Jump to content
александар живаљев

Пад арх. Никодима у отворени антисемитизам - од личног проблема до општецрквене бруке

Rate this topic

Recommended Posts

пре 18 минута, Trifke рече

Znas da je javno ucenio mitropolita da ga kandiduje za vladiku

Како то мислиш јавно? 

А кад си већ поменуо. Ја никако не могу да схватим једну ствар, а биће да самном нешто није у реду јер око себе видим све супротно. 

Како то да било ко може сам да тражи рукоположење у било који чин? Ја могу да разумем да је неко отворен за то, и да жели. Али да тражи, ја то не разумем. А практично је јако мало оних који су рукоположени, а да сами то нису тражили или чак (про)гањали владике, неки и претили итд. И онда се чудимо што имамо то што имамо. У старту се отварају врата за негативну селекцију. 

Сећам се кад сам био мали, ја сам хтео да прислужујем у олтару, горио сам од те жеље, али никоме то нисам говорио осим Богу. Сматрао сам се недостојним и мислио да зато и нисам тамо, па шта имам коме да причам. И једног дана, сасвим неочекивано, свештеник изађе из олтара и прстом ме позове да дођем. Од тога искуства и свега што га је пратило ми је остала поука. 

А ти сад ми велиш о јавним уценама? Оћеш начисто да разориш моју наивнос? :))

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Trifke рече

Bio je iguman jednog manastira  u Crnoj Gori sve dok u jednoj emisiji na radio "Svetigora" nije izjavio da su Crnogorci kao nacija nastali od djavola.

A šta kažeš, koliko košta to s tim bejzbolovim cuskijama ....par momaka poslat ....samo da ga malo isprepadate? :D 

DSC4256-1000x555-310x165.jpg

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
1 hour ago, Ведран* рече

Сећам се кад сам био мали, ја сам хтео да прислужујем у олтару, горио сам од те жеље, али никоме то нисам говорио осим Богу. Сматрао сам се недостојним и мислио да зато и нисам тамо, па шта имам коме да причам. И једног дана, сасвим неочекивано, свештеник изађе из олтара и прстом ме позове да дођем. Од тога искуства и свега што га је пратило ми је остала поука. 

25151889_773960582805179_847176726702751

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 1 сат, Ведран* рече

Како то мислиш јавно? 

А кад си већ поменуо. Ја никако не могу да схватим једну ствар, а биће да самном нешто није у реду јер око себе видим све супротно. 

Како то да било ко може сам да тражи рукоположење у било који чин? Ја могу да разумем да је неко отворен за то, и да жели. Али да тражи, ја то не разумем. А практично је јако мало оних који су рукоположени, а да сами то нису тражили или чак (про)гањали владике, неки и претили итд. И онда се чудимо што имамо то што имамо. У старту се отварају врата за негативну селекцију. 

Сећам се кад сам био мали, ја сам хтео да прислужујем у олтару, горио сам од те жеље, али никоме то нисам говорио осим Богу. Сматрао сам се недостојним и мислио да зато и нисам тамо, па шта имам коме да причам. И једног дана, сасвим неочекивано, свештеник изађе из олтара и прстом ме позове да дођем. Од тога искуства и свега што га је пратило ми је остала поука. 

А ти сад ми велиш о јавним уценама? Оћеш начисто да разориш моју наивнос? :))

Ocu rodjo. Da te razocaram do kraja. Javno mislim da je pred svom bratijom cetinjskog manastira rekao da ako ga vladika ne bude predlozio za vladiku da ce napraviti problem.  

Kako to? Pa lepo. Toga je bilo uvek javno, polu javno i tajno. Necu da ti nabrajam slucajeve i da te sablaznjavam ali tako jeste. Bilo je cak jedno rukopolozenje gde je narod govorio nedostojan pa je ipak kandidat bio rukopolozen. Vladika je to objasnio da nije mogao da prekida.  Sto se tice vladicnaskog cina, pre se znalo: zamonasis se , zavrsis fakultet , postave te za profesora na bogosloviji ili sl i onda samo cekas da umre neki vladika ili se otvori nova eparhija. U medjuvremenu malo razgovaras sa uticajnijim vladikama i eto.  Danas, moras da zavrsis fakultet i da budes u eparhiji nekog uticajnijeg vladike a da budes poznat i drugim uticajnijim vladikama i tako postanes vladika.  Moze i drugi put a to je da cekas na Boga da te pozove ali to je put kojim se redje ide.  ;) 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 4 минута, Trifke рече

Ocu rodjo. Da te razocaram do kraja. Javno mislim da je pred svom bratijom cetinjskog manastira rekao da ako ga vladika ne bude predlozio za vladiku da ce napraviti problem.  

Kako to? Pa lepo. Toga je bilo uvek javno, polu javno i tajno. Necu da ti nabrajam slucajeve i da te sablaznjavam ali tako jeste. Bilo je cak jedno rukopolozenje gde je narod govorio nedostojan pa je ipak kandidat bio rukopolozen. Vladika je to objasnio da nije mogao da prekida.  Sto se tice vladicnaskog cina, pre se znalo: zamonasis se , zavrsis fakultet , postave te za profesora na bogosloviji ili sl i onda samo cekas da umre neki vladika ili se otvori nova eparhija. U medjuvremenu malo razgovaras sa uticajnijim vladikama i eto.  Danas, moras da zavrsis fakultet i da budes u eparhiji nekog uticajnijeg vladike a da budes poznat i drugim uticajnijim vladikama i tako postanes vladika.  Moze i drugi put a to je da cekas na Boga da te pozove ali to je put kojim se redje ide.  ;) 

Е сад кад си урушио сво моје уздање у овај свет 12:smeha:

А како да постају владике чекајући да их Бог позове кад ни ђакони тако нису постали? :)) Што виши чин то већи труд, само какав и око чега.

Даклем, њега није било срамота да то каже јавно? Ја не могу да верујем. Није да ти не верујем да говориш истину, него не могу да верујем да било кога не би било срамота да то каже, макар тако и мислио? Ту стварно треба надљудско дерзновеније. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Ведран* рече

Е сад кад си урушио сво моје уздање у овај свет 12:smeha:

А како да постају владике чекајући да их Бог позове кад ни ђакони тако нису постали? :)) Што виши чин то већи труд, само какав и око чега.

Даклем, њега није било срамота да то каже јавно? Ја не могу да верујем. Није да ти не верујем да говориш истину, него не могу да верујем да било кога не би било срамота да то каже, макар тако и мислио? Ту стварно треба надљудско дерзновеније. 

Pa to o njemu svi znaju u Crnoj Gori. Koga god o njemu da pitas to ce ti reci (mislim na crkvene krugove). Sta je u njemu neznam i nebih da ulazim u to ali koliko ga znam nije mu lako. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Zayron рече

Ili moravsku, i ta je nebeska, još od sv. Cirila i Metodija. :) 

Па ако ћеш по земаљске линије онда ми је европејска, подунавска, балканска и приморска још од амеба. Имам и доказе. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 минута, Trifke рече

Sto se tice vladicnaskog cina, pre se znalo: zamonasis se , zavrsis fakultet , postave te za profesora na bogosloviji ili sl i onda samo cekas da umre neki vladika ili se otvori nova eparhija. U medjuvremenu malo razgovaras sa uticajnijim vladikama i eto.  Danas, moras da zavrsis fakultet i da budes u eparhiji nekog uticajnijeg vladike a da budes poznat i drugim uticajnijim vladikama i tako postanes vladika.

Већа конкуренција па су потребне ванредне мере. :))

Шта да радиш, толико чекање зна и да распамети човека начисто. 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 минута, Ведран* рече

Па ако ћеш по земаљске линије онда ми је европејска, подунавска, балканска и приморска још од амеба. Имам и доказе. :)

Pusti sad amebe, glavno je ono što pretegne a toga može biti i malo a imat takvu snagu da pretegne i dominira nad svim ostalim. Moja mama je na primjer 50% Čehinja, tačnije Moravanka i ima neku prijateljicu isto Čehinju sa sjeverne Morave pa kad se voze zajedno one dvije u autu onda sjedi tamo jedna i po Čehinja. :D Kod mene je 25% moravske krvi ali ta pošto je takva nebeska jer su Moravane pokrstili i blagoslovili sami sv. Ciril i Metodije tako onda ima vecu silu nego svih ostalih 75% i lako pretegne nad njima, ukaže se biti teža i dominantnija nad svim ostalim i drugim.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 часа, Ведран* рече

Архимандрит се недавно вратио из Русије. А тамо је вероватно имао додира са церебожницима па је добио инспирацију. 

A citah skoro https://www.timesofisrael.com/following-uproar-russian-priest-denies-blaming-jews-for-killing-tsar/ 

Цитат

After calling slaying of Nicholas II a '

ritual murder,' Father Tikhon Shevkunov says he was only referring to 'atheist Bolsheviks'

Kontam da ima veze sa filmom

пре 7 часа, александар живаљев рече

после жидо-кабалистичког ритуалног убиства Св. Великомученика Цара Николаја 2.

A dojavljuju da su bili i nekakvi protesti u RusiKE (zbog bogohulnog filma, msm).

Edited by Џуманџи

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ма царебожници су актуелни већ више од 10 година. И нису монолитна група, него их има разних. А тај филм је сад послужио као окидач. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Логос
      Недостојно се причешћује пре свега онај који немарно и неискрено прима Тело и Крв Господњу . Говорећи, пак, о достојности и недостојности веома често можемо да западнемо у морализам, а живот у Христу је пре свега питање онтологије тј. саме суштине нашег бића.    Као хришћани ми смо позвани да своје постојање у потпуности саберемо у Христу и тежимо речима Апостола који каже „Ја више не живим, него живи у мени Христос“. Онај који своје биће заснива на биологији, на страстима и злоупотреби слободе недостојан је Тела и Крви Христове осим ако одлучи да промени свој начин живота.   Грехови који су препрека за редовни евхаристијски живот тј. причешћивање јесу пре свега непокајани грехови који нас одвајају од Цркве и заједнице са ближњима. Човек је биће које своју личност остварује само у заједници са другима и када погрешним избором и злоупотребом своје слободе нарушава ту заједницу није достојан да се причешћује Св. Тајнама. Како може да учествује у заједници Тела и Крви Господње ако истовремено руши ту заједницу са својим ближњим и повређује их. Грех је увек у односу на другога и суштински онеспособљава човека за заједницу и вуче га у индивидуализам и вечну самоћу.   Неки деле грехове по тежини, али мора да знамо да сваки грех води у смрт уколико се претвори у страст и постане друга природа човекова. Мржња према другоме је тежак грех јер она она неизбежно води у друге грехове и к већем посрнућу човекове личности. Онај који није у стању да опрости другима, како може да очекује опроштај од Бога? Телесни односи, на пример, нису сами по себи грех јер су део биологије човека. Телесни односи у браку су благословени јер је брак икона љубави Христа и Цркве. Међутим прељуба и блуд удаљују човека од Бога јер прељуба разбија заједницу коју је Бог запечатио и наноси бол и патњу другом супружнику и деци. Блуд деградира достојанство људске личности и скрнави тело које је храм Духа Светога и трује своју душу. Слично је са свим гресима који разбијају заједницу, угрожавају људски живот, наносе бол или патњу. Приступати причешћу а да нисмо променили свој начин живота покајањем (преумљењем) представља лицемерје и зато је такво причешћивање недостојно.   Покајање је процес свеобухватне промене у човековој души када почињемо да схватамо да морамо да променимо наш живот и однос према другима јер у противном идемо у вечну смрт. Зато нас покајање чини поново способним да у потпуности учествујемо у црквеној заједници и самим тим то потврдимо причешћем Светим Тајнама.   Сви смо ми грешни, али не само ако конкретно чинимо овај или онај грех, већ због тога што носимо огреховљену природу. У духовном животу постепено узрастамо у познању пале човекове природе коју носе сви људи и духовно познајемо да сви саучествујемо у њој без обзира да ли ћемо одређене греховне прохтеве конкретно удовољавати или не. Зато су светитељи увек говорили да су грешни, али то није из неког обичаја или зато што су живели у греху, већ зато што су грех сваког човека и пад људске природе дубоко проживљавали у својој сопственој личности. Човек је чудно биће, иако смо појединачне личности једно смо у Адаму и заједничарећи у Христу постајемо једно у Христу, у Адаму сви сагрешисмо, а у Христу сви бивамо оправдани. Својим умом и срцем стално су проживљавали пад људске природе, а истовремено удостојили су се дарова које су видели као незаслужену благодат коју Бог даје човеку. Нису се гордили јер су знали да и када чуда чине то нису њихова чуда већ пројава бескрајне Божије љубави.   Зато је важно да стално созерцавамо ту палу људску природу коју сви носимо и у којој сви учествујемо. Све што човек више духовно напредује у том созерцању све мање ће да осуђује друге, све ће више бити блажи према другима, а строжији према себи. Код гордих и лицемерних све је обрнуто. Они су строги према другима, а угађају својим тајним страстима и сл.   Уколико живимо редовним хришћанским животом, у труду покајања, клонимо се грехова који нарушавају нашу заједницу са Богом и другима, држимо заповести и црквене постове, треба да редовно приступамо Светим Тајнама и није нам потребна посебна припрема у виду додатног поста, и сл. Није добро да одемо на једну Литургију и причестимо се, а онда за пар дана одемо опет на службу и кажемо нећу се причестити јер сам се скоро причестио. Што то треба да значи? Причешће није питање квантитета или личног избора на основу нашег расположења, већ је свака Литургија сусрет са живим Господом па зашто онда у једном случају седамо за трпезу Господњу, а у другом то сопственим избором нећемо да учинимо. Треба имати страха Божијег, али страх Божији није питање емоција и колико се год треба плашити да не увредимо љубав Божију својим грехом, толико се треба плашити да не окренемо леђа његовој доброти и не примимо Господа који нам се сам дарује у Светим Тајнама.   Нека норма редовног евхаристијског живота јесте да учествујемо у недељним и празничним Литургијама и да се на њима причешћујемо, а у Великом посту ако редовно постимо и трудимо се треба да се причешћујемо када смо год у могућности и на Пређеосвећеним Литургијама, јер оне су зато и уведене у црквену праксу како би се интензивирао литургијски живот у време Четрдесетнице.   Архимандрит Сава Јањић Игуман Манастира Високи Дечани     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • By Логос
      ВЛАДА ЦРНЕ ГОРЕ
      Господин Душко Марковић, предсједник
      Подгорица
       
      Господине предсједниче Владе Црне Горе!
      Примили смо Ваш допис од 28. јануара ове године за разговор, који је претходно објављен у медијима. Дозволите да поводом неких оцјена које сте изнијели у Вашем допису искажемо наше мишљење.
      У допису тврдите да ”доношење Закона неће изазвати нове подјеле у православном бићу Црне Горе”, а што је, благо речено, у супротности са реалношћу. У то се можете и увјерити, јер од 27. децембра 2019. године до данас огроман број грађана, и то не само православних вјерника, трпељиво, мирно, достојанствено и истрајно, из дана у дан, из седмице у седмицу, исказује своје противљење духу и нормама Закона, који је једнострано припремила и предложила Влада и усвојила Скупштина Црне Горе.
      Према томе, не можемо се сложити са Вашом тезом из дописа да Закон ”неће изазвати нове подјеле”, јер је из свега што се догађа у Црној Гори јасно да је Закон не само продубио старе него је и створио нове подјеле међу браћом, кумовима и комшијама. Уколико се овоме дода и јавна изјава предсједника Ваше партије да православне литије представљају ”лудачки покрет коме не треба сљедовати” онда Вам је, надамо се, јасно колико је тај Закон дубоко и болно подијелио и процијепио Црну Гору.
      Не можемо да се сложимо са Вашом тврдњом да је ”пропис усаглашен са савременим европским стандардима и да је као такав задобио позитивно мишљење Венецијанске комисије, чије сте препоруке уградили у законски текст”. Садржина и циљ Закона, на жалост, свједоче супротно, о чему сте се и Ви, а и шира јавност Црне Горе, могли увјерити кроз стручне и аргументоване Примједбе Правног савјета наше Цркве на Предлог закона које су Вам достављене прије његовог усвајања, али и кроз јавне иступе не само представника наше Цркве него и угледних правних стручњака из Црне Горе и региона у вези са дискриминаторним и неуставним одредбама Закона, након усвајања до данас. Ово се посебно односи на одредбе којима се негира и ликвидира вишевјековни непрекинути историјски континуитет правног субјективитета и имовинска права првенствено наше Цркве, али и других вјерских заједница. Из тог разлога, никако се не може прихватити Ваша тврдња у допису да ”закон уклања не само културно и вјерско већ и цивилизацијско ограничење у којем смо се затекли”. Прије би се могло рећи да Вам није јасно шта под тим подразумијевате, али нам је итекако јасно да је Православна Црква  угрожена у својим цивилизацијским и вјерским правима, што само указује да је Законом темељно пољуљана и мултиконфесионалност у Црној Гори на коју се веома често позивате. Да ли треба да Вас, кад сте већ отворили тему културних и цивилизацијских вриједности, подсјећам на којим је културним и цивилизацијским вриједностима настала и опстала Црна Горa током своје вишевјековне историје. То данас најбоље свједочи честити народ Црне Горе на литијама.
      Очекивали смо позив од Вас да као одговорни људи отворимо дијалог о дубинским и суштинским проблемима које је изазвао и продубио овај Закон и начину рjешења и превазилажења тих проблема у складу са општеприхваћеним цивилизацијским и европским стандардима и правним поретком Црне Горе, а у што би било у најбољем интересу грађана Црне Горе.
      Дужни смо да Вас подсјетимо да је наш позив за јавни и институционални дијалог увијек био отворен, али је, на жалост, до сада од стране власти Црне Горе био игнорисан. Умјесто тога, Ви нас сада јавно позивате да ”отпочнемо дијалог у правцу припреме темељног уговора о уређењу међусобних односа” и исказујете ”спремност да још једном заједнички сагледамо најбоља рjешења за примјену чланова 62, 63 и 64 Закона”.
      Господине предсjедниче!
      Жао нам што то морамо да кажемо, али Ви очигледно не желите да видите да постојећи Закон, а не непостојећи уговор, представља узрок актуелних друштвених проблема, а о посљедицама да не говоримо. Из тог разлога, ти озбиљни проблеми се не могу ријешити и превазићи ”заједничким сагледавањем најбољих рjешења за примјену” овог безаконог Закона.
      Ипак, свјесни историјског и данашњег значаја трона Светог Петра Цетињскога и наше одговорности као Православног Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског и егзарха Најсветијег Трона Пећкога коју смо пред Богом, овим народом и историјом примили од својих свештених претходника, а посве забринути за слогу, мир и јединство повјереног нам православног народа Божјег у Црној Гори, спремни смо да се, имајући у виду одлуке Светог Архијерејског Синода СПЦ и Епископског савјета Српске Православне Цркве у Црној Гори и поштујући Устав Црне Горе, састанемо са Вама са надом да сте искрено опредијељени за коначно отварање суштинског и људског разговора са циљем да се у складу са правним поретком Црне Горе уклони Закон или све дискриминаторне одредбе у њему које су Вама и читавој јавности добро познате како би се повратио мир и спокој међу православне вјернике и све правдољупце у Црној Гори.
      Искључиво послије рjешења овог кључног проблема данашње Црне Горе, може се и треба отворити дијалог ради рjешавања других, веома сложених питања као што је повраћај (реституција) имовине коју је комунистички режим послије Другог свјетског рата бесправно и бесудно одузео од Православне Цркве, Римокатоличке Цркве, Исламске заједнице и грађана, а што је међународна и законска обавеза Црне Горе. Послије рjешења кључног проблема може се отворити и дијалог за припрему и закључивање Темељног уговора између Српске Православне Цркве и Црне Горе. И ових дана смо напоменили да и најбољи уговор између Цркве и државе уз постојање оваквог Закона не би имао никаквог смисла и значаја.
      Уколико сте спремни да првјенствено разговарате о Закону као узроку проблема и начинима за њихово рjешавање, односно о уклањању спорног Закона, односно његових противуставних дискриминаторних одредби из правног поретка Црне Горе, обавјештавамо Вас да би у том случају у разговору са Вама као предсједником Владе Црне Горе са нама учествовали и Њихова Преосвештенства Епископи будимљанско-никшићки г. Јоаникије, милешевски г. Атанасије и захумско-херцеговачки г. Димитрије. Вјерујући да сте искрено опредијељени за рјешавање проблема које је у Црној Гори и шире изазвао спорни Закон, очекујемо да нам доставите предлог термина за састанак.
      Архиепископ цетињски
      Митрополит црногорско-приморски
      +Амфилохије

       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Zoran Đurović
      Зоран Ђуровић: Пад маски са пучиста на ПБФ
       
      Пучисти на ПБФ су се начисто изгубили у својим лагаријама. Оно што сам писао у више наврата за Перишића и Кубата овде се види очигледно. Када сам пре неколико година причао са неким владикама са каквим преварантима имају посла, нису ми веровали. Сада верују.
      Поред пуштања снимака – ту се види колико су притворни и подмукли, јер су тајно снимали и пуштали оно што мисле да им одговара – док су Митрополита Порфирија тајно снимали на предавањима и онда то прекрајали да би направили петпарачке вести на које се наивни могу пецати. Сво ово време су овејавали по БУ, кукајући на «зле и мрачњачке» синодалце, а сада су узели и да туже ПБФ статутарној комисији. Ускоро ћемо имати то мишљење. Игњатија су психички урнисали, па је тачно што наведе Максим да је овај изгубио сан. Овде вам пак доносим Перишић-Кубат писмо професорима на ПБФ и одговор Митрополита Порфирија:
      1)      Уважене колеге,
      непријатно нам је што вам се обраћамо овим поводом, али мислимо да сви треба да будете обавештени о појединим збивањима на нашем Факултету. Наиме, данас смо од нашег курира господина Љубомира Грчића сазнали о дешавањима која су се збила непосредно пре седнице Наставно-научног већа заказане за 5. 12. 2019. године. Господин Грчић је тога јутра из Ректората донео на Факултет допис Ректорке проф. др Иванке Поповић у којем нас (по четврти пут!) Ректорка упозорава на чињеницу да Савет нашег Факултета није легално изабран, те да сходно томе све одлуке које донесе, будући нелегалне не могу производити правно важеће последице. Речима саме Ректорке: „Савет не може да остварује надлежности прописане Законом и актима Универзитета и Факултета [дакле, да усвоји оставку декана, постави вд декана, закаже седницу, итд, итд] док његов састав не буде конституисан у складу са прописима“. Овај допис је курир Љубомир Грчић донео са Универзитета у оквиру својих радних обавеза. Међутим, приликом предаје дописа, на Факултету је доживео озбиљне непријатности, само због тога што је вршећи своју дужност донео Ректоркин допис. Убрзо пошто је допис предао у деканат, са телефона доцента Драгана Карана позвао га је митрополит загребачко-љубљански господин Порфирије, који га је приликом разговора оптужио за то што је уопште донео допис, између сталог, речима: „Ти лажеш“ [да су ти са Универзитета рекли да донесеш допис], „Признај за кога радиш, ко те је послао“ (sic!), „Одуваћу те“ и сл. Подсећамо вас на то да се ове претње односе на човека који је давно остао без оба родитеља, и тренутно од свог посла храни четворочлану породицу. Међутим, није се све завршило на претњама митрополита Порфирија. Сутрадан, доцент Драган Каран је одвео господина Грчића у свој семинар и вербално малтретирао. Уместо да се опомена Ректората прими са захвалношћу и уради све да се отклоне поменути недостаци, прети се куриру који је опомену донео а документ се скрива од очију професора и сарадника Факултета (а изгледа и од самог секретара).
       
      Но, ни то није цела прича. Да ствари буду још горе, уочи седнице ННВ 12. 11. 2019. године, која је сазвана јер је СА Синод тражио од ННВ да разреши дужности декана Његово преосвештенство владику Игнатија, у вечерњим часовима митрополит Порфирије је позвао колегу проф. др Драга Санду, и том приликом му рекао: „Патријарх ти је поручио да, уколико сутра не гласаш за смену декана, глава ти је на пању.“ Колега Сандо је исте вечери о том разговору обавестио декана владику Игнатија. Ни овим се, међутим, претње не исцрпљују. Сетимо се да је исти митрополит пре нешто више од годину дана са једним младим доцентом водио врло непријатан разговор, у којем је, поред осталог, припретио да ће, уколико се Факулет не буде понашао према упутствима Синода „владика Иринеј и он отићи код Вучића и скинути Факултет са Универзитета“.
      Колегијална дужност и елементарна људскост нас је нагнала да вам се на овај начин обратимо и са овим чињеницама упознамо. Више је него жалосно и апсолутно недопустиво да се овако нешто континуирано дешава на нашем Факултету. Овим путем смо вас хтели само обавестити о нашој (а уверени смо и вашој) људској нелагоди коју свако мора осетити у додиру са оваквим појавама. Зато апелујемо на све вас (укључујући и митрополита Порфирија) да се као чланови академске заједнице озбиљно тргнемо и да почнемо да се са много више уважавања односимо једни према другима (било да смо наставно или ненаставно особље) да бисмо заједничким напором превазишли ове врло мучне ситуације у које смо чини се почели да све више западамо.
      С изразима колегијалног уважавања,
      Проф. др Владан Перишић
      Проф. др Родољуб Кубат
       

      2) Поштоване колегинице и колеге,
      Мејл који су на електронске адресе наставника и ненаставног особља ПБФ упутили професори Родољуб Кубат и Владан Перишић подсетио ме је на разговоре које сам годинама водио са покојним академиком и професором нашег Факултета Владетом Јеротићем. У њима се, академик Јеротић, често освртао на један од најпримитивнијих облика психолошких механизама одбране којим се его особе брани од властитих непожељних нагонских тежњи и осећања несвесно их приписујући другим лицима - пројекцију. У њој се намере, ставови и жење других људи тумаче у складу са сопственим потиснутим склоностима.
      Пошто знам, као што већина од вас такође зна, да су методи које критикују Кубат и Перишић управо њима својствени, и да су их они годинама примењивали на ПБФ-у, па и током ових претходних бурних дана, помислио сам да је овде реч о поменутом механизму одбране. Међутим, пошто знам да су догађаји које у писму описују нетачно представљени - што је добро познато личностима које се поименице наводе у њему - односно да Перишић и Кубат обмањују и кривотворе истину, закључио сам да, самим тим овде није реч о несвесном процесу него о свесној и злонамерној манипулацији и клевети.  
      Митрополит Порфирије
    • By Zoran Đurović
      Зоран Ђуровић: Пад маски са пучиста на ПБФ
       
      Пучисти на ПБФ су се начисто изгубили у својим лагаријама. Оно што сам писао у више наврата за Перишића и Кубата овде се види очигледно. Када сам пре неколико година причао са неким владикама са каквим преварантима имају посла, нису ми веровали. Сада верују.
      Поред пуштања снимака – ту се види колико су притворни и подмукли, јер су тајно снимали и пуштали оно што мисле да им одговара – док су Митрополита Порфирија тајно снимали на предавањима и онда то прекрајали да би направили петпарачке вести на које се наивни могу пецати. Сво ово време су овејавали по БУ, кукајући на «зле и мрачњачке» синодалце, а сада су узели и да туже ПБФ статутарној комисији. Ускоро ћемо имати то мишљење. Игњатија су психички урнисали, па је тачно што наведе Максим да је овај изгубио сан. Овде вам пак доносим Перишић-Кубат писмо професорима на ПБФ и одговор Митрополита Порфирија:
      1)      Уважене колеге,
      непријатно нам је што вам се обраћамо овим поводом, али мислимо да сви треба да будете обавештени о појединим збивањима на нашем Факултету. Наиме, данас смо од нашег курира господина Љубомира Грчића сазнали о дешавањима која су се збила непосредно пре седнице Наставно-научног већа заказане за 5. 12. 2019. године. Господин Грчић је тога јутра из Ректората донео на Факултет допис Ректорке проф. др Иванке Поповић у којем нас (по четврти пут!) Ректорка упозорава на чињеницу да Савет нашег Факултета није легално изабран, те да сходно томе све одлуке које донесе, будући нелегалне не могу производити правно важеће последице. Речима саме Ректорке: „Савет не може да остварује надлежности прописане Законом и актима Универзитета и Факултета [дакле, да усвоји оставку декана, постави вд декана, закаже седницу, итд, итд] док његов састав не буде конституисан у складу са прописима“. Овај допис је курир Љубомир Грчић донео са Универзитета у оквиру својих радних обавеза. Међутим, приликом предаје дописа, на Факултету је доживео озбиљне непријатности, само због тога што је вршећи своју дужност донео Ректоркин допис. Убрзо пошто је допис предао у деканат, са телефона доцента Драгана Карана позвао га је митрополит загребачко-љубљански господин Порфирије, који га је приликом разговора оптужио за то што је уопште донео допис, између сталог, речима: „Ти лажеш“ [да су ти са Универзитета рекли да донесеш допис], „Признај за кога радиш, ко те је послао“ (sic!), „Одуваћу те“ и сл. Подсећамо вас на то да се ове претње односе на човека који је давно остао без оба родитеља, и тренутно од свог посла храни четворочлану породицу. Међутим, није се све завршило на претњама митрополита Порфирија. Сутрадан, доцент Драган Каран је одвео господина Грчића у свој семинар и вербално малтретирао. Уместо да се опомена Ректората прими са захвалношћу и уради све да се отклоне поменути недостаци, прети се куриру који је опомену донео а документ се скрива од очију професора и сарадника Факултета (а изгледа и од самог секретара).
       
      Но, ни то није цела прича. Да ствари буду још горе, уочи седнице ННВ 12. 11. 2019. године, која је сазвана јер је СА Синод тражио од ННВ да разреши дужности декана Његово преосвештенство владику Игнатија, у вечерњим часовима митрополит Порфирије је позвао колегу проф. др Драга Санду, и том приликом му рекао: „Патријарх ти је поручио да, уколико сутра не гласаш за смену декана, глава ти је на пању.“ Колега Сандо је исте вечери о том разговору обавестио декана владику Игнатија. Ни овим се, међутим, претње не исцрпљују. Сетимо се да је исти митрополит пре нешто више од годину дана са једним младим доцентом водио врло непријатан разговор, у којем је, поред осталог, припретио да ће, уколико се Факулет не буде понашао према упутствима Синода „владика Иринеј и он отићи код Вучића и скинути Факултет са Универзитета“.
      Колегијална дужност и елементарна људскост нас је нагнала да вам се на овај начин обратимо и са овим чињеницама упознамо. Више је него жалосно и апсолутно недопустиво да се овако нешто континуирано дешава на нашем Факултету. Овим путем смо вас хтели само обавестити о нашој (а уверени смо и вашој) људској нелагоди коју свако мора осетити у додиру са оваквим појавама. Зато апелујемо на све вас (укључујући и митрополита Порфирија) да се као чланови академске заједнице озбиљно тргнемо и да почнемо да се са много више уважавања односимо једни према другима (било да смо наставно или ненаставно особље) да бисмо заједничким напором превазишли ове врло мучне ситуације у које смо чини се почели да све више западамо.
      С изразима колегијалног уважавања,
      Проф. др Владан Перишић
      Проф. др Родољуб Кубат
       

      2) Поштоване колегинице и колеге,
      Мејл који су на електронске адресе наставника и ненаставног особља ПБФ упутили професори Родољуб Кубат и Владан Перишић подсетио ме је на разговоре које сам годинама водио са покојним академиком и професором нашег Факултета Владетом Јеротићем. У њима се, академик Јеротић, често освртао на један од најпримитивнијих облика психолошких механизама одбране којим се его особе брани од властитих непожељних нагонских тежњи и осећања несвесно их приписујући другим лицима - пројекцију. У њој се намере, ставови и жење других људи тумаче у складу са сопственим потиснутим склоностима.
      Пошто знам, као што већина од вас такође зна, да су методи које критикују Кубат и Перишић управо њима својствени, и да су их они годинама примењивали на ПБФ-у, па и током ових претходних бурних дана, помислио сам да је овде реч о поменутом механизму одбране. Међутим, пошто знам да су догађаји које у писму описују нетачно представљени - што је добро познато личностима које се поименице наводе у њему - односно да Перишић и Кубат обмањују и кривотворе истину, закључио сам да, самим тим овде није реч о несвесном процесу него о свесној и злонамерној манипулацији и клевети.  
      Митрополит Порфирије

      View full Странице
    • By Логос
      Његово високопреосвештенство Митрополит Амфилохије је вечерас, молитвено је присуствовао вечерњој служби са петохљебницом у Цетињском манастиру. Службом је началствовао јеромонах Јустин Мреновић уз саслужење јерођакона Марка Марковића и вјерног народа, а за пјевницом су пјевали ђаци Цетињске богословије.     Након службе, Митрополит је поздравио окупљене и отворио девету по реду манифестацију Његошеви дани.   Владика је под утиском од пута у Словачку, са кога се управо вратио, испричао о полагању камена темељца за манастир Светог Василија Острошког на Карпатима.   „То ће бити 18. по реду реплика ловћенске капеле, а ово није случајно, што се то догађа баш на Карпатима одакле су дошли наши преци, Његошеви преци. Увјерен сам да ће можда поводом 170 година од рукоположења Владике Рада да се обнови капела Светог Петра Цетињског на Ловћену“, изразио је жељу и надање Митрополит.   Митрополит је такође изразио радост што се ова манифестација отвара баш крај ћивота Светог Петра Цетињског, који је Његошев стриц и учитељ, као и радост што су се окупили писци са свих страна. Изразио је наду да ће Његош све народе да обједини: „Народи чују за њега, преводе и читају његова дјела, надам се да ће он све да нас обједини, јер истински књижевници и људи никад не могу бити избрисани, а Владика Раде је један од најзначајнијих књижевних, моралних и духовних људи IX вијека.“   Пјесникињи Нађи Поповој из Бугарске је поклонио књигу и икону Светог Петра Ловћенског Тајновидца, напоменувши да су Бугари истински чувари језика Светих Ћирила и Методија, а самим тим и Његошевог језика, те да ми требамо да се угледамо на њих. „Осим Нађе, посебно поздрављам Лучијана Алексијуа из Румуније, а посебно издвајам и поздрављам онога који је дошао са крстоваскрсне гробнице, са Косова“, завршио је Митрополит поздравно слово, позвавши присутне на поклоњење Светом Петру Цетињском и упутивши их да пређу у Његошеву салу гдје се наставља вечерашњи догађај.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...