме је посвећен најмлађи храм у Ваљеву. Граду, чији је становник светитељ постао преко делића својих моштију, које у овом молитвеном дому пребивају. У част празника Свету Архијерејску Литургију је служио Преосвећени Епископ ваљевски Г. Исихије са братом у Христу и некадашњим сабратом из манастира Ковиљ Епископом аустријско – швајцарским Г. Андрејем и свештенослужитељима из Ваљева. Преневши поздраве својих епархиота, Епископ Андреј поделио је радост са Ваљевцима због напретка духовног живота наше дијаспоре у Аустрији, Швајцарској, Италији и на Малти, где су одвећ заживеле парохијске заједнице. Свети Нектарије је међу њима веома поштован и наши сународници са запада често походе острво Егина ради поклоњења славном чудотворцу. Један од низа подвига Светог Нектарија јесте трпљење и смирење са којим је прихватио нанету му неправду. У том погледу, сматра Владика Андреј, може се повући паралела са нашом Црквом. Наиме, нашим су народом владали безбожници и није се имало избора, до да се претрпи. Налик Светом Нектарију страдао је Ава Јустин у доба безверја. Али, истакао је Владика Андреј, данас је много тога другачије.
      Сада видимо нови живот, а то је овај храм. Ваша браћа и сестре су се сетила да сазидају Храм Светог Нектарија и повежу се са генерацијама обновитеља Православља, који су се исповеднички подвизавали и пружали намерницима и поклоницима уточиште. Свети Нектарије је остао што је био. Остао је архипастир. Додуше, без епархије, владичанског двора, свештенства… Али, остао је уз народ и народ је добијао од њега савете и по његовом благослову људи су походили манастире и цркве, наставили духовни живот – казао је аустријски архијереј.
      Данас се радује српско духовно небо украшено светитељима. Народ у храмовима показује да треба да царује Православље, јер се вера живи најбоље у Цркви. Зато и крштавамо децу као бебе, јер крштењем постају чланови и примају веру Цркве. Тако су одрасли и живели наши светитељи, рекао је Владика Андреј. Свети Нектарије се радује што има свој храм овде. Радује му се и Свети Владика Николај и Ава Јустин, као и српски народ у свакој тачки света.
      У Канади, у Америци, Аустралији… Свугде где наш народ живи, он жуди и гладује за православном науком и живљењем. Знају да се у Светом Нектарију крије огромна духовна моћ и пре свега храна и пиће који су нам потребни у нашем животу – мишљења је Владика Андреј.
      Сабор у част  Светог Нектарија у храму на ушћу Градца у Колубару је познат у широј околини, али и целој нашој земљи, рекао је Епископ ваљевски Г.  Исихије.
      Људи се сабирају овде у Храму Светог Нектарија да га прославе и добију од њега молитвено заступништво пред Господом. Многи, који са вером приступају њему и његовим моштима, добијају благослов Божји за своје животе, освећење по мери своје вере и по промислу Божјем – поручио је Епископ Исихије.
      Да би се веза епархиота Владике Андреја са матицом учврстила, Владика Исихије даривао их је делићем моштију Светог Владике Николаја. Да буду спона са Србијом и благослов свим људима који тамо живе.Након Свете Литургије преломљен је славски колач. Бројни верници примили су Свету тајну причешћа и целивали мошти светитеља, који је управо у Ваљеву добио свој први дом на територији Српске Православне Цркве.
       
      Извор: Епархија ваљевска
×
×
  • Креирај ново...