Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из

Оцени ову тему

Recommended Posts

ЧЛАН

Папа Фрањо се залаже за промјену Молитве Гоподње, познатије као Оче наш. 

 

Vražje je djelo uvođenje u napast – kazao je Franjo u emisiji koju vodi don Marco Pozza.

U molitvi Očenaš Bog nas ne uvodi u napast, kaže papa Franjo i dodaje da, ako nas netko uvodi u napast, to je Sotona. Franjo smatra da prijevod nije dobar, a Francuzi su već promijenili taj dio poznate molitve. Ta izmjena u francuskom Očenašu na snagu stupa s novom liturgijskom godinom. Papa Franjo objasnio je razloge za promjenu rečenice u Očenašu govoreći da nas Bog nikada ne bi naveo u napast.

– Мi smo ti koji upadaju u napast. Nije On taj koji nas navodi pa nas onda pušta da padnemo u napast. Otac ne čini to. Otac pomaže da se dignemo – kazao je papa Franjo u emisiji “Oče naš” (Padre nostro) talijanske televizijske postaje TV2000 u srijedu navečer.

 Vražje je djelo uvođenje u napast – kazao je Franjo u emisiji koju vodi don Marco Pozza. To je bio sedmi od devet nastavaka emisije u kojoj se obrađuju pojedine teme i na temelju koje je nastala i knjiga “Oče naš”. U toj emisiji papa Franjo odgovara na pitanja koja mu postavlja don Pozza. Franjo drži da, kada nas Sotona navodi u napast, mi tražimo Očevu ruku da nam pomogne.

Fra Ante Vučković, predsjednik Franjevačkog instituta za kulturu mira, govoreći o knjizi pape Franje “Oče naš”, spominjao je kako bi se na hrvatskom mogao izmijeniti dio molitve, odnosno mogao bi glasiti otprilike ovako: “Ne dopusti da budemo uvedeni u napast, ne dopusti da budemo izloženi napasti, ne dopusti da padnemo u napast.” U Italiji će se vjerojatno uskoro izmijeniti taj dio molitve, a papina promišljanja daju povod da se u Hrvatskoj promisli o dosadašnjem prijevodu tog dijela Očenaša.

I papa Benedikt XVI. u svojoj knjizi “Isus iz Nazareta” iznio je kako je ispravan prijevod, što je Talijanska biskupska konferencija (CEI) unijela u Bibliju 2008., onaj gdje se kaže “ne napusti nas u napasti”. Stoga bi se i najpoznatija molitva Očenaš trebala izmijeniti kako ne bi izgledalo da nas Bog navodi na iskušenje, već kako nas on izvlači iz napasti u koju smo sami upali.

 

https://www.vecernji.hr/vijesti/papa-franjo-ocenas-promjena-napast-1212430

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Ja ne vidim ni gramaticki ni iz komentara svetih otaca kako je to izvodljivo  ali kod Rimo katolika je sve moguce. Nisam siguran da je vest tacna.

Oima koje to zanima evo komentara Sv Jovana Zlatoustog na taj stih: Here He teaches us plainly our own vileness, and quells our pride, instructing us to deprecate all conflicts, instead of rushing upon them. For so both our victory will be more glorious, and the devil's overthrow more to be derided. I mean, that as when we are dragged forth, we must stand nobly; so when we are not summoned, we should be quiet, and wait for the time of conflict; that we may show both freedom from vainglory, and nobleness of spirit.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Meni ovo zvuci sasvim logicno i ispravno.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Неки од Светих Отаца говоре о пророчанству о последњим временима, о мењању ,,Символа Вере,, и ,,Оче наш,, . 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 11 часа, Muramasa рече

 

Слушао сам интервију Митрополита Амфилохија на Јутјуб, супротно податку из овог снимка, нису Срби срушили Његошеву Цркву, већ аустроугари па касније Италијани. Мештровић је на крају направио маузолеј, заборавих дали по налогу Краља Александра или Комуниста касније. Али су се локални Срби тада бунили што се прави маузолеј уместо Цркве... 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Дошао директор Кока-Коле код Папе (у овом случају Фрање, јел'те) са идејом да се у молитви Оче наш дио "хљеб (одн у њиховом случају крух) наш насушни дај нам данас" замијени са "Кока-колу нашу насушну дај нам данас". Папа рече да ће видјети са Светим Петром, па оде код њега да му изнесе овај приједлог, а Св Петар му рече: "Чек' само да провјерим с Богом када нам истиче уговор са пекотеком" :)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

@Александар С Нисам схватио како ће нова молитва Оче Наш да изгледа након детаљнијег превода?

Колико сам ја скромно упућен, превод са арамејског и хербрејског на Српски језик је 100% тачан. Латински неби требао да има проблема такође:scratch_head:

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

I ne uvedi nas u iskušenje....

Meni je sasvim jasno da se ovde govori da se ništa ne dešava bez Božjeg dopuštenja a sva molitva u kontekstu se završava sa rečenicom " ne uvedi nas u iskušenje no izbavi nas od zloga", što bi po meni bilo ispravno jer mi smo ti koji i pored svih svojih dobrih molitvi i dela, opet na neki način znamo da se oglušimo i upadamo u iskušenja, koje kako sam ranije rekao Bog zna da dopusti. Ovo je molitva gde priznajemo svoju slabost i molimo Boga za milost, da nam ne dopušta tu vrstu opuštanja, gde ćemo se u iskušenjima boriti tako što će nam daleko više nevolje zadavati nego ako se milošću Božjom i Njegovim upornim pomaganjem opšte ne upuštamo u iskušenja.

Djavdjav nama može samo da sugeriše ali smo mi ti koji donose odluku, da li upadamo ili ne upadamo u te zamke, pošto smo svesni da koliko god se trudili našim moćima, mi zamke nekako prihvatismo kao svoje te ovom molitvom i priznajemo i molimo Boga da učini čudo i ne dopusti nam tu vrstu problema koji bi sebi naneli.

Ne znam ko je uspeo ovo da poveže da nas Bog uvodi u iskušenja ali sam siguran da ako ga molimo da nas ne uvede u iskušenje (po dopuštenju) On to može učiniti.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ТЕОЛОГ
пре 10 часа, ГрешниСлуга рече

Неки од Светих Отаца говоре о пророчанству о последњим временима, о мењању ,,Символа Вере,, и ,,Оче наш,, . 

A sta se konkretno tu sustinski menja, ne menja se vec jasnije izrazava... Ili verujes da Gospod nije s nama u nasim iskusenjima (napastima) ili da nas uvodi u  iskusenja? Mada, nije li iskusavao u smislu testirao Avraama? Ima i drugih primera...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 29 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

I ne uvedi nas u iskušenje....

Meni je sasvim jasno da se ovde govori da se ništa ne dešava bez Božjeg dopuštenja a sva molitva u kontekstu se završava sa rečenicom " ne uvedi nas u iskušenje no izbavi nas od zloga", što bi po meni bilo ispravno jer mi smo ti koji i pored svih svojih dobrih molitvi i dela, opet na neki način znamo da se oglušimo i upadamo u iskušenja, koje kako sam ranije rekao Bog zna da dopusti. Ovo je molitva gde priznajemo svoju slabost i molimo Boga za milost, da nam ne dopušta tu vrstu opuštanja, gde ćemo se u iskušenjima boriti tako što će nam daleko više nevolje zadavati nego ako se milošću Božjom i Njegovim upornim pomaganjem opšte ne upuštamo u iskušenja.

Djavdjav nama može samo da sugeriše ali smo mi ti koji donose odluku, da li upadamo ili ne upadamo u te zamke, pošto smo svesni da koliko god se trudili našim moćima, mi zamke nekako prihvatismo kao svoje te ovom molitvom i priznajemo i molimo Boga da učini čudo i ne dopusti nam tu vrstu problema koji bi sebi naneli.

Ne znam ko je uspeo ovo da poveže da nas Bog uvodi u iskušenja ali sam siguran da ako ga molimo da nas ne uvede u iskušenje (po dopuštenju) On to može učiniti.

Odlicno si rekao i objasnio.

Samo da dodam, to je po tom dopustenju Bozijem, a, po nasoj slobodnoj volji. Kao sto je po dopustenju Bozijem pravedni Jov stradao od ruke neprijatelja, radi napredovanja u vrlini i savrsenstvu .

Ili, koliko se secam, oci tumece ovaj stih ( ne uvedi nas u iskusenje ), da mi sami ne trazimo situacije koje mogu da nas dovedu u problem i iskusenje, nego da budemo smireni i krotki i da verujemo u Bozije sudove o nama, pa, kada se desi neko iskusenje ( koje nismo zeleli ) to je po Bozijem dopustenju i promislu o nama , jer, Bog je dao svakom neki svoj krst i ( Bog ) nece nekome staviti na pleca teret, koji taj covek ne moze i poneti. Jov je najlepsi primer toga i zbog toga ne treba da se plasimo kada upadnemo u neko iskusenje koje se nije desilo nasom voljom. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 3 минута, Bokisd рече

Odlicno si rekao i objasnio.

Samo da dodam, to je po tom dopustenju Bozijem, a, po nasoj slobodnoj volji. Kao sto je po dopustenju Bozijem pravedni Jov stradao od ruke neprijatelja, radi napredovanja u vrlini i savrsenstvu .

Ili, koliko se secam, oci tumece ovaj stih ( ne uvedi nas u iskusenje ), da mi sami ne trazimo situacije koje mogu da nas dovedu u problem i iskusenje, nego da budemo smireni i krotki i da verujemo u Bozije sudove o nama, pa, kada se desi neko iskusenje ( koje nismo zeleli ) to je po Bozijem dopustenju i promislu o nama , jer, Bog je dao svakom neki svoj krst i ( Bog ) nece nekome staviti na pleca neki veci teret, koji taj covek ne moze i poneti. Jov je najlepsi primer toga i zbog toga ne treba da se plasimo kada upadnemo u neko iskusenje koje se nije desilo nasom voljom. 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 10 минута, Bokisd рече

Odlicno si rekao i objasnio.

Samo da dodam, to je po tom dopustenju Bozijem, a, po nasoj slobodnoj volji. Kao sto je po dopustenju Bozijem pravedni Jov stradao od ruke neprijatelja, radi napredovanja u vrlini i savrsenstvu .

Ili, koliko se secam, oci tumece ovaj stih ( ne uvedi nas u iskusenje ), da mi sami ne trazimo situacije koje mogu da nas dovedu u problem i iskusenje, nego da budemo smireni i krotki i da verujemo u Bozije sudove o nama, pa, kada se desi neko iskusenje ( koje nismo zeleli ) to je po Bozijem dopustenju i promislu o nama , jer, Bog je dao svakom neki svoj krst i ( Bog ) nece nekome staviti na pleca teret, koji taj covek ne moze i poneti. Jov je najlepsi primer toga i zbog toga ne treba da se plasimo kada upadnemo u neko iskusenje koje se nije desilo nasom voljom. 

Puno riječi i ti VSB a ništa niste rekli , molitva treba biti svakom razumljiva i jasna ili da svi naučimo i molimo Hebrejski.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 18 минута, Bokisd рече

 

Dupli post, ako moze da se izbrise, hvala.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 6 минута, kopitar рече

Puno riječi i ti VSB a ništa niste rekli , molitva treba biti svakom razumljiva i jasna ili da svi naučimo i molimo Hebrejski.

Pa, kako nije jasno i razumljivo ?

Molimo se za pomoc u iskusenjima, koja ( iskusenja ) ne zelimo da pretrpimo , jer smo slabi i nemocni. Ali, ako se slucajno nadjemo u nekom iskusenju po Bozijem dopustenju ( naravno, ma koliko se cuvali i pazili, ipak, iskusenja su neminovna, takav je svet i takav je sam covek ), onda svu svoju molitvu i nadu upucujemo ka' Bogu da nam pomogne i spase nas od iskusenja koja dolaza na nas.

Meni licno je prilicno jasno koja je poenta ovih reci molitve Oce nas.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 2 минута, Bokisd рече

Pa, kako nije jasno i razumljivo ?

Molimo se za pomoc u iskusenjima, koja ( iskusenja ) ne zelimo da pretrpimo , jer smo slabi i nemocni. Ali, ako se slucajno nadjemo u nekom iskusenju po Bozijem dopustenju ( naravno, ma koliko se cuvali i pazili, ipak, iskusenja su neminovna, takav je svet i takav je sam covek ), onda svu svoju molitvu i nadu upucujemo ka' Bogu da nam pomogne i spase nas od iskusenja koja dolaza na nas.

Meni licno je prilicno jasno koja je poenta ovih reci molitve Oce nas.

Ne razlikuješ napast ( koja može biti samo od đavla ) i iskušenja .

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Сви су чули за Слободу, Једнакост и Братство. Свима треба да буде јасно да су ови појмови, украдени из Новог Завета, од времена Француске револуције умногоме променили смисао повезавши се с ликом обнажене даме на барикадама са фригијском капом.     Уколико заборавимо да је „Господ Дух; а где је Дух Господњи, тамо је слобода“ (2 Кор. 3: 17), реч „слобода“ ће почети да нам клизи из руку као жива риба, или да нестаје као пара, или ће постати тако тешка да ће људи добровољно почети да се одричу слободе.   У животу такође нема никакве једнакости, ни међу половима, ни међу народима, ни међу личностима. Нема је ни у почетним могућностима, ни у загробној судбини, а и добро је што је нема. Ниједна разумна душа не би пристала да бере печурке у шуми где на сваком дрвету има исти број грана и лишћа. Али ми ћемо говорити о „братству“.   У свом библијско-историјском смислу „братство“ више плаши него што привлачи. Прво убиство (Авеља од стране Каина) учињено је у врло малој породици. Брат је пао као жртва братовљевог ударца. Такође, Јосифа Прекрасног браћа само чудом нису убила из зависти, заменивши ропством евентуално крвопролиће, и право је чудо што Јаков касније није умро угледавши крваву одећу вољеног сина. Браћа по оцу (који се зове Аврам) су Арапи и Јевреји. И нешто ми говори да је вечном конфликту између потомства Исмаила и Исака, који је почео још откако је Агара истерана из куће, суђено да траје до свршетка света.   Да су француски револуционари боље познавали Библију, не би тако лакомислено идеју братства повезивали само с топлином породице и међусобном помоћи. Сетили би се да су спор око наслеђа и борба за првородство подједнако својствени земаљском братству као и жељена топлина у односима.   * * *   Прича о блудном сину нам такође говори о тамним странама братских односа. Пажња молитвеника се ове недеље традиционално усредсређује на животне перипетије млађег браце у којем свако има прилику да препозна себе. „Незахвалан сам! Отишао сам, увредио сам Родитеља, све сам протраћио, обрукао сам се, дошао сам до свињског корита. Сад ћу се смирити и идем кући.“ Хвала Богу! Отац чека! Топлина загрљаја, заборављање увреда, радост која покрива све! Теле, одећа, појање – Евхаристија. И није случајно што се на задњем плану појављује старији брат. О њему мало говоримо и размишљао. А требало би.   Такав је наш живот да ако се неко искрено радује нашем повратку, неко други ће обавезно упитати: „Зашто си дошао?“ Ово постоји и у породици, ово постоји и у Цркви. Браћа се туку за пажњу родитеља, понекад се за првородство туку чак у мајчиној утроби (Фарес и Зара у Тамариној утроби). Зашто онда и народи, на пример, не би оспоравали своје првенство у Божијој породици? С ове тачке гледишта је „братски мир међу народима“ управо стално оспоравање првородства. Да ли препознајете историјску и богословску реторику на ову тему?   – Ми смо се први окренули Богу, а ви сте се после научили од нас.   – Ма да није било наших бајонета, шта би било с вашим библиотекама?   – Ви сте увек били варвари и сва ваша сила је само у броју људи.   – Ми имамо више светаца.   – Наши храмови су виши.   – А ми лепше певамо.   И тако даље и томе слично. Јермени, Грци, Руси, Јевреји, Грузијци, Срби, Пољаци... Уопште, сви народи који верују у Једног Бога могу да препознају своје мрачно безумље у овим репликама, а то значи и у овој причи коју сваке године читамо и анализирамо. Притом су свађе око првородства и спорови за Очеву љубав такви да више нема говора о братству. „Овај твој син,“ – за млађег брата каже старији брат. Односно, он одбија да назове братом онога који се вратио, што значи – „боље да је умро“ или „он ми више није брат“.   Земља је тако велика, а нама је тако мало места на њој. И мотив смрти коју некоме желимо или коју неко жели за нас тако очигледно се помаља на површини живота као невидљиво мастило на шифрираном тексту. Митрополит Антоније Сурошки је истицао да молба „дај ми мој део имања“ значи „умри што пре“, јер су људи ступали у посед свог дела тек након смрти родитеља. Ако хоћеш да живиш по својој вољи треба да ти умре отац и да ти остави наследство. Ето тако. Чак и ако је у причи отац – Бог, смисао се не мења. Јер, рекао је Ниче (не само у своје име, већ у име милиона осетивши свеопште расположење) да је „Бог умро“. Тако се смрт поткрада у наизглед невину молбу за поделу имања. И исто тако се смрт поново поткрада у речи старијег сина о млађем: „Твој син“. „Твој син“ значи „он ми није брат“, односно „немам брата“, односно „мој брат је умро“.   За оца је блудни син управо био мртав док је био одсутан и оживео је вративши се. Он тако и каже: „Био је мртав и оживе, нестао је и нашао се.“ А за старијег брата је обрнуто – млађи син је био жив у сећању док је био одсутан, али је дошао и умро је . Духовно је умро, престао је да буде брат.   * * *   Узрок туробности старијег је јака Очева љубав. Ова љубав је изнад људске љубави и зато може да мучи својом узвишеношћу и чистотом. Старији син би могао да каже Оцу: „Не бих се толико љутио и вређао кад би ти мање волео овог бекрију и распикућу. Могао би да га изгрдиш, да га изрибаш, чак и да га истучеш. Могао би да га држиш међу слугама пар недеља и да га храниш помијама. А Ти одмах – одећу, прстен, чизме, теле. То ме вређа. Да си га Ти изгрдио ја бих га чак пожалио и давао му да једе. И још ме вређа то што је мој смерни труд у сенци твог имена скоро неприметан, као да га није ни било. Зар треба толико да згрешим и да прођем кроз стид и губитак како бих ушао у нову радост и доспео у Твој загрљај? Не разумем. Не разумем и повређен сам.“   Тако шкргуће егоизам којим смо задојени. Али у овим питањима има и истине и морамо рећи да постоји. Бог је несхватљив. Његове мисли нису наше мисли. Његова љубав је час строгост узвишених захтева, час свепраштање. Све што је од Њега и у Њему, и с Њим је изнад разума и изнад свих очекивања. Зато старији син по понашању не личи на Оца, не досеже Његову висину, не може да заборави на себе, не уме да се радује.   * * *   У недељу о митару и фарисеју праведно кажемо да својства једног и другог живе у нама. И грешимо, и гордимо се, и молимо се да сви виде, и сматрамо да смо бољи од других. Али и јецамо, и покушавамо да принесемо чисту молитву, и обарамо поглед. Све то постоји у нама. Тако је и с браћом – блудним и верним. Обојица су у нама.   О унутрашњој истоветности живота нашег срца, о његовој духовној историји и причи о блудном сину нема шта да се прича. То је наш портрет. (О! Божанска реч Божанског Учитеља“ Само неколико реченица, а у њима је сва унутрашњост Адамове деце!) А да ли препознајемо себе у старијем сину? То је питање. Размислимо данас о њему. Ево списка питања која нам у томе могу помоћи:   Коме завидимо?   За кога сматрамо да му Бог неправедно чини добро?   Кога од ближњих и даљњих називамо недостојним милости?   Кога не желимо да назовемо братом?   За који наш труд сматрамо да га ја Бог неправедно заборавио?   Зашто ропћемо на Оца и вређамо се?     Ево, пишем и осећам да ме се сва ова питања непосредно тичу. И како је то тежак посао – препознавати себе у најнепривлачнијим ликовима Јеванђеља.     Извор: Православие.ру
    • Од Логос,
      Наша света Црква у суботу, 15. фебруара 2020. године, молитвено прославља празник Сретења Господњег. Његово Преосвештенство Епископ бачки господин Иринеј служио је свету архијерејску Литургију у Саборном храму у Новом Саду, а саслуживали су Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Исихије, протопрезвитери-ставрофори Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први, и Милош Весин, парох јужночикашки и ленсишки, протопрезвитер Владан Симић, секретар Епископа бачког, братство Саборног храма и новосадски ђакони.     Беседећи после прочитаног јеванђелског зачала, владика Иринеј нагласио је да се Сретење Господње обележава као Богородичин празник, са многим елементима Господњег празника. Сретење значи Божји долазак нама у сусрет, ради јединства са нама, и наш дочек Њега, наше узвратно ходење и идење к Њему, у сретање Њему. За нашу неблагодарност, за наше људско богоодступништво, Он нам је даровао свега Себе, даровао нам је то да Он, поред свега, иде у сретење нама и позива и призива нас у сретање са Њим, и не само то, то није формални, спољашњи сусрет, него је то дубинско, истинско и спасоносно сједињење наше са Господом. Зато је и животни програм свакога од нас, као хришћанина и хришћанке, и свих, као народа Божјега, да свој живот схватимо као излазак Господу у сусрет, Господу Који непрекидно долази к нама, Који непрекидно, како Он Сâм каже, стоји на вратима наших срца и куца, и очекује да Му ми отворимо та врата и да Он уђе и настани се, са Оцем небеским и Духом Светим, у нама. Ако тако схватимо свој живот онда ћемо избећи и замке ове наше епохе поновног, нажалост, богоодступништва и то у некадашњем хришћанском свету, рекао је Епископ бачки господин Иринеј.   По завршетку свете Литургије, владика Иринеј је честитао празник верноме народу Цркве Божје у Бачкој.       Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг инфо,
      Ко може мирно да спава? Ко може за себе да каже да нема слабости и греха? А највећи грех је одсуство радости. Одсуство радости показује да имамо немир, да смо са неким у завади, да са неким нисмо у добрим односима. Да смо оптерећени мислима о њему . Да неког не волимо, па и кад није пред нашим очима да се њиме бавимо , и на јави и у сну. И зато није чудо што најнепосреднији наши ближњи, ближњи који су чланови наших породица међусобно не могу да комуницирају. Многи су већ рекли да је угрожена породица. Угрожена је заиста, браћо и сестре, зато што смо ми угрозили себе, свако од нас појединачно. Зато што нема Христа у срцу, нема Његову истину и заповест о Љубави у своме уму и пред својим очима. Како онда да не буде сукоба међу народима, међу државама? О, каква је, и авај каква је то трагедија браћо и сестре! Иста крв тече у свима нама, исти Бог нас је створио и позвао да будемо заједница – да сви једно буду – То нису случајне речи , изговорио их је нико други него наш Спаситељ Господ Исус Христос.

      Опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим – да ли ће нам бити опроштено ако не праштамо другима? Нека свако одговори за себе , нека свако у дубини свога бића нађе одговор на то кључно и најважније питање. Ако нам Господ не опрости нема нам спасења и Царства небеског, али нема ни мира и радости овде. А да ли ће нам опростити ако ми другима не опростимо? – Нека свако одговори себи .
      Зато браћо и сестре, данас, да знамо да смо сви одговорни једни за друге и да је свако сам себи највећи непријатељ. Јер живот видимо као нешто што почиње овде и сада, али продужује се у вечности. Да ли ћемо ми у тој вечности бити удостојени да сретнемо Христа ако смо једни против других? Сви смо одговорни једни за друге и нико нема изговора за зло, за мржњу, за нетрпељивост. Нико нема оправдања за то, ма колико спољашње околности понекад указивале да можда можемо бити у праву . Јер, линија која дели добро од зла није нити између народа, нити између држава, нити између партија, нити између било чега споља. Линија која дели добро од зла пролази кроз срце сваког од нас – ту се бије битка . И зато свако од нас има одговорност за добро и мир у свету – свако од нас понаособ и сви ми заједно .

      Највећи наш непријатељ јесу наше страсти, егоизам, мржња, самољубље, нетрпељивост према другима и зато треба да победимо себе.
        МИТРОПОЛИТ ПОРФИРИЈЕ: Највећи наш непријатељ јесу наш егоизам, мржња и самољубље
      VIDOVDAN.ORG Ко може мирно да спава? Ко може за себе да каже да нема слабости и греха? А највећи грех је одсуство радости. Одсуство радости показује да имамо немир, да  

      View full Странице
    • Од Поуке.орг инфо,
      Ко може мирно да спава? Ко може за себе да каже да нема слабости и греха? А највећи грех је одсуство радости. Одсуство радости показује да имамо немир, да смо са неким у завади, да са неким нисмо у добрим односима. Да смо оптерећени мислима о њему . Да неког не волимо, па и кад није пред нашим очима да се њиме бавимо , и на јави и у сну. И зато није чудо што најнепосреднији наши ближњи, ближњи који су чланови наших породица међусобно не могу да комуницирају. Многи су већ рекли да је угрожена породица. Угрожена је заиста, браћо и сестре, зато што смо ми угрозили себе, свако од нас појединачно. Зато што нема Христа у срцу, нема Његову истину и заповест о Љубави у своме уму и пред својим очима. Како онда да не буде сукоба међу народима, међу државама? О, каква је, и авај каква је то трагедија браћо и сестре! Иста крв тече у свима нама, исти Бог нас је створио и позвао да будемо заједница – да сви једно буду – То нису случајне речи , изговорио их је нико други него наш Спаситељ Господ Исус Христос.

      Опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим – да ли ће нам бити опроштено ако не праштамо другима? Нека свако одговори за себе , нека свако у дубини свога бића нађе одговор на то кључно и најважније питање. Ако нам Господ не опрости нема нам спасења и Царства небеског, али нема ни мира и радости овде. А да ли ће нам опростити ако ми другима не опростимо? – Нека свако одговори себи .
      Зато браћо и сестре, данас, да знамо да смо сви одговорни једни за друге и да је свако сам себи највећи непријатељ. Јер живот видимо као нешто што почиње овде и сада, али продужује се у вечности. Да ли ћемо ми у тој вечности бити удостојени да сретнемо Христа ако смо једни против других? Сви смо одговорни једни за друге и нико нема изговора за зло, за мржњу, за нетрпељивост. Нико нема оправдања за то, ма колико спољашње околности понекад указивале да можда можемо бити у праву . Јер, линија која дели добро од зла није нити између народа, нити између држава, нити између партија, нити између било чега споља. Линија која дели добро од зла пролази кроз срце сваког од нас – ту се бије битка . И зато свако од нас има одговорност за добро и мир у свету – свако од нас понаособ и сви ми заједно .

      Највећи наш непријатељ јесу наше страсти, егоизам, мржња, самољубље, нетрпељивост према другима и зато треба да победимо себе.
        МИТРОПОЛИТ ПОРФИРИЈЕ: Највећи наш непријатељ јесу наш егоизам, мржња и самољубље
      VIDOVDAN.ORG Ко може мирно да спава? Ко може за себе да каже да нема слабости и греха? А највећи грех је одсуство радости. Одсуство радости показује да имамо немир, да  
    • Од Логос,
      Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је 9. 2. 2020. Свету Архијерејску Литургију у Шибенику. Мноштву верника који су се овим поводом окупили у Храму Светог Спаса Владика се обратио рекавши да смо се на овај дан сабрали да прославимо празник смирења.   -ФОТОГАЛЕРИЈА-   „Један човек који је био цариник у јеврејском народу дошао је у храм у исто доба када се тамо налазио један фарисеј. У то време цариници су били људи који су од народа узимали порез и то не само оно што је држава прописала, већ онако како су они хтели, грабећи притом што више за себе. Са друге стране, фарисеји су били верска струја која се сматрала познаваоцима закона и уопште примером доброг и богоугодног живота.   Из данашњег Јеванђеља чули смо како управо тај фарисеј говори:' Хвала Ти, Боже што нисам као блудници, као крадљивци и отимачи, што нисам као овај цариник који се налази иза мене'. У исто време тај цариник, знајући како су се у тадашње време цариници односили према народу и знајући самога себе, што је најбитније, рекао је: 'Боже, милостив буди мени грешноме' и кроз то је показао много веће смирење него фарисеј и молио од Господа опроштај за своје грехе. Он је желео да промени себе и да кроз то покајање задобије Господа, док фарисеј није сагледао своје биће и свој однос према другима, већ је показао најгору гордост говорећи самом себи да је бољи од других и да зато заслужује Царство Небеско много више од њих.   Нажалост, често се и ми више уподобљавамо овоме фарисеју него царинику, који је био пример смирења и показао како треба да погледамо у своја срца и да нам не буде битно како то другима изгледа. Управо када останемо сами са собом и са Господом треба да размишљамо на који начин треба да се поправимо, како смо сви ми уствари мали пред Богом и колико нам је потребна Његова помоћ да се спасемо.   Како је то лепо рекао један калуђер из Русије који је велики пријатељ српског народа, отац Игњатије Шестаков да је тај фарисеј имао могућност, као и сви, да изабере – или бити или изгледати – а он је изабрао како изгледати. Ми не треба да се угледамо на њега и да гледамо какви су они поред нас, већ треба да видимо себе. Не треба да судимо о својим ближњима, јер сви ми добро знамо да не можемо да се спасемо једни без других, нити можемо да се уподобимо Господу ако у својим ближњима не видимо само добро, а како се то каже у Библији 'све што створи Господ виде да је добро'.   Људи који су са нама и који се труде, па чак и они који су ван Цркве и не верују, такође су наши ближњи и ми, поучени Јеванђељем, у њима треба да видимо само добро и да се надамо да ће и они на неки начин задобити милост Божију“, рекао је Епископ Никодим и поручио да само ако опраштамо дужницима својим и волимо једни друге можемо да се надамо Царству Небеском.     Извор: Епархија далматинска
×
×
  • Креирај ново...