Jump to content
JESSY

Gubitak bliske osobe

Recommended Posts

Smrt bliske osobe predstavlja životni događaj koji donosi najveći stres i najveću životnu promenu. To je najteži od svih gubitaka, jer je bezuslovan, nepromenljiv i gubitak koji nas uvek zatekne – za koji nikada nismo dovoljno spremni. Njegova težina ogleda se i u tome što ovaj vid gubitka često predstavlja i gubitak sigurnosti („Šta će sada biti samnom?”), gubitak vere („Kako je Bog mogao da dozvoli da se to dogodi?”), gubitak mogućnosti („Mnogo smo toga još mogli zajedno”), gubitak identiteta („ja bez njega ne znam ko sam…”) i gubitak smisla („život više nema smisla”).
 
Gubitak pokreće proces tugovanja koji ima određene faze i zakonitosti iako svaki čovek raguje različito i na sebi svojstven način. Iskustvo pokazuje da većina ljudi tokom procesa tugovanja prođe kroz četiri faze. Prvu fazu karakteriše obamrlost, šok i neverica. Ožalošćeni se oseća zbunjeno, bespomoćno i izgubljeno. Javlja se neverica, negacija i tendencija da se život nastavi kao i do tada. Često je i funkcionisanje na „automatskom pilotu”, distancirano i bez emocija ili uključivanja. Kako osoba postaje svesnija da se gubitak dogodio, tako prelazi u fazu čežnje i protesta koja predstavlja period burnih emocionalnih odgovora na svest o realnosti gubitka.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Često su prisutni i čežnja za povratkom izgubljene osobe, negiranje trajnosti gubitka, plač i ljutnja. Sve to nastavlja se i u trećoj fazi koju odlikuje dezorganizacija i očaj, odnosno depresivnost, apatija i otežano funkcionisanja, koje je često praćeno i doživljajem da bolu nema kraja i da stvari idu „nagore umesto nabolje“. Finalno, ožalošćeni ulazi u fazu oporavka i reorganizacije ponašanja koja podrazumeva prihvatanje promena u sebi i okolini. Tada počinje i ponovno organizovanja sopstvenog života.

Pošto se ovaj proces ne odigrava kod svih ljudi na isti način (stadijumi se preklapaju, izostaju ili idu drugim redosledom), danas se ređe govori o fazama, a više o zadacima u procesu tugovanja. Tako se smatra da postoje četiri zadatka, čije je izvršavanje preduslov za završavanje procesa tugovanja. Prvi zadatak je prihvatiti stvarnost, značenje i neopozivost gubitka na intelektualnom i emocionalnom nivou. Drugi je proraditi bol zbog gubitka dok je treći prilagođavanje životu bez te osobe.

Poslednji zadatak se odnosi na preusmeravanje emocionalne energije u nove odnose i nastavljanje sa životom. Smatra se da je proces tugovanja završen onda kada možemo da mislimo o osobi koju smo izgubili sa tugom ili radošću, a bez velike boli i telesnih simptoma; onda kada možemo da ulažemo svoje emocije u život i žive osobe; kada se pojavi nada i zadovoljstvo i kada uspemo da se prilagodimo novim ulogama i životu bez umrle osobe.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Činjenica da postoje određene faze ili zadaci u procesu tugovanja, nameće pitanje koliko svaka od tih faza traje, odnosno nakon koliko vremena se proces tugovanja završava. Na ovo pitanje nije moguće precizno odgovoriti jer i proces tugovanja i oporavak nakon gubitka zavise od niza faktora. S obzirom da je kombinacija ovih faktora različita kod svake osobe i proces oporavka nakon gubitka odvija se i traje različito.

Takođe, proces oporavka ne znači nužno i kraj tugovanja. Kod većine ljudi godišnjice smrti, bitni datumi, praznici i drugi podsetnici na osobu koju smo izgubili, oživljavaju doživljaj gubitka i godinama nakon njega. Brzina oporavka nakon samog gubitka zavisi od toga ko je bila osoba koju smo izgubili (njenog uzrasta i uloge, stepen bliskosti sa njom i sl.) i da li je taj gubitak bio očekivan ili ne. Oporavak zavisi i od osobina ličnosti, načina suočavanja sa stresom i krizama, podrškom koju osoba dobija od okoline, ranijih gubitaka i stresova koji se dešavaju u isto vreme kada i gubitak.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Izuzetno važan faktor u oporavku nakon gubitka predstavlja i podrška koju dobijamo od ljudi u okolini. Veoma je važno da osoba ne prolazi kroz tugovanje sama, već da pronađe adekvatnu podršku i nekoga sa kim će pričati, plakati, pa i nasmešiti se. Nekada, u želji da nam olakšaju bol, ljudi u okolini pokušavaju da nam „skrenu misli“ i guraju nas ka tome da vidimo ili mislimo pozitivno. Ponekad izbegavaju svaku priču o gubitku i o umrloj osobi. Nekada, pošto ne znaju šta da kažu, ljudi pribegavaju frazama poput: „Život ide dalje“; „To će uskoro proći“; „Budi jak“ i sl. Ovakve fraze, gotovi saveti, pričanje o sopstvenim gubicima, kao i izbegavanje priče o smrti i umrlom uglavnom ne pomažu.

Naprotiv, veoma je važno da se sa pažnjom, osetljivošću i osećajem za trenutak inicira otvoren razgovor o gubitku. Ukoliko toj osobi ne prija razgovor, može se tragati za drugim, neverbalnim ili manje direktnim načinima da se pokrenu sećanja i ispolji bol. Mnogim ljudima koristi da čuju da je to kroz šta prolaze normalna reakcija na jednu tešku, a često i „nenormalnu situaciju“. Umesto da ih skrećemo sa bola ili teme korisnije je dati neverbalnu podršku (kroz dodir ili zagrljaj), pa i priznati da ne znamo šta da kažemo. Jako je važno i da se ljudi ne požuruju da se oporave i da budu bolje.

Ljude često uplaši trajnost i intenzitet emocija koje osećaju, pa brinu da li je to normalno ili besne na sebe što su „toliko slabi“. Zato je jako korisno da se i ožalošćeni i ljudi u njegovoj okolini upoznaju sa uobičajenim reakcijama na gubitak i sa činjenicom da su teške situacije i raznolike emocije ne samo normalne već i očekivane. Kao reakcija na gubitak pojavljuje se ne samo tuga, već i emocije poput besa na sebe i umrlog, krivica i griža savesti, strahovi, usamljenost, osećaj bespomoćnosti i drugi. Neretko su prisutni i brojni fizički simptomi, promene u načinu razmišljanja, kao i promene ponašanja. Sve pomenute reakcije su normalne u kliničkom i statističkom smislu. Problem nastaje kada one potpuno izostanu ili traju predugo i postanu preterano intenzivne.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Važno je znati da je ovo dugotrajan i bolan proces, čiji vrhunac najčešće ne doseže stanje pre gubitka. Pored toga proces oporavka nikada nije linearan, što znači da su dobri i loši dani neizbežni i da često idemo po principu „dva koraka napred, jedan nazad“. Zato, ne treba osećati strah, bes ili krivicu kada primetimo da nam ne ide onako kako smo mi ili drugi zamislili da treba.

Važno je dati sebi vremena i proći kroz sve segmente i zadatke i to bez požurivanja da sve „što pre zaboravimo ili ostavimo iza sebe“. Treba da dozvolimo sebi da osetimo sve te emocije, ali i da napravimo neki balans između bolnih i pozitivnih odnosno opuštajućih sadržaja.

Veoma je važno i da se pri tom održava nada i optimizam da će biti bolje. Gubitak, kao i svaka druga kriza, predstavlja ne samo opasnost već i šansu da nešto naučimo. Mnogi ljudi izlaze iz ovih situacija jači i spremniji da se izbore sa budućim izazovima.

http://www.pharmamedica.rs/iz-ugla-psihologa/gubitak-bliske-osobe/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Код мене је ово ишло скроз нестандардно... Прве три фазе нису ни постојале или су се можда врло картко јавиле на махове и све је текло кроз четврту фазу. Што се тиче задатака сва четири су ишла прво заједно кратко време а онда су се наставила 2-4 у континуитету. Додуше када се неко упокоји након дуже болести онда ближњи имају време да се припреме и прођу неке фазе и пре него што се растану. У тексту се нигде не помиње вера а мислим да то много значи јер ми смо сво време били загрљени Црквом и то и данас траје.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 9 часа, JESSY рече

Izuzetno važan faktor u oporavku nakon gubitka predstavlja i podrška koju dobijamo od ljudi u okolini. Veoma je važno da osoba ne prolazi kroz tugovanje sama, već da pronađe adekvatnu podršku i nekoga sa kim će pričati, plakati, pa i nasmešiti se.

Kada su ovakvi momenti u pitanju, ne treba mi podrška...čak mi i smeta, i usporava proces kroz koji se mora proći. Ne razumijem naš tradicionalni običaj izjavljivanja saučešća. Uvijek se pitam dok se to dešava, ko su ti ljudi oko mene? Koliko su dobro znali meni dragu osobu, koje više nema? Kakva je poenta od mog stajanja u kapeli, i stereotipnog izgovaranja  - hvala, dok me nepoznati ljudi pokušavaju utješiti. Tada bih najrađe pobjegla negdje daleko u kakvu osamu, i dozvolila sebi tugu koju osjećam. Tako smo različiti, i na različite načine liječimo svoju tugu. 
Tokom praznika najviše nedostaju voljeni...ono upražnjeno mjesto za stolom, ili poklon koji se neće otvoriti, miris, zvuk, ili sama pomen imena, učini da se bol vrati. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 8.12.2017. at 10:29, Ayla рече

Kakva je poenta od mog stajanja u kapeli, i stereotipnog izgovaranja  - hvala, dok me nepoznati ljudi pokušavaju utješiti. Tada bih najrađe pobjegla negdje daleko u kakvu osamu, i dozvolila sebi tugu koju osjećam.

управо тако....:cmizdrenje:

иначе, када чујем речи, примите моје саучешће, коса ми се дигне на глави...нарочито када се оне изговарају у периоду највеће туге или када их изговарају блиске особе...тако формалне, тако празне речи...постоје сигурно неке друге које се могу лакше прихватити, а коначно, један јак, искрен и топао загрљај замењује хиљаду речи, говори све...

некад је довољно да је неко само поред тебе и да ћути...некад је потребна самоћа...

On 8.12.2017. at 10:29, Ayla рече

Tokom praznika najviše nedostaju voljeni...ono upražnjeno mjesto za stolom, ili poklon koji se neće otvoriti, miris, zvuk, ili sama pomen imena, učini da se bol vrati. 

на жалост, тачно...зато и не волим празнике...освешћују бол увек изнова...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Драгана Милошевић,
      Nakon saznanja da su ukrajinske vlasti zabranile ulazak u tu zemlju našem slavnom glumcu Milošu Bikoviću, oglasio se i ruski ambasador u Srbiji Aleksandr Bocan-Harčenko, koji je poručio da je ta odluka beliki gubitak za Ukrajinu.
        "Sa nedoumicom sam saznao o zabrani ulaska u Ukrajinu talentovanom srpskom glumcu Milošu Bikoviću. Veliki gubitak za Ukrajinu i njen narod. Slučaj, na žalost, nije bez presedana - po svoj prilici, metodično rušenje kulture je već postalo navika ukrajinskih vlasti", naveo je Bocan-Harčenko na svom zvaničnom Tviter nalogu.
      Podsetimo, odluka ukrajinskih vlasti povodom zabrane ulaska u zemlju, Bikovića je dočekala nespremnog.
      Naime, zabrana je, prema informacijama, trajna, a Biković je napomenuo da mu se tako nešto prvi i poslednji put dogodilo.
      - Ovo mi se prvi put dešava, i nadam se poslednji. Nasmejao sam se, kako da reagujem na ovako nešto. Moram da priznam da nemam neku veliku želju da imam tamo - kazao je Biković, pa istakao da je do sada bio u nekoliko navrata u Ukrajini.
      Slavni glumac se povodom ukrajinske odluke oglasio i na društvenim mrežama gde je, između ostalog, poručio i da misli da nekad glumi bolje, nekad gore, ali nikad tako da je ugrožena bezbednost nacije, unevši u nemilu situaciju i malo humora.
      Kasnije je za "Novosti" prokomentarisao šta misli povodom ove zabrane: "Nisam dobio obrazloženje zašto mi je zabranjen ulazak. Smatram da je takav način razmišljanja neracionalan i vodi u izlolaciju Ukrajine. Umetnost stvara mostove. Zabranjivati umetnicima da dolaze u Ukrajinu, pogotovo onima koji se ne bave politikom niti se o istoj izjašnjavaju, potez je destruktivan. Još kad se uzme u obzir to da smo mi bratski narodi, stvar postaje još apsurdnija".
      link
    • Од JESSY,
      Svaka osoba na svetu ima karte koje su joj podeljene na samom startu i sa tim kartama mora igrati komplikovanu igru koja se zove život.
      Dodeljene su nasumično, a o sreći zavise vaši geni, mesto gde ste rođeni, finansijske mogućnosti vaše porodice…Kakve god vam okolnosti život pruži, vi ste ti koji odlučujete da li ćete biti žrtve ili oni koji preživljavaju. Vi imate kontrolu nad izborom da li svoj život učiniti slatkim ili kiselim.
      Oni koji odaberu sladak život, oni koji preživljavaju, su najjači.
      {adselite}"Najlepši i najbolji ljudi koje poznajemo su oni koji su doživeli poraz, upoznali patnju i gubitak, borili se u svakom trenutku i pronašli put iz najtamnijih dubina. Ove osobe znaju da cene, osetljive su i imaju razumevanja prema drugima. Život im je dao iskustva koja su ih napunila saosećanjem, ljubaznošću i dubokom empatijom. Divni ljudi se ne rađaju takvi, oni takvi postaju”,rekla je Elizabeta Kubler-Ros, psihijatar i autorka iz Švajcarske.
      Ljubazni ljudi donose svetlo u svet zato što su izašli iz mraka
      U svetu tame u kojem su rođeni, ljubazni ljudi svojom su pozitivnošću osvetlili živote drugih. Upravo su njima dodeljene "nesrećne" karte poput loše porodične situacije ili siromaštva. Ne samo da su naučili kako da uspeju u životu, naučili su i kako preći preko loših stvari i izdići se iznad njih.
      Odgurnuli su svoje "štake" i nekako postigli nemoguće: potrčali su i dostigli sve one koji su imali više sreće i bolje okolnosti. 
      Dok su neki dobili set divnih olovaka u boji, oni su dobili jednu običnu, napola potrošenu olovku sa kojom su obojili svoj život šarenije i bleštavije od ostalih.
    • Од Драгана Милошевић,
      Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova su, po nalogu Višeg javnog tužilaštva, uhapsili F.J. (42) i B.C. (39) zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo izazivanje panike i nereda.
       
       
          Oni se sumnjiče da su na društvenim mrežama širili lažnu informaciju da "u naredna dva dana vodu u Beogradskom vodovodu ne treba koristiti za piće, jer se u vodu greškom prosuo metan, pun kancerogenih čestica" i na taj način izazvali uznemirenost i paniku među građanima, saopštio je večeras MUP. Osumnjičenima F. J. i B. C. određeno je zadržavanje do 48 časova nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom tužilaštvu.
      Kako se navodi, uhapšeni B.C. je zaposlen u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
      Takođe, po nalogu Višeg javnog tužilaštva, protiv još šest osoba, zbog sumnje da su počinili isto krivično delo, biće podnete krivične prijave u redovnom postupku, piše u saopštenju.
      izvor
         
    • Од damsoyu,
      Dugo proučavam teološka pitanja PC i RKC,najviše iz ličnog "interesa" (inače sam iz "mešovitog" braka).
      Ovo pitanje potiče iz moje lične situacije jer je u pitanju jedna veoma bliska starija osoba od mojih predaka,krštena kao katolik.
      Pitanje se može posmatrati kao opšti slučaj pitanja "Da li se obični katolici spasavaju".Stim što sam emotivno uključen u ovo pitanje.
      Pre 10tak godina pitao sam pravoslavnog sveštenika za ,da li je potrebno da se upiše u PC da bi imala spasenje..Pop je rekao da nema potrebe da prelaze u PC, da se svako spasava kroz "svoju" Crkvu.Inače taj meni blizak predak stanuje pored popove kuće,pa su imali i izvjesne komšijske odnose.
      Kako sam teološki napredovao mene je mučilo to osjećanje i pogađalo me ta podjela crkava i stalno sam od raznih ljudi,običnih ili teologa slušao "pretnje" da katolici se neće spasiti..i to me je sve lično pogađalo zbog meni bliskih osoba s kojima sam odrastao.
      Proučavajući forum i teologiju shvatio sam da PC nema jedinstvenog stava o katolicima.
      Pitanje za vas ovde je, da li je moguće da npr. dotični pop s kojim sam ja razgovarao,je na izvjestan način procijenio "pravovjernost" tih mojih srodnika tj njihovu mogućnost da iako formalno upisani u "raskolu", da je njihova živa vjera sačuvana od bitnijih zabluda, da im srce nije u raskolu,što zbog života u mješovitoj sredini (Bosna), porodičnih veza, poimanja Hriscanstva,redovno su na slavama kod komsija,rodbine..ponekad i na liturgiji,dok je katolicki hram bio neobnovljen isli su u pravoslavni,itd..
      Tj da na neki način za njih je put spasenj izvjesniji dok su tu gdje jesu, nego da prelaze u PC.I ne samo izvjesniji, nego ništa manje moguć nego za nekoga ko je u PC.(Jer pretpostavljam da je on zaključio da je manje moguć , da bi bio dužan da savjetuje da ih upoznam sa PC,da ih približavam i "nagovaram", jer zapravo najviše pogađa moju dušu ,koji sam kršten u PC i naslušao sam se priča o jedinosiinitosti, nego njih,koji cijeli život žive zapravo u jedinstvu).Jer slušajući određene teologe PC mislkio sam da je moj zadatak da ih ja "prekrstim" u PC, međutim uvijek se sjetim odgovora tog lokalnog popa pre 10 godina,dakle moje bi bilo da poštujem tu njegovu odluku ako hoću da budem dosledan.
      Da dodam još Par godina kasnije,Upoznavsi neke teološke pojmove jednom sam vršio "inspekciju" njihove vjere, i dobio sam sledeće odgovore: 
      Papa je poglavar u katoličkoj crkvi, ne za sve Hrišćane (primat) tj pravoslavci ne moraju da priznaju papu za poglavara, papa nije nepogresiv, u visokom kleru cesto je bilo zlocinaca,bilo bi dobro da popovi mogu da se žene,Stepinac mi nije svetac...i još poneke stvari..naravno za filioque  i te dubinske stvari nikad nisu ni čuli a kamoli da o tome nešto vjeruju.Jedno da kažem narodno katoličanstvo,po mom mišljenju koje ima korijen u Bosni  još dok su franjevci sami birali sebi vođr pod Turcima..

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...