Jump to content

Мала анегдота бившег информатичара


Препоручена порука

Одем ја данас да платим нешто што не може преко е-банке и службеница (око 5-7 година старија од мене) пипка око рачунара и каже:

- Морам да рестартујем компјутер враћам се за пар минута.
- Добро, хајде...

...

- Ево само да видим да ли се рестартовао... јесте... знате не могу да вам наплатим јер ми не ради програм за благајну.
- Како не ради!? Малопре је радио!
- Само да питам колегу... Дулеее! Нема ми иконица за благајну! Не знам како нема, дођи види!

Дуле гледа, пипка, "консултују се", ништа...

Ја: - Да нисте избрисали иконицу?

- Не знам, нема је, ја не знам то да избришем... Знате ли то да погледате? Знате нешто о компјутерима?
- Па као неки програмер ваљда знам нешто о компјутерима али боље да зовете оног који вам одржава те рачунаре...
- Ма ко одржава, нема нико... Дуле кога да сад да зовемо, шта да радимо?

Већ почиње да се прави ред људи...

- Идите код Дулета, на његовом компјутеру има, ево рачун.

Али код Дулета је већ двоје људи и гомила папира...

Ја: - Хоћете да видим да ли сте избрисали иконицу?
- Па ел знате?
- Знам, ако није проблем...
- Хајде молим вас, крај је радног времена, кога да зовем...

Иконице нема на десктопу, нема је ни у Recycle Bin-у, нема је ни у менију где су остали програми, као да је програм деинсталиран а мала је вероватноћа да је то успела да уради.

Долази опет Дуле и кажем му да је можда скинула цео програм али да не верујем у то. Питам је редом:

- Како вам се зове програм?
- Је ли то писало на екрану?
- Како је изгледала иконица?

Прегледам програмски фолдер и нађем целу апликацију али са више извршних фајлова, библиотека и много чега. И ниједан од њих нема одговарајућу иконицу али је ипак ту и фајл са иконицом. Покренем пар извршних али није то то.

- Могу ли да погледам код Дулета како је то подешено?
- Може може изволте..

Пробијам се између људи, Дуле ми нерадо препушта миша, погледам који је извршни фајл за благајну и вратим се код ње.

Покренем фајл код ње и она ће:

- То је, то је!
- Хајде улогујте се и проверите да ли ради...
- Јесте то је, ради супер!
- ОК.
- Али шта се десило?
- Трајно сте избрисали пречицу. (shift+delete)
- Али ја не знам то да урадим, немам појма...
- Нема везе али немојте опет!

И смејем се..

- Али која ми је сада иконица, где ми је иконица?
- Ево са' ће...

Направим пречицу... 

- Која је иконица?
- Ево ова као блокчићи...
- То ми је сада иконица?
- Јесте... хоћете да буде као претходна?
- Пааа не мора... може може...

Асоцирам пречицу са изворним фајлом за иконицу и променим име како је раније рекла...

- Е то је! Стави овде, ту... е то, супер... хвала, хвала... Дулеее! Дуле ради ми благајна, дечко ми средио!

Ја се мислим: баш сам ја дечко са 45 година!

Мада, није лоше, није лоше... :D

 

Ето ако имате и ви коју причицу убаците је 'ко вас не мрзи да куцате. Ајд' у здравље информатичари :mahmah:

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

"Evo nešto mi izbacilo na ekranu. Da pritisnem X?"
Ja: "NE DA PRITISNEŠ X! Pročitaj mi šta piše."
"Тхе програм хас експериенсид..."
7896634:bu:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Уочи празника Ваведења Пресвете Богородице и четрдесетодневног помена Митрoполита Амфилохија, нека овај видео урадак буде мала воштаница на гробу нашег великог оца, учитеља и доброга пастира.
      Вјечан помен нашем Ђеду!
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Guest
      Од Guest,
      Њени родитељи беху већ остарели, а немаху деце. И зато беху постидни пред људима и скрушени пред Богом. И у скрушености својој мољаху се Богу с плачем, да обрадује старост њихову даровањем једнога чеда, као што је некад обрадовао старца Аврама и старицу Сару даровавши им сина Исака. И Бог свемогући и свевидећи обрадова их радошћу, која је превазилазила далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове.
      Јер им дарова не само ћерку но и Богомајку; озари их не само радошћу временом него и вечном. Даде им Бог само једну ћерку, која им доцније роди само једног унука, – али какву ћерку и каквог унука! Благодатна Марија, благословена међу женама, храм Духа Светога. олтар Бога Живога, трапеза хлеба небеснога, кивот светиње Божје, дрво најслађега плода, слава рода људског, похвала рода женског, источник девства и чистоте – то беше Богом дарована ћерка Јоакима и Ане. Рођена у Назарету, а после 3 године одведена у храм Јерусалимски, одакле се вратила опет у Назарет, да ускоро чује благовест св. архангела Гаврила о рођењу Сина Божјег, Спаситеља света, из њенога пречистога и девичанскога тела.
      Тропар, гл. 4.
      Твоје рођење, Богородице Дјево, објави радост целој Васељени, јер из Тебе засија Сунце правде, Христос Бог наш, који разрушивши прародитељску клетву даде благослов, а уништивши смрт, дарова нам Живот Вечни.
      Кондак, гл. 4.
      Твојим рођењем Пречиста, ослободише се Јоаким и Ана срамоте због немања деце, а Адам и Ева од срамоте пропадљивости(трулежности), и народ Твој, избавивши се узрока греха, кличе Ти: Нероткиња рађа Богородицу и Чуварку нешег живота.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Игуманија фрушкогорског манастира Мала Ремета мати Рафаила (Марковић) представила се Господу на Лазареву суботу 2020. године, сазнаје Радио "Слово љубве" благодарећи Зорици Зец, сарадници Информативне службе СПЦ. Мати Рафаила се упокојила у 85. години у својој келији у време трајања Свете Литургије на Лазареву суботу, а предано је Богу служила 66 година. Заупокојена Литургија биће служена у понедељак 13. априла 2020. године у 9 часова, а у наставку и опело.     Мати Рафаила, на крштењу Роса Марковић, пореклом је из села Пљева код Шипова. Роса је задојена вером својих родитеља који нису били писмени граматички, али писмени науком над науком, па су знали да јој ту веру усаде у она тешка и суморна времена, када су се људи стидели један другог због вере у Христа, због крсне славе. Та православна породица која је дошла из Босне, убризгала је у срце младе Росе да, понета младалачком жељом и неустрашивим идењем за Христом, узме крст свој и дође у врлетни Јазак. Замонашена је са 19 година.   Животопис мати Рафаиле сликар може представити као море из кога је тешко издвојити детаље... Мати Рафаилу, замонашену у Осогову, у Скопској црној гори, Божји промисао и благослов блаженопочившег  патријарха Германа  довели су у фрушкогорске манастире.   После смрти оца, и њена мајка је дошла у Малу Ремету, где се замонашила (монашко име Михаила) и касније умрла, као и рођена сестра (монашко име Ангелина). Свој иметак и средства уложиле су у манастир и успеле да га обнове, подигну конак и капелу.   „Својим крхким женским бићем, душом и телом предана Господу, али снагом Духа Светога који нам даје снаге да постигнемо многе ствари што као људи не можемо, само благодаћу Духа Светога мати Рафаила је много чега урадила, постигла и принела Господу на жртву ...“ - казао је Епископ сремски Василије поводом шездесетогодишњице монашке службе захваливши игуманији Рафаили и додао: „Само да си, мати, палила свеће и носила мантију, носила образ монашки и молила за све нас све ове деценије, много је, а да не говоримо о подвизима који су само Богу знани...“, пише Зорица Зец, сарадница Информативне службе СПЦ.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Протојереј-ставрофор Гојко Перовић ректор Богословије Светог Петра Цетињског предводио је вечерас молитвени вход улицама Подгорице у знак протеста против неуставног закона о слободи вјероисповијести у којој су учествовале хиљаде вјерника који поручују: „Не дамо светиње!!!“     Литији је претходио Молебан Пресветој Богородици који је служен у подгоричком Саборном храму Христовог Васкрсења. По повратку литије пред храм окупљене је благословио Његово преосвештенство Епископ јужноамерички Руске Заграничне Цркве Г. Јован, чије присутво је доказ да се за ову нашу борбу за одбрану Светиња далеко чуло. Владику Јована најавио је протојереј Мирчета Шљиванчанин парох подгорички.     Поздрављајући бесједом сабране вјернике протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Богословије Светог Петра Цетињског, који је предводио вечерашњу литију је поручио: „Нека се чије наш глас и бат наших корака подгоричким асфалтом и до Москве и до Брисела и до Вашингтона и нека се зна како мала Црна Гора брани велике Светиње“.     Извор: Радио Светигора
    • Од neca995,
      Запратите канал
       
      Послато са SM-A605FN користећи Pouke.org мобилну апликацију
       
       
×
×
  • Креирај ново...