Jump to content

Оцени ову тему


LogosAgape

Препоручена порука

Браћо и сестре не видех да се ово помње овде на форуму. Ово је питање друштва и ако хоћете питање рата за веру... шта мислите?

 

Немојте ћутати...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не свиђа ми се код ове жене што говори о неким паранормалним способностима, и својим, и девојчициним. Обе су, наводно, видовите. ne_shvata  Од информација имамо само оно што она каже. Не знам, не желим да грешим душу, тако да не могу да кажем, ни да је у праву, ни да није.

Сећам се девојчице од неких 12ак година и њеног пар година млађег брата (познавала сам их лично). Били су смештени у једну хранитељску породицу где су њу подводили, а њега слали у ситне крађе. Наравно деца су била задовољна, јер су добијала добар џепарац, добру храну, гардеробу, мобилне, све оно чега су били жељни. Кад су ух одузели, деца се вриштала, отимала се. Што се те породице тиче, све се заташкало, као није било доказа. 

 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Zato joj i ne verujem.

Da ima istine mozda bi se druga strana oglasila.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ne znam detalje, jer je drugi centar u pitanju,ali kao neko ko radi u centru za socijalni rad mogu da vam kazem i TVRDIM sledece :

hraniteljstvo moze da se raskine samo u sledecim slucajevima : smrt hranjenika ili hranitelja,povratak u biolosku porodicu, usvojenje,rasikd ugovora od strane hranitelja, punoletstvo (ili zavrsetak skolovanja punoletnog deteta) i zlostavljanje -zanemarivanje deteta .

Ako krenemo sistemom eliminacije razloga,namece mi se poslednji razlog. TVRDIM da se deca ne oduzimaju ni od bioloskih roditelja ni od hranitelja tek tako i da za to uvek ima debeo razlog. Ova zena je dobila resenje sa obrazlozenjem. Zasto ne kaze sta pise u resenju ? 

Zatim, na intervenciju su dosli : strucnjaci centra za socijalni rad, strucnjaci Centra za porodicni smestaj (koji procenjuju hranitelje) i policija. Zar to samo po sebi ne govori da nesto debelo nije u redu ? 

Govor ove zene,reci koje koristi,jesu poziv na linc i spaljivanje vestica. Reci kao "zlikovci" i "mrzitelji dece" za SVE zaposlene u svim centrima za socijalni rad - ovakva generalizacija iz usta jednog doktora psihologije ?! Strasno. Koliko vidim zena naginje ka ekstremnom nacionalizmu,izdaje se za velikog patriotu, naginje ka teorijama zavere, tako da licno misim da je bilo zloupotreba deteta.

I na kraju - culi smo jednu stranu price. Ova zena ocigledno dobro zna da organ starateljstva ne moze da iznosi detalje o slucaju, jer bi to bilo krsenje nacela poverljivosti podataka. Zato koristi tu poziciju i siri se kao rak po medijima sa svojom stranom price, pri cemu navodi imena i prezimena strucnih radnika,crtajuci im mete na celu.

Toliko od mene na ovu temu. Hvala.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, ВИЛМА рече

I na kraju - culi smo jednu stranu price. Ova zena ocigledno dobro zna da organ starateljstva ne moze da iznosi detalje o slucaju, jer bi to bilo krsenje nacela poverljivosti podataka. Zato koristi tu poziciju i siri se kao rak po medijima sa svojom stranom price, pri cemu navodi imena i prezimena strucnih radnika,crtajuci im mete na celu.

U pravu si ali rukovodstvo Centara silno greši u ovakvim situacijama... naravno da ne smete da iznosite detalje o slučaju jer bi to povredilo zaštitu deteta ali se na ove priče može i mora reagovati na način koji ne ugrožava dete. Može da se izda saopštenje u kojem se objašnjava da devojčica nije "oteta", i da je doneto rešenje u skladu sa zakonom ali da Centar ne sme po zakonu da iznosi detalje slučaja... i da se demantuju drugi navodi koji nemaju veze sa zaštitom poverljivosti podataka tog deteta. Bar bi pristojni i polu-pristojni mediji to morali da prenesu što je ipak mnogo bolje nego silni članci u kojima se navodi da nadležne institucije ćute i ne žele da komentarišu slučaj, jer to mnogima deluje i zvuči kao priznanje krivice.

Verovatno tebi ne moram da objašnjavam koliko je važno da građani imaju poverenja u ove Centre i koliko nepoverenje može da ti oteža tvoj posao... počev od toga da npr. ne prijave Centru kada vide da se u nekoj porodici dešava zlostavljanje deteta.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Avokado,potpuno si u pravu. I mi koji radimo u centrima bi voleli,zapravo nam je neophodno da je tako kako ti kazes. Bolno i uzasno jeci i vristi u nama nepravda,cutanje,dozvoljavanje da se po nama crtaju mete i da nam se preti vesanjem i spaljivanjem. I nas zanima zasto nas ministar cuti, zasto nas PR cuti, zasto nas generalni direktor cuti. Niko nije progovorio ni u slucaju Rakovica, ni Novi Beograd,samo smo dobili interni zakljucak da nije bilo propusta u radu centra (slucaj Rakovica) s obzirom da su sve ostale relevantne institucije dostavile pozitivne nalaze o coveku koji je kasnije ubio dete i bivsu zenu. A sta nama vredi to kukavicko cutanje pred javnoscu,a interno tapkanje po ledjima ? Zasto nase minsitarstvo nije podnelo krivicne prijave protiv zena iz NVO Autnomni zenski centar, koje nas je cerecilo javno,prozivalo da smo nestrucni,da ne verujemo zenama i da ohrabrujemo nasilnike,da nemamo hrabrosti da kazemo da je nesto nasilje,a pri tom doticne NIKADA nisu pricale ni sa jednim nasilnikom, i nikada nisu bile dovodjene u situacije da treba da procenjuju nasilnike i same situacije nasilja.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ja sam,kao socijalni radnik koji ima 13 godina rada u centru za socijalni rad, jako ogorcena, tuzna, razocarana,pa i besna, sto smo mi zrtveni jarci ove urusene drzave,sto smo najzapostavljeniji deo drzavnog sistema, a treba da smo najnegovaniji,jer ne mozemo pomoci drugima ako smo i sami zrtve sistema. Nema se sluha za apele i vapaje da nas nema dovoljno i da ne mozemo fizicki,a ni psihicki,da postignemo da odgovorimo na hiljade zahteva kojima smo zatrpani. Nema ko da nas cuje. Samo se trazi odgovornost od nas, a ne pruzaju nam se uslovi da normalno i kvalitetno radimo. Radimo po principu ratne hirurgije, u smislu ko je najugrozeniji na njegovom predmetu odmah radimo,ali kad je takvih po nekoliko dnevno,svaki dan, onda jednostavno ne mozemo da stignemo. Jedino da se kloniramo u nekoliko primeraka. A da ne pricamo da se ne vodi racuna ni o tome da li nam treba podrska jer i pomagacima trebaju pomagaci. Juce procitah u novinama da je otvorena SOS linija za policajce koji su pod stresom i treba im terapija. Super,a nama ne treba ? Mi sve podnosimo,mi smo stene,mi smo supermeni...Srasno...osecam se porazeno i nemocno kao strucni radnik, i kao covek. Zadnja smo rupa na svirali ovog urusenog sistema. Ne zelim da budem njegov deo vise.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Интересантан приступ вас неколико што сте прокоментарисали. 
Реко би да је суштина у томе што ово НИЈЕ изолован случај. 
Такође нечија "слконост ка теоријама завере" престаје да буде валидна критика када се схвати скелет система. Каже се прати новац и биће јасно. Е о томе се ћути, запослени у органима система НЕЋЕ да знају одакле примају плату. НЕЋЕ да знају за друге методе. Оће да приме "поштену" плату макар је из донација педофилских и морално сличних организација. Управо у овом контексту питам зашто се ћути.
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, LogosAgape рече

Интересантан приступ вас неколико што сте прокоментарисали. 
Реко би да је суштина у томе што ово НИЈЕ изолован случај. 
Такође нечија "слконост ка теоријама завере" престаје да буде валидна критика када се схвати скелет система. Каже се прати новац и биће јасно. Е о томе се ћути, запослени у органима система НЕЋЕ да знају одакле примају плату. НЕЋЕ да знају за друге методе. Оће да приме "поштену" плату макар је из донација педофилских и морално сличних организација. Управо у овом контексту питам зашто се ћути.
 

Одакле теби да Виолета, која је социјални радник, НЕ ЗНА одакле прима плату и НЕЋЕ да зна?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 минута, Милан Ракић рече

Одакле теби да Виолета, која је социјални радник, НЕ ЗНА одакле прима плату и НЕЋЕ да зна?

Вућић јој даје паре, "он" узима одакле може, и кога је брига... пирамида има врх ми смо на нивоу песка.. рецимо :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 часа, Жичанин рече

Ако је последњи разлог, онда је одузимање детета само једна од мера. То је кривично дело и за тако нешто следи кривична пријава које нема.

Nije svaki razlog zbog kojeg se prekida hraniteljstvo istovremeno i krivično delo.

Takođe, kako znaš da li ima ili nema krivične prijave?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 49 минута, Кратос рече

Zašto se institucija koju finasiraju svi građani ove zemlje ne izađe u javnost sa rešenjem i razlogom zašto je oduzeto dete?

Ne smeju zbog zaštite deteta... ali Mila Alečković sme da kaže koji je to razlog, ali to ne čini... pitam se zbog čega...

Nevini ljudi obično pokušavaju da ospore lažne optužbe... ne pokušavaju da ih prećute i da skrenu priču na fantastične zavere...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од александар живаљев,
      6 септембра, 2021 
      Рекоше ми да је синоћ испред Цетињског манастира било мирно. Спокој у души. Нема полиције. Само дискретно освјетљење које жмирка и чкиљи кроз крошње дрвећа, додатно дајући мистичност вијекова иза нас. Па се поново сјетих мојих дугих љета, дрвећа дивљих кестена на путу од Дворца краља Николе до манастира, и једне липе.
      Све је исто. И запитах се: зашто сада не уђете у манастир и истјерате “србијанске попове“? Ко вас данас спрјечава? И шта би јучерашње устоличење значило ако “србијанских попова“ данас нема. Ништа! Али нећете ви то.

      Фото: Принтскрин/Митрополија
      Знате да то нијесу србијански попови, него они исти којима сте приступали деценијама. Позивали их на славе и сахране. И даље су црногорски, ада који други? Све мимо тога је устројство цркве. Уједињење којем се стољећима тежило. Као што је Црна Гора чланица НАТО-а, али је ипак самостална и не зове се НАТО.
      Цетињани које је знам су и иначе оштри, имају неке своје често на први поглед неразумне и тврдоглаве ставове, али када им се благом ријечју приближите, загрле вас и гледају вас као род најрођенији. Све ће вам дати, џемпер са себе, свој кревет, задњу кору хљеба…братом вас звати, чак и ако другачије мислите.
      Зато што су то други од вас тражили. Зато што су вам послије стољећа и стољећа рекли да су окупаторски. А то су вам рекли домаћи окупатори – они који су вам све одузели, од Цетиња селендру без воде направили. Сад сте им најбољи. Када треба да јуришате за њихове џепове и џепове њихове дјеце.
      И није то ваша лаковјерност. Иако други покушавају да манипулишу вама. То је та ваша непосредност, црногорски инат и пизма у смислу да вам нико, па ни ваши најближи, не могу несто наметати “на силу“. Иако није на силу. Али је приступ важан. Вјерујем да то већ данас схватате. Али и не морате. То треба други да схвате. Схватају они то, али их није брига, злоупотребљавајући вашу наивну добродушност. И да своје представе вашим. Они који покушавају да искористе вашу непосредност, гледајући из оближњих кафана како испуњавате њихове материјалне интересе. Цетиње им само за то служи. Као и цијела Црна Гора, уосталом. Деценијама. Гурајући вам сада у руке црногорске заставе увезене из Кине.
      Велибор Марковић
      Извор: 
       
      Зашто сада не уђете у манастир и истјерате „србијанске попове“? – Журнал
      ZURNAL.ME Рекоше ми да је синоћ испред Цетињског манастира било мирно. Спокој у души. Нема полиције. Само дискретно освјетљење које жмирка и чкиљи кроз крошње дрвећа, додатно […]  
    • Од haveaniceday,
      Бранко Милутиновић, власник „Нордеуса“ обогатио се знањем, а Мирослав Мишковић, власник „Делте“ муљањем. Бранко Милутиновић је богатећи себе богатио и друштво, а Мирослав Мишковић је богатећи себе узимао од друштва. Зато је први „добар“, а други „лош“ момак... Ако Милутиновића и Мишковића узмемо као персонификацију многих других овдашњих бизнисмена, шта мислите да ли је за Србију боље да „Милутиновићи“ имају моћ и утицај, или да то имају „Мишковићи“?
      Бранко Милутиновић и Мирослав Мишковић Унајмању руку је трагикомично што се данас у појединим српским медијима води кампања да се у исти кош трпају Бранко Милутиновић, власник чувеног „Нордеуса" , и Мирослав Мишковић, власник свега и свачега под именом „Делта". Реч је, заправо о покушају да се, колоквијално речено, „опере" биографија преко медија који се сматрају „угледним". Мирослава Мишковића, наравно. Не Бранка Милутиновића. 
      Први милион
      Да би се то постигло мора се замаглити суштина. А суштина је у такозваном „првом милиону".
      Почетна огромна и битна разлика је што је Бранко Милутиновић свој „први милион" зарадио измисливши и направивши нешто ново. Освојио је свет фудбалском игрицом „Топ илевен", која би могла да се преведе и као „једанаест величанствених".
      Екипа Нордеуса 2010. Мирослав Мишковић је свој „први милион" зарадио муљајући нешто старо и добро познато у доба хиперинфлације и санкција. Имао је тада не само приступ девизним резервама (на „штицовању" девиза се преко ноћи богатило) већ и монополима разних врста на затвореном тржишту. У Лондону га је деведесетих фасцинирао ланац кафића „Коста кафе", па нам је то донео у Београд. Ни оригинални ланац кафића није могао да смисли, али је успут уништио „Гринет". Што би се рекло, остало је историја. (Лично, стварно, не могу да разумем колеге новинаре - иначе веома критичне на разне економске теме - који без речи дозвољавају да им Мишковић сервира причу како се није обогатио у пословима са државом.)  
      Укратко, Бранко Милутиновић се обогатио знањем, а Мирослав Мишковић муљањем. Бранко Милутиновић је богатећи себе богатио и друштво, а Мирослав Мишковић је богатећи себе узимао од друштва. Зато је први „добар, а други „лош" момак.
      Мирослав Мишковић Ви сад можете да кажете: „Ма и један и други су тајкуни који запошљавају људе и шта мене брига за њихово богатство". То је само донекле тачно. Тајкуни су - по дефиницији - изузетно богати пословни људи, који имају моћ и утицај. У моћи и утицају лежи зец.
      Ако Милутиновића и Мишковића узмемо као персонификацију многих других овдашњих бизнисмена, шта мислите да ли је за Србију боље да „Милутиновићи" имају моћ и утицај, или да то имају „Мишковићи"?
      Бранко Милутиновић „Милутиновићи", по правилу, ништа не траже од државе сем добро уређеног привредног амбијента, док  „Мишковићима" увек нешто од ње треба и то, по правилу, на штету друштва а у њихову корист. Даћу вам неколико примера.
      Курс
      Народна банка Србије (НБС) је при крају прве деценије овога века увела политику „клизајућег" девизног курса. То значи да курс динара дневно иде горе-доле у оквиру неког задатог распона вредности (рецимо, између 3-4 посто). У то време је у Србији инфлација била релативно висока (између 7 и 12 посто). То је, у таквој ситуацији, била најбоља могућа политика за државу Србију: подстицала је извоз, а дестимулисала увоз. И чувала девизне резерве од разних мешетара.
      „Милутиновићи" се тим поводом нису оглашавали. Али су зато „Мишковићи" кренули у офанзиву дискредитације руководства НБС по медијима, с обзиром да се њихов пословни успех заснивао на ономе што је тадашњи гувернер Дејан Шошкић, с правом, назвао транге-франге економијом. У суштини су свој профит правили на увозу робе широке потрошње и пласирали је на, релативно, затвореном тржишту. Често су били „ексклузивни" увозници овога и онога или заступници познатих страних фирми, што значи да су имали монопол продаје неке робе у Србији и убирали су монополску ренту. За то им је било јако важно да курс динара стоји у месту. Дакле, иако је за Србију „клизајући" курс био добар, за њих лично је био неповољан. На срећу нису извојевали победу све до промене власти на челу НБС (а када се инфлација смирила, политика „клизајућег" курса је донекле изгубила на значају). 
      Субвенције
      Други пример су субвенције државе. „Милутиновиће" никад нисам чула да траже субвенције. Чула сам их, на економским саветовањима, како кажу да им треба боље образовање младих у Србији. „Мишковићи", са своје стране, нису пропустили ни једну прилику да укажу како држава треба да им помаже да развијају своје приватне послове. Ево сад скоро, критиковали су политику субвенционисања страних инвеститора, називајући их „трећеразредним компанијама". Мисле да је боље подржати њих, мада они нису ни међу „десеторазредним компанијама". Што није најважније. Подстицању страних инвеститора се има шта замерити, али они ипак Србију стављају на мапу ланца снабдевања (supply chain) релативно познатих светских фирми. „Мишковићи" не нуде такве програме.
      За „Милутиновиће" се отимају страни инвеститори, без помоћи државе. После низа одбијених понуда да прими стотине милиона долара из иностранства да би развијао своју компанију (о чему је „Блумберг" писао), Бранко Милутиновић је ових дана, ипак поклекао и решио да прода „Нордеус", али његов тим наставља да управља компанијом. Из Србије.
      Ето, сад ви бирајте своје „добре" и „лоше" момке.
       
      http://www.rts.rs/upload/thumbnail/2021/06/03/7290771_va9348.jpg Зашто је Бранко Милутиновић „добар“, а Мирослав Мишковић „лош“ момак?
      WWW.RTS.RS Бранко Милутиновић, власник „Нордеуса“ обогатио се знањем, а Мирослав Мишковић, власник „Делте“ муљањем. Бранко Милутиновић је богатећи себе богатио и друштво, а Мирослав...  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Дана 20. маја 2016.године,  Уставни суд Косова, након 16 година дугог судског процеса који је прошао све судске инстанце, коначно је завршио спор око 24 хектара земље око манастира Високи Дечани, потврдивши одлуку Врховног суда да поменута земља припада манастиру Високи Дечани. Иако је реч о одлуци која је res judicata (тј. завршна и без могућности ревизије) и коју су косовске институције катастра дужне да примене по закону, већ је пет година како се то није догодило. Манастир је одмах после одлуке писмено тражио од општине Дечани и катастра да се одлука спроведе у дело и земља укњижи у катастру али тај захтев је игнорисан.

       
      У јуну 2019. године, Уставни суд се обратио манастиру, након што се манастир Високи Дечани жалио због неизвршавања поменуте одлуке, и саопштио да су одлуке Уставног суда обавезујуће за судове, сва лица и институције на Косову и да су одлуке Уставног суда објављене у Службеном гласнику. Пошто је то учињено, Уставни суд наводи у свом одговору, то обавезује све стране у процесу. На крају писма Уставни суд саопштава да ће предузети све што је у његовој надлежности по уставу и законима. Нажалост, иако се манастир у међувремену обратио и Централном катастру у Приштини, одлука није извршена. Прошле године, уз пуни надзор мисије ОЕБС-а на КиМ, поновљена је процедура захтева за упис земље по одлуци Уставног суда и пред локалним и пред Централним катастром, и у оба случаја захтев манастира је игнорисан. У међувремену, у својим извештајима за 2019. и 2020. годину о верским правима, амерички Стејт Департмент је стално помињао овај проблем истичући да нико није одговарао пред законом због неизвршења одлуке Уставног суда..
      На основу свега овога јасно је да је реч о намерној опструкцији косовских институција и на централном и на локалном нивоу, а под утицајем формалних и неформалних центара моћи косовских Албанаца који су очигледно решени да се одлука никада не спроведе. Нажалост, сведоци смо да је локално законодавство немоћно да ишта учини, да су институције у рукама појединаца који кроје правду мимо Врховног и Уставног суда и закона и да међународни представници једноставно до сада нису нашли начина како да косовске институције принуде да поштују одлуку сопствених највиших правосудних институција и владавину права.
      Истовремено ових дана смо сведоци да је министар за просторно планирање Косова у влади Албина Куртија Либурн Алиу, према извештајима медија јасно рекао да је изградња пута „Дечани-Плав у складу са захтевима Српске православне цркве опасан преседан и да је изричито против градње заобилазнице око специјалне заштићене зоне манастира“. Да подсетимо, у новембру 2020. године Комисија за примену специјалних заштићених зона (СПЗ), у којој су поред шефа ЕУ мисије и мисије ОЕБС-а на Косову и Метохији учествовали и министри тадашње владе за културу и просторно планирање, као и представници Епархије рашко-призренске (СПЦ), а у присуству команданта КФОР-а, италијанског амбасадора у Приштини и градоначелника Дечана, једногласно прихватили одлуку Савета којом се прихвата Аранжман за решавање питање пута Дечани-Плав. Наиме по одлуци Комисије за специјалне заштићене зоне предвиђено је да пут Дечани-Плав ни у ком случају не може да пролази кроз заштићену зону (правну студију да је то противзаконито претходно су урадили експерти ОЕБС-а и ЕУ канцеларије). Зато је одлучено да се ради заобилазница око заштићене зоне, а да се радови на рехабилитацији локалних путева у зони уз поштовање свих рестрикција Закона о СПЗ спроводе паралелно и фазно док се ради заобилазница. Другим речима, сваки рад на локалним путевима без одговарајућих радова на заобилазници око заштићене зоне били би незаконити. Својим ставом нови министар за просторно планирање је практично одбацио одлуку Комисије за примену СПЗ и тиме позвао на кршење закона тј. фаворизујући градњу магистралног (транзитног) међународног пута за Црну Гору кроз заштићену зону.
      Оба ова случаја изашла су у јавност поново управо у тренутку када су косовски министри за културу и спољне послове у свом јучерашњем писму организацији Еuropa Nostra (писмо је објављено у медијима пре него што је послато примаоцу, што је скандал своје врсте) изнели став да се манастир Дечани мора скинути са листе 7 најугроженијих споменика културе у Европи за 2021. годину коју је саставила 8 априла ове године организација Europa Nostra, јер наводно манастир Високи Дечани није угрожен, пошто, како се каже, Косово поштује све међународне принципе заштите.
      Како се може видети, косовске власти не само да не поштују сопствене судске одлуке, законе, институционални континуитет одлука претходних влада, него и отворено скривају истину о правном безакоњу и институционалном притиску против СПЦ који је само завршна фаза притисака који су још од 1999. године почели систематским уништавањем српске духовне и културне баштине на Косову и Метохији, девастацијом гробаља и других објеката културе.
      Епархија рашко-призренска овом приликом изражава не само жаљење него и отворену индигнацију због оваквог понашања приштинских институција које нескривено показују правну некомпетентност и недобронамеран однос према Српској православној цркви и њеној баштини. Епархија рашко-призренска СПЦ увек је била и биће отворена за дијалог са свим људима добре воље јер је то став Св. Архијерејског Сабора наше Цркве, али док се не изврши одлука Уставног суда Косова и не упишу у катастарску листу манастира 24 хектара земље по пресуди представници Епархије неће бити у могућности да учествују у састанцима са представницима локалних институција. Такође, уколико се не испоштује одлука Комисије о специјалним заштићеним зонама која је једногласно прихваћена и потписана, Епархија рашко-призренска неће моћи да учествује у седницама Комисије јер је беспредметно седети са онима који не поштују сопствене одлуке и обавезе. Епархија још једном наглашава своју спремност на дијалог, као Епархија Српске православне цркве са административним центром у Београду (како се наводи и у Ахтисаријевом документу) али само у случају да са косовске стране постоји спремност на дијалог и поштовање закона и судских одлука посебно према СПЦ (на што се косовска влада обавезала Вашингтонским споразумом прошле године) и на чему инсистира и садашња администрација САД. За сваки дијалог је потребно поверење и поштовање раније преузетих обавеза. Пошто не видимо да је то случај, очекујемо од међународних представника да косовске званичнике приволе да поштују владавину права и закона.
      Питање земље манастира Високи Дечани је решено неопозивом одлуком највиших судских тела на Косову, Врховног и Уставног суда, а питање заобилазнице око заштићене зоне је дефинисано одлуком Комисије за имплементацију СПЗ и представља једини начин да се изградња пута Дечани-Плав обави у складу са законима на Косову и Метохији. Спремност Приштине да се обе одлуке спроведу отвориће пут за дијалог о другим практичним питањима живота СПЦ на овом простору и Епархија Рашко-призренска остаје отворена за конструктиван дијалог те врсте. 
       
      Извор: Епархија рашко-призренска
    • Од Milan Nikolic,
      ПРЕДСЕДНИК Чешке Републике Милош Земан рекао је да се тражећи опроштај од српског народа за НАТО агресију 1999. године ослободио дуготрајне трауме, зато што покајање ослобађа.
      Текст под насловом "Извињавам се српском народу" објавио је на фејсбуку прес секретар председника Земана Јири Овчачек.
      - Разговарали смо са господином председником Србије Александром Вучићем о традиционалном чешко-српском пријатељству, које се манифестовало, на пример, 1938. године, када су нас издали западни савезници, а такође и 1968. године, када су нас издали наши источни савезници. Човек не бира. У оба случаја, српски народ нам је изразио подршку. А ми смо им одговорили бомбардовањем - рекао је Земан.
      - Због тога желим да искористим прилику да се у своје име извиним за бомбардовање тадашње Југославије. И волео бих, да као особа, тражим опроштај од српског народа. Сметало ми је све ово време - рекао је Земан.
      Земан је истовремено подсетио да је Чешка у време доношења одлуке о бомбардовању Југославије била чланица НАТО-а тек неколико недеља.
      - Били смо последњи (од земаља НАТО-а) који смо дали сагласност за бомбардовање и очајнички смо тражили да нам се бар једна земља придружи и супротстави нападу, али смо остали сами. Али то нас ипак не оправдава јер то је била манифестација недостатка храбрости. Овим извињењем и тражењем опроштаја ослободио сам се година трауме, јер покајање ослобађа и, како су Латини рекли, dixi et salvavi animam meam - "Рекао сам и спасао сам душу" - рекао је Земан.
      Чешка је примљена у НАТО 12. марта 1999. године, а 12 дана касније почело је бомбардовање тадашње Југославије од стране Северноатлантског савеза.
       
      ЗАШТО САМ СЕ ИЗВИНИО СРБИМА? Земан објаснио све - "Када су нас издали Запад и Исток, Срби су били уз нас"
      WWW.NOVOSTI.RS ПРЕДСЕДНИК Чешке Републике Милош Земан рекао је да се тражећи опроштај од српског народа за НАТО агресију...  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово преосвештенство Епископ пакрачко-славонски Јован Ћулибрк апеловао је да надлежни посебну пажњу посвете унапређењу положаја и развоју институција које се баве питањем страдања у Јасеновцу јер су оне једино што гарантује системски успјех да овај усташки логор смрти не нестане из јавности.

       
      Иако је задовољан тиме што је коначно снимљен филм “Дара из Јасеновца” о једном од најстрашнијих догађаја из Другог свјетског рата, епископ Јован је рекао да га плаши могућност да тема Јасеновца нестане из јавности.
      Епископ пакрачко-славонски, као један од најпризнатијих историчара Холокауста у Европи и епископ у оквиру чије епархије се налази Јасеновац, истакао је да је сјећање на жртве Јасеновца обиљежено тек шездесетих година прошлог вијека, али се никада није озбиљније позабавило оним што се данас популарно назива – култура сјећања.
      – Крајем осамдесетих и почетком деведесетих је, такође, било много приче о Јасеновцу, а онда је за један дан све нестало из јавног дискурса. Тога се бојим и сада. Зато су институције које се баве овом темом једино оно што гарантује системски успјех и њих треба да развијамо. Зато нам је потребан меморијални комплекс на Сајмишту и због тога нам је неопходно да се Музеј жртава геноцида рашири, ојача и да заиста врши функцију због које је основан. У питању је једна изванредна институција, са великим међународним кредибилитетом, значајем и ауторитетом. Међутим, у Србији је ова институција недовољно позната и подржана – рекао је владика Јован за портал “Нова” .
      Он је истакао да је, када је ријеч о филму “Дара из Јасеновца”, најважније и најпрече то што је снимљен и што је то филм који у себи чува ужас који је представљао Јасеновац.
      – Свакако, ми можемо пронаћи много замерки сваком уметничком делу, али тек ће се из квантитета родити истински квалитет, односно кад се буду снимали филмови о тој теми – рекао је он.
      Када је ријеч о односу према жртвама, владика Јован је рекао да је честа флоскула да се треба угледати на Јевреје.
      – Међутим, ми пажљиво избјегавамо сваку могућност да то учинимо. Кад је у питању Холокауст, постоји само једна једина носећа институција на планети земљи, а то је Јад Вашем – средишња институција за питање проучавања, сјећања на жртве и хероје Другог светског рата, односно Холокауста. Она је основана 1953. године и започела је свој рад са двије канцеларије, а данас покрива читаво једно брдо у Јерусалиму, које се назива “Гора сећања”. Јад Вашем данас има око хиљаду запослених и обухвата централни архив и централну библиотеку за питање Холокауста – навео је владика Јован.
      Он је истакао да је Јад Вашем промишљен и финансиран плански и стратешки.
      – Безброј пута сам водио наше званичнике кроз Јад Вашем и свако ми је на крају рекао да и ми морамо имати тако нешто. Кад бих им одговорио да је то започело са радом 1953. године, онда би они заћутали. Након тога, никада више не би проговорили неку јавну реч у Србији на ту тему, а да не говорим о томе да ли помогну рад и развој Музеја жртава геноцида – рекао је епископ пакрачко-славонски.
      Владика Јован истакао је да је Јасеновац тешка тема којој се мора приступати озбиљно.
      – Погледајте до које је мјере Израел, између осталог, изградио свој идентитет на Холокаусту. Ми ништа слично нисмо имали у нашим условима. Додуше, Република Српска је томе ближа, што је разумљиво, јер је она дала већину жртава Другог светског рата, заједно са Србима из данашње Хрватске. Током деведесетих она је била у условима у којима је могла разумијети ту мисао – навео је владика Јован.
      Епископ пакрачко-славонски сматра да тек предстоји озбиљно сагледавање јасеновачког страдања и препоручује свима текст бањалучког професора Олега Солдата, који је говорио о Јасеновцу у дјелу Бранка Ћопића као једно озбиљно промишљање, али и књигу Тимотија Снајдера “Крваве земље” која представља велику помоћ да се разумије шта се збивало у Другом свјетском рату и да се схвати контекст Јасеновца.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...