Jump to content

ЗАШТО СУ ТУЖНИ ЉУДИ који се причешћују?

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 3 часа, Ivan Marković рече

Meni deluje bezveze da se na osnovu slike jedne bake koja izgleda kao da je malo obesila nos odma gradi "slučaj".

tekst nije napisan zbog te fotografije...fotografiju sam dodala ja....

 

1 hour ago, Vedran рече

То је нечији блог

to je blog veroucitelja...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 64
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

пре 36 минута, Vedran рече

зато што је Суд Божији праведан и што ћемо на њему срести љубљеног Христа.

Ovo me potseti na događaj koji se desio pokajanom razbojniku.

Hristos ni reč nije rekao dok su mu se rugali na Krstu, niti je odgovarao onima koji su mu govorili ako si Sin Božji spasi sebe sada... A onda posmatrajući tu nebesku pravednost odjednom se drugi razbojnik pokaja i reče, ovaj pravednik strada nevin a mi smo zaslužili svoju kaznu, kako možemo da se izrugujemo takvoj nebeskoj pravednosti, pogotovo što smo svesni svojih dela.

I tako Bog nijednom rečju izrečenom izazva pokajanje kod razbojnika i Božji sud beše nebeski pravedan, te presudi pokajanom razbojniku raj u Carstvu Njegovom.

Istinski sresti ljubljenog Hrista jeste neizreciva radost i prosto samo okorelo srce u tim trenucima susreta ne želi da vidi Njegovu nebesku pravednost i shvati da pred sobom ima nekoga ko nije sa ovoga sveta, nekoga čija je vlast svemoguća a opet tako krotka i puna požrtvovanja za sve ljude pa čak i za one koji mu čine smrtnu nepravdu.

Nema sumnje u Nebesku pravdu Isusa Hrista, mi moramo da grejemo srca kako bi svakodnevno videli tu pravdu , ona može biti tu pred nama u Njegovim malima koji tiho i nenametljivo ne zahtevaju ni pomoć ni milost iako im očigledno jeste potrebna, na nama je da mi to primetimo i nenametljivo im pomognemo u svemu, tako ne čekajući kraj vremena za konačni sud, već sve vreme života svoga treba da budemo i jesmo na tom konačnom sudu.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Драшко рече

Da, tekst je divan, i slični tekstovi mi prijaju i ohrabruju, ali do pre nekoliko godina ih nije bilo

Pričešću smo pristupali pod uslovima, često se spominjalo ko je dostojan a ko ne,....dok nismo čuli da nismo dostojni uopšte svi đuture...ali kad bi bilo više ovakvih tekstova i propovedi bilo bi pričasnika mnogo više, tako mislim i nadam se...

:dobro:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Ovo me potseti na događaj koji se desio pokajanom razbojniku.

Hristos ni reč nije rekao dok su mu se rugali na Krstu, niti je odgovarao onima koji su mu govorili ako si Sin Božji spasi sebe sada... A onda posmatrajući tu nebesku pravednost odjednom se drugi razbojnik pokaja i reče, ovaj pravednik strada nevin a mi smo zaslužili svoju kaznu, kako možemo da se izrugujemo takvoj nebeskoj pravednosti, pogotovo što smo svesni svojih dela.

I tako Bog nijednom rečju izrečenom izazva pokajanje kod razbojnika i Božji sud beše nebeski pravedan, te presudi pokajanom razbojniku raj u Carstvu Njegovom.

Istinski sresti ljubljenog Hrista jeste neizreciva radost i prosto samo okorelo srce u tim trenucima susreta ne želi da vidi Njegovu nebesku pravednost i shvati da pred sobom ima nekoga ko nije sa ovoga sveta, nekoga čija je vlast svemoguća a opet tako krotka i puna požrtvovanja za sve ljude pa čak i za one koji mu čine smrtnu nepravdu.

Nema sumnje u Nebesku pravdu Isusa Hrista, mi moramo da grejemo srca kako bi svakodnevno videli tu pravdu , ona može biti tu pred nama u Njegovim malima koji tiho i nenametljivo ne zahtevaju ni pomoć ni milost iako im očigledno jeste potrebna, na nama je da mi to primetimo i nenametljivo im pomognemo u svemu, tako ne čekajući kraj vremena za konačni sud, već sve vreme života svoga treba da budemo i jesmo na tom konačnom sudu.

И Амин!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

И како за некога ко лудо воли Христа може бити лошег Суда? За онога који га лудо воли чак и осуда јесте својеврстан рај, јер када га угледамо и познамо правду Његову и потпно му се предамо чак и Његова осуда би била слатка. Зато љубав јесте највећа врлина. 

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 12 минута, Vedran рече

Драгна, а да ли си ти увек радосна? 

Требало је неко да ми каже да је океј радовати се, да не дозволим себи да страхопоштовање буде све што осећам.

И наравно да је одговор не.

Дешавало се да имам грчеве у мишићима док приступам, па ме страх да не проспем..

Још ми неко досоли па ми добаци у народном стилу "не ваља се" ако се то деси.

Пусти ти мене, треба да  се учимо и учимо друге.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 минута, Vedran рече

И како за некога ко лудо воли Христа може бити лошег Суда? За онога који га лудо воли чак и осуда јесте својеврстан рај, јер када га угледамо и познамо правду Његову и потпно му се предамо чак и Његова осуда би била слатка. Зато љубав јесте највећа врлина. 

Naravno, pogledajmo kako sam Hristos sudi smrtnim neprijateljima dok visi na Krstu i strada. "Oprosti im oče ne znaju šta čine".

Hristos sudi bez osude, daje šansu za pokajanje bez prestanka ali nikoga ne uvodi na silu u zajednicu sa Njim, zato će samo okorela srca odbiti tu zajednicu u večnost a da im Bog sam to neće ni presuditi, tj.odrezati kao kaznu, već će im to dozvoliti kao njihov izbor u slobodi svakog stvorenja koje im je darovao posle privođenja iz nebića u biće.

Dakle ima nade za sve, ne očajavajte nego se veselite Čaši i darovima Tela i Krvi Gospodnjeg, jer ako Ga ljubite, On će poštovati vaš izbor, oprostiće vam i uvesti vas u zajednicu sa Njim, očišćene vaskrsle u novu tvar u duhovna tela u nebeska tela, daleko od svakog greha pale prirode.

Kako je savršen sud bez osude... nek tvoja dela u slobodi i tvoj izbor budu večni amin.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Драгана Милошевић рече

Требало је неко да ми каже да је океј радовати се, да не дозволим себи да страхопоштовање буде све што осећам.

potpisujem

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Драгана Милошевић рече

Требало је неко да ми каже да је океј радовати се, да не дозволим себи да страхопоштовање буде све што осећам.

И наравно да је одговор не.

Дешавало се да имам грчеве у мишићима док приступам, па ме страх да не проспем..

Још ми неко досоли па ми добаци у народном стилу "не ваља се" ако се то деси.

Пусти ти мене, треба да  се учимо и учимо друге.

Питам те зато што си рекла да свети нису тужни.

Нису добре прескриптивне методе ни на једну страну. "Треба да се радују" је слично овоме "ваља се, не ваља се". Треба људи да буду природни када приступају. А потребно је просто поучавати који је прави смисао Причешћивања. О томе треба причати, а не о томе како ваља да се приступа, и како ваља да се мисли, осећа, и показују осећања.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Bernard pošto tebe poštujem kao nekoga ko jeste istinski u Hristu, da li možeš da mi objasniš onaj negativni lajk koji si dodao na moj tekst.

Ne zanima me da li sam ja u pravu niti želim da dokazujem, već me zanima tvoje mišljenje šta je tu negativno izrečeno a šta bi po tvom mišljenju trebalo da bude ispravno.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Vedran рече

Сад постајемо слични онима што на основу нечијег спољашњег изгледа процењују ниво благодати на њему. Одкуд бре то? Ако изгледају потресени, па шта онда? Зар не може човек и са сузама да у највећој радости приступа? Зашто сужавате спектар људских осећања на неке формулативне експресије? Или до те мере не познајете сложеност људског бића?

Стварно ми није јасно. Или ја нисам разумео поенту овог текста? 

:dobro:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Trifke рече

Lepo je sto poziva na pokajanje, i lepo je sto govori o posledicama pokajanja ali mu fali to sto o njima govori kroz cuda. Cuda nisu posledica pokajanja . Posledica pokajanja je promenjen zivot. Nedostaje objasnjenje kako do pokajanja dolazi zato sto ima juridisticki pristup ka ispovesti. Steta da nije isao na teologiju. Mogao bi puno postici. Inace on se hvali time sto nije isao na teologiju, na zalost. 

Njegov iskusni Vladika nije pogresio ni najmanje stp ga je postavio za duhovnika... Duhovnik je veliki (moje i mnogih je to misljenje). Sto se tice juridickog pristupa, takav pristup je jedino prijemciv ogromnoj vecini ljudi, i v vremja ono i danas, zato se i Gospod i Spas nas upravo tako, isto tako (!) tzv. juridicki izrazavao i propovedao. Otac Rafailo je svetopisamski, svetopredanjski i svetootacki VALIDAN. Mozda nije isao na bogoslovski fakultet, ali negde se ucio, to ne mora biti fakultet... Ne kazem to jer sam mozda od onih koji nemaju zavrsen bogosl. fakultet. Naprotiv, sve moguce bogoslovske skole sam zavrsio :) . Ovo je lekcija koju svi u Crkvi da nauicmo - ni na koji nacin ne omalovazavajmo kolege. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Vedran рече

Треба људи да буду природни када приступају. А потребно је просто поучавати који је прави смисао Причешћивања. О томе треба причати, а не о томе како ваља да се приступа, и како ваља да се мисли, осећа, и показују осећања.

Све се слажем.

Осим тога ја не бих а приори осуђивао или похваљивао осећања која смо споменули него бих се интересовао за њихове узроке, првенствено код себе. Јер неко може бити радостан пред причешће јер мисли, рецимо, да ће се коначно решити неке магије за коју мисли да му је неко наврачао а други може бити тужан јер осећа да ни мало није успео да љубављу одговори на љубав Божију којој приступа...

Искрено не иде ми баш да смислим још неки разлог због којег би неко био тужан пре причешћа а поготово после. За страх и радост и плач ми већ иде лакше.

Дакле ја бих пре размишљао шта је позадина неке радости, страха, туге, плача него што бих се бавио односом саме те емоције и причешћа.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Kakva je bila atmosfera na Tajnoj večeri, dok su učenici bili za stolom sa Hristom?

Ne verujem da je ličila na srpske svadbe ali je bilo zadovoljstvo i čast, radost i ljubav sedeti za Hristovom trpezom.

Jedan se nije baš uzradovao trpezi i taj pobeže i izdade Hrista.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У четврту недеље по Духовима, 18. јула 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Јеротеј, викар Патријарха српског, служио је свету архијерејску Литургију у старој Саборној цркви у Београду.
      Саслуживали су протојереј-ставрофор Бранко Топаловић, јереј Арсен Миловановић, протођакони Радомир Перчевић и Дамјан Божић и јерођакон Еразмо (Бранковски).
      „Данашње Јеванђеље нам говори о вери, дубоком смирењу и милостивом срцу,“ истакао је епископ Јеротеј тумачећи прочитано  јеванђелско зачало. „Римски центурион, о коме се говори у Јеванђељу очигледно је био добар човек и то видимо из неколико примера. То видимо из речи самог капетана римског који каже да зна шта значи наредити неком и нешто рећи, јер су сви војници трчали да испуне његово наређење. У тим речима видимо да је он био добар човек, па су стога и војници с љубављу испуњавали његове наредбе. Уз то да је био добар човек види се и према његовом односу према његовом слузи који је највероватније био исто његов војник. Капетан је на све могуће начине покушао да нађе лек свом слузи и онда је чуо да постоји један необичан човек пророк, Исус из Назарета, који проповеда Јеванђеље о Царству Божјем и који изгони демоне из људи и исцељује сваку болест и недуг“.
      „Чувши речи Христове капетан је поверовао да му Он може помоћи, јер је био добар човек, а та његова доброта и смирење су били плодно тло за веру. Разговог Господа и капетана је био кратак, обичан, али нимало једноставан. Са једне стране стајао је капетан римске војске која је била окупаторска, а са друге стране, стајао је Исус из Назарета, припадник јеврејског народа који је трпео страшна страдања од римског окупатора. Али капетан, уверен у чуда која је Господ Христос чинио, прилази и једноставно моли за помоћ. И Господ, иако је то био Римљанин, одмах му је одговорио: „Ја ћу доћи и исцелићу га“. Није га питао ни за каве детаље, није га питао ни ко је ни шта је. Он је једноставно прозрео у душу тог човека, у његову бол и хтео је да му помогне. А капетан, као један дубоко смирени човек, и као што обично смирени реагују, када их посети благодат Божја, они постају још смиренији. Још се више смиравају до праха и пепела. И тај незнабожац Римљанин говори Господу, поред толиких Јевреја: „Господе, нисам достојан да под кров мој уђеш. Него само реци реч и оздравиће слуга мој“. То је било и помало скандалозно за тадашњи свет, јер се незнабошци и Јевреји нису дружили, а поготово нису улазили једни другима у домове. Господ Христос је кроз тај дијалог са римским капетаном приказао окупљеним Јеврејима поуку о вери: „Не само да је то дубока вера, него да такву веру није имао ни праотац Јаков, кога је прозвао Израиљ“.
      „Ова јеванђелска прича је дубоко поучна јер ми смо, у ствари, синови тог Царства о којима Господ говори. Јер и ми, као и Јевреји, сваки дан живимо у Цркви, али да ли својом вером одговарамо на та чуда? Видимо да постоје и многи међу нама, људи обични, невидљиви, који имају веру овога капетана. Постоје чак и људи друге вере, људи атеисти, којима због њихове љубави и њиховог смирења Господ открива тајне Божје и чини чуда над њима. Увек треба да се угледамо на чудесан пример овога капетана да бисмо са њим и свим другим праведницима и светитељима били за Трпезом Господњом у Царству Божјем, поручио је владика Јеротеј.
      Свету Литургију својим појањем улепшало је Прво београдско певачко друштво којим је дириговала гђа Светлана Вилић.
       
      Извор: Радио Слово љубве
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Благословом Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког др Иринеја, у петак, 9. јула 2021. године, у свечаној дворани Месне заједнице у Гајдобри, на позив Црквене општине у Гајдобри, а у оквиру свечаности поводом славе Петропавловског храма, новосадски катихета Бранислав Илић одржао је предавање на тему „Свети Василије Острошки – наставник пута који води у живот вечниˮ.
      Уваженог госта и предавача бираним речима представио је презвитер Миладин Божиловић, надлежни парох, који је, између осталог, истакао да је увек радост говорити о великом чудотворцу острошком, те да је ово предавање велика част за парохију гајдобранску која на овај начин даје допринос молитвеном обележавању 350-годишњице упокојења светога Василија Острошког.
      У уводном делу свог излагања катихета Бранислав Илић је говорио о детињству, одрастању, монашењу и архијерејској служби светога Василија Острошког. „Свети Василије има три места рођења: село Мркоњићи, у коме је дошао на овај свет; Тврдош, у коме се замонашио; и Острог, одакле је отишао да постане члан небеске породице светих. У пределу омеђеном тим местима, осим кратких боравака на Цетињу, на Светој Гори и у Русији, и три путовања у Пећ, одвијао се сав његов живот, који је био непрестано служење, богослужење и непрестано хођење оним путем који нам је пропутио Сâм Господ”, истакао је предавач.
      „Као што светитељ није имао мира за живота, тако ни по своме упокојењу његове мошти нису у миру почивале. Први пут су острошки монаси морали да скривају мошти светог Василија 1714. године, када је Нуман-паша Ћуприлић харао по Црној Гори. Други пут то беше у време опсаде манастира Острога од стране Омер-паше у зиму 1852. године. Трећи пут бише ношене мошти Свечеве из Острога у рату 1876. године, и то опет на Цетиње, где остадоше око годину дана”, подсетио је катихета Бранислав Илић говорећи о моштима великог чудотворца Острошког.
      У оквиру свог излагања предавач је предочио неколико важних писаних сведочанства које су у острошкој светињи, између осталих, оставили преподобни Јустин Ћелијски, свети Мардарије Либертивилски, и свети исповедник Варнава Настић. „Свети Василије Острошки се уткао у живот нашег народа пре свега као светитељ и чудотворац. Његов значај је према томе на првом месту харизматични и са тог аспекта треба првенствено проучавати његово присуство у духовном животу српског народа у току протекла три века. Тако свети Василије остаје трајно отворена капија милости Божије за све људе без разлике, онај који зна да је Господ тај који ће дати последњи суд о сваком човеку, који ће врлину прославити а зло посрамити”, указао је катихета Бранислав.
      На крају свог излагања предавач је говорио о светом Василију Острошком као наставнику пута који води у живот вечни, између осталог говорећи да нас овај угодник Божји својим животом, својим делима и молитвеним покровитељством позива на делатну љубав. „Љубав никада није само огољена реч, она подразумева делање које врхуни у жртви. Љубав је сила Божја само када је прожета и испуњена жртвом, давањем себе за другог. Живот са смислом је позив на љубав, на служење Богу и сваком човеку као вечном брату који је саздан по лику и по подобију Божјем. Свети Василије нас подсећа, да је критеријум наше вере управо љубав. Истинска вера пројављује себе кроз љубав и праштање”, закључио је катихета Бранислав Илић.
      Љубављу и добротом презвитера Миладина Божиловића, после одржаног предавања у парохијском дому, приређена је трпеза хришћанске љубави, те настављено прослављање Господа и Његовог угодника светога Василија Острошког, који је љубављу својом све сабрао.

      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Благословом Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког др Иринеја, Црквена општина у Гајдобри, у оквиру свечаности поводом престоног празника Петропавловог храма у Гајдобри, организује предавање катихете Бранислава Илића, на тему „Свети Василије Острошки – наставник пута који води у живот вечниˮ
      Вести из Цркве за 06.07.2021. (online-video-cutter.com).mp4
      Предавање ће бити одржано у петак, 9. јула 2021. године, са почетком у 19:00 часова, у читаоници месне заједнице у Гајдобри.
      Будући да су пароху гајдобранском на духовно старање поверена два храма, храм Светих апостола Петра и Павла у Гајдобри и храм Светог Василија Острошког у Новој Гајдобри, овим предавањем Црквена општина гајдобранска даје свој допринос молитвеном обележавању великог јубилеја који се у току ове године прославља на нивоу наше помесне Цркве – 350 година од упокојења светог и богоносног оца нашег Василија чудотворца Острошког.
      Позивамо верни народ Гајдобре и осталих крајева Богом чуване Епархије бачке да својим присуством узму учешће и обогате ово молитвено-катихетско вече у сусрет храмовној слави, а у славу и част светога Василија Острошког.
       
      Црквена општина у Гајдобри

      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Празник Рођења часнога, славнога Пророка и Претече Господњег светога Јована Крститеља престони је празник храма на Детелинари. Прослава храмовне славе отпочела је уочи Ивањдана, бденијем које је служио протопрезвитер Миодраг Шипка, архијерејски намесник новосадски први, уз саслужење надлежних пароха, свештеника из Новог Сада, Равног Села и Титела, као и новосадских ђакона.

      На дан празника, 24. јуна/7. јула 2021. године, светом Литургијом је началствовао прота Миодраг, а саслуживали су свештеници и ђакони Епархије бачке. Беседећи после прочитаног јеванђелског одељка, архијерејски намесник новосадски први је казао: „Имајући данашњи празник пред собом и великог угодника Божјег, морамо да знамо да је свети Јован био човек исти као и ми и да знамо да и ми такође можемо својим трудом, покајањем, вером, љубављу, чињењем добра, да испуњавамо заповести Божје и да се заиста трудимо да живимо онако како нам је Господ и задао и предао. Увек имајмо на уму речи светога Пророка Јована, који каже: Покајте се, јер се приближило Царство небеско“.
      Протопрезвитер Синиша Панић захвалио је проти Миодрагу на началствовању на светој Литургији, као и свештеницима саслужитељима, а потом је изразе благодарности упутио г. Николи Первазу, председнику Црквене општине новосадске, и благоверном народу који се одазвао позиву и својим присуством увеличао свечарску радост. Кум славе био је господин Александар Степанић.
      На бденију и светој Литургији су појали учитељи и полазници Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин, при Црквеној општини новосадској.
      Изградња храма на Детелинари почела је 2004. године, а прва света Литургија у наведеном храму служена је 2015. године.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
×
×
  • Креирај ново...