Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Sign in to follow this  
александар живаљев

Патријарх директорима школа: Катихете су најпозванији да решавају актуелне васпитне проблеме

Оцени ову тему

Recommended Posts

Његова Светост патријарх српски господин Иринеј, са члановима Одбора за верску наставу АБК, предвођеним професором педагогије протом Д. Сандом, приредио је традиционални пријем свих директора основних и средњих школа у Београду.

У очинском обраћању Свјатејши је са радошћу констатовао да је проблем прихватања верске наставе готово у потпуности решен. Али, да, са друге стране, имамо сталне појаве немилих догађаја у школама. Катихете су можда најпозваније да се детаљно позабаве тим проблемима и патријарх је упутио директоре школа да се у решавању таквих проблема више ослањају управо на катихете, а да му без устручавања пријаве све катихете који не одговарају потребама школске службе и слици доброг наставника.

 


View full Странице

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
dstl0267.thumb.jpg.e144f6ab26912f5896dc1b947281d64c.jpg
Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 14. децембра 2017. године у Патријаршији српској  у Београду директоре основних и средњих школа са територије Архиепископије београдско-карловачке.
 
 
 
 
1_2.jpg
 
Свечани пријем почео је Молитвом Господњом, коју је отпевао хор Богословије Светог Саве из Београда, а потом је директоре својим очинским благословом поздравио Његова Светост, истакавши да је овај пријем и прилика за дијалог између Архиепископије и београдских школа у циљу унапређења верске наставе, а зарад духовног образовања младих које би требало да их научи основама вере, али и да им пружи дубљи темељ личности.
Свјатјејши је казао да су врата Патријаршијског дома увек и у свако време отворена за сва питања и сугестије од стране директора школа и наставног особља и да се сви проблеми и недостаци могу решити у узајамном дијалогу.
 
dstl0008.jpg
 
Потом се председник Катихетског одбора протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо обратио бираним речима, нагласивши да у београдским школама верску наставу изводе итекако стручно и академски оспособљени вероучитељи, што су већином директори препознали, па су неки од њих одељењске старешине, вође каријерних тимова, актива, помоћници директора...
Помоћник министра просвете за средње образовање и васпитање г. Александар Пајић пренео је жеље министра просвете г. Младена Шарчевића за што успешнији и бољи рад. -Школски систем Србије обухвата 1800 школа, и има много више успеха и добрих страна. Лоша, спорадична дешавања не треба да заокупе сву нашу пажњу. Ми треба тако да радимо да она буду веома ретка или да их нема, а треба да сагледамо и врхунске резултате  наших ученика и све оно за што школа постоји,  казао је г. Пајић и додао да је сарадња школства и Цркве изузетно добро остварена.
 
dstl0029.jpg
 
Као одговор на благослове и поздраве, у име директора школа којих је било 150, на топлом пријему је, већ девету годину заредом, заблагодарио на чињеници што Његова Светост отвара врата свога дома, г. Предраг Михаиловић, директор Техничке школе ГСП са Врачара, школе у којој влада изузетна и веома повољна клима када је реч о верској настави, па та школа има три вероучитеља.
-Сви ми осећамо велику одговорност за резултате нашег рада, а опет, савест, морал, човекољубље који су уткани у нас управо образовањем и деловањем наше Цркве, дају нам потребну снагу да занемарујући велике тешкоће у нашем делању, истрајавамо у повереној нам мисији. Велики корак у овом смислу направљен је враћањем верске наставе у школе. Ми у Техничкој школи ГСП посвећујемо пуну пажњу сваком наставном предмету, а посебно преплитању верске наставе и општеобразовних предмета. Оно што ја могу овде и свугде да сведочим јесте да смо ми, данашњи посленици школе и Цркве, дорасли овоме времену и да, уз Божју помоћ, брод просвете и вере иде у добром правцу на ползу нашег народа, казао је г. Предраг Михаиловић, директор Техничке школе ГСП.
 
dstl0031_0.jpg
 
Начелник Војне гимназије пуковник Мирослав Гвозденовић истако је да је за њихову школу специфично и то што је вероучитељ иствремено и свештено лице које је у самој школи устројило капелицу и има посебан кабинет за верску наставу.
На скупу, које је још једно зрнце песка у заједничкој грађевини, али зрнце које је важно за јачину и трајност грађевине, обратио се и директор Интернационалне немачке школе у Београду г. Штефан Виденхофер, који је навео да је је у овој школи организована верска настава за ђаке православне, римокатоличке и протестантске вероисповести. Настава за православне, којих је у овој школи већина - 70 %, одвија се самостално, док се на празник Светог Саве, као и о другим празницима, окупљају сви ученици који се васпитавају у духу добра усмереног на заједничку сарадњу, узајамно поштовање и хришћанску љубав.
 
dstl0035.jpg
 
Пријем је настављен топлим разговорима на теме које су свагда присутне у српским школама, о образовању уопште, похвалама вероучитеља од стране самих директора школа, што се из године у годину све више примећује.
Својим умилним гласовима је појачки састав Богословије Светог Саве, најстарије школе у Београду, под диригентским вођством мр Бранка Тадића, увеличао пријем у дому Српске Цркве, после чега је новообјављени часопис Катихета  уручен свима присутним челницима београдских школа.
 
dstl0042.jpg
 
Величанствени скуп увеличали су, на позив и у организацији Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке, представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја: гђа Весна Недељковић, Душан Кићовић, начелник Школске управе Града Београда; др Марко Николић, помоћник директора Управе за сарадњу с Црквама и верским заједницама при Министарству правде; протојереји-ставрофори:  др Предраг Пузовић, декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду; Драган Протић, ректор Богословије Светог Саве у Београду;  Стојадин Павловић, директор Патријашијске управне канцеларије; протођакон Радомир Ракић, главни и одговорни уредник Информативне службе Српске Православне Цркве; Мирослав Чолаковић, секретар Епархијског управног одбора Архиепископије београдско-карловачке; протођакон Стеван Рапајић, секретар Црквеног суда, ђакон Александар Прашчевић, шеф Кабинета Његове Светости, главни и одговорни уредник Светосавског звонца гђа Радмила Мишев и други.
 
dstl0043.jpg
 
Да скуп протекне у најбољем реду побринули су се организатори: секретар Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке мр Сандра Дабић и чланови Одбора ђакон Бранислав Кеџић и проф. Јован Лазаревић.
Свечани догађај пратила су сва средства информисања Српске Цркве: Информативна служба, Радио Слово љубве и Телевизија Храм.
 
dstl0063.jpg
 
dstl0081.jpg
 
dstl0091.jpg
 
dstl0161.jpg
 
dstl0266.jpg
 
dstl0267.jpg
 
 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 8 минута, ризница богословља рече

после чега је новообјављени часопис Катихета  уручен свима присутним челницима београдских школа.

Одлично да је обновљен часопис, надам се и сајт. Али стално истичем, уз епархијске потребна је и стална Катехетска служба при Цркви, која би се бавила и координацијом и ваншколске катехезе, не само парохијске, већ и медијске и друге према захтевима модерне педагогије, андрагогије и психологије. Наравно остаје и треба да се развија и улога у школском систему. Није то тако лако осмислити и спроводити.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      -Многобројни народ који притиче са свих страна у манастир Туман живо је сведочанство вере. Помоћ коју ишту и добијају од Светог Зосима и Светог Јакова велики је дар наше Цркве данас, поручио је Патријарх.   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј стигао је 22.фебруара 2020. године у манастир Туман. Његову Светост Патријарха је дочекао Преосвећени Епископ браничевски г. Игнатије са братством манастира и верним народом. У поздравној беседи епископ Игнатије је заблагодарио Његовој Светости што је Епархију браничевску и манастир, братство и верни народ удостојио патријарашког благослова.   Његова Светост је поздравио Епископа и братију истакавши да је у данашњем тешком времену Тумане поклоничка светиња која сија широм Српске Цркве и у коју многобројни народ притиче са свих страна: -То је живо сведочанство вере. Помоћ коју ишту и добијају од Светог Зосима и Светог Јакова велики је дар наше Цркве данас, поручио је Патријарх.   После свечане доксологије Патријарх је обишао манастирски комплекс видно задивљен уређеношћу манастира.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг инфо,
      Епископ Дизелдорфа и Немачке Григорије открио је управо за Спутњик да је био код патријарха Иринеја, који му је пренео поруку да ће после унапред заказане посете Америци, отићи у Црну Гору на литије против наопаког Закона о вероисповести.
      Владика Григорије пристао је на разговор са нама, непосредно пре трибине на Филозофском факултету на којој је такође говорио о чудесним дешавањима у Црној Гори.
      Доста сам упућен у ту ситуацију, зато што су тамо моји најбољи пријатељи, владика Јоаникије и владика Методије, а имам и контакт са митрополитом. Оно што је још важније, имам контакт са пуно свештеника, пуно људи који су из Црне Горе, а живе у Немачкој, па и са онима који су доле. Народ неће попустити, нити ће одустати, па макар попустили и митрополит Амфилохије и било ко други. Наравно, неће ни он издати свој народ, али биће јако тешко, јер улазимо у фазу у којој ће и више људи бити на улицама, али ароганција коју показује власт, односно, тај један једини човек који влада у тој земљи, зачуђујућа је. А више пута сам рекао да је то врло опасно.
      Како видите решење за ту кризну ситуацију?
      Мислим да се тај човек који влада нада у огромну подршку земаља које су моћне, које очигледно још не схватају озбиљно ову ситуацију. Најважније је да је тај народ јако прибран и јако свестан шта то значи, што демонстрира своје незадовољство и противљење отимању светиња на један хришћански начин, на цивилизован начин и што ти људи уопште нису под неком пресијом да морају да иду у литије. Нико никог више и не позива у литије, на њих се просто иде као на једну непрестану литију, непрестану литургију. То је нешто величанствено, када свет не би био подељен на исток и запад, север и југ, сигурно би то била једна од најважнијих вести у свим светским медијима.
      Све православне цркве подржале су нашу у овој борби, Ватикан је упозорио СПЦ на опрез и пре доношења Закона о слободи вероисповести, Европска Комисија није задовољна извештајем који је ових дана стигао из Црне Горе. Како утицати на преостале моћне земље које слуша Ђукановић да промене став и да се пронађе излаз?
      Врло је важно да људи обрате пажњу на то о чему се овде ради, а чини ми се да се ради о томе да господин Ђукановић уопште не зна шта је то Црква. Она је увек и локална и универзална. То је црногорска Црква у локалном смислу, али је православна у универзалном. У смислу помесности, она је Српска Православна Црква и нема никакве двојбе да неко сада ту може да направи неку другу, поред оне која ту постоји вековима. То је главна заврзлама у глави Ђукановића и оних који га слушају, јер не могу да схвате да не може да буде његова Црква, Црква може да буде божија. Црква може да буде црква једног града, заједнице, једне области и Црква може да буде васељенска, универзална. То знају сви људи на овом свету који су икада ишта учили о теологији, црквеном уређењу и поретку. Требало би, ако има он неког пријатеља на земљи, да му то објасни. С друге стране, прича о томе да ли је Црква црногорска, српска или православна, проруска, је потпуно излишна. Црква или је Црква или није, у томе је сва суштина.
      © SPUTNIK / НЕБОЈША ПОПОВИЋ Окупљени народ на литији у Подгорици У току је притисак да се што пре реши косовско питање, истовремено Република Српска је под највећим притиском икада, отворен је и овај проблем у Црној Гори, да ли мислите да су све ове кризе повезане?
      То је врло добро питање, зато што ја сада имам искуство из Немачке, тамо срећем људе из Книна, Зајечара, из Топуског, Требиња, из Македоније, Црне Горе, са Косова и Метохије, оно што те људе уједињује је Црква. То је Свети Сава, то је њихова крсна слава, у том смислу, то је заиста једини кохезиони фактор тог народа. Ако не будемо то сачували, ако Црква не буде јединствена, нормално да ће бити лакше причати о распарчавању. Овако, државе су се распарчале, али Црква није и не може, јер је управо као што сам рекао, универзална. Као што је и локална.
      Од народа из свих крајеве које сте поменули, народ у Црној Гори највише је у духовном смислу пропатио због режима у коме смо дуго живели. У Црну Гору се вратила вера, она је очигледна, али чини се да има и револта...
      Мислим да се тамо догађа чудо. У последњих 150 година у Црној Гори променила су се само четири владара, Никола, па Александар, касније Јосип Броз, а сада Мило Ђукановић. Ипак је то мало промена за толико година. С друге стране, важан је карактер тих људи, колико год је народ, како каже Гете, слуга покоран, народ је увек победник. Чини ми се да је сад дошао тај час.
      Имате ли неку посебну поруку за народ у Црној Гори?
      Имам поруку коју сам им већ рекао када сам био у Подгорици, да смо сви поносни на њих и да поново гледамо у Црну Гору као на Пијемонт. Мислим да ће тај покрет народа покренути све људе у свим нашим крајевима ка једном реалном времену и животу у коме неће бити никаквих господара, ни владара, ни богаташа који угњетавају народ, него ћемо имати један озбиљан систем у коме власт ради свој посао, подељена је и нико нема апсолутну власт, у којој људи могу боље да живе.
      © SPUTNIK / РАДОЈЕ ПАНТОВИЋ Владика Григорије говорио је пред препуном салом Филозофског факлутета на трибини "За друштво толеранције и одговорности".
    • Од Логос,
      Његова светост Патријарх српски г. Иринеј оценио је да је позадина црногорског закона о слободи вероисповести да се истребе Срби из Црне Горе, као са Косова и Метохије.     Патријарх Иринеј је најоштрије осудио изјаву црногорског министра одбране Предрага Бошковића који је рекао да је Закон о слободи вероисповијести искориштен да би се против Црне Горе повео крсташки рат.   „Ту нема коментара, они то стално причају. Заклањају оно што им је намера – да ослабе Цркву, да ослабе народ и да се ослободе Срба, као и Албанци са Косова. Позадина закона је да се истребе Срби из Црне Горе“, рекао је Патријарх за Курир.   Патријарх је поручио да ће српски народ наставити да се бори, да излази на литије и изразио наду да ће Уставни суд имати разумевања.   Бошковић је односе са Србијом оценио као најлошије од обнове црногорске независности, те навео да протестне литије „немају никакве везе са законом, већ је намјера да се Црна Гора представи као српска држава којој би се поништила независност изгласана на референдуму 2006. године“.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Логос,
      У току седмог симпосиона „Теологија у јавној сфери“, у нашем граду боравио је отац Гојко Перовић, ректор Богословског факултета на Цетињу. Са њим смо разговарали о борби коју вјерни народ већ више од мјесец дана води са онима који отимају православне светиње. Водитељ: Сунчица Пешић.     Извор: Радио Требиње
    • Од Логос,
      Патријарх александријски и све Африке Теодор богослужбено је прославио свог небеског покровитеља великомученика Теодора Тирона, 17. фебруара 2020. године (по новом календару).     Патријарх Теодор је рођен на Криту 1954. године. Завршио је славну Ризаријеву богословију у Атини, као и Теолошки факултет Аристотеловог Универзитета у Солуну. Студирао је и историју уметности, књижевност и философију у Одеси.   У манастиру Успења Пресвете Богородице у Ираклиону, на Криту, примио је монашки постриг 1973. године, а од 1975. до 1985. године служио је као архиђакон и секретар Митрополије лампијске и сфакијске, где је показао велики труд и успех у проповедању и у парохијској и филантропској служби.   Патријарх александријски Никола VI именовао га је 1985. године за Егзарха патријарашког трона у Русији, са седиштем у Одеси.   Током боравка у Одеси, најпре као студент историје уметности и философије, а касније као егзарх Александријске Патријаршије, више пута је посетио Србију и упознао српски народ и многе српске архијереје, који су у њему стекли искреног и драгоценог пријатеља. У Одеси, где је основао Институт за хеленску културу и Музеј „Филики Етерија”, борави до 1990. године, када је рукоположен у чин архијереја, поставши епископ кирински. Био је представник патријарха Партенија III у Атини и његов стални пратилац током мисионарских путовања по Африци, приликом посета сестринским помесним Црквама, током богословских конференција...   Патријарх александријски Петар VII именује га 1997. године за свог викарног епископа за град Александрију, а не дуго затим изабран је за митрополита Камеруна и Централне Африке. У том периоду, на корист Цркви и народу Камеруна, почиње да се исказује његов изванредан дар за организацију и мисију: гради храмове, школе и болнице, пружајући несебичну помоћ многобројним сиромашним и потребитим житељима Централне Африке.    Митрополит Зимбабвеа постаје 2002. године, када покреће својеврсну духовну обнову тако што оснива мисионарске и културне центре у Харареу и другим градовима, мобилне клинике здравствене заштите, техничке и медицинске школе. Такође, подиже нове храмове и помаже при оснивању нових парохија и грчких заједница у Боцвани и Анголи.   После велике трагедије, када је у паду хеликоптера близу Свете Горе Атонске погинуо патријарх Петар, изабран је 9. октобра 2004. године за Патријарха александријског и све Африке. Устоличен је у древни трон патријараха александријских 24. октобра 2004. године у Благовештењском храму у Александрији, у присуству многих поглавара и представника Цркава, највиших државних представника Египта и Грчке, као и десетинâ хиљадâ православних хришћана.   Труд који Његово Блаженство пројављује у свом апостолско-мисионарском раду, велика љубав према сваком човеку Африке, било да је он Грк, Арапин или црни Африканац, благодатно делују и преображавају цео афрички континент. Ако се томе дода и његов успех у решавању најосновнијих питања људске заједнице, питањâ мира и слободе, сиромаштва и глади, онда све то оглашава у њему драгог госта, притом и истинског пријатеља српског народа. Са побожном радошћу, отвореног и гостољубивог срца, треба да дочекамо овог Божјег човека и да заиштемо и добијемо његов апостолски благослов и његове очинске молитве.     Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...