Jump to content

Папа Фрањо мијења Оче наш

Оцени ову тему


Препоручена порука

Папа Фрањо се залаже за промјену Молитве Гоподње, познатије као Оче наш. 

 

Vražje je djelo uvođenje u napast – kazao je Franjo u emisiji koju vodi don Marco Pozza.

U molitvi Očenaš Bog nas ne uvodi u napast, kaže papa Franjo i dodaje da, ako nas netko uvodi u napast, to je Sotona. Franjo smatra da prijevod nije dobar, a Francuzi su već promijenili taj dio poznate molitve. Ta izmjena u francuskom Očenašu na snagu stupa s novom liturgijskom godinom. Papa Franjo objasnio je razloge za promjenu rečenice u Očenašu govoreći da nas Bog nikada ne bi naveo u napast.

– Мi smo ti koji upadaju u napast. Nije On taj koji nas navodi pa nas onda pušta da padnemo u napast. Otac ne čini to. Otac pomaže da se dignemo – kazao je papa Franjo u emisiji “Oče naš” (Padre nostro) talijanske televizijske postaje TV2000 u srijedu navečer.

 Vražje je djelo uvođenje u napast – kazao je Franjo u emisiji koju vodi don Marco Pozza. To je bio sedmi od devet nastavaka emisije u kojoj se obrađuju pojedine teme i na temelju koje je nastala i knjiga “Oče naš”. U toj emisiji papa Franjo odgovara na pitanja koja mu postavlja don Pozza. Franjo drži da, kada nas Sotona navodi u napast, mi tražimo Očevu ruku da nam pomogne.

Fra Ante Vučković, predsjednik Franjevačkog instituta za kulturu mira, govoreći o knjizi pape Franje “Oče naš”, spominjao je kako bi se na hrvatskom mogao izmijeniti dio molitve, odnosno mogao bi glasiti otprilike ovako: “Ne dopusti da budemo uvedeni u napast, ne dopusti da budemo izloženi napasti, ne dopusti da padnemo u napast.” U Italiji će se vjerojatno uskoro izmijeniti taj dio molitve, a papina promišljanja daju povod da se u Hrvatskoj promisli o dosadašnjem prijevodu tog dijela Očenaša.

I papa Benedikt XVI. u svojoj knjizi “Isus iz Nazareta” iznio je kako je ispravan prijevod, što je Talijanska biskupska konferencija (CEI) unijela u Bibliju 2008., onaj gdje se kaže “ne napusti nas u napasti”. Stoga bi se i najpoznatija molitva Očenaš trebala izmijeniti kako ne bi izgledalo da nas Bog navodi na iskušenje, već kako nas on izvlači iz napasti u koju smo sami upali.

 

https://www.vecernji.hr/vijesti/papa-franjo-ocenas-promjena-napast-1212430

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 134
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Dakle, reci "i ne uvedi nas u iskusenje" sasvim jasno i ocigledno znace "ne dopusti da padnemo u iskusenja koja nas vrebaju, cak ni radi vezbanja u dobru, imaj u vidu nasu neizmernu slabost" (ovim rec

Sve. Kao prvo, vekovima su duhonosni ljudi citali tu molitvu, i uopste svi hriscani koliko god ih bilo, i svaki od ovi` danasnjih prcipevaca nazoviteologa prvo to pitanje mora da postavi sebi: "j

Да, али по Божијем допуштењу. Када је ђаво кушао праведног Јова затражио је за то Божију дозволу. Када нас враг куша то бива да би се још боље духовно очистили а када Бог не би допуштао искушења тешко

Ja ne vidim ni gramaticki ni iz komentara svetih otaca kako je to izvodljivo  ali kod Rimo katolika je sve moguce. Nisam siguran da je vest tacna.

Oima koje to zanima evo komentara Sv Jovana Zlatoustog na taj stih: Here He teaches us plainly our own vileness, and quells our pride, instructing us to deprecate all conflicts, instead of rushing upon them. For so both our victory will be more glorious, and the devil's overthrow more to be derided. I mean, that as when we are dragged forth, we must stand nobly; so when we are not summoned, we should be quiet, and wait for the time of conflict; that we may show both freedom from vainglory, and nobleness of spirit.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Неки од Светих Отаца говоре о пророчанству о последњим временима, о мењању ,,Символа Вере,, и ,,Оче наш,, . 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 11 часа, Muramasa рече

 

Слушао сам интервију Митрополита Амфилохија на Јутјуб, супротно податку из овог снимка, нису Срби срушили Његошеву Цркву, већ аустроугари па касније Италијани. Мештровић је на крају направио маузолеј, заборавих дали по налогу Краља Александра или Комуниста касније. Али су се локални Срби тада бунили што се прави маузолеј уместо Цркве... 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Дошао директор Кока-Коле код Папе (у овом случају Фрање, јел'те) са идејом да се у молитви Оче наш дио "хљеб (одн у њиховом случају крух) наш насушни дај нам данас" замијени са "Кока-колу нашу насушну дај нам данас". Папа рече да ће видјети са Светим Петром, па оде код њега да му изнесе овај приједлог, а Св Петар му рече: "Чек' само да провјерим с Богом када нам истиче уговор са пекотеком" :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Александар С Нисам схватио како ће нова молитва Оче Наш да изгледа након детаљнијег превода?

Колико сам ја скромно упућен, превод са арамејског и хербрејског на Српски језик је 100% тачан. Латински неби требао да има проблема такође:scratch_head:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

I ne uvedi nas u iskušenje....

Meni je sasvim jasno da se ovde govori da se ništa ne dešava bez Božjeg dopuštenja a sva molitva u kontekstu se završava sa rečenicom " ne uvedi nas u iskušenje no izbavi nas od zloga", što bi po meni bilo ispravno jer mi smo ti koji i pored svih svojih dobrih molitvi i dela, opet na neki način znamo da se oglušimo i upadamo u iskušenja, koje kako sam ranije rekao Bog zna da dopusti. Ovo je molitva gde priznajemo svoju slabost i molimo Boga za milost, da nam ne dopušta tu vrstu opuštanja, gde ćemo se u iskušenjima boriti tako što će nam daleko više nevolje zadavati nego ako se milošću Božjom i Njegovim upornim pomaganjem opšte ne upuštamo u iskušenja.

Djavdjav nama može samo da sugeriše ali smo mi ti koji donose odluku, da li upadamo ili ne upadamo u te zamke, pošto smo svesni da koliko god se trudili našim moćima, mi zamke nekako prihvatismo kao svoje te ovom molitvom i priznajemo i molimo Boga da učini čudo i ne dopusti nam tu vrstu problema koji bi sebi naneli.

Ne znam ko je uspeo ovo da poveže da nas Bog uvodi u iskušenja ali sam siguran da ako ga molimo da nas ne uvede u iskušenje (po dopuštenju) On to može učiniti.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 10 часа, ГрешниСлуга рече

Неки од Светих Отаца говоре о пророчанству о последњим временима, о мењању ,,Символа Вере,, и ,,Оче наш,, . 

A sta se konkretno tu sustinski menja, ne menja se vec jasnije izrazava... Ili verujes da Gospod nije s nama u nasim iskusenjima (napastima) ili da nas uvodi u  iskusenja? Mada, nije li iskusavao u smislu testirao Avraama? Ima i drugih primera...

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 29 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

I ne uvedi nas u iskušenje....

Meni je sasvim jasno da se ovde govori da se ništa ne dešava bez Božjeg dopuštenja a sva molitva u kontekstu se završava sa rečenicom " ne uvedi nas u iskušenje no izbavi nas od zloga", što bi po meni bilo ispravno jer mi smo ti koji i pored svih svojih dobrih molitvi i dela, opet na neki način znamo da se oglušimo i upadamo u iskušenja, koje kako sam ranije rekao Bog zna da dopusti. Ovo je molitva gde priznajemo svoju slabost i molimo Boga za milost, da nam ne dopušta tu vrstu opuštanja, gde ćemo se u iskušenjima boriti tako što će nam daleko više nevolje zadavati nego ako se milošću Božjom i Njegovim upornim pomaganjem opšte ne upuštamo u iskušenja.

Djavdjav nama može samo da sugeriše ali smo mi ti koji donose odluku, da li upadamo ili ne upadamo u te zamke, pošto smo svesni da koliko god se trudili našim moćima, mi zamke nekako prihvatismo kao svoje te ovom molitvom i priznajemo i molimo Boga da učini čudo i ne dopusti nam tu vrstu problema koji bi sebi naneli.

Ne znam ko je uspeo ovo da poveže da nas Bog uvodi u iskušenja ali sam siguran da ako ga molimo da nas ne uvede u iskušenje (po dopuštenju) On to može učiniti.

Odlicno si rekao i objasnio.

Samo da dodam, to je po tom dopustenju Bozijem, a, po nasoj slobodnoj volji. Kao sto je po dopustenju Bozijem pravedni Jov stradao od ruke neprijatelja, radi napredovanja u vrlini i savrsenstvu .

Ili, koliko se secam, oci tumece ovaj stih ( ne uvedi nas u iskusenje ), da mi sami ne trazimo situacije koje mogu da nas dovedu u problem i iskusenje, nego da budemo smireni i krotki i da verujemo u Bozije sudove o nama, pa, kada se desi neko iskusenje ( koje nismo zeleli ) to je po Bozijem dopustenju i promislu o nama , jer, Bog je dao svakom neki svoj krst i ( Bog ) nece nekome staviti na pleca teret, koji taj covek ne moze i poneti. Jov je najlepsi primer toga i zbog toga ne treba da se plasimo kada upadnemo u neko iskusenje koje se nije desilo nasom voljom. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 минута, Bokisd рече

Odlicno si rekao i objasnio.

Samo da dodam, to je po tom dopustenju Bozijem, a, po nasoj slobodnoj volji. Kao sto je po dopustenju Bozijem pravedni Jov stradao od ruke neprijatelja, radi napredovanja u vrlini i savrsenstvu .

Ili, koliko se secam, oci tumece ovaj stih ( ne uvedi nas u iskusenje ), da mi sami ne trazimo situacije koje mogu da nas dovedu u problem i iskusenje, nego da budemo smireni i krotki i da verujemo u Bozije sudove o nama, pa, kada se desi neko iskusenje ( koje nismo zeleli ) to je po Bozijem dopustenju i promislu o nama , jer, Bog je dao svakom neki svoj krst i ( Bog ) nece nekome staviti na pleca neki veci teret, koji taj covek ne moze i poneti. Jov je najlepsi primer toga i zbog toga ne treba da se plasimo kada upadnemo u neko iskusenje koje se nije desilo nasom voljom. 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 10 минута, Bokisd рече

Odlicno si rekao i objasnio.

Samo da dodam, to je po tom dopustenju Bozijem, a, po nasoj slobodnoj volji. Kao sto je po dopustenju Bozijem pravedni Jov stradao od ruke neprijatelja, radi napredovanja u vrlini i savrsenstvu .

Ili, koliko se secam, oci tumece ovaj stih ( ne uvedi nas u iskusenje ), da mi sami ne trazimo situacije koje mogu da nas dovedu u problem i iskusenje, nego da budemo smireni i krotki i da verujemo u Bozije sudove o nama, pa, kada se desi neko iskusenje ( koje nismo zeleli ) to je po Bozijem dopustenju i promislu o nama , jer, Bog je dao svakom neki svoj krst i ( Bog ) nece nekome staviti na pleca teret, koji taj covek ne moze i poneti. Jov je najlepsi primer toga i zbog toga ne treba da se plasimo kada upadnemo u neko iskusenje koje se nije desilo nasom voljom. 

Puno riječi i ti VSB a ništa niste rekli , molitva treba biti svakom razumljiva i jasna ili da svi naučimo i molimo Hebrejski.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 минута, kopitar рече

Puno riječi i ti VSB a ništa niste rekli , molitva treba biti svakom razumljiva i jasna ili da svi naučimo i molimo Hebrejski.

Pa, kako nije jasno i razumljivo ?

Molimo se za pomoc u iskusenjima, koja ( iskusenja ) ne zelimo da pretrpimo , jer smo slabi i nemocni. Ali, ako se slucajno nadjemo u nekom iskusenju po Bozijem dopustenju ( naravno, ma koliko se cuvali i pazili, ipak, iskusenja su neminovna, takav je svet i takav je sam covek ), onda svu svoju molitvu i nadu upucujemo ka' Bogu da nam pomogne i spase nas od iskusenja koja dolaza na nas.

Meni licno je prilicno jasno koja je poenta ovih reci molitve Oce nas.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Bokisd рече

Pa, kako nije jasno i razumljivo ?

Molimo se za pomoc u iskusenjima, koja ( iskusenja ) ne zelimo da pretrpimo , jer smo slabi i nemocni. Ali, ako se slucajno nadjemo u nekom iskusenju po Bozijem dopustenju ( naravno, ma koliko se cuvali i pazili, ipak, iskusenja su neminovna, takav je svet i takav je sam covek ), onda svu svoju molitvu i nadu upucujemo ka' Bogu da nam pomogne i spase nas od iskusenja koja dolaza na nas.

Meni licno je prilicno jasno koja je poenta ovih reci molitve Oce nas.

Ne razlikuješ napast ( koja može biti samo od đavla ) i iskušenja .

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У Недељу трећу Великог поста, која се назива још и Крстопоклона, 04. априла 2021. године, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је Свету Архијерејску Литургију у храму посвећеном Светом апостолу и јевађелисти Марку у Београду. Патријарху Порфирију саслуживали су архимандрит Серафим (Балтић) игуман манастира Нова Грачаница у Чикагу, протојереј Сретен Младеновић, јеромонах Амвросије (Весић), протонамесник Бранислав Борота, јерођакон Сава (Бундало) и ђакон Драган Ашковић.

       
      Звучни запис беседе
       
      Након прочитаног Јеванђеља, Патријарх Порфирије је произнео омилију на прочитано зачало напоменувши да је смисао поста уздржање у свему ономе што изнутра прља нашу душу, наше срце и наше тело и све то као припрема за оно што треба да краси икону Божију за стицање врлине. „Свети Оци у посту виде аскезу и подвиг духовни, који има за циљ стицање свести о томе да нам је Бог неопходан. Да, заправо, без Бога не можемо ништа, а у Богу можемо све“, рекао је Патријарх Порфирије додавши да је то уједно и смисао ове Крстопоклоне недеље, те да само прочитано Јеванђеље по Марку о томе подробно говори.
      „Крстопоклона недеља нас подсећа на то да Бог даје смисао нашем животу. Да је Бог у Христу откривени Онај који испуњава све наше најдубље унутрашње потребе, потребе за вечношћу, за Царством Божијем,“ појаснио је Патријарх Порфирије, напоменувши да човек који не осећа ту најдубљу потребу за вечношћу греши самоме себи и греши се о себе.
      „Крст је наш живот, крст је дар. И онда када помислимо да можемо носити свој живот без Христа, да можемо носити свој крст, своје невоље, али и своје радости без Христа, онда се и невоља и страдање, али и радост и успех претварају у бесмисао“, истакао је Патријарх Порфирије, напомињући да „Време у којем живимо не жели крст. Време у којем живимо хоће без крста. Зато што је време у којем живимо оптерећено собом, тј. човек нашега доба прогласио је себе за једину вредност. Прогласио је за једину вредност своје изопачене страсти. Прогласио је за једину вредност грех. За слободу је прогласио могућност да ради шта хоће, ама баш све шта хоће.“ Али, једино је „слободан онај који је слободан у Христу. Који је свој крст узео и положио га на раме Христово, или боље речено, који је крст Христов ставио на своја плећа. Тај је слободан јер свој егоизам, своје самољубље, који су заправо извор осећања да сам ја себи најважнији“ закључио је Патријарх Порфирије, јер „само у Христу постајемо слободни, постајемо слободни осмишљавајући сваки кутак, сваки дамар свога бића или свога живота“.
       
      Извор: Радио Слово љубве
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Са надом у Васкрсење и живот вечни, обавештавамо црквену јавност да се дана 29. марта 2021. године, на дан Светог апостола Аристовула и Светог мученика Савина, упокојио у Господу дугогодишњи старешина и парох цркве на Карабурми протојереј-ставрофор Живадин Протић.

      Sveštenik Ugrin Popović: Radosna tuga - Čudo
      WWW.CUDO.RS Данас смо сахранили протојереја-ставрофора Живадина Протића. Осим што је био мој први старешина и неко ко ми је на мени разумљив начин саопштавао правила...  
      Прота Живадин Протић рођен је 2. јануара 1954. године у Бродарици код Коцељеве, Епархија шабачка. Основну школу завршио је у родном крају, а Богословију Светог Саве у Београду 1974. године. На Богословском факултету у Београду дипломирао је 2003. године. Био је службеник у администрацији „Православља“ при Српској Патријаршији у периоду од 1976. до 1990. године. Руком патријарха Германа рукоположен је за ђакона у Саборној цркви на Божић 1980. године и своју ђаконску службу вршио при храму Светог великомученика Лазара и при цркви Светог Николе на Новом гробљу у Београду. На други дан Божића 1990. године, Митрополит загребачко-љубљански Јован, који је замењивао оболелог патријарха Германа, рукополаже га у свештенички чин и поставља за старешину и другог пароха новоподигнуте цркве на Карабурми. На том месту прота Живадин остаје све до пензионисања 1. фебруара 2020. године.
      Молитвени испраћај проте Живадина биће обављен у четвртак, 1. априла 2021. године у 14.30 часова у цркви Светог Јована Милостивог на гробљу Лешће. Вечан спомен и Царство Небеско оцу Живадину.
      Братство храма Сабора српских светитеља
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Danijela,
      Данас је напустио наш анђео, наш отац и мајка о. Живадин Протић. Свима нам је био све и увек ту.
      Огромна је бол.

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Послије два специјална броја „Светигоре“, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске, из штампе је изашао 290, редован, број који нуди најразноврсније текстове и теме. На насловној страни је Његова светост патријарх српски господин Порфирије, чији су се животопис и бесједа са устоличења „Христос је наша мера, наш покретач и наше огледало“ нашли одмах након живописних фотографија са устоличења 19. фебруара 2021. године, у Саборној цркви у Београду. 

       
      Остале текстове су украсиле фотографије и репродукције икона појединих ранијих патријараха Српске православне цркве, почев од Светога Саве, који је „српском народу дао најпоузданију вриједносну оријентацију јер је то оријентација око олтара и Христове жртве“, како каже проф. др Богољуб Шијаковић у тексту „Оријентир и тачка ослонца“.
      На основно људско питање – да ли постоји нада да живимо вjечно – одговара eпископ пожаревачко-браничевски др Игњатије Мидић у чланку „О саборности цркве“. Саборност, односно црквено уједињење и допринос том уједињењу Митрофана Бана предмет је рада професора Драгана Радомана. Док се мр Драган Г. Каран осврће на саборност мале цркве, односно пише на тему „Пастирска брига о породици – цркви у малом“, игуманија Јелена (Станишић) нас подјећа на обнову монаштва у Црној Гори.
      Међу корице часописа преселило се и неколико епистоларних форми: „Писмо Светог Максима Исповједника ученику Анастасију“, које тумачи Александар Ђаковац; затим  писмо патријарха Варнаве Росића (из његове посљедње Божићне посланице 1936); као и писмо Хилде Дојч, Јеврејке из Београда, упућено из логора са Сајмишта другарицама ван жица.
      Поред богословских тема, као што је „Природна теологија Емила Брунера“ проф. др Владана Перишића, у избор текстова уврштени су и они који се тичу сликарства – „Ел Греко и византијско сликарство“ Константина Каварноса, књижевности – „Кафка“ Мирка Кривокапића, „Чабриновић, Верфел, Црњански, Принцип“ проф. др Горана Раичевића.
      Боро Солеша пише о Сплићанину и Београђанину др Петру Бокуну, са којим можете прочитати и занимљив интервју „Транзиција и губитак идентита“, преузет са сајта Манастира Лепавина. Још једaн занимљив тект, преузет из „Политикиног забавника“, „Светигора“ препоручује својим читаоцима. Наиме, Иван Лончар пише о Милошу Ђурићу – „Мудрост се патњом стиче“. А кроз патњу, ријечима апостола, „припремамо за преизобилно и неизмјерно вјечно богатство славе“, као што се у овим великопосним данима кроз пост и молитву, и уз читање душекорисних штива, међу којима је и „Светигора“, припремамо за долазак Васкрса. Уз часопис, читаоци ће на поклон добити Житија и службе Светим пећким мученицима Григорију монаху и Василију пекару.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од JESSY,
      Novosadski kantautor i pesnik, poznat po izuzetnom smislu da stihom ispriča priču o Vasi Ladačkom, „devojci sa čardaš nogama", Boži zvanom Pub i drugim lokalnim herojima, Đorđe Balašević, preminuo je u 67. godini, javljaju mediji.
      On je pre tri dana primljen na kliniku za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu gde se lečio od upale pluća.
      Još uvek nije potvrđen uzrok smrti, ali je pevač navodno bio zaražen kovidom-19.
      Novosadski mediji javljaju da će u ovom gradu biti proglašen dan žalosti zbog smrti jednog od njegovih najpoznatijih stanovnika.
      Na društvenim mrežama su se od poznatog autora oprostili obožavaoci, kolege, pa i političari.
       
×
×
  • Креирај ново...