Jump to content

Препоручена порука

Hula na Duha Svetoga je sigurno i tvrđenje da Duh Sveti diše i u jeretičkim tajinstvima. Kako oni koji uče krivo o Majci Božijoj, a rimokatolici uče krivo o Presvetoj Bogorodici, koja je časnija od heruvima i slavnija neuporedivo od serafima, mogu imati svete tajne a naročito evharistiju:

"Nije grešno samo čitati nego i čuvati kod sebe nepravoslavne knjige, na primer, jeretičke i raskolničke. Prezvitera Kirijaka koji je u svojoj keliji držao jeretička dela Nestorova, urazumila je sledeća vizija: video je ženu kako stoji pored njegove kelije, obučenu u grimizni plašt i sa njom dva muškarca u kojima je prepoznao Presvetu Bogorodicu, Jovana Preteču Gospodnjeg i Jovana Bogoslova koji su je pratili. U neizrecivoj radosti prezviter se pun strahopoštovanja bacio pred noge Bogorodice i molio Je da poseti njegovu keliju, ali ona nije pristala bez obzira na njegove molbe u suzama i na kraju je rekla: "Kako želiš da uđem kod tebe kad u svojoj keliji držiš Mog neprijatelja?"

Probudivši se iz sna Kirijak je u dubokoj patnji počeo da razmišlja: "Ko bi to mogao da bude neprijatelj Presvete Bogorodice? Osim mene u keliji nije bilo nikoga." Posle nekog vremena kad je čitao knjige prezviter je među njima našao pouke jeretika Nestora, osuđenog na 3. Vaseljenskom Saboru zato što je Presvetu Bogorodicu nazivao Hristorodica, a ne Bogorodicom, kao da se od Nje rodio običan čovek, a ne ujedno i Bog. Tek tada je Kirijak shvatio ko je u njegovoj keliji bio neprijatelj Presvete Bogorodice. Istog trenutka je spalio jeretičku knjigu rekavši: "Neka od sad kod mene više ne bude neprijatelja Presvete Bogorodice".

http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/sta_Pravoslavni_treba_da_znaju/10.htm

Oktobra 10. po starom kalendaru Crkva slavi

 

SPOMEN SVETIH
26 PREPODOBNOMUČENIKA ZOGRAFSKIH,
postradalih od Latina
 
KADA car Mihail VIII Paleolog (1258-1282 g.) sklopi s papom zloglasnu Lionsku uniju 1274. g., da bi od pape dobio pomoć protiv Bugara, Srba i zapadnjaka, tada Svetogorski monasi poslaše caru protest protiv te unije i savet, da je odbaci i da se vrati Pravoslavlju. Papa posla vojsku u pomoć Mihailu. I ta latinska vojska uđe u Svetu Goru i počini takva varvarstva, kakva Turci ne počiniše nikada za 500 godina. Obesivši Prota i ubivši mnoge monahe u Vatopedu, Iveru i po drugim manastirima,
 Latini napadoše na Zograf. Blaženi iguman zografski Toma objavi prethodno bratiji, da ko želi mučeniku smrt neka ostane. I tako osta 26 ljudi, i to 22 monaha, sa igumanom svojim, i 4 svetovnjaka, koji behu kao radnici manastirski. Svi se ovi zatvoriše u pirg-kulu manastirsku. Kada Latini dođoše, podžegoše kulu, te u ognju nađoše mučeničku smrt ovih 26 Hristovih junaka. Dokle kula goraše oni pevahu Psalme i Akatist Presvetoj Bogorodici, i predadoše svoje svete duše Bogu 10. oktobra 1282. godine. Iste godine u decembru bedno skonča i nečestivi car Mihail, protiv koga, a y zaštitu Pravoslavlja, biše se digao srpski kralj Milutin. Caru Mihailu u ovoj uniji pomagaše i njegov stavljenik patrijarh Jovan Vek, ali i on ubrzo bi svrgnut i osuđen od pravoslavnog sabora u Carigradu.

Imena pak ovih svetih 26 Prepodobnomučenika Zografskih su sledeća: Iguman Toma, monasi: Varsanufije, Kiril, Mihej, Simon, Ilarion, Jakov, Jov, Kiprijan, Sava, Jakov, Martinijan, Kozma, Sergije, Mina, Joasaf, Joanikije, Pavle, Antonije, Jevtimije, Dometijan, Partenije i još 4 mirjanina. Njihov spomen u Svetoj Gori vrši se još i u nedelju po Nedelji Svih Svetih.

https://svetosavlje.org/zitija-svetih-11/11/

PRESVETA BOGORODICA SE JAVILA JEDNOM STARCU KOJI SE PODVIZAVAO U BLIZINI ZOGRAFA I UPOZORILA GA:

Междувременно се бе явило дивно Божие откровение. Един добродетелен старец - монах живееше на монастирското лозе, което се намира на половин час път югозападно от монастира. Този старец имаше в килията си икона на Пресвета Богородица, пред която всеки ден кадеше тамян и четеше акатист. Когато богомерзките римляни нападнаха света Гора със злодейски намерения и бяха вече излезли от корабите си, този богоугоден старец стоял пред иконата на Божията Майка и четял, според обичая си, акатист. Но когато произнесъл славословието: "Радвай се", чул от светата икона следните думи:

- Радвай се и ти, старче, но бягай по-скоро оттук, за да не те сполети нещастие! Иди и кажи на братята в монастира да се затворят, защото богопротивните римляни нападнаха това благословено от Мен място и вече са наблизо.

Той паднал пред иконата и казал:

- Как мога, Владичице, да оставя Теб, моята Застъпница?

А гласът от иконата му отговорил:

- Не се грижи за Мен, но иди по-скоро!

http://www.pravoslavieto.com/life/10.10_sv_26_zografski_machenitsi.htm

ŠTA KAŽE ČASNIJA OD HERUVIMA I NEUPOREDIVO SLAVNIJA OD SERAFIMA. KAŽE: BOGOPROTIVNI RIMLJANI KOJI ĆE NAPASTI OVO OD MENE BLAGOSLOVLJENO MESTO.

Zato braćo i sestre, u pamet se da ne hulite s onima koji priznaju jeretička tajinstva, pa tako i rimokatolička, pa čak i njihovu evharistiju. Presveta Majka Božija nije rekla, evo idu vaša braća sa zapada pa se molite zajedno s njima!!!!

 

Lažna učenja ili jeresi

 

Sveznajući Gospod, pred čijim je očima „sve golo i otkriveno“ od početka pa do kraja veka (Jevrej. 4, 13), video je pojavu lažnih učitelja (ili jeretika), čak i proroka, koji će doći u ime Njegovo, pa je opomenuo sve svoje sledbenike da im ne poveruju: „Čuvajte se, da vas ne prevare, jer će mnogi doći pod mojim imenom, govoreći da sam ja; i to je vreme blizu. Ne idite za njima“ (Luka 21, 8). Oni dolaze u ovčijem odelu, a unutra su grabljivi vuci (Mat. 7, 15).

Na pojavu lažnih učitelja upozorio je crkvene pastire i sveti apostol Pavle: „Pazite na sebe i na sve stado, u kome vas je Duh Sveti postavio za episkope, da pasete Crkvu Božju, koju je stekao krvlju svojom. Jer ja znam da će po mome odlasku ući među vas grabljivi vuci koji neće štedeti stada“ (Dela ap. 20, 28-29). Njemu je to otkrio Duh Sveti (vidi 1. Tim. 4, 1).

492. Istina se nalazi u Crkvi, ona je stub i tvrđava istine (1. Tim. 3, 15). Bog je glava i životni princip Crkve, a On je Istina. (Jov. 14, 6). Prema tome, Crkva je od Istine i na Istini sazdana, istina se u njoj sadrži. Crkva istinu propoveda i širi po svetu, čuva je i brani od onih koji nju Hoće da izopače i pretvore u laž. U tome ona je dosad uspela silom Onoga koji u njoj živi i njom upravlja.

493. Satana je izumitelj laži. Gospod je otkrio i ljude upozorio da je satana „laža i otac laži i ubica ljudski od početka“ (Jov. 8, 44). On mrzi Gospoda i Crkvu Njegovu, zato što je Gospod satro silu njegovu i preko Crkve spasava ljude od njegove tiranije i smrti. Zbog toga on vojuje protiv Gospoda, Crkve i ljudi svima sredstvima. Jedno od takvih je sejanje kukolja po njivi Božjoj. A kukolj — to je lažna nauka njegova. On seme svoje lažne nauke seje neumorno, dan i noć, lukavo i prepredeno, da ga niko ne vidi i ne primeti (vidi Mat. 13, 24-25). Na vešte načine on priprema teren za svoje zlo seme: kod nedovoljno učvršćenih u veri on u duši prvo izaziva sumnju u ovu ili onu istinu vere, kao tobož „nesaglasnu sa razumom“, da bi ih zatim doveo do toga da posumnjaju i u ostale istine i konačno se odvoje od Crkve i — poginu; kod pobožnih ali nedovoljno prosvećenih on raspaljuje želju da čitaju Sveto pismo i da ga sami tumače na svoj način, u stvari onako kako im on sugerira, suprotno tumačenju Crkve. U tom slučaju — jeres je rođena.

494. Jeretici veliko zlo nanose Crkvi. Sveti Petar, arhiepiskop aleksandrijski (koji je mučenički postradao 311. godine), upravljao je Crkvom u preteško vreme, kad su Crkvu spolja gonili nevernici a iznutra joj dosađivali jeretici. U njegovo vreme bio se pojavio sveštenik Arije sa svojim jeretičkim učenjem. Sveti Petar odluči ga od Crkve i prokune, ali Arije produži i dalje da širi svoju jeretičku nauku. U tome patrijarha Petra neznabošci zatvore u tamnicu. Arije se obraduje tome i skroji plan da posle Petra, koji živ iz tamnice neće izaći, on zauzme njegov presto. Ali je tome smetalo prokletstvo koje je patrijarh bio bacio na njega. Zato se on počne pretvarati kao da se kaje i odriče svoje jeresi, pa pošalje patrijarhu molbu u tamnicu da skine prokletstvo sa njega i primi ga natrag u Crkvu. Pre nego što će dati ma kakav odgovor, patrijarh se pomoli Bogu. Za vreme molitve neobična svetlost obasja tamnicu i pojavi se Gospod kao dvanaestogodišnji dečak, sijajući jače od sunca, tako da se nije moglo gledati u Njega. Gospod je bio obučen u belu haljinu (hiton), koja beše spreda razdrana od vrha do dna. I Gospod rukom stezaše haljinu na Sebi, kao da željaše skriti nagotu svoju. Videvši ovo, sveti Petar u strahu uzvikne: „Ko Ti, Spase, rizu razdra?“ — „Arije bezumni“, odgovori Gospod. „On mi je razdra, jer odeli od mene ljude moje, koje zadobih krvlju mojom. No pazi se da ga ne primiš u zajednicu s Crkvom, jer lukave i vraždebne misli ima na mene i na ljude moje“. Čuvši ovo, sveti Petar odgovori svojim sveštenicima Ahilu i Aleksandru da ne može primiti molbu Arijevu, jer je lažna i lukava. I izreče svetitelj prokletstvo na Arija u oba sveta (Episkop Nikolaj, Ohridski prolog, 25. novembar, str. 941-942).

495. Jeretici rđavo završavaju. Spomenuti jeretik Arije bio je osuđen, on i njegova jeres, na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji (325. god.). On je posle sabora molio cara Konstantina da opet bude primljen u Crkvu. Car ga zapita da li veruje onako kako je pravoslavna vera izložena u Simvolu, utvrđenom na saboru. A on, lukav, držao je u nedrima hartiju na kojoj je bilo ispisano njegovo zloverije, i udarajući se po prsima rekao je caru: „Tako verujem“. Car pomisli da se Arije raskajao, pa ga posla patrijarhu Aleksandru da ga primi u Crkvu. Patrijarh je znao da Arije laže, pa ga nije hteo primiti. Ali car naredi da se primi i odredi jedan nedeljni dan za to. Uoči toga dana patrijarh se molio Bogu da mu uzme dušu, pre nego što se bogohulni jeretik uvede u Crkvu. Kad osvanu određena nedelja, patrijarh beše na službi u hramu, a Arije sa carskim ljudima i svojim jednomišljenicima uputi se u hram. Kad su stigli na trg Konstantina. Arija odjednom spopadne muka i grčevi u stomaku, i on potraži mesto za telesnu nuždu. Takvo mesto bilo je na trgu, i on se uputi tamo. Njegova pratnja zastane, čekajući da se on vrati. Posle dužeg čekanja, neki pođu da vide šta je sa njim, i nađu ga mrtva, sa prosutom utrobom u nečistoći i krvi (Episkop Nikolaj, Ohridski prolog, str. 679-680).

 

635. Izobličen u snu zbog otpadanja od svoje vere pravoslavne i prelaska u subotare. Jedan zanatlija iz Bačke ispričao je pokojnom episkopu Nikolaju kako je bio otpao od svoje pravoslavne vere i prišao subotarima, u uverenju da će kod njih naći spasenje. I dalje se on usrdno molio Bogu da ga uputi na put spasenja. I blagi Bog pokazao mu je u jednom snu gde je spasenje. Sanja on neku livadu i na njoj mnogo kazana poređanih jedan pored drugog. Najednom se kod krajnjeg kazana stvori njegov umrli otac sa jednim vladikom bele brade i u zlatnim odeždama. Vladika počne da sveti vodu i sa krstom pođe od kazana do kazana. Sagne se i počne osenjavati krstom unutra kazane po redu. Prvi, drugi i treći zveče prazni, bez vode, u četvrtom kao da imaše malo vode, a kad dođe do krajnjeg kazana udesno, on beše pun, pa kad vladika prevuče krstom po vodi, iz nje iskaču varnice krupne kao orasi, a svetlije od sunca. Kad vladika završi osvećenje, on podiže krst i pruži na celivanje. Odjednom se stvori silan narod i napuni livadu. Narod poče prilaziti i celivati krst, a vladika bi svakog pokropio osvećenom vodom. Prilikom kropljenja kaplje vode bile su kao varnice. Onda se i on usudi da priđe i celiva krst. Ali kad je došao na red, vladika ga oštro pogleda i rekne: „Ti ne pripadaš ovom kazanu; tvoj je kazan jedan od onih praznih tamo ulevo. Ti si nekad pripadao ovom kazanu, ali si prešao u otpadnike. Odlazi odavde!“ Ja tada pogledah u svoga oca, cepteći od straha, ali moj otac oborio glavu zemlji i neće da me pogleda. Ja se okrenem i pođem u onaj narod, ali se svak izmicaše od mene, kao od gubavca. Ja počnem plakati, i u tom se probudim. San mi je bio jasna pouka. Onaj vladika sa mojim ocem bio je sveti Nikola, naša krsna slava, koga sam ja prestao slaviti, otkako sam se odelio od Pravoslavlja. Odmah mi se kazalo šta mi treba činiti. Povratio sam se u veru svojih otaca, ispovedio se i pričestio. Od tada sam čvršći u Pravoslavlju nego što sam ikad bio (Episkop Nikolaj, Povest o čoveku koji se obratio od jeretika, Emanuil, str. 18-20).

636. U snu opomenuta da ne napušta svoju veru pravoslavnu. Jedna pobožna žena iz Žablja, u Bačkoj, ispričala je kako je u njenu kuću naišao neki subotar, koji je prodavao njihove jeretičke knjige. On počne da hvali učenje njihove sekte kao najpravilnije i pozove je da iduće subote dođe na njihov sastanak. Pokolebana u svojoj veri, ona je bila rešila da iduće subote ode subotarima. U petak veče ona stane pred ikonu Spasiteljevu i počne da se moli Gospodu da je upravi na put spasenja. Ona se Njemu predaje. Te noći ona u snu vidi kako mučenici stradaju za veru Hristovu: jedne seku mačevima, druge bacaju u oganj, treće predaju zverovima, četvrte na krst raspinju. Najednom ona vidi kako se neka odsečena glava kotrlja ka njoj. Ona pomisli da je to glava svetog Jovana Krstitelja. Onda joj ta glava progovori: „Vidiš li šta su ovi pretrpeli za veru istinsku, a ti sad njihovu veru napuštaš i tražiš drugu!“ Ona se razbudi sva ustrašena, ali utvrđena u svojoj pravoslavnoj veri i ne ode na jeretički sastanak (Episkop Nikolaj, Povest o ženi koja je nameravala preći u sektaše. Emanuil, str. 20-21).

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Рођење Пресвете Богородице и ове године протекло је у знаку велике литургијске свечаности у Звечкој у Архијерејском намесништву посавском, јер управо овом празнику Мајке Божје посвећен је храм у овом делу Посавине. Светом Архијерејском Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Исихије, уз саслуживање епархијских свештенослужитеља. Овогодишњи домаћини славе били су Зоран и Светлана Комадина.

      Пресвета Богородица једина је у нашој Цркви која се прославља као „Пресвета“. Постоје хиљаде светих ликова и врста подвига. Имамо мученике, светитеље који су били епископи, теологе, монахе, свештенике и разне лаике. Имамо светитеље из свих народа, који су примили јеванђеље и од првих векова исповедали име Христово и страдали за Њега. Али, само је Марија названа у Цркви „Пресвета“, зато што се само она удостојила, не само да верује у Бога, већ и да према Њему има материнску љубав, казао је Епископ Исихије у празничној проповеди о личности Мајке Божје, чији долазак на свет православни хришћани данас прослављају.
      Све оно што мајка ради свом детету, она је радила двоструком љубављу као мајка Његова и као слушкиња Његова, покорна и смирена, која је примила на себе да изнесе ту највећу тајну свих тајни – да се у њој зачне Господ и да се од ње роди… Рекавши Архангелу Гаврилу:“Ево слушкиње Божје“, Пресвета Богородица нас учи да примамо вољу Божју, иако нам та воља некада изгледа страно. Неко је може сазнати од анђела, али сви ми је сазнајемо овде на Светој Литургији, када излазимо из овог света и улазимо у Царство Божје. Све што се на Литургији дешава јесте дело Божје, дело нашег спасења – истакао је Владика Исихије.
      Такође, указао је ваљевски архијереј, Пресвета Богородица је са нама на Светој Литургији. И сви свети су са нама на Светој Литургији. Не само људи, већ и анђелске силе, а Господ Христос води Литургију и приноси Себе Богу Оцу. Пресвета Богородица је дала Њему тело, одгајила Га и највише страдала кад је Он био разапет на крсту и у страшним мукама предавао дух Свој Богу Оцу. Благодат Божја јој је дала да то може да издржи, јер је требало да буде уз свог Сина у часу у ком Он страда и да се после осведочи Његовом Васкрсењу. Такође, она се удостојила васкрсења и пре општег васкрсења, које сви ми чекамо, закључио је Владика Исихије, узмоливши Мајку Божју да нас све чува и да њене молитве увек буду са нама.
      Након Свете Литургије начињен је трократни опход око храма и преломљен славски колач. Сабрање је завршено свечаном трпезом, коју су приредили овдашњи парохијани на челу са домаћинима славе Зораном и Светланом Комадином.
       
      Извор: Епархија ваљевска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Епископ бачки Иринеј: „Пресвета Богородица није била плен гроба и труљења него се заиста преселила, преставила се, прешла – као Мати Живота – Самоме Личностном Животу, своме Сину, Господу своме и нашем, Ономе Кога је она била удостојена да роди, као најчистије и најсветије створење у роду људскоме. Она, као што у Рођењу Сина свога није изгубила девственост, тако ни у смрти није напустила живот и овај наш свет него је и даље жива као Мати Живота.”

       
      Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј началствовао је на празник Успења Пресвете Богородице, у суботу, 15/28. августа 2021. године, на светој архијерејској Литургији у Саборном храму у Новом Саду. Преосвећеном владици Иринеју су саслуживали свештеници и ђакони Епархије бачке.
      После прочитаног јеванђелског зачала, Епископ бачки Иринеј је беседио о значају празника Успенија Пресвете Богородице. „Није нимало необично, у складу са вером свете Цркве Божје и са нашом вером православном, да главни празник било којега светога, посебно и пре свега Пресвете Богородице, јесте празник њеног или његовог упокојења, а не празник рођења. Данас славимо упокојење Пресвете Богородице, телесну смрт њену, а њено рођење је тек други по значају њен празник. Успеније је на нашем данашњем језику уснуће. Богородица није била плен гроба и труљења, како каже црквени песник, него се заиста преселила, преставила се, прешла – као Мати Живота – Самоме Личностном Животу, своме Сину, Господу своме и нашем, Ономе Кога је она била удостојена да роди, као најчистије и најсветије створење у роду људскоме. Она, као што каже црквени песник, у свему је изузетак, у свему је чудо и чудесна: у девствености рађа не на природан начин него на један чудесни, натприродни начин – силаском Духа Светога на њу. Она спаја у себи оно што је у обичном људском искуству неспојиво – и материнство и девичанство. Исто тако, и њена смрт је сасвим друкчија него упокојење обичних, смртних људи. Она, као што у Рођењу Сина свога није изгубила девственост, тако ни у смрти није напустила живот и овај наш свет него је и даље жива као Мати Живота. Пресвета Богородица је била подложна природним законима, иако најчистија и насјветија у људскоме роду, па тиме и старењу и упокојењу. Али, у исто време – као облагодаћена свим својим бићем, освећена, обожена, најчистија и најсветија – она превазилази све те датости и законитости створене природе, по речи Господњој да где Бог хоће, ту се надилази и превазилази поредак природе, ту постаје поредак Јеванђеља, слободе и благодати Духа Светога. То је, дакле, с једне стране, упокојење, с друге стране, прослављење и тела и душе, целе личности Пресвете Богородице”, истакао је Епископ бачки. Преосвећени владика Иринеј је сабраном верном народу честитао празник, уз молитвену жељу да Пресвета Богородица буде свагда са нама и међу нама својом материнском љубављу и непрекидном молитвом за нас, „јер, кроз њену молитву, Бог дарује све синовима и кћерима Своје Цркве”.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Једна од најстаријих светиња Ваљевске епархије (подигнута 1866. на темељима средњовековне богомоље) и споменик културе од великог значаја, Црква Успења Пресвете Богородице у Петници прославила је своју храмовну славу. Свету Архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Исихије, уз саслуживање свештенства из Ваљева. У оквиру молитвене свечаности Владика Исихије осветио је новоподигнуту црквену продавницу са палионицом свећа.
      Празник Успења Пресвете Богородице велики је догађај у историји Цркве. Али, као и сви други празници, није дат само да се сећамо, већ  у богослужењу на тајанствен начин оживљавамо и присуствујемо догађајима у чији су спомен дати. Јер, за Господа не постоји време и простор, не постоји удаљеност. Када прослављамо овај догађај, ми се, колико својом вером и усрђем можемо, налазимо пред одром Пресвете Богородице и заједно са апостолима, Господом и анђелским силама учествујемо у овом свечаном догађају, поучио је у великогоспојинском слову Владика Исихије о смислу и тајни празника, чије прослављање треба да нам донесе духовну корист.
      Данас се поучавамо да, када треба да одемо из овог живота, схватимо да је то свечаност. То је празник и одлазак из привременог у вечност. Такође, поучавамо се од Пресвете Богородице како сами треба да се спремамо за тај тренутак, јер она није била неспремна и смрт је није затекла у сну, нити на послу. Она се спремала за прелазак у вечност читавог свог благочестивог и најсветијег живота. Колико је људском бићу могуће, она је била спремна за коначно сједињење са својим Сином и Богом. Знамо из Светог предања да је Пресвета Богородица била велика утеха и мајка Цркве, апостола и свих благочестивих верника – казао је ваљевски архијереј.
      Говорећи о житију Пресвете Богородице, Владика Исихије је навео да је она уживала велики углед међу ученицима Христовим. Живела је свој живот смирено. Молила се свом Сину и често обилазила места на којима је Он проповедао и учио нас речи Својој, а понајвише место Голготу на коме је Господ страдао због нашег спасења. Знала је да је њен Син примио смрт добровољно, као последицу нашег греха и отпадања од Бога, свесна више од сви нас да је тиме смрт побеђена. Стога, указао је он, Пресвета Богомајка се није бојала смрти као ми што се бојимо. Замолила је само свог Сина да јој душу сачува од напада нечистих сила у часу пресељења у вечност. Господ ју је наградио и у Своје руке примио њену душу, након што се опростила са Његовим ученицима, које је сматрала својим синовима.
      Пресвета Богородица нам је залог и потврда да опште васкрсење важи за све нас и да се односи не само на душу и дух, него и на тело. Она је телом васкрсла истим васкрсењем које чека и све нас. Зато, треба се удубити духовно у овај празник и молитвено се обраћати Пресветој Богородици и Сину њеном да нам просветли ум и срце, да учимо од ње како да се припремамо за смрт и како се смрт хришћански прихвата – као последње дело промисла Божјег у коме из привременог прелазимо у вечни свет – закључио је Владика Исихије.
      Након Свете Литургије, начињен је литијски опход и преломљен славски колач. У име петничке парохије, старешина храма протонамесник Драган Јаковљевић даривао је Владику Исихија копијом „Петничког псалтира“, драгоценог списа из 15. века у коме се налази први помен петничке светиње. За несебичну помоћ при изградњи црквене продавнице, отац Драган Јаковљевић уручио је захвалнице дародавцима. Сабрање је заокружено свечаном трпезом, која је окупила бројне госте међу којима су били и Вигор Мајић, дугогодишњи директор Истраживачке станице „Петница“, привредници из овог краја, као и намерници са разних страна, који често долазе на богослужења у петничку цркву.
       
      Извор: Епархија ваљевска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Шта да Ти принесемо Христе, зато што си се на земљи јавио као човек нас ради? Свака од створених твари приноси ти благодарење: Ангели –песму, небеса – звезде, мудраци – дарове, пастири – чудо, земља -пештеру, пустиња – јасле, а ми Богомајку Дјеву! Ти који јеси пре векова, Боже, помилуј нас. (из службе празника Рождества)   Према освештаној богослужбеној традицији Цркве Христове, дан након великих празника домостроја нашега спасења прослављамо и величамо главне учеснике одређеног празника. Тако након празника Рождества Оваплоћеног Бога Логоса прослављамо и величамо Пресвету, Пречисту, Преблагословену, славну владичицу нашу Богородицу и увек дјеву Марију. Ону која се удостојила да у себи смести Несместивог Бога, Ону коју род човечији као дивни, драгоцени и благопријатни дар приноси Творцу, како и појемо у једној стихири у навечерје Рождества. Данас, васцела Црква Христова одаје славу и хвалу Пресветој Богоматери, која је родила Господа нашег Исуса Христа. Данашњи празник називамо Њеним Сабором зато што се данас у свете храмове на литургијско сабрање сабира сав христољубиви народ, да прослави Њу, Мајку Божију. Пресвета Богомајка рођењем Бога Логоса прва је себе испунила Богом, она је себе обожила и постала нама светли пример и образац да себе не богатимо пролазним благом, већ Живим и истинитим Богом, да би по примеру Пресвете мајке Божје постали богоносци.     Са друге стране из светлости данашњег празника исијава послушност и предавање Пресвете Богородице Божјој вољи, што нам потврђују њене речи изречене приликом Благовести: Ево слушкиње Господње. Нека ми буде по речи твојој (Лк. 1, 38). Величина и значај нас људи као боголиких бића управо у Пресветој Дјеви налази своју потпору. По речима преподобног старца Јустина ћелијског: Пресвета Богородица је кроз рођење Очовеченог Логоса Божјег прва доживела Рај и сва блаженства, сва богатства које Бог доноси свету, доживела је она цело Еванђеље Господа Христа, доживела је и сав Вечни Живот, сву Вечну Истину, сву Вечну Правду. Она је после Господа Христа оличење Вечне Правде, оличење Вечне Љубави, оличење Вечнога Живота. Богомајка удостојивши се велике благодати да роди Спаситеља света, укида Евино првобитно проклетство јер је Њен Син, Господ и Спаситељ наш, многоцени плод Очевог извољења. Велико поштовање Пресвете Богородице проистекло је управо из њене улоге и мисије у рођењу Спаситеља. То поштовање мајке Божје за нас Православне није само облик побожности, већ оно суштински јесте основни знак нашег истинског припадања Цркви. Поштовање њој најусрдније исказујемо у светом богослужењу, јер готово да нема молитве и богослужења у којој не узносимо молитвени вапај и Пресветој Богоматери. Пресвету дјеву Марију можемо назвати и непресушним извором богословља и богословствовања цркве јер се кроз њу свету открива тајна Свете Тројице, тајна очовечење Бога Логоса који се кроз њу оваплотио и постао човек, да би ми постали богови по благодати. Будући да празник сабора Пресвете Богородице представља наставак радости и прослављања Рождества Господа нашег Исуса Христа подсетимо се дивних речи из хвалитних стихира службе Божића у којима величамо  Пресвету Богородитељку:    „Радујте се праведни, кличите небеса, играјте горе – јер Христос се роди! Дјева изгледа попут херувима док седећи држи на грудима оваплоћенога Бога Логоса. Пастири Новорођенога славе, мудраци Господару дарове приносе, Ангели певајући говоре: „Недокучиви Господе, слава Теби!“   „Богородице Дјево, родивши Спаситеља, поништила си првобитно проклетсво Евино, јер си постала Мајка Онога који је (плод) Очевог извољења и носила си на грудима оваплоћеног Бога Реч. (Пошто) тајна не допушта испитивање, сви Те само с вером славимо, кличући и говорећи заједно са тобом: „Необјашњиви Господе, слава Теби!“   „Ходите, запевајмо Мајци Спаситеља коју и након порођаја видимо Дјевом: Радуј се животом испуњени граде цара Бога, у коме се настанивши Христос приредили спасење. С Гаврилом те песмама испуњавамо, с пастирима ти славу одајемо, вапијући: „Богородице, посредуј код Оног кога си родила за наше спасење!“     катихета Бранислав Илић   Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Празнични прилог посвећен празнику Покрова Пресвете Богородице - протођакона др Дамјана Божића и катихете Бранислава Илића у "Православљу" (бр. 1285. 1. Октобар 2020)

       
      Данас као благоверни народ светло празнујемо, обасјани и осењени Твојим доласком Богомати, и гледајући Твој пречисти лик, са умиљењем говоримо: Закрили нас славним Твојим Покровом и избави нас од свакога зла, молећи Сина Твога, Христа Бога нашег, да спаси душе наше. (тропар празника)
       
      Црква од најстаријих времена прославља Пресвету Богородицу, Ону благословену Дјеву Марију која се удостојила да роди Спаситеља света Господа нашег Исуса Христа, Ону која је заштитница и покровитељка васцелог рода човечијег. Празником Покрова Пресвете Богородице прослављамо духовно покровитељство, посредовање и заступништво пред Богом, које добијамо услед великог милосрђа и љубави Пресвете Богородице према нама. Међу празницима Пресвете Богомајке прибројан је и празник Покрова Пресвете Богородице, који је установљен у спомен благословеног догађаја који се догодио у 10. веку (911. године) за време византијског цара Лава Мудрог у цариградском храму Влахерне. Богородичин храм у цариградском месту Влахерни, налази се у северо-западном делу Цариграда покрај златног рога. Овај знаменити храм саградила је супруга цара Маркијана, царица Пулхерија, док је цар Лав први Велики поред главног храма подигао мањи храм у који је положио ризу Пресвете Богородице која је 469. године донешена из Светог града Јерусалима, а која је чувана у раскошном кивоту који је био обложен златом и сребром. Крај овог кивота са ризом Пресвете Богородице служило се свеноћно бденије у част Пресвете Богомајке. У четврти час ноћи, изнад сабраног верног народа  појавила се Пресвета Богородица са раширеним омофором на рукама, као да покрива сав народ. Сва је блистала у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама. Преклонивши колена, Она се дуго молила, заливајући сузама своје боголико и пречисто лице. Свети Андреј видевшии то јављање Пресвете Богомајке показа руком свом ученику блаженом Епифанију, и упита га: "Видиш ли, чедо моје Царицу света, како се моли за сав свет?" Одговори Епифаније: "Видим,  оче свети, како је покрила својим часним покровом, који је светлији од муње, сав народ који је у храму!ˮ Овим благословеним јављањем Пресвета Дјева потврдила је молитвено заступништво и утеху за васцели свет. Када је у питању служба овог празника који је вероватно установљен од стране Руса, занимљиво је да се у грчкој цркви и грчким богослужбеним књигама не помиње овај празник, али је мисао о овом празнику била присутна у јелинском народу, што нам потврђују неке од богослужбених химни које Пресвету Богородицу називају покровом и покровитељком сваке хришћанске душе. Као што мало дете сву сигурност и заштиту види у својој мајци, тако свака душа хришћанска прибегава Пресветој Богомајци која нас својим покровом закриљује и чува од сваког искушења и зла. Професор Лазар Мирковић у својој Хеортологији, напомиње да у Русији већ од 12. века постоје многи храмови посвећени Покрову Пресвете Богородице. У српским месецословима и типицима из 15. и 16. века не помиње се празник Покрова Пресвете Богородице, што значи да је у српској цркви служба овог празника ушла захваљујући руским богослужбеним књигама  крајем 17. и почетком 18. века. Занимљиво је да поред 12. великих празникâ, једино празник Покрова Пресвете Богородице и празник Обрезања Господњег у типику имају знак +, зато што на јутрењу ових празника појемо само празнични канон. Празник Покрова за разлику од осталих Богородичиних празника нема ни претпразниство ни попразниство. У освештаној традицији цркве увек се након великих празника наредни дан прослављају светитељи који су учесници тог празника, такав случај је и са празником Покрова Пресвете Богородице, где следећи дан прослављамо Светог Андреја Христа ради јуродивог. 
      У наставку празничног колажа доносимо изводе из омилија које су наши отачаствени архијереји изговори на дан свештеног спомена Покрова Пресвете Богородице: 
       
      Патријарх Иринеј: Пресвета Богородица је мајка свих нас!
       
      Пресвета Богородица се приказује са раширеним омофором са својом децом. Тај омофор је светлост Божје благодати којом нас чува Пресвета Богородица; Она нас пази и даје нам снагу. Пресвета Богородица је мајка свих нас и управо због тога смо ми данас сабрани, да је славимо једним устима, једним срцем. Не постоји крај на овоме свету, ни место на овоме свету, где се није чуло за Пресвету Мајку. Не постоји црква у којој није изображен Њен лик. Налазимо се сабрани у овој прекрасној светињи у коју се враћамо и сабирамо, у наше мученичко Косово и Метохију, наше светиње које су преостале јер су многе спаљене и уништене, рекао је Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј, на празник Покрова Пресвете Богородице, 2011. лета Господњег у свештеној обитељи манастира Пећка Патријаршија. 
       
      Митрополит Амфилохије: Пресвета Богородица је покров овога свијета!
       
      Пресвета Богородица је покров овога свијета. Она је ушла у храм јерусалимски, у светињу над светињама у коју је само једанпут годишње улазио првосвештеник, тамо гдје је био онај штап Аронов процвјетали, и гдје је била она мана у златном ковчегу, којом је Бог хранио изабрани народ кроз египатску пустињу, и гдје су биле таблице закона Мојсијевог. Ушла је она, да би родила Онога који је једини свети – Господа, Онога који је у Светињи над светињама, рекао је Митрополит црногорско-приморски и подсетио сабране да се Пресвета Дјева, покровитељка неба и земље и рода људскога, јавила и у Влахерни цркви у 10. веку. Јавила се преко Андреја Јуродивог, откривши покров свој над црквом у којој је био сабран Божји народ. И од тада па до данас тај догађај се прославља у свој Православној Цркви. Пресвета Дјева свијим покровом посебно покрива краљевски град Цетиње. Јер, Она је покровитељка и заштитница овога града. Практично сви храмови на Цетињу посвећени су Пресветој Богородици. Дакле, Цетиње је град који је посвећен Пресветој Богородици. Она је покровитељ и чувар овога града и путоказ свима нама који живимо у овоме граду, речи су Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, које је изговорио у Цетињском манастиру на празник Покрова Пресвете Богородице, 2019. лета Господњег. 
       
      Епископ Фотије: Пресвета Богородица стоји над народом и држи свој омофор!
       
      Покров има и духовну символику, јер показује, да Пресвета Богородица непрестано бди над Црквом Христовом и моли се за нас Богу. Она се моли за страдалнике Христове, исповеднике и за све оне који живе по вери и Закону Божијем. И тако ће бити до вечности. Ми хришћани треба да будемо само достојни тога благослова и заштите Покрова Пресвете Богородице. У Цркви је заиста тако, јер очима вере видимо то што је видео јуродиви Андреј. Овај догађај непрестано доживљавамо у свом животу, али и у животу наше Цркве. Пресвета Богородица је наша заштитиница и Она која нас руководи. Она и данас чини многобројна чудеса. Препуне су књиге и житија светих која то доказују и показују, истакао је  Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије (тада епископ далматински), на празник Покрова Пресвете Богородице у Книну, 2009. лета Господњег. 
       
      Епископ Арсеније: Пресвета Богородица је наша заступница пред престолом Божјим!
       
      Призвани смо данас да затражимо благослов Пресвете Богородице и молитве у свим икушењима и свим недаћама овога земаљскога живота, јер Она је наша заступница, Она која стоји пред престолом Бога живога, пред Сином својим, молећи за цео свет и молећи за нас. И много пута у историји Цркве видели смо колико су молитве Мајке Божије јаке пред Сином њеним, Господом нашим, Исусом Христом. Молимо се Пресветој Богородици да буде милостива према нама, да нам Господ молитвама Њеним подари благослов како бисмо превазишли сва животна искушења са којима се сви суочавамо, поучио је Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније, на литургијском сабрању у свештеној обитељи Покрова Пресвете Богородице у Ђунису, 2016. лета Господњег. 
       
      Дјева данас у цркви предстоји и невидљиво се са свима светима моли Бога за нас. Ангели се са архијерејима клањају, а Апостоли се са Пророцима веселе: Јер Превечног Бога за нас моли Пресвета Богородица. (кондак празника)
       
      Приредили: 
      Протођакон др Дамјан С. Божић и
      катихета Бранислав Илић
       
      Извор: Православље
×
×
  • Креирај ново...