Jump to content
александар живаљев

Пад арх. Никодима у отворени антисемитизам - од личног проблема до општецрквене бруке

Rate this topic

Recommended Posts

  Пише: др Александар Живковић


Изгледа да ови благдани изазивају код људи захваћених прелешћу, посебно духовно растројство. Оно би заслуживало да остане њихова тајна са Богом и духовником, да се у ери савремених комуникација сами не оглашавају. Ако су са високим црквеним чином и образовањем, као у данашњем случају архимандрит Никодим (др Богосављевић), њихов личан, може да постане и проблем црквене мисије уопште, па штавише и брука за духовно деловање наше Свете Цркве.

Познат од раније по (истини за вољу међу делом монаштва неретком хијализму који исповеда долазак православног цара пре Антихриста), а обузет нездравим апокалиптичним духом који се примио на његово, упркос високој академској титули и из археологије и из теологије, површно образовање, архимандрит Никодим данас се огласио једним против, како каже, жидовствујућим текстом. Требало би пуно времена и добре воље да се укаже на све скокове у погрешном  закључивању које у кратким тезама он данас износи. Искрено, ми за то време, а ни добру вољу немамо. Осећамо се згађено и обрукано, и дубоко постиђени, по ко зна који пут апелујемо на духовне власти мученичке Светосавске цркве, да овом, сада већ отвореном злу, коначно стану на пут. Ако се "равноземљашка теорија" могла примити са зачуђујућим осмехом, отворени антисемитизам у крилу Православне Цркве не сме ни за тренутак да се толерише. С том напоменом преносимо овај скандалозни "учинак".

ЕКУМЕНИЗАМ КАО ЦАРЕБОРАЧКА, ПАПИСТИЧКА И ЈЕРЕС ЖИДОВСТВУЈУЋИХ

BY NIKODIM BOGOSAVLJEVIC · ДЕЦЕМБАР 13, 2017

 

„Јер тајна безакоња већ дејствује,
само док се уклони онај који сад задржава“ (2. Сол. 2, 7).

1. Дведесети век је век свејереси, јереси над јересима, јереси свих јереси – екуменизма.
Нимало случајно се јерес екуменизма појавила и почела ширити међу православнима, управо после „уклањања онога који задржава“, после жидо-кабалистичког ритуалног убиства Св. Великомученика Цара Николаја 2., тиме што је 1920. местобљуститељ цариградског трона митр. Доситеј објавио енциклику Црквама Христовим посвуда. Наиме, по својој суштини јерес екуменизма је цареборачка јерес.
Будући да Христос, као што Сам сведочи, није од овога света (Јн. 8, 23), онда ни Христови следбеници нису од овога света: „Кад бисте били од света, свет би своје љубио, а како нисте од света него вас ја изабрах од света, зато вас мрзи свет“ (Јн. 15, 19). Црква Христова ни Православно Царство, којима је Христос Глава, дакле, нису од овога света. Црква и Царство су двоједна икона, као душа и тело, Небеског Јеруслалима. Православно Царство и Црква су оштро подељени, раздељени и несливни са светом, и њихова је мисија да читав свет, који је изван њих, преобрази у себе, у Царство и Цркву.
Екуменизам је, међутим, сав од света и сав у свету. Црква је по својој ипостаси и природи саборна, а васељенска, екуменска, само по свом административном устројству. Екуменизам, пак, као савез „цркава“, је и по својој ипостаси и природи и устројству свесветски, васељенски, али не и саборан, јер саборност подразумева истоветност истините вере, коју екуменизам не занима; њему је довољна спољашње, формално јединство у култу и администрацији. Зато екуменизму смета Цар, јер је он као икона Главе Цркве – Христа, чувар догмата вере и канонске свезе њеног јединства. Цар је чувар оштре границе између Царства-Цркве и света. И све док је Цар био на трону, екуменизам није могао да почне да укида и брише ове границе. Зато је екуменизам цареборачка јерес, јер не жели да се поново јави „онај који задржава“, већ жели да се оштре границе између Царства-Цркве и света укину, како би се Царство и Црква укинули и претворили у свет. Зато православни екуменисти – папоцезаристи затурају и не проповедају догматско богословље о свештеном царском чину и служби, чега је потврда савремено репринт издање Катихисиза Св. Филарета Московског, у коме је изостављен наведени део.
2. Екуменизам и папизам спаја цареборачка јерес и окренутост и укорењеност у свету, и проповедање земаљског а не Небеског царства. Папа Стефан 4. је 754. са Пипином Малим склопио уговор о оснивању папске државе, а финале цареборства и пуноћа папоцезаризма је била када је, поред легалног Цара у Цариграду (без обзира што је био иконоборац), 800. за цара крунисан Карло Велики. У Цркви не могу бити два Цара, као што не могу постојати два хришћанска Царства. Уместо универзализма хришћанског Царства успостављен је универзализам папске власти.
Екуменизам проповеда јединство „цркава“ у Христу, без јединства у догматици, а паписти исто то, само са јединством у папи. И једни и други ће уместо Христа дочекати и прихватити антихриста, коме ће папа, највероватније, бити лажни пророк.
Од Трећег Ватиканског концила паписти су прихватили протестантску догматику, еклисиологију и есхатологију, а са њима јереси пантеизма, апокатастазе и хилијазма. По узору на папистички Концил, од времена патр. Атинагора почеле су припреме за Велики Православни Сабор, који је одржан 2016. на Криту, а на њему прихваћени документи са свим наведеним јересима.
3. Екуменизам прихвата протестантску есхатологију хилијзма, хиљадугодишњег царства овде на земљи, која је у основи јудејска есхатологија „великог шабата“, тј. царства земаљског, и лажног месије, тј. антихриста. И паписти су прихватили јудејску есхатологију. Они са својом „старијом браћом“ чекају месију. Кога чекају, тога ће и дочекати – лажног месију, тј. антихриста.
4. Православни Цар је икона Христова. Јеврејски месија, антихрист је Христова антиикона. Зато ће и икона и антиикона претходити, као претеча и антипретеча, Христовом Другом Доласку. Долазећи православни Цар, који према савременим откривењима треба да буде и Патријарх, уништиће и искорениће у Православном Царству-Цркви све наведене јереси: екуменизам, цареборство, папизам и жидовствујуће.
Амин! Нека тако буде! Боже, дај!

Архимандрит др Никодим (Богосављевић)


View full Странице

Share this post


Link to post
Share on other sites

Антиекумениста сам, али са оцем Никодимом не слажем. Молим да се нас традиционалисте не изједначава са оваквим циркусантима! Можда отац Никодим пише овакве глупости да дискредитује антиекуменизам. Све је могуће, исто као што неки тврде да иза равноземљаша стоји ЦИА и сл. да би се ове повезало са хришћанским традиционалистима, антиглобалистима...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 21 минута, Бранко Авдагић рече

Антиекумениста сам, али са оцем Никодимом не слажем. Молим да се нас традиционалисте не изједначава са оваквим циркусантима

Хвала Богу да не, бар ја лично, не изједначавам антиекуменизам са булажњењима овога типа. Али што је много важније, ни Православна Црква Христова није "екуменистичка": она не признаје апостолско прејемство ни Свете Тајне код инославних (осим крштења о чему смо много расправљали на овом форуму), и њихове догмате сматра јересима.То су факти, не мој став: не постоји ниједан православни сабор који је супротно тврдио, мада у пракси "црквене дипломатије" могу да се нађу примјери, мање-више прећутног, прихватања апостолског прејемства. Но Православна Црква није ни "антиекуменистичка", затворена за дијалог. Постоји једна цијела паника од дијалога код неких наших духовника, коју видим као прелест, исто као и неосновани оптимизам у погледу брзог једнодушног исповједања вјере од свих хришћана, какав његују неки професори теологије.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 8 минута, александар живаљев рече

Постоји једна цијела паника од дијалога код неких наших духовника, коју видим као прелест, исто као и неосновани оптимизам у погледу брзог једнодушног исповједања вјере од свих хришћана, какав његују неки професори теологије.

Амин.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, александар живаљев рече

Хвала Богу да не, бар ја лично, не изједначавам антиекуменизам са булажњењима овога типа. Али што је много важније, ни Православна Црква Христова није "екуменистичка": она не признаје апостолско прејемство ни Свете Тајне код инославних (осим крштења о чему смо много расправљали на овом форуму), и њихове догмате сматра јересима.То су факти, не мој став: не постоји ниједан православни сабор који је супротно тврдио, мада у пракси "црквене дипломатије" могу да се нађу примјери, мање-више прећутног, прихватања апостолског прејемства. Но Православна Црква није ни "антиекуменистичка", затворена за дијалог. Постоји једна цијела паника од дијалога код неких наших духовника, коју видим као прелест, исто као и неосновани оптимизам у погледу брзог једнодушног исповједања вјере од свих хришћана, какав његују неки професори теологије.

Slažem se sa napisanim. Treba držati srednju liniju. Dijalog da, sve sa učtivošću, ali sa pozicija jedne svete, saborne i apostolske Crkve. Naša Crkva je neporočna verenica Hristova, bez mane, bez mrlje, kako u dogmatima, tako i u kanonima. Opet ponavljam, treba držati srednju liniju.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Само зашто само јадни професори? :)

И зашто само јадни духовници? :)

Има и једних и других међу свим категоријама.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 15 минута, александар живаљев рече

Хвала Богу да не, бар ја лично, не изједначавам антиекуменизам са булажњењима овога типа. Али што је много важније, ни Православна Црква Христова није "екуменистичка": она не признаје апостолско прејемство ни Свете Тајне код инославних (осим крштења о чему смо много расправљали на овом форуму), и њихове догмате сматра јересима.То су факти, не мој став: не постоји ниједан православни сабор који је супротно тврдио, мада у пракси "црквене дипломатије" могу да се нађу примјери, мање-више прећутног, прихватања апостолског прејемства. Но Православна Црква није ни "антиекуменистичка", затворена за дијалог. Постоји једна цијела паника од дијалога код неких наших духовника, коју видим као прелест, исто као и неосновани оптимизам у погледу брзог једнодушног исповједања вјере од свих хришћана, какав његују неки професори теологије.

Amin. Ovo kao da si mi čitao misli.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, Ведран* рече

Архимандрит се недавно вратио из Русије. А тамо је вероватно имао додира са церебожницима па је добио инспирацију. 

Знам неке од наведених људи са којима се вероватно срео и мој је став да ако ће доћи неки цар типа Ивана Грозног или опет неки који ће попут Стаљина доживљавати људе и људски живот као мачка мишеве, онда боље да не буде царева!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Arhimandrita poznajem vec 15 godina i bio sam mu na rukopolozenju za djakona. Oduvek je bio ekstremista kojeg god teoloskog ili ideoloskog pravca da se drzao. Menjao ih je tokom vremena. Bio je iguman jednog manastira  u Crnoj Gori sve dok u jednoj emisiji na radio "Svetigora" nije izjavio da su Crnogorci kao nacija nastali od djavola. To je bila poslednja kap u casi i mitropoolit ga je skinuo sa duznosti igumana i uskoro napusta Crnu Goru. 

Ovaj clanak nema veze sa bilo kakvom logikom. Prvo nije nista ni pokazao ni dokazao. Nema nikakvih argumenata vec samo prosipanja parola. Mene ,iskreno, ne cudi ovo sto je napisao jer su mi poznati njegovi "argumenti". Bas me zanima da li ce neko da reaguje. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 минута, Trifke рече

Bas me zanima da li ce neko da reaguje. 

Ош да пророкујем јопет? :tongue:

Неће нико.

Осим ако не мислиш на нас ситну боранију. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 минута, Trifke рече

To je bila poslednja kap u casi i mitropoolit ga je skinuo sa duznosti igumana i uskoro napusta Crnu Goru. 

Тугује митрополит што је све тако како је. Он га је школовао, а на крају то што је испало, испало је. Лично ми рекао. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 5 минута, Ведран* рече

Ош да пророкујем јопет? :tongue:

Неће нико.

Осим ако не мислиш на нас ситну боранију. 

Ma znam i ja da nece. Ne reaguju na mnogo bitnije stvari a kamoli na ovo. ;) 

пре 2 минута, Ведран* рече

Тугује митрополит што је све тако како је. Он га је школовао, а на крају то што је испало, испало је. Лично ми рекао. 

Ma znam i meni je pricao. Znas da je javno ucenio mitropolita da ga kandiduje za vladiku i kada je mitropolit odbio onda je napravio ono na radiju. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

  • Similar Content

    • By Логос
      Недостојно се причешћује пре свега онај који немарно и неискрено прима Тело и Крв Господњу . Говорећи, пак, о достојности и недостојности веома често можемо да западнемо у морализам, а живот у Христу је пре свега питање онтологије тј. саме суштине нашег бића.    Као хришћани ми смо позвани да своје постојање у потпуности саберемо у Христу и тежимо речима Апостола који каже „Ја више не живим, него живи у мени Христос“. Онај који своје биће заснива на биологији, на страстима и злоупотреби слободе недостојан је Тела и Крви Христове осим ако одлучи да промени свој начин живота.   Грехови који су препрека за редовни евхаристијски живот тј. причешћивање јесу пре свега непокајани грехови који нас одвајају од Цркве и заједнице са ближњима. Човек је биће које своју личност остварује само у заједници са другима и када погрешним избором и злоупотребом своје слободе нарушава ту заједницу није достојан да се причешћује Св. Тајнама. Како може да учествује у заједници Тела и Крви Господње ако истовремено руши ту заједницу са својим ближњим и повређује их. Грех је увек у односу на другога и суштински онеспособљава човека за заједницу и вуче га у индивидуализам и вечну самоћу.   Неки деле грехове по тежини, али мора да знамо да сваки грех води у смрт уколико се претвори у страст и постане друга природа човекова. Мржња према другоме је тежак грех јер она она неизбежно води у друге грехове и к већем посрнућу човекове личности. Онај који није у стању да опрости другима, како може да очекује опроштај од Бога? Телесни односи, на пример, нису сами по себи грех јер су део биологије човека. Телесни односи у браку су благословени јер је брак икона љубави Христа и Цркве. Међутим прељуба и блуд удаљују човека од Бога јер прељуба разбија заједницу коју је Бог запечатио и наноси бол и патњу другом супружнику и деци. Блуд деградира достојанство људске личности и скрнави тело које је храм Духа Светога и трује своју душу. Слично је са свим гресима који разбијају заједницу, угрожавају људски живот, наносе бол или патњу. Приступати причешћу а да нисмо променили свој начин живота покајањем (преумљењем) представља лицемерје и зато је такво причешћивање недостојно.   Покајање је процес свеобухватне промене у човековој души када почињемо да схватамо да морамо да променимо наш живот и однос према другима јер у противном идемо у вечну смрт. Зато нас покајање чини поново способним да у потпуности учествујемо у црквеној заједници и самим тим то потврдимо причешћем Светим Тајнама.   Сви смо ми грешни, али не само ако конкретно чинимо овај или онај грех, већ због тога што носимо огреховљену природу. У духовном животу постепено узрастамо у познању пале човекове природе коју носе сви људи и духовно познајемо да сви саучествујемо у њој без обзира да ли ћемо одређене греховне прохтеве конкретно удовољавати или не. Зато су светитељи увек говорили да су грешни, али то није из неког обичаја или зато што су живели у греху, већ зато што су грех сваког човека и пад људске природе дубоко проживљавали у својој сопственој личности. Човек је чудно биће, иако смо појединачне личности једно смо у Адаму и заједничарећи у Христу постајемо једно у Христу, у Адаму сви сагрешисмо, а у Христу сви бивамо оправдани. Својим умом и срцем стално су проживљавали пад људске природе, а истовремено удостојили су се дарова које су видели као незаслужену благодат коју Бог даје човеку. Нису се гордили јер су знали да и када чуда чине то нису њихова чуда већ пројава бескрајне Божије љубави.   Зато је важно да стално созерцавамо ту палу људску природу коју сви носимо и у којој сви учествујемо. Све што човек више духовно напредује у том созерцању све мање ће да осуђује друге, све ће више бити блажи према другима, а строжији према себи. Код гордих и лицемерних све је обрнуто. Они су строги према другима, а угађају својим тајним страстима и сл.   Уколико живимо редовним хришћанским животом, у труду покајања, клонимо се грехова који нарушавају нашу заједницу са Богом и другима, држимо заповести и црквене постове, треба да редовно приступамо Светим Тајнама и није нам потребна посебна припрема у виду додатног поста, и сл. Није добро да одемо на једну Литургију и причестимо се, а онда за пар дана одемо опет на службу и кажемо нећу се причестити јер сам се скоро причестио. Што то треба да значи? Причешће није питање квантитета или личног избора на основу нашег расположења, већ је свака Литургија сусрет са живим Господом па зашто онда у једном случају седамо за трпезу Господњу, а у другом то сопственим избором нећемо да учинимо. Треба имати страха Божијег, али страх Божији није питање емоција и колико се год треба плашити да не увредимо љубав Божију својим грехом, толико се треба плашити да не окренемо леђа његовој доброти и не примимо Господа који нам се сам дарује у Светим Тајнама.   Нека норма редовног евхаристијског живота јесте да учествујемо у недељним и празничним Литургијама и да се на њима причешћујемо, а у Великом посту ако редовно постимо и трудимо се треба да се причешћујемо када смо год у могућности и на Пређеосвећеним Литургијама, јер оне су зато и уведене у црквену праксу како би се интензивирао литургијски живот у време Четрдесетнице.   Архимандрит Сава Јањић Игуман Манастира Високи Дечани     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • By Логос
      ВЛАДА ЦРНЕ ГОРЕ
      Господин Душко Марковић, предсједник
      Подгорица
       
      Господине предсједниче Владе Црне Горе!
      Примили смо Ваш допис од 28. јануара ове године за разговор, који је претходно објављен у медијима. Дозволите да поводом неких оцјена које сте изнијели у Вашем допису искажемо наше мишљење.
      У допису тврдите да ”доношење Закона неће изазвати нове подјеле у православном бићу Црне Горе”, а што је, благо речено, у супротности са реалношћу. У то се можете и увјерити, јер од 27. децембра 2019. године до данас огроман број грађана, и то не само православних вјерника, трпељиво, мирно, достојанствено и истрајно, из дана у дан, из седмице у седмицу, исказује своје противљење духу и нормама Закона, који је једнострано припремила и предложила Влада и усвојила Скупштина Црне Горе.
      Према томе, не можемо се сложити са Вашом тезом из дописа да Закон ”неће изазвати нове подјеле”, јер је из свега што се догађа у Црној Гори јасно да је Закон не само продубио старе него је и створио нове подјеле међу браћом, кумовима и комшијама. Уколико се овоме дода и јавна изјава предсједника Ваше партије да православне литије представљају ”лудачки покрет коме не треба сљедовати” онда Вам је, надамо се, јасно колико је тај Закон дубоко и болно подијелио и процијепио Црну Гору.
      Не можемо да се сложимо са Вашом тврдњом да је ”пропис усаглашен са савременим европским стандардима и да је као такав задобио позитивно мишљење Венецијанске комисије, чије сте препоруке уградили у законски текст”. Садржина и циљ Закона, на жалост, свједоче супротно, о чему сте се и Ви, а и шира јавност Црне Горе, могли увјерити кроз стручне и аргументоване Примједбе Правног савјета наше Цркве на Предлог закона које су Вам достављене прије његовог усвајања, али и кроз јавне иступе не само представника наше Цркве него и угледних правних стручњака из Црне Горе и региона у вези са дискриминаторним и неуставним одредбама Закона, након усвајања до данас. Ово се посебно односи на одредбе којима се негира и ликвидира вишевјековни непрекинути историјски континуитет правног субјективитета и имовинска права првенствено наше Цркве, али и других вјерских заједница. Из тог разлога, никако се не може прихватити Ваша тврдња у допису да ”закон уклања не само културно и вјерско већ и цивилизацијско ограничење у којем смо се затекли”. Прије би се могло рећи да Вам није јасно шта под тим подразумијевате, али нам је итекако јасно да је Православна Црква  угрожена у својим цивилизацијским и вјерским правима, што само указује да је Законом темељно пољуљана и мултиконфесионалност у Црној Гори на коју се веома често позивате. Да ли треба да Вас, кад сте већ отворили тему културних и цивилизацијских вриједности, подсјећам на којим је културним и цивилизацијским вриједностима настала и опстала Црна Горa током своје вишевјековне историје. То данас најбоље свједочи честити народ Црне Горе на литијама.
      Очекивали смо позив од Вас да као одговорни људи отворимо дијалог о дубинским и суштинским проблемима које је изазвао и продубио овај Закон и начину рjешења и превазилажења тих проблема у складу са општеприхваћеним цивилизацијским и европским стандардима и правним поретком Црне Горе, а у што би било у најбољем интересу грађана Црне Горе.
      Дужни смо да Вас подсјетимо да је наш позив за јавни и институционални дијалог увијек био отворен, али је, на жалост, до сада од стране власти Црне Горе био игнорисан. Умјесто тога, Ви нас сада јавно позивате да ”отпочнемо дијалог у правцу припреме темељног уговора о уређењу међусобних односа” и исказујете ”спремност да још једном заједнички сагледамо најбоља рjешења за примјену чланова 62, 63 и 64 Закона”.
      Господине предсjедниче!
      Жао нам што то морамо да кажемо, али Ви очигледно не желите да видите да постојећи Закон, а не непостојећи уговор, представља узрок актуелних друштвених проблема, а о посљедицама да не говоримо. Из тог разлога, ти озбиљни проблеми се не могу ријешити и превазићи ”заједничким сагледавањем најбољих рjешења за примјену” овог безаконог Закона.
      Ипак, свјесни историјског и данашњег значаја трона Светог Петра Цетињскога и наше одговорности као Православног Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског и егзарха Најсветијег Трона Пећкога коју смо пред Богом, овим народом и историјом примили од својих свештених претходника, а посве забринути за слогу, мир и јединство повјереног нам православног народа Божјег у Црној Гори, спремни смо да се, имајући у виду одлуке Светог Архијерејског Синода СПЦ и Епископског савјета Српске Православне Цркве у Црној Гори и поштујући Устав Црне Горе, састанемо са Вама са надом да сте искрено опредијељени за коначно отварање суштинског и људског разговора са циљем да се у складу са правним поретком Црне Горе уклони Закон или све дискриминаторне одредбе у њему које су Вама и читавој јавности добро познате како би се повратио мир и спокој међу православне вјернике и све правдољупце у Црној Гори.
      Искључиво послије рjешења овог кључног проблема данашње Црне Горе, може се и треба отворити дијалог ради рjешавања других, веома сложених питања као што је повраћај (реституција) имовине коју је комунистички режим послије Другог свјетског рата бесправно и бесудно одузео од Православне Цркве, Римокатоличке Цркве, Исламске заједнице и грађана, а што је међународна и законска обавеза Црне Горе. Послије рjешења кључног проблема може се отворити и дијалог за припрему и закључивање Темељног уговора између Српске Православне Цркве и Црне Горе. И ових дана смо напоменили да и најбољи уговор између Цркве и државе уз постојање оваквог Закона не би имао никаквог смисла и значаја.
      Уколико сте спремни да првјенствено разговарате о Закону као узроку проблема и начинима за њихово рjешавање, односно о уклањању спорног Закона, односно његових противуставних дискриминаторних одредби из правног поретка Црне Горе, обавјештавамо Вас да би у том случају у разговору са Вама као предсједником Владе Црне Горе са нама учествовали и Њихова Преосвештенства Епископи будимљанско-никшићки г. Јоаникије, милешевски г. Атанасије и захумско-херцеговачки г. Димитрије. Вјерујући да сте искрено опредијељени за рјешавање проблема које је у Црној Гори и шире изазвао спорни Закон, очекујемо да нам доставите предлог термина за састанак.
      Архиепископ цетињски
      Митрополит црногорско-приморски
      +Амфилохије

       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • By Zoran Đurović
      Зоран Ђуровић: Пад маски са пучиста на ПБФ
       
      Пучисти на ПБФ су се начисто изгубили у својим лагаријама. Оно што сам писао у више наврата за Перишића и Кубата овде се види очигледно. Када сам пре неколико година причао са неким владикама са каквим преварантима имају посла, нису ми веровали. Сада верују.
      Поред пуштања снимака – ту се види колико су притворни и подмукли, јер су тајно снимали и пуштали оно што мисле да им одговара – док су Митрополита Порфирија тајно снимали на предавањима и онда то прекрајали да би направили петпарачке вести на које се наивни могу пецати. Сво ово време су овејавали по БУ, кукајући на «зле и мрачњачке» синодалце, а сада су узели и да туже ПБФ статутарној комисији. Ускоро ћемо имати то мишљење. Игњатија су психички урнисали, па је тачно што наведе Максим да је овај изгубио сан. Овде вам пак доносим Перишић-Кубат писмо професорима на ПБФ и одговор Митрополита Порфирија:
      1)      Уважене колеге,
      непријатно нам је што вам се обраћамо овим поводом, али мислимо да сви треба да будете обавештени о појединим збивањима на нашем Факултету. Наиме, данас смо од нашег курира господина Љубомира Грчића сазнали о дешавањима која су се збила непосредно пре седнице Наставно-научног већа заказане за 5. 12. 2019. године. Господин Грчић је тога јутра из Ректората донео на Факултет допис Ректорке проф. др Иванке Поповић у којем нас (по четврти пут!) Ректорка упозорава на чињеницу да Савет нашег Факултета није легално изабран, те да сходно томе све одлуке које донесе, будући нелегалне не могу производити правно важеће последице. Речима саме Ректорке: „Савет не може да остварује надлежности прописане Законом и актима Универзитета и Факултета [дакле, да усвоји оставку декана, постави вд декана, закаже седницу, итд, итд] док његов састав не буде конституисан у складу са прописима“. Овај допис је курир Љубомир Грчић донео са Универзитета у оквиру својих радних обавеза. Међутим, приликом предаје дописа, на Факултету је доживео озбиљне непријатности, само због тога што је вршећи своју дужност донео Ректоркин допис. Убрзо пошто је допис предао у деканат, са телефона доцента Драгана Карана позвао га је митрополит загребачко-љубљански господин Порфирије, који га је приликом разговора оптужио за то што је уопште донео допис, између сталог, речима: „Ти лажеш“ [да су ти са Универзитета рекли да донесеш допис], „Признај за кога радиш, ко те је послао“ (sic!), „Одуваћу те“ и сл. Подсећамо вас на то да се ове претње односе на човека који је давно остао без оба родитеља, и тренутно од свог посла храни четворочлану породицу. Међутим, није се све завршило на претњама митрополита Порфирија. Сутрадан, доцент Драган Каран је одвео господина Грчића у свој семинар и вербално малтретирао. Уместо да се опомена Ректората прими са захвалношћу и уради све да се отклоне поменути недостаци, прети се куриру који је опомену донео а документ се скрива од очију професора и сарадника Факултета (а изгледа и од самог секретара).
       
      Но, ни то није цела прича. Да ствари буду још горе, уочи седнице ННВ 12. 11. 2019. године, која је сазвана јер је СА Синод тражио од ННВ да разреши дужности декана Његово преосвештенство владику Игнатија, у вечерњим часовима митрополит Порфирије је позвао колегу проф. др Драга Санду, и том приликом му рекао: „Патријарх ти је поручио да, уколико сутра не гласаш за смену декана, глава ти је на пању.“ Колега Сандо је исте вечери о том разговору обавестио декана владику Игнатија. Ни овим се, међутим, претње не исцрпљују. Сетимо се да је исти митрополит пре нешто више од годину дана са једним младим доцентом водио врло непријатан разговор, у којем је, поред осталог, припретио да ће, уколико се Факулет не буде понашао према упутствима Синода „владика Иринеј и он отићи код Вучића и скинути Факултет са Универзитета“.
      Колегијална дужност и елементарна људскост нас је нагнала да вам се на овај начин обратимо и са овим чињеницама упознамо. Више је него жалосно и апсолутно недопустиво да се овако нешто континуирано дешава на нашем Факултету. Овим путем смо вас хтели само обавестити о нашој (а уверени смо и вашој) људској нелагоди коју свако мора осетити у додиру са оваквим појавама. Зато апелујемо на све вас (укључујући и митрополита Порфирија) да се као чланови академске заједнице озбиљно тргнемо и да почнемо да се са много више уважавања односимо једни према другима (било да смо наставно или ненаставно особље) да бисмо заједничким напором превазишли ове врло мучне ситуације у које смо чини се почели да све више западамо.
      С изразима колегијалног уважавања,
      Проф. др Владан Перишић
      Проф. др Родољуб Кубат
       

      2) Поштоване колегинице и колеге,
      Мејл који су на електронске адресе наставника и ненаставног особља ПБФ упутили професори Родољуб Кубат и Владан Перишић подсетио ме је на разговоре које сам годинама водио са покојним академиком и професором нашег Факултета Владетом Јеротићем. У њима се, академик Јеротић, често освртао на један од најпримитивнијих облика психолошких механизама одбране којим се его особе брани од властитих непожељних нагонских тежњи и осећања несвесно их приписујући другим лицима - пројекцију. У њој се намере, ставови и жење других људи тумаче у складу са сопственим потиснутим склоностима.
      Пошто знам, као што већина од вас такође зна, да су методи које критикују Кубат и Перишић управо њима својствени, и да су их они годинама примењивали на ПБФ-у, па и током ових претходних бурних дана, помислио сам да је овде реч о поменутом механизму одбране. Међутим, пошто знам да су догађаји које у писму описују нетачно представљени - што је добро познато личностима које се поименице наводе у њему - односно да Перишић и Кубат обмањују и кривотворе истину, закључио сам да, самим тим овде није реч о несвесном процесу него о свесној и злонамерној манипулацији и клевети.  
      Митрополит Порфирије
    • By Zoran Đurović
      Зоран Ђуровић: Пад маски са пучиста на ПБФ
       
      Пучисти на ПБФ су се начисто изгубили у својим лагаријама. Оно што сам писао у више наврата за Перишића и Кубата овде се види очигледно. Када сам пре неколико година причао са неким владикама са каквим преварантима имају посла, нису ми веровали. Сада верују.
      Поред пуштања снимака – ту се види колико су притворни и подмукли, јер су тајно снимали и пуштали оно што мисле да им одговара – док су Митрополита Порфирија тајно снимали на предавањима и онда то прекрајали да би направили петпарачке вести на које се наивни могу пецати. Сво ово време су овејавали по БУ, кукајући на «зле и мрачњачке» синодалце, а сада су узели и да туже ПБФ статутарној комисији. Ускоро ћемо имати то мишљење. Игњатија су психички урнисали, па је тачно што наведе Максим да је овај изгубио сан. Овде вам пак доносим Перишић-Кубат писмо професорима на ПБФ и одговор Митрополита Порфирија:
      1)      Уважене колеге,
      непријатно нам је што вам се обраћамо овим поводом, али мислимо да сви треба да будете обавештени о појединим збивањима на нашем Факултету. Наиме, данас смо од нашег курира господина Љубомира Грчића сазнали о дешавањима која су се збила непосредно пре седнице Наставно-научног већа заказане за 5. 12. 2019. године. Господин Грчић је тога јутра из Ректората донео на Факултет допис Ректорке проф. др Иванке Поповић у којем нас (по четврти пут!) Ректорка упозорава на чињеницу да Савет нашег Факултета није легално изабран, те да сходно томе све одлуке које донесе, будући нелегалне не могу производити правно важеће последице. Речима саме Ректорке: „Савет не може да остварује надлежности прописане Законом и актима Универзитета и Факултета [дакле, да усвоји оставку декана, постави вд декана, закаже седницу, итд, итд] док његов састав не буде конституисан у складу са прописима“. Овај допис је курир Љубомир Грчић донео са Универзитета у оквиру својих радних обавеза. Међутим, приликом предаје дописа, на Факултету је доживео озбиљне непријатности, само због тога што је вршећи своју дужност донео Ректоркин допис. Убрзо пошто је допис предао у деканат, са телефона доцента Драгана Карана позвао га је митрополит загребачко-љубљански господин Порфирије, који га је приликом разговора оптужио за то што је уопште донео допис, између сталог, речима: „Ти лажеш“ [да су ти са Универзитета рекли да донесеш допис], „Признај за кога радиш, ко те је послао“ (sic!), „Одуваћу те“ и сл. Подсећамо вас на то да се ове претње односе на човека који је давно остао без оба родитеља, и тренутно од свог посла храни четворочлану породицу. Међутим, није се све завршило на претњама митрополита Порфирија. Сутрадан, доцент Драган Каран је одвео господина Грчића у свој семинар и вербално малтретирао. Уместо да се опомена Ректората прими са захвалношћу и уради све да се отклоне поменути недостаци, прети се куриру који је опомену донео а документ се скрива од очију професора и сарадника Факултета (а изгледа и од самог секретара).
       
      Но, ни то није цела прича. Да ствари буду још горе, уочи седнице ННВ 12. 11. 2019. године, која је сазвана јер је СА Синод тражио од ННВ да разреши дужности декана Његово преосвештенство владику Игнатија, у вечерњим часовима митрополит Порфирије је позвао колегу проф. др Драга Санду, и том приликом му рекао: „Патријарх ти је поручио да, уколико сутра не гласаш за смену декана, глава ти је на пању.“ Колега Сандо је исте вечери о том разговору обавестио декана владику Игнатија. Ни овим се, међутим, претње не исцрпљују. Сетимо се да је исти митрополит пре нешто више од годину дана са једним младим доцентом водио врло непријатан разговор, у којем је, поред осталог, припретио да ће, уколико се Факулет не буде понашао према упутствима Синода „владика Иринеј и он отићи код Вучића и скинути Факултет са Универзитета“.
      Колегијална дужност и елементарна људскост нас је нагнала да вам се на овај начин обратимо и са овим чињеницама упознамо. Више је него жалосно и апсолутно недопустиво да се овако нешто континуирано дешава на нашем Факултету. Овим путем смо вас хтели само обавестити о нашој (а уверени смо и вашој) људској нелагоди коју свако мора осетити у додиру са оваквим појавама. Зато апелујемо на све вас (укључујући и митрополита Порфирија) да се као чланови академске заједнице озбиљно тргнемо и да почнемо да се са много више уважавања односимо једни према другима (било да смо наставно или ненаставно особље) да бисмо заједничким напором превазишли ове врло мучне ситуације у које смо чини се почели да све више западамо.
      С изразима колегијалног уважавања,
      Проф. др Владан Перишић
      Проф. др Родољуб Кубат
       

      2) Поштоване колегинице и колеге,
      Мејл који су на електронске адресе наставника и ненаставног особља ПБФ упутили професори Родољуб Кубат и Владан Перишић подсетио ме је на разговоре које сам годинама водио са покојним академиком и професором нашег Факултета Владетом Јеротићем. У њима се, академик Јеротић, често освртао на један од најпримитивнијих облика психолошких механизама одбране којим се его особе брани од властитих непожељних нагонских тежњи и осећања несвесно их приписујући другим лицима - пројекцију. У њој се намере, ставови и жење других људи тумаче у складу са сопственим потиснутим склоностима.
      Пошто знам, као што већина од вас такође зна, да су методи које критикују Кубат и Перишић управо њима својствени, и да су их они годинама примењивали на ПБФ-у, па и током ових претходних бурних дана, помислио сам да је овде реч о поменутом механизму одбране. Међутим, пошто знам да су догађаји које у писму описују нетачно представљени - што је добро познато личностима које се поименице наводе у њему - односно да Перишић и Кубат обмањују и кривотворе истину, закључио сам да, самим тим овде није реч о несвесном процесу него о свесној и злонамерној манипулацији и клевети.  
      Митрополит Порфирије

      View full Странице
    • By Логос
      Његово високопреосвештенство Митрополит Амфилохије је вечерас, молитвено је присуствовао вечерњој служби са петохљебницом у Цетињском манастиру. Службом је началствовао јеромонах Јустин Мреновић уз саслужење јерођакона Марка Марковића и вјерног народа, а за пјевницом су пјевали ђаци Цетињске богословије.     Након службе, Митрополит је поздравио окупљене и отворио девету по реду манифестацију Његошеви дани.   Владика је под утиском од пута у Словачку, са кога се управо вратио, испричао о полагању камена темељца за манастир Светог Василија Острошког на Карпатима.   „То ће бити 18. по реду реплика ловћенске капеле, а ово није случајно, што се то догађа баш на Карпатима одакле су дошли наши преци, Његошеви преци. Увјерен сам да ће можда поводом 170 година од рукоположења Владике Рада да се обнови капела Светог Петра Цетињског на Ловћену“, изразио је жељу и надање Митрополит.   Митрополит је такође изразио радост што се ова манифестација отвара баш крај ћивота Светог Петра Цетињског, који је Његошев стриц и учитељ, као и радост што су се окупили писци са свих страна. Изразио је наду да ће Његош све народе да обједини: „Народи чују за њега, преводе и читају његова дјела, надам се да ће он све да нас обједини, јер истински књижевници и људи никад не могу бити избрисани, а Владика Раде је један од најзначајнијих књижевних, моралних и духовних људи IX вијека.“   Пјесникињи Нађи Поповој из Бугарске је поклонио књигу и икону Светог Петра Ловћенског Тајновидца, напоменувши да су Бугари истински чувари језика Светих Ћирила и Методија, а самим тим и Његошевог језика, те да ми требамо да се угледамо на њих. „Осим Нађе, посебно поздрављам Лучијана Алексијуа из Румуније, а посебно издвајам и поздрављам онога који је дошао са крстоваскрсне гробнице, са Косова“, завршио је Митрополит поздравно слово, позвавши присутне на поклоњење Светом Петру Цетињском и упутивши их да пређу у Његошеву салу гдје се наставља вечерашњи догађај.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...