Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Милан Ракић

Darko Rundek: Zdravo je čuvati vlastitu tradiciju i učiti iz nje, ali ne i veličati je iznad drugih.

Оцени ову тему

Recommended Posts

Darko Rundek, Isabel (violina), Dušan Vranić (multiinstrumentalist), Igor Pavlica(truba), Silvio Bočić (bubanj, gitara, bas gitara), Roko Crnić (bas gitara, bubanj, sintesajzer), Miro Manojlović (udaraljke, vibrafon) i Ana Kovačić (saksofon, sintesajzer) - ili pod kraćim, zajedničkim nazivom Rundek i Ekipa, u subotu, 16. prosinca, u Velikoj dvorani zagrebačkog Doma sportova započinju veliko finale megauspješne turneje “Apocalypso Now“.

rundek%202-051217.jpg

Njom jedan od najvećih umjetnika ovih prostora obilježava 20. godišnjicu od objavljivanja kultnog albuma “Apokalipso“, prvog koji je snimio samostalno poslije raspada legendarnog benda Haustor, u kojem je bio frontmen. Glazbeni genijalac, čija kreativnost oduševljava i na pragu njegove 62. godine, uoči koncerta osvrnuo se na vlastitu karijeru, očinstvo, dane provedene u Francuskoj i život koji trenutačno gradi na otoku Braču.

  • Je li zbilja teže svirati na domaćem terenu ili je ipak riječ o klišeu koji glazbenici često koriste?
- Meni je apsolutno teže. Obično mi je majka u publici, a pred mamom baš i nije lako biti veliki frajer, nju se ne može prevariti! Prije svirki u Zagrebu i dan danas imam veliku tremu, osjećam posebnu odgovornost. Ipak, ljetos na INmusicu bio sam potpuno opušten, vjerojatno prvi put u životu, pa mi se čini da sam napokon probio taj hemung i sad se baš veselim što ću opet nastupati pred ljudima koji su mi bliski, u gradu u kojem sam odrastao. Dosadašnji dojmovi s turneje su odlični - više generacija povezalo je pravo prijateljstvo i lijepo je vidjeti da se ljudima sviđa naš koncert.
  • Imate li neke svoje rituale prije samog izlaska na pozornicu?

- Divim se kolegama koji prije koncerta ćaskaju ili slikaju se, ja to ne bih mogao! Obično tražim skriveni kutak, mjesto gdje barem 15-ak minuta mogu biti na miru, a baš toga u velikim dvoranama i arenama često nema. Popijem si i jedan viski da mi malo podigne energiju... Imam svoj mali ritual koji sam tijekom svih ovih godina uspješno rafinirao.

  •  Što vam je album “Apokalipso“ značio 1997., a što vam znači danas?

- Tada je spomenuti album imao malo drukčiji kontekst - bile su to prve poslijeratne godine, puno toga u međuvremenu se pretumbalo, ali opet, imam osjećaj kao da se to pretumbavanje nije slegnulo, vrijeme kao da još nije probavljeno, nije ostalo u prošlosti. Baš zato mi se čini da danas 'Apokalipso' ne sviramo ponovno, već ga reinterpretiramo i aktualiziramo. Zapravo, slično se osjećam kao i kad sam ga svirao ‘97. A tu je i simbolika samog naziva albuma - sve je bilo i ostalo pomalo apokaliptično. Prije 20 godina, netom poslije našeg rata, na vlastitoj koži okusili smo što to znači kad se skrše osnovni ljudski principi te zavladaju masovna opsjednutost, ludilo, mržnja i destrukcija. Danas nam, pak, ta ista apokalipsa prijeti u sferi ekologije - na rubu smo propasti, nismo u pitanje doveli samo ljudski opstanak, nego opstanak cijele biosfere, bilo zagađenjem, masovnom potrošnjom ili atomskim ratom, kojim nam se sve češće prijeti. Žarište apokalipse s lokalnog se proširilo na globalno, a naša je zadaća u svemu tome pokušati zadržati živi ljudski duh.

  • Jeste li i u kojoj mjeri, i može li se to uopće, s godinama uspjeli zatomiti ego, koji je kod većine umjetnika ipak najizraženiji na početku karijere, kad su ljudi mladi i nadobudni, htjeli oni to priznati ili ne?

- S vremenom sam shvatio da bez benda ne funkcioniram, da su pjesme i glazba koji izađu iz suradnji puno zanimljiviji. U jednom trenutku, samome sebi i drugima morao sam priznati da nisam apsolutni vlasnik svega, morao sam se odreći samoveličanja jer je za dobar dio onoga što je nastalo u mojoj karijeri zaslužan netko drugi. Na kraju krajeva, zahvalan sam i ponosan što imam tako dobre suradnike i što se jednoga dana neću gristi zbog onoga što sam ostavio iza sebe. Kod nekih pjesama odmah sam osjetio da su pronašle svoje mjesto u ljudskim dušama te da će ondje i ostati, dulje od mene osobno na ovome svijetu, a to mi je drago, jer očito te pjesme bude nešto plemenito u drugima. Glazbu sam oduvijek radio spontano, makar bih volio, poput nekih autora koje iznimno cijenim, primjerice Nicka Cavea i Leonarda Cohena, imati radnu disciplinu, da svaki dan, osim vikendom, ustajem u osam i pišem pjesme do 17 sati. Ja sam ipak kampanjac, ali neprestano bilježim skice, iako im se najčešće nikad ni ne vratim. Samoga sebe podsjećam na slikara - hodam naokolo, nešto mi privuče pažnju pa to zabilježim, a poslije razrađujem.

  • Kako izgledaju vaši dani na Braču?

- Na otoku najviše volim jesen i zimu, kad noć rano pada, a na rivi nema ni psa. Tada se, poslije dnevnog rada na maslinama i zemlji, kad se smrači, mogu okrenuti sebi, čitati, baviti se glazbom... Zdrava budućnost čovječanstva definitivno leži u bazičnom opstanku. Vjerujem kako se može živjeti na zemlji i od nje, može se proizvoditi vlastita hrana, biti nezavisan, a opet dio zajednice. Neka vrsta neokibuca bila bi idealna za mlade - imali bi priliku uložiti vlastito zdravo tijelo i energiju u fizički rad, a s druge strane, opet bi bili povezani sa svijetom preko sveprisutnog interneta.

  • A što se tiče života u Parizu, kako na to razdoblje gledate danas?

- I ja sam u početku, što zbog jezika, što zbog lokalnih običaja, bio malo nespretan u novoj zemlji, nedostajali su mi, kao i svakom došljaku, određena vrsta komocije i mogućnost čitanja govora tijela, koji je svugdje drugačiji, ali sve u svemu, s vremenom sam se oslobodio tog ukorijenjenog osjećaja da negdje moram pripadati, shvatio sam da su ljudi zapravo svugdje jako slični. Pogledajte samo Rundek Cargo Trio - mi smo tri stara desperadosa koji već dugo zajedno jašu, a upravo smo u Parizu dijelili sličnu imigrantsku sudbinu i razvili prijateljsku bliskost - Isabel je došla iz Švicarske, Duco iz Sarajeva, ja iz Zagreba. Ne vidim ništa loše u tome da ljudi odlaze, ali moraju imati mogućnost povratka. Zdravo je čuvati vlastitu tradiciju i učiti iz nje, ali ne i veličati je iznad drugih.

  • Što je po vama najveća rak rana današnjeg društva?

- Iz socijalističke prošlosti još vučemo jedan veliki zaostatak - navikli smo da drugi umjesto nas preuzimaju inicijativu, smišljaju nam poslove, brinu se o nama poput 'Velikoga brata'... Uz mnoge loše strane koje nam je donio kapitalizam, vjerojatno jedina dobra stvar je ta što ljudi ipak uče da se moraju pobrinuti sami za sebe i biti odgovorni. Poslije rata smo, nažalost, ostali pasivna zemlja bez samopouzdanja. U Jugoslaviji smo barem, tom svojom nesvrstanošću, vlastitim putem kroz socijalizam, bila to floskula ili ne, vjerovali da možemo napraviti nešto svoje što će imati svjetski značaj. Da nije bilo tog osjećaja da ipak nismo neka periferija, nego da od sebe možemo napraviti nešto dično, ne bi bilo ni novog vala. Trebamo postati svjesni vlastitih mogućnosti, primiti se posla i biti uzor drugima, a ne samo raditi za te iste druge.

  • Pokazuje li vaš sin sklonost prema glazbi i jeste li zadovoljni samim sobom u očinskoj ulozi?

- Vid ima 26 godina, svira gitaru i saksofon, ali za sada nije izrazio želju za profesionalnim bavljenjem glazbom. Trenutačno ga zanima dizajn, izrađuje lampe od dijelova automobila, a inače, kad si želi osigurati ozbiljan i siguran novac, radi na gradilištima kao tesar. Svoju ulogu oca možda nisam uvijek najmudrije odigrao, ali dao sam najbolje od sebe. Uvijek mi je bilo važno imati prijateljski odnos s Vidom, iako sam nekad morao biti i autoritet, zadavati mu određene norme, u kojima često nisam bio dovoljno dosljedan, čvrst i taktičan, ali ovaj čas mi se čini da mu svojim odlukama i postupcima ipak nisam previše naškodio.

  • Stalno dobivate ponude za uglazbljivanje kazališnih predstava. Koji vam je projekt iz te sfere stvaralaštva ostao u posebno lijepom sjećanju?

- Sanda je 1992. režirala predstavu u Australiji zbog koje smo, sa sinom koji je tada još bio mali, dva mjeseca proveli s Aboridžinima u predgrađu Brisbanea. Predstavu smo vidjeli samo na premijeri jer je ekipa poslije po aboridžinskim zajednicama na sjeveru zemlje putovala avionom u kojem jednostavno nije bilo mjesta za nas. Ali taj suživot bio je vrlo zanimljiv. Vidjeti u kojoj mjeri nas Aboridžini doživljavaju kao barbare, u kojoj mjeri je naša civilizacija zapravo primitivna, za razliku od njihove, koja je duboko plemenita, vertikalna, koja nije poznavala rat te je okrenuta prema neposjedovanju te održavanju ravnoteže u zajednici i s ostalim bićima, sve u svemu, prilično formativno iskustvo koje se ne zaboravlja.

Ivana VAŠAREVIĆ

800px-Jutarnji_list_Logo.svg.png

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Милан Ракић,
      Tarife koje je Kosovo uvelo Srbiji i BiH, nisu politički održive i nadam se da će biti oslabljene ili ukinute, rekao je u ekskluzivnom intervjuu za Glas Amerike američki senator Ron Džonson, predsedavajući pododbora za Evropu i regionalnu bezbednosnu saradnju u senatskom Odboru za spoljne poslove. Džonson veruje da su predsednici Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Hašim Tači voljni da reše odnose dve zemlje i da shvataju da dogovor do kojeg dođu možda neće biti kratkoročno popularan.
      Glas Amerike: Senatore, videli ste se sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem na GlobSec forumu u Bratislavi. Pretpostavljam da je bilo reči i o Kosovu. Kakav je vaš utisak, da li je Vučić spreman na kompromis? Senator Džonson: "Ono što primarno cenim kod predsednika Vučića, a isto bih mogao da kažem i za predsednika Tačija, je da su to pojedinci koji žele da reše problem. Imaju dobru volju za to, ali istovremeno prepoznaju da je reč o veoma teškom pitanju. Nadam se da će ta njihova rešenost ipak biti dovoljna za neki napredak".
      GlasAmerike: Kada je reč o dijalogu – Priština ne želi da ukine carine na srpsku robu, a Beograd neće da pregovara bez toga. Ako Kosovo ne ukine takse, postoji li drugi način da se nastave pregovori? Senator Džonson: "Najpre želim da kažem da tarife, iako kratkoročno mogu delovati kao dobra ideja i efikasno se koristiti kao adut, dugoročno predstavljaju dodatni porez koji plaćaju stanovnici zemlje koja uvodi tarife. Dakle, dugoročno tarife ne koriste Kosovu. Ono što bih želeo da obe strane shvate je sledeće: uveli ste tarife, privukli ste pažnju javnosti, ali sada treba da krenete dalje i da ozbiljno pristupite rešavanju ovog dugoročnog problema – kako bi Kosovo moglo da bude priznato i kako bismo došli do mirnog rešenja".
      Glas Amerike: Da li SAD mogu, na neki način, da ohrabre Srbiju da se vrati dijalogu u ovim okolnostima? Senator Džonson: "SAD podržavaju obe strane i daju im prostora da reše problem. Amerika ne želi ništa da nameće bilo kojoj strani. Ponovo ću reći: dugoročno, tarife plaća narod zemlje koja ih uvodi i iskreno rečeno, mislim da nisu ni politički održive – jer sve poskupljuje. Nadam se da je ovo privremena situacija i da će biti ublažena – da će tarife biti manje rigidne, oslabljene ili ukinute. To će koristiti građanima Kosova i nastavku razgovora".
      Glas Amerike: Očekujete li da bi dijalog mogao ponovo da počne posle samita u Parizu? Senator Džonson: Nadam se da će dijalog biti ponovo pokrenut, a ako je Pariz dobra polazna tačka za to – podržavam.
      Glas Amerike: Pre nekoliko dana Bela kuća je ponovo pozvala na postizanje sveobuhvatnog sporazuma o Kosovu koji je baziran na “međusobnom priznavanju”. Verujete li da su vlasti u Srbiji spremne da naprave kompromis baziran na međusobnom priznanju? Senator Džonson: "To je krajnji cilj i razlog zbog kojeg Kosovo učestvuje u dijalogu. Razumem da je to politički teško za predsednika Vučića. On mora da pokaže građanima Srbije da je i Kosovo pravilo neke ustupke. Prespanski sporazum između Grčke i Makedonije bio je politički nepopularan u obe zemlje, ali su lideri bili hrabri – i mislim da je ista situacija sa Vučićem i Tačijem. To su dvojica lidera koji shvataju da dogovor do kojeg dođu možda neće biti kratkoročno popularan, ali se nadam da će, kao što vidimo u slučaju ulaska Severne Makedonije u NATO, u kratkom periodu pošto postignu sporazum, osetiti da je vredno sveg političkog bola kroz koji prolaze. I mislim da će ljudi, kada se sve završi, pitati zašto se nije rešilo ranije zbog koristi koju će imati u saradnji sa EU i zapadnim partnerima. Rusija zvuči zavodljivo, ali ne nudi ništa u smislu dugoročne političke stabilnosti i ekonomskog prosperiteta".
      Glas Amerike: Američki zvaničnici nam govore da ne postoji rok za rešenje pitanja Kosova, ali Bela kuća već treći put u proteklih sedam meseci poziva Srbiju i Kosovo da postignu sporazum. Da li je to poruka obema stranama da proces polako privode kraju? Senator Džonson: "To pokazuje želju Amerike da snažno podrži Srbiju i Kosovo da dođu do sporazuma, pokazuje podršku Bele kuće, a ne pretnju nekakvim rokovima. Ta podrška će ostati i pošto se postigne sporazum. Znači, kada preduzmete teške političke korake – Amerika, a nadam se i Evropa, će biti tu uz vas i ti teški koraci će se isplatiti. Dok se ne postigne dogovor, nijedna zemlja neće biti dovoljno stabilna da bi privukla investitore. Ne mogu dovoljno da naglasim koliko je to važno za ekonomski prosperitet obe zemlje".
      Glas Amerike: Kada govorimo o razgraničenju kao modelu rešenja – iz Amerike stižu različite poruke. Zamenik pomoćnika državnog sekretara Metju Palmer kaže da SAD ne povlače crvene linije, dok član Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Erat tvrdi da je ideja o podeli Kosova "glupost" i da se ne može realizovati. Možete li da nam kažete šta je zvanična američka politika o ovom pitanju? Senator Džonson: "Ja sam član Kongresa i mogu da vam kažem svoje mišljenje. Verujem da administracija poručuje da Srbija i Kosovo treba sami da se dogovore. Mi obema zemljama dajemo prostora da postignu sporazum i lično mislim da nema crvenih linija niti ideja o kojima ne treba razgovarati. S druge strane, jasno mi je zašto ljude brine korekcija granica zbog potencijalnog domino efekta. Ali, na kraju se sve svodi na lidere i građane Srbije i Kosova koji treba da nađu rešenje koje Amerika i Evropa treba da podrže".
      Glas Amerike: Predsednik Vučić je rekao da vas je zamolio da prenesete poziv predsedniku Trampu da poseti Srbiju. Jeste li to učinili i ima li odgovora? Senator Džonson: "Upravo sam razgovarao sa državnim sekretarom Pompeom i njemu sam preneo, a preneću i predsedniku Trampu kad ga vidim. Već sam mu preneo prethodne pozive".
      Glas Amerike: I, hoće li doći? Senator Džonson: "On je veoma zauzet, ali je izrazio svoju podršku Srbiji i Kosovu da dođu do sporazuma i ostave problem iza sebe".
      Jovana ĐUROVIĆ

       
    • Од Милан Ракић,
      Piloti borbenih aviona Ratnog vazduhoplovstva Grčke izveli su preključe ujutru prve probne letove iznad Severne Makedonije što predstavlja početak priprema za izvršavanje zadataka kontrole vazdušnog prostora koje su Grčka i Severna Makedonija dogovorile početkom aprila ove godine.

      Tada je saopšteno da će grčki lovci započeti zaštitu severnomakedonskog neba kada ova bivša jugoslovenska republika postane članica NATO što bi moglo da se dogodi do kraja godine.
      Probni letovi izvršeni su višenamenskim borbenim avionima F-16 Block 52+ iz sastava 337. eskadrile ‘’Fantasma’’, 110. borbenog puka, grčkih Taktičkih vazduhoplovnih snaga koja je stacionirana u vazduhoplovnoj bazi Larisa, u centralnoj Grčkoj.

      Severnomakedonska novinska agencija MIA prenela je izjavu iz Ministarstva odbrane Severne Makedonije da su letovi izvršeni u okviru priprema i ostvarivanju uslova Republike Severne Makedonije iz oblasti avijacije kao ravnopravnog člana sistema kolektivne bezbednosti.

      U Ministarstvu odbrane je potvrđeno da su izvršena dva preleta kako bi se testirali radari i komunikacija odnosno da bi se proverilo da li postoje sektori koji nisu pokriveni sistemom za osmatranje što bi moglo da napravi nepotpunu radarsku sliku. Grčki list Ekathimerini preneo je informaciju da će se u narednih nekoliko meseci probni letovi nastaviti.
      Živojin BANKOVIĆ

    • Од kopitar,
      Papa o kanonizaciji kardinala Stepinca: 'On je blažen, može mu se moliti, ali do svetosti moramo izučiti neke povijesne točke' | Bitno.net https://www.bitno.net/vijesti/papa-o-kanonizaciji-kardinala-stepinca-on-je-blazen-moze-mu-se-moliti-ali-do-svetosti-moramo-izuciti-neke-povijesne-tocke/#.XNLBKD5Xuj4.whatsapp
    • Од Милан Ракић,
      Četiri duge godine traje let helikoptera koji je zavio u crno ne samo porodice stradalih, nego i moralnost i pravdu u Srbiji.

      Za sve to vreme nije bilo hrabrosti, volje i prostora da se stvari predstave pravim imenom, izbaci istina na svetlost dana i javnosti prezentuje sve ono što bi omogućilo da se Omerova posada i putnici najzad prizemlje i počivaju u miru.
      Podsetimo se toka dešavanja nakon tragedije. Tadašnji premijer, kome niko nije iznad zakona, osim naravno njega samog, između ostalog je rekao da ne da Lončara i Gašića optuživši stručnu javnost da ih krivi samo zato što su želeli spasiti bebu. Posebno je bila karakteristična naoko nesuvisla izjava: „Da sam i ja bio na Dikovićevom mestu isto bih, kao i Bandić, naredio da helikopter poleti“. U suštini, to su bile jasne poruke i Dikoviću i tužilaštvu posle koje su se ućutali, iako je bilo mnogo razloga da progovore.
      Retki pojedinci su upozoravali da nisu oni odgovorni zbog „dobrih namera“, već zato što su beba, medicinari i avijatičari poginuli! A Diković nije ni bio u lancu komandovanja jer je zaobiđen, dok je Bandić, sa odmora, naređivao nešto za šta uopšte nije nadležan. O tome koliko je stradanje Omerove posade bilo popločano dobrim namerama Gašića i Lončara, a koliko njihovim političkim marketingom, svedočiće cela nacija. Pre ili posle napredne ere.
      Posle svega, predsednik je odlikovao „pijanu“ posadu, dok je Gašić kasnije smenjen zbog primitivne opaske o klečanju novinarki, pa je morao izdržati celu godinu i po bez funkcije da bi potom dobio nameštenje za direktora BIA. Bandić je premešten u Brisel sa više nego atraktivnim primanjima vojne diplomatije, dok je Diković, uz sve ostalo, i kroz disciplinski postupak definitivno zgazio vojničku čast. Tužilaštvo je aktere tragedije opralo od krivice, što je bilo i očekivano nakon reakcije premijera i njegovog neformalnog uputstva za postupanje. Javnost i mediji se tek ponekad sete tragedije, a žrtve i dalje čekaju pravdu kojoj niko nije izmakao!
      Na osnovu svih informacija dostupnih javnosti, izjava aktera, nalaza komisija i saznanja o dešavanjima iza kulisa, može se izvesti zaključak o uzrocima i odgovornosti učesnika ovog zadatka koje nadležni organi iz nekog razloga nisu želeli da vide. Svi uzroci udesa se u najkraćem mogu svesti na sledeće: (1) urađen je niz propusta u izdavanju i prihvatanju zadatka, komandovanju, pripremi posade za let, praćenju uslova, komunikaciji i toku izvršenja zadatka; (2) nepovoljni meteorološki uslovi za letenje; (3) greška posade u upravljanju letelicom i pad u nepravilan položaj usled gubitka prostorne orijentacije (kao posledica prethodnih uzroka).
      Odgovornosti ima na svim nivoima.
      Gašić je naređujući zadatak bez znanja načelnika Generalštaba uzurpirao predsednička ovlašćenja u komandovanju Vojskom koja mu nisu bila prenesena, te tako, mimo svih procedura i hijerarhijskog utemeljenja u zakonu, grubo prekršio osnovna načela komandovanja, jednostarešinstvo i subordinaciju. Ako u ovome nije bilo zloupotrebe položaja odgovornog lica, zloupotrebe službenog položaja ili trgovine uticajem, u čemu ima?
      Bandić je suprotno nadležnostima i ovlašćenju, prihvatio zahtev ministara i direktno, bez znanja Operativnog dežurnog tima (ODT) i komandanta Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane (RV i PVO), izdao naređenje posadi za izvršenje zadatka, čime je izvršio teži oblik povrede vojne discipline i doveo nadređene pred svršen čin. Tragediji je doprinelo i Bandićevo menjanje mesta sletanja mimo najave leta i odluka vođe posade tokom leta! Navedeni propusti bi trebali biti dovoljni da mu najblaža disciplinska mera bude vraćanje u prethodni čin, ali definitivno ima i elemenata krivične odgovornosti u smislu nepreduzimanja mera za obezbeđenje jedinice i trgovina uticajem.
      Nadležni rukovodilac ODT RV i PVO (RODT) i RODT sistema odbrane, komandant RV i PVO i zamenik NGŠ podležu disciplinskoj odgovornosti jer, po saznanju o naređenju ministra odbrane mimo predviđene procedure, nisu sprečili izvršenje leta u nepovoljnim meteo-uslovima ili prekinuli let i naredili sletanje na a. Kraljevo zbog pogoršanja uslova.
      Lončar kao glavni inicijator zadatka nije imao nikakve nadležnosti i njegova odgovornost je samo moralna. U demokratskim zemljama bi to bilo dovoljno za ostavku ili smenu ministra zdravlja, ali ne i kod nas. Međutim, njegova moralnost je u javnosti toliko kompromitovana da niko više ne može da je dodatno uruši, ali o tome neka govore upućeniji.
      Da bi javnost razumela nivo odgovornosti imenovanih, treba objasniti i obaveze nadležnih organa na preduzimanju mera posle udesa i razloge zbog čega su izostale. Načelnik Generalštaba je morao pokrenuti pitanje odgovornosti ministra odbrane jer je bez njegovog i znanja ODT sistema odbrane neovlašćeno naređivao, kršeći osnovna načela komandovanja: jednostarešinstvo i subordinaciju. Potom je morao Bandića odmah udaljiti sa dužnosti do završetka disciplinskog postupka i razrešenja pitanja krivične odgovornosti! U suprotnom, trebao je tražiti svoje razrešenje sa funkcije. Umesto toga, ćutao je i dozvolio da Bandić bude postavljen za vojnog predstavnika pri NATO u Briselu pre okončanja postupaka.
      Predsednik države je trebao preduzeti mere za utvrđivanje odgovornosti ministra odbrane zbog uzurpiranja predsedničkih ovlašćenja u komandovanju Vojskom i naređivanja mimo procedura i hijerarhijskog utemeljenja u zakonu. Takođe, bio je dužan da pokrene postupak za utvrđivanje propusta i odgovornosti načelnika Generalštaba i njegovog zamenika.
      Od premijera bi se u takvoj situaciji očekivalo da smeni ili zatraži ostavke involviranih resornih ministara. Takva reakcija bila bi moralna i državnička, ali pitanje koje se nameće je upravo zbog čega su reakcije izostale. Godine urušavanja sistema odbrane nametnule su pogubno ponašanje i odnose u Vojsci Srbije prema logici kaplarskog zazora po kojoj prema pretpostavljenima treba biti blag i servilan, a prema potčinjenima strog i nepravedan! To je način urušavanja integriteta oficira kojim se briše razlika između vojničke pristojnosti u subordinaciji i snishodljivosti. Ovo predstavlja, pored koruptivnih, jedan od efikasnijih modela marginalizacije vojske izborom vodećih ljudi osloncem na slične profile ličnosti.
      Da li se ovim može objasniti Dikovićev podanički odnos prema premijeru sa kojim nije bio u subordinaciji, ali koga je prepoznao kao centar moći u državi ili ipak postoje neki jači razlozi koji ga su ga držali u tom servilnom položaju? Psihološki biciklistički profil je Diković po pravilu dokazivao prema svojim saradnicima i potčinjenima, posebno prema onim slobodoumnijim.
      Predsednik Nikolić je tražio utvrđivanje istine, a onda zaćutao i držao se po strani. Ni sedam izgubljenih života nije ga potaklo da postupi časno i po zakonu. Možda je odgovor bio u odnosu političke moći ili pak u kapacitetu časti. Tragedija, svakako, ne bi smela biti predmet rešavanja odnosa unutar vlasti. Kako bilo, njegov ostanak u rezidenciji u Užičkoj se ipak može shvatiti kao politička trgovina. Da li je glavni pot bio pad helikoptera ili ne, možemo samo da nagađamo.
      Premijer Vučić se, suprotno zakonu i ovlašćenjima, mešao u istragu čije delove nalaza je saopštavao javnosti, a koje nisu znali ni oni koji su formirali komisije za utvrđivanje uzroka nastanka vanrednog događaja. Svojim izjavama direktno je uticao na rad Tužilaštva koje je razvlačilo predistražni postupak tražeći način da aktere oslobode od krivice, što je i urađeno. Vučić i dalje ne uspeva da razdvoji partijske odnose od nadležnosti koje ima na državnoj funkciji koju obavlja, a rezultat je uporna odbrana saradnika po sistemu „Nema priznanja odgovornosti ni po koju cenu!“. Zahteve za ispitivanje odgovornosti aktera prevodio je kao političke napade na njega i pokušaje rušenja Vlade, što je klasična zamena teza kojom je pojeftinio živote nastradalih, njihovo požrtvovanje za spas bebe i duboko im povredio porodice i kolege.
      Srbija je ćutala šokirana tragedijom! Koliko su teške posledice tog ćutanja po zbivanja i društveni poredak pokazalo se u godinama posle tragedije. Svemu je skočila cena samo su ljudi i život u Srbiji pojeftinili. Gine se u vazduhu, na vodi, pešačkim i pružnim prelazima, naplatnim rampama. I nema odgovornih! Sve afere i nesreće u kojima učestvuju nosioci vlasti beskrupulozno se zataškavaju.
      Tužilaštvo, sudstvo i bezbednosni aparat postali su sredstvo amnestije i vladanja partijskih moćnika, a ne ruka zakona i servis naroda. Pravo i pravda ne stanuju ovde. Zato je Srbija država bez institucija i bez državnika, ali sa mnoštvom političara koji su sami sebi dovoljni. Zato smo tu gde jesmo.
      Slava poginulima! NJihov večni mir ostaje na savesti cele nacije!
      Autor je pilot, brigadni general u penziji

    • Од Милан Ракић,
      Nebo iznad Indije i Pakistana kao i iznad vazdušnog prostora sporne provincije Džamu i Kašmir čiji deo drži Pakistan a deo Indija, bilo je u prethodna dva dana poprište vazdušnog sukoba između dve azijske regionalne i nuklearne sile. U do sada dostupnim zvaničnim informacijama, nakon većeg indijskog napada na kampove islamista u pakistanskom delu Kašmira ali i samom Pakistanu, u reagovanjima obe strane došlo je do vazdušnih borbi u kojima je prema zvaničnim saopštenjima bilo i gubitaka a RV Pakistana juče je takođe izvršilo vazdušne udare koji su, kako tvrde, bili simbolični i imali su za cilj demonstraciju sile.

      Višenamenski borbeni avion JF-17 ''Thunder'' RV Pakistana. Moguće je da je ovim tipom avion oboren indijski MiG-21bisUPG Bizon / Foto: Petar Vojinović, Tango Six
      Kao što to obično biva prilikom izveštavanja o ovim događanjima bilo je dosta propagande. Prvog dana plasirana je neistinita informacija da su prilikom indijskog napada 26. februara na terorističke logore oborena dva pakistanska borbena aviona JF-17 čiji su piloti pokušavali da presretnu indijsku formaciju. Potom su sutradan pojedini pakistanski mediji, prilikom izveštavanja o obaranju dva indijska borbena aviona prikazivali fotografije za koje se ispostavilo da su napravljene znatno ranije, kao npr. fotografije olupine indijskog školsko-borbenog aviona Hawk koji se srušio 2015. godine kao i udesa MiG-a 27 iz 2016.
      Ostaci oborenog indijskog MiG-a 21, jedina potvrda o gubicima aviona obe strane / Foto: AFP Indijska verzija događaja kojom prilikom je oboren MiG-21 / Foto: timesofindia.indiatimes.com Ono što za sada znamo sigurno – oboren je jedan indijski avion, na osnovu dokumenata koji su pronađeni kod pilota, evidencijskog broja i fotografija radi se o MiG-u 21bisUPG Bizon iz sastava 51. eskadrile “Sword arms“ (ev. broj CU2328), vazduhoplovne baze Srinagar koja se upravo nalazi u indijskom delu provincije Džamu i Kašmir. Prvobitno su Pakistanci pokazali video snimak kao i fotografije zarobljenog indijskog pilota a kasnije i olupinu aviona koji je pao na teritoriju pod kontrolom Pakistana dok su za drugi avion naveli da je pao na indijskoj strani linije razdvajanja. Iako je prvo javljeno da Pakistanci imaju zarobljenog i drugog pilota koji se nalazi u bolnici kasnije je zvanično saopšteno da imaju samo jednog.
      Pilot oborenog indijskog MiG-a 21 potpukovnik (Wing Commander) Abhinandan Vartaman nakon zarobljavanja. Pripadnici RV Pakistana slave vazdušnu pobedu koju je na avionu JF-17 odneo major Hasan Sidikvi iz 14. eskadrile “Tail Choppers“ iz vazduhoplovnen baze Minhas.
      Pokazani video snimak zarobljenog indijskog pilota je autentičan, na njemu se vidi potpukovnik (Wing Commander) Abhinandan Vartaman kako razgovara sa pripadnicima pakistanskih oružanih snaga. Nakon toga objavljeno je i nekoliko njegovih fotografija ali i snimak odmah nakon zarobljavanja na kojima se vidi da ima povrede koje su mu naneli lokalni stanovnici. Indijska strana zvanično je priznala gubitak jednog MiG-a 21. Na pakistanskom forumu defence.pkpostavljen je video snimak na kome se vidi kako pripadnici RV Pakistana pored borbenog aviona JF-17 slave obaranje indijskog aviona. Navodno je Bizon oboren raketom PL-9.
      Olupina indijskog helikoptera Mi-17. Ostaci oborene pakistanske bespilotne letelice. Gotovo istovremeno došlo je i do rušenja jednog indijskog vojnog transportnog helikoptera Mi-17 i pogibije 6 vojnika uključujući članove posade kao i jednog civila na zemlji, a nakon spekulacija da je oboren, Pakistan je negirao učešće u ovom incidentu. Indijci zvanično tvrde da su oborili pakistanski F-16 ali osim svedočenja njihovih kopnenih trupa, nemaju nijedan dokaz pošto je navodno pao na pakistansku teritoriju a pilot se katapultirao. U indijskim medijima obaranje F-16 se pripisivalo MiG-u 29, MiG-u 21 ali i Su-30. Uz priložene fotografije tvrdi se da je ranije oborena i jedna pakistanska bespilotna letelica ta koju se tvrdi da je pogođena raketnim sistemom Spyder izraelske proizvodnje.
      Rasplamsavanje sukoba došlo je nakon što su u sredu ujutru indijske vazduhoplovne snage izvele vazdušni udar na ukupno tri lokacije od kojih se jedna, rejon Balakota i Mansehra, nalazi u Pakistanu dok su u pakistanskom Kašmiru pogođeni rejoni Čakota i Muzaffarabad. Mete su bili kampovi islamističkih militantnih organizacija “Džaiš-e-Mohamad“, “Hizbul Mudžahidin“ i “Laškare Tajba“.
      Povod za indijske vazdušne udare bio je teroristički napad koji se dogodio 14. februara u indijskom delu kašmira kada se bombaš samoubica razneo pored kolone pripadnika indijskih snaga bezbednosti kojom prilikom je poginulo 45 ljudi. Odgovornost za napad preuzela je islamistička grupa “Džaiš-e-Muhamed“ a nakon napada Indija je optužila Pakistan da pomaže terorizam, opozvala je svog ambasadora iz Pakistana i zabranila uvoz pakistanske robe.
      Lovci-bombarderi Mirage-2000H RV Indije. Šematski prikaz napada RV Indije na terorističke kampove. U akciji je učestvovalo 12 lovaca-bombardera Mirage-2000H koji su poleteli iz baze Gvalior i čiji su piloti izvršili dejstvo po ciljevima na zemlji laserski vođenim bombama GBU-12 (postoje izveštaji da su korišćene i bombe SPICE 2000) uz upotrebu nišansko-navigacijskog kontejnera Litening II. Lovačku zaštitu pružali su im 4 (prema nekim podacima 8) Su-30MKI iz baza Halvara i Barejli. Iz baze Agra poleteo je leteći radarski sistem A-50Ei kao i dve leteće cisterne Il-78MKI dok je još jedan leteći radarski sistem, NETRA (indijski dorađeni EMB-145) doleteo iz baze Bhatimda. Za izviđanje su korišćene bespilotne letelice IAI Heron.
      Lokacije koje su napali indijski Miraži-2000. Napad je započeo u 3:35 po lokalnom vremenu, trajao je 21 minut a pet Miraža-2000 zadržalo se u pakistanskom vazdušnom prostoru tri minuta. Zvanična novinska agencija ANI prenela je saopštenje o potpuno uspehu ove operacije koju je vodila obaveštajna služba. Prvi zamenik ministra inostranih poslova Vidžaj Gohale rekao je da je likvidiran veliki broj terorista u najvećem kampu za obuku u Balakotu na 65 km od demarkacione linije sa Indijom. Navodno je kasnije obaveštajna služba potvrdila da je poginulo 42 terorista. Međutim portparol vazduhoplovnih snaga Pakistana general-major Azif Gafur izjavio je da su se indijski avioni suočili sa pravovremenim i efikasnim odgovorom RV Pakistana, da su bežeći u žurbi ispustili svoj borbeni tovar blizu Balakota te da nije bilo žrtava niti materijalne štete. Pakistanski mediji su, pozivajući se na lokalne žitelje, objavili da su bombe pale na kilometar od navodnog kampa za obuku.
      Živojin BANKOVIĆ

×
×
  • Create New...