Jump to content

Како су западне земље дошле до богатства

Оцени ову тему


Ignjatije

Препоручена порука

Samo da sačekamo da se jave libertarijanci koji će sve ovo negirati i opet reći kako sve to nema veze, jer zapadne zemlje sve duguju kapitalizmu i slobodnoj konkurenciji. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, εργασία рече

Samo da sačekamo da se jave libertarijanci koji će sve ovo negirati i opet reći kako sve to nema veze, jer zapadne zemlje sve duguju kapitalizmu i slobodnoj konkurenciji. 

Наравно. Јер робове и колоније су имале и Шпанија и Португалија, па опет нису Америка. Биће да је неки магичан разлог у питању...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да се разумемо, колонијализам и робовласништво са свим злочинима су били огромна срамота запада. Само је мало (више) натегнуто рећи да су они данас због тога богати. То је у ствари супер изговор политичарима из земаља попут Србије као ”објашњење” да није Србија сиромашна зато што су је они унаказали, него зато што није имала колоније и робове.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Juanito рече

Наравно. Јер робове и колоније су имале и Шпанија и Португалија, па опет нису Америка. Биће да је неки магичан разлог у питању...

Amerika je imala 10 % robova u svom stanovništvu. Čik da vidim da ta činjenica nije uticala na prvobitnu akumulaciju kapitala. Sve verujem da im to nije dalo početni gas. Dalje, šta ćemo sa masovnim istrebljenjem indijanaca? Dalje, šta ćemo sa ogromnim brojem vojnih baza širom sveta dan danas? One služe za slikanje možda? Šta ćemo sa poremećenim tržišnim cenama koje u međunarodnoj trgovini idu u korist SAD? A šta sa besramnom eksploaticijom rada širom sveta, za isti posao, iste mašine, ista obuka, isti proizod, ista, možda čak i veća produktivnost rada ali zato deset, pa i dvadeset puta manja plata? Ali džabe pričati...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 часа, Muramasa рече

Robovlasništvo imaš i danas, preko milion robova u muslimanskim zemljama. Ipak, te zemlje su i dalje septičke jame.

ISIS-ovci čine zločine koliko ti drago, pa opet ništa od bogatstva i poboljšanja standarda.

A gle čuda taj ISIS je pod patronastvom "slobodne" Amerike... vauuu...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 часа, Juanito рече

Наравно. Јер робове и колоније су имале и Шпанија и Португалија, па опет нису Америка. Биће да је неки магичан разлог у питању...

Погледао сам интересантно предавање о томе пре неки дан, и мало је рећи да ме одушевило да постоји један економиста који макар мало зна. Шта зна? ИСТОРИЈУ!!! :)

 

  • Оплаках :)) 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 55 минута, RYLAH рече

Погледао сам интересантно предавање о томе пре неки дан, и мало је рећи да ме одушевило да постоји један економиста који макар мало зна. Шта зна? ИСТОРИЈУ!!! :)

 

Rile pitanje je ovo za Hamiltona i protekcionizam, odnosno da li je ta politika doprinjela bogacenju. I mene zanima istorija i ekonomija i  rijetko ko je u stanju da precizno izracuna da li su pozitivni efekti od protekcionizma nadmasili negativne.

Kada je USA u pitanju sa Zecom se na primer ne slaze Douglas Irvin i to je napisao na 832 strane, njegova oblast proucavanja je medjunarodna trgovina i njena istorija, narocito kada je USA u pitanju. Evo u Economistu clanak o knjizi i pobijanje mitova o protekcionizmu, pri tom treba naglasiti da Douglas nije nikakav libertarijanac:

https://www.economist.com/news/books-and-arts/21731616-douglas-irwin-agrees-trade-policy-important-all-manner-powers-are-wrongly

Treba biti oprezan i sagledati jednu i drugu stranu. Politika medjunarodne trgovine je bitna ali je pitanje je koliko te mjere uopste stite domacu privredu, ako mi ne mozemo da izracunamo prihode i rashode od svake mjere, narocito u istorijskom kontekstu jer, zanemarujemo inflaciju i jos mnogo promjenljivih.

Ja se na primer slazem sa ekonomistima koji se bave istorijom ekonomije, da su tri stvari bitne za razvoj, invencije, inovacije( invencije mogu postati inovacije ako postoji dobar institucionalni okvir) i institucije.

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

A ovaj video sto je postavio Ignjatije, sta reci nego budalastina nevidjena.  Tako slozenu temu o kojoj je napisano toliko knjiga a koja je i dalje vise nego popularna pojednostaviti na neki petnestominutni klip je totalna neozbiljnost.

Poslednja knjiga koja je izasla o ovoj temi odnosno glavnim uzrocima ekonomskog razvoja zapadnih zemalja je od Joel Mokyr:

https://www.amazon.com/gp/aw/d/B01EGQA1Z2/ref=mp_s_a_1_1?ie=UTF8&qid=1512640143&sr=1-1&pi=AC_SX236_SY340_FMwebp_QL65&keywords=joel+mokyr

Svidja mi se ovaj kratki review od jednog komentatora jer sumira srz knjige odnosno znacaj religije i nauke, odnosno prosvetiteljstva kao podloge za ekonomski razvoj:

This work presents Mokyer's conclusion that the scientific revolution/Enlightenment led to the industrial revolution. These two are the basis for the ''great divergence'' - the huge production of economic growth after 1800. Mokyr analyses the research of hundreds of other scholars - and even contrary opinions. Thereafter explains the reasons for his conclusions.

Writes in the academic style. Clear, but occasionally pedantic. Persuasive. Definite opinions without arrogance.

Part I: Evolution, Culture, and Economic History
Chapter 1: Culture and Economics
Chapter 2: Nature and Technology
Chapter 3: Cultural Evolution and Economics
Chapter 4: Choice-based Cultural Evolution
Chapter 5: Biases in Cultural Evolution

Part II: Cultural Entrepreneurs and Economic Change, 1500–1700
Chapter 6: Cultural Entrepreneurs and Choice-based Cultural Evolution
Chapter 7: Francis Bacon, Cultural Entrepreneur
Chapter 8: Isaac Newton, Cultural Entrepreneur

Part III: Innovation, Competition, and Pluralism in Europe, 1500–1700
Chapter 9: Cultural Choice in Action: Human Capital and Religion
Chapter 10: Cultural Change and the Growth of Useful Knowledge, 1500–1700
Chapter 11: Fragmentation, Competition, and Cultural Change
Chapter 12: Competition and the Republic of Letters

Part IV: Prelude to the Enlightenment
Chapter 13: Puritanism and British Exceptionalism
Chapter 14: A Culture of Progress
Chapter 15: The Enlightenment and Economic Change

Part V: Cultural Change in the East and West
Chapter 16: China and Europe
Chapter 17: China and the Enlightenment
Epilogue: Useful Knowledge and Economic Growth

''As this book makes clear, the solutions to the historical and the economic riddles coincide. My focus is on the period from 1500 to 1700, during which the cultural foundations of modern growth were laid. These foundations grew out of a set of political and institutional developments and cultural changes that were not intended to produce these results, and their deeply contingent nature is a recurrent theme in these pages.'' (236) Key theme is presented here. The 'cultural changes were not intended to produce these results'. Think Hayek.

''The most direct link from culture and beliefs to technology runs through religion. If metaphysical beliefs are such that manipulating and controlling nature invoke a sense of fear or guilt, technological creativity will inevitably be limited in scope and extent. The legends of the ill-fated innovators Prometheus and Daedalus illustrate the deeply ambiguous relationship between the ancient Greeks’ religious beliefs and their attitudes toward technology.'' (456)

''If the culture is heavily infused with respect and worship of ancient wisdom so that any intellectual innovation is considered deviant and blasphemous, technological creativity will be similarly constrained. Irreverence is a key to progress. But so, as Lynn White (1978) has pointed out, is anthropocentrism. In his classic work, White stressed the importance of a belief in a creator who has designed a universe for the use of humans, who in exploiting nature would illustrate His wisdom and power.'' (456)

Moykr spends many pages on this idea in the chapter on China. Comments on Weber's thesis on the importance of Protestantism and economics. Analyzes the role of Puritans in England.

Spends many pages explaining the importance of the ''Republic of Letters''. Fascinating!

Many other insights. Serves more as a reference book than essay.

More than six hundred references. Extensive index. No photographs.

(The Bible, Protestantism, and the Rise of Natural Science Paperback – by Peter Harrison; covers same epoch with a different focus. Harrison examines the religious foundation for the scientific revolution. Compliments Moykr's book.)

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Rile

Zaboravih ovo, drugo podjednako vazno pitanje. Kako Kina koja je daleko prije zapada imala toliki broj invencija nije napravila nikakav iskorak niti su neke od njih postale siroko koristene inovacije? E tu mislim da je najbitnije sve ovo sto je Zec opisao o potrebi drzave, njenih institucija, institucionalnog okvira, zastititi privatne svojine, odnosno pravna država mora biti podloga za ekonomski prosperitet itd. Inace Zec mi je nekako drag i kao osoba iako ga ne poznajem i kao ekonomista jer prica upravo onako kako bi trebalo da se ljudi zainteresuju.

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 31 минута, Avocado рече

То не одговара потпуно на питање зашто су богати. Изуми и богатство су дефинитивно повезани. Иако одрживог богатства тешко може да буде без изума, изума може бити и без богатства. Потребно је нешто треће да би се изуми преточили у паре...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Juanito рече

То не одговара потпуно на питање зашто су богати. Изуми и богатство су дефинитивно повезани. Иако одрживог богатства тешко може да буде без изума, изума може бити и без богатства. Потребно је нешто треће да би се изуми преточили у паре...

Naravno da izuma može biti i bez bogatstva, ali ako imaš društvo tj. zakone po kojima izumitelj može da se obogati, imaćeš više ljudi koji se fokusiraju na to... ako imaš više ljudi koji se fokusiraju na to, imaćeš više izuma... ako imaš više izuma, tvoja tehnologija/privreda će napredovati...

Naravno da to ne odgovara u potpunosti na pitanje, jer ne postoji samo jedna stvar koja doprinosi bogatstvu... ovo dodah kao jedan od razloga... naročito zato što se u siromašnim državama često može čuti teza da nema potrebe da štitimo prava intelektualne svojine dok ne postanemo bogati, a meni se čini da jako teško neka država može da postane bogata ako ih ne štiti (osim u slučaju vrednih prirodnih resursa).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Simpatični ste vi ljudi. Velika Britanija je bila perjanica industrijalizacije i naučnih otkrića u XVIII i XIX veku pa je sve vreme bila bastion krvničkog robovlasništva. Širom svojih kolonija je imala više od 10 miliona crnačkih robova koji su radili po rafinerijama šećera i plantažama šećerne trske. Čitav njen međunarodni sistem "slobodne trgovine" bio je zasnovan na sramotnoj eksploataciji ovih nesretnika, čijih barem 5 miliona sunarodnika leži u morskim dubinama usled pogibija i bolesti na engleskim brodovima. I danas se odvija eksploatacija rada, samo što se to prikriva poremećnim tržišnim cenama, pa imamo idiotizam da radnik u Bangladešu sa istom opremom, snagom, umećem, za isti proizvod, za isti rad dobija platu deset puta manju od svog kolege negde na zapadu. I to ne važi samo za prostu radnu snagu nego i za inženjere, tehničare itd. itd. O kamatnom iscrpljivanju nerazvijenih zemalja da i ne govorimo. I naravno kad ni to ne pomaže tu su silne bombe, avioni i rakete. I onda ajde da filozofiramo odakle bogatstvo na zapadu...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      „Уредништво „Џерузалем поста“ најпре је уклонило са интернет странице тог листа ревизионистички и срамотан ауторски текст Давида Голдмана у коме се, поред осталог, тврди како је укупан број жртава концентрационог логора смрти у Јасеновцу свега између 2.500 и 4.500 људи, као и да Срби и садашње српске власти манипулишу и злоупотребљавају холокауст како би вештачки и лажно увећавали број жртава српског порекла страдалих током Другог светског рата“, истакла је дирекција Музеја.
      Након што је в. д. директора Музеја жртава геноцида, историчар Дејан Ристић, ступио у непосредан контакт са главним и одговорним уредником, „Џерузалем поста“ Јаковом Кацом, овај лист је данас објавио Ристићев опширан и детаљан ауторски текст у коме су изнете историјске чињенице у вези са карактером концентрационог логора смрти у Јасеновцу, као и са до сада идентификованим бројем јасеновачких жртава.
      Поред тога, Ристић је у свом тексту јасно и одлучно осудио сваки покушај релативизације карактера концентрационог логора смрти у Јасеновцу, као и умањивање броја жртава.
      Ристић је у писму главном уреднику „Џерузалем поста“ навео да Голдман, који је иначе без стручних квалификација и потпуно непознат научној јавности, „користећи се низом нетачних исказа и полуинформација, у чланку је у свега пар реченица обесмислио читавих 76 година континуираних истраживања, како стручњака и институција Југославије, касније Србије и Хрватске, тако и светских референтних институција попут „Јад Вашема“ и Музеја Холокауста (USHMM)“.
      „Једино што је тачно наведено односи се на географски положај Јасеновца и процентуално учешће Јевреја у људским губицима (15 одсто). У низу проблематичних информација садржаних у том ревизионистичком осврту најпре указујемо на исказ о форензичким истраживањима спроведеним у Југославији којима је, наводно, утврђено да је укупан број јасеновачких жртава између 2.500 и 4.500 што представља апсолутну и срамотну неистину.
      Музеј жртава геноцида, пре свега, указује на то да код форензичких истраживања не може доћи до резултата у броју жртава који се креће у огромном распону „од – до“.
      Друго, никакве ексхумације нису обављане 1947. и 1948. године.
      Током 1946. године обављено је истраживање четири гробнице код Ускочких шума у којима је пронађено 967 остатака (311 мушкараца, 467 жена и 189 деце). На основу сондаже процењено је да и у гробници код шуме Струг има око хиљаду убијених, али су стручњаци закључили да због положаја, односно испреплетености жртава и стања у којима су се тела налазила није могуће обавити потпуно прецизно истраживање.
      Дакле, не постоји никакво форензичко испитивање које је резултирало подацима о 2.500 до 4.500 јасеновачких жртава, извршено током 1947. и 1948. године, како се то наводи у овом ревизионистичком тексту“, пише Ристић.
      У овом крајње ревизионистички интонираном чланку поменути су и разни утврђени и/или процењени бројеви убијених у систему концентрационог логора смрти у Јасеновцу, и то: 59.000 (попис жртава Другог светског рата спроведен 1964. године), 72.000 и 77.000 који су у једном тренутку представљали достигнути резултат допуњавања броја страдалих, а на основу ревизије већ споменутог пописа из 1964. године, што спроводи Музеј жртава геноцида, стоји у писму упућеном уреднику израелског листа.
      „Музеј жртава геноцида користи ову прилику да нагласи да се у његовим базама налазе подаци о безмало 90.000 идентификованих жртава система концентрационог логора смрти у Јасеновцу што у овом тренутку представља само најмањи могући, али не и коначни број ликвидираних на том стратишту. Како се истраживања стручњака Музеја жртава геноцида, која се спроводе по истој методологији како се то већ деценијама чини и у „Јад Вашему“, настављају, за очекивати је и да број идентификованих јасеновачких жртава у наредним годинама буде коригован у правцу далеко већег. Процењени укупан број јасеновачких жртава далеко је, нажалост, већи од оног који ће историјска наука икада успети да идентификује конкретним подацима“, наводи се у реакцији на Голдманов текст.
      У истом ревизионистичком тексту спомиње се и број од 99.000 жртава система концентрационог логора смрти у Јасеновцу што је у једном периоду била процена USHMM, али и у науци потпуно непозната процену од око 250.000 страдалих, стоји у писму.
      Коначно, исти текст садржи некакав, наводни, број од 800.000 убијених на свим јасеновачким стратиштима.
      „Музеј жртава геноцида нема сазнања да је „Јад Вашем“ током последње деценије претходног века потраживао од Републике Србије „оригинална документа из Јасеновца“ пошто историјској науци није познато да постоји неки значајнији корпус грађе изузев оне коју је Антун Милетић већ објавио у четири књиге. Могуће је и то да се у овом ревизионистички интонираном чланку мисли на евакуисану музејску грађу из Спомен-подручја „Јасеновац“ (Република Хрватска) која се током деведесетих година претходног столећа налазила у Босанској Дубици (Босна и Херцеговина). Но, то је питање на које одговор могу и треба да дају неки други, али не и Република Србија“, пише историчар Дејан Ристић.
      Како наводе из Музеја жртава геноцида, та институција је 1997. године предала „Јад Вашему“ списак са именима 52.500 Јевреја страдалих на простору Југославије током Другог светског рата (од којих је 10.500 изгубило животе управо у Јасеновцу), а који је укључен и у званични списак жртава холокауста те институције.
      „Пратећи накарадну, псеудонаучну, антицивилизацијску и срамотну логику којом се у овом ревизионистичком чланку негира број страдалих у Јасеновцу искључиво на основу тога што не постоје одговарајући форензички подаци (осим за 2.500 до 4.500 жртава, како лажно тврди аутор текста), могли бисмо да поставимо и питање у вези са тиме да ли је на исти начин могуће негирати и број од 1.200.000 до 1.500.000 убијених у Аушвицу пошто ни за ту тврдњу нема никаквих форензичких доказа? Било би занимљиво када би аутор овог ревизионистичког текста, негирајући број страдалих у Јасеновцу, одговорио на питање у вези са тиме где је „настало“ 30.000 Јевреја који су живели на подручју геноцидне Независне Државе Хрватске? Музеј жртава геноцида подсећа да је, према расположивим подацима, њих око 7.500 убијено у немачким концентрационим логорима. Шта се догодило са њих преосталих око 22.500?“, наводи Ристић
      Музеј жртава геноцида је кроз вишегодишња истраживања својих стручњака показао да је у систему концентрационог логора смрти у Јасеновцу убијено између 18.000 и 19.000 Јевреја са подручја Независне Државе Хрватске, као и да је њихово учешће у укупним губицима цивила било вишеструко веће од њихове заступљености у популацији (10,23 пута веће).
      Стручњаци Музеја жртава геноцида у континуитету јасно раздвајају страдање у холокаусту од геноцида почињеног над српским народом на подручју Независне Државе Хрватске.
      У истраживањима Музеја жртава геноцида континуирано се наглашава и то да је губитак Јевреја у систему усташког логора смрти у Јасеновцу, с обзиром на заступљеност у популацији, био реално 13 пута већи од претрпљеног губитка Срба у логору, чиме се побија апсурдна тврдња по којој „Србија покушава да истисне Јевреје из холокауста и да их замени Србима“, стоји у писму директора Музеја.
      „Музеј жртава геноцида овом приликом наглашава и то како су, поред бројних других, чак и тројица председника Републике Хрватске званично и јавно саопштила како се у раздобљу између 1941. и 1945. године догодио геноцид над припадницима српског народа који су осмислили и реализовали званични органи и целокупан државни систем Независне Државе Хрватске. Имајући то у виду, потпуно је јасно да је једина срамотна злоупотреба управо покушај аутора овог ревизионистички интонираног текста да негира ову одавно потврђену и општеприхваћену историјску чињеницу. Да ли је, пратећи такву логику, могуће очекивати да се на страницама Вашег листа ускоро нађе и подједнако ревизионистички интониран текст Давида Ирвинга којим се негира постојање концентрационог логора смрти у Аушвицу?“, закључује Дејан Ристић.
      https://rs.sputniknews.com/20210818/ko-negira-jasenovac-negira-i-ausvic-kako-je-srpski-istoricar-pobio-lazne-tvrdnje-u-izraelskom-listu-1128551049.html
       
    • Од JESSY,
      Текст аустралијског новинара Давида Голдмана „Ова срамотна злоупотреба холокауста мора одмах да престане“ о усташком логору Јасеновац, објављен у „Џерузалем посту“, уклоњен је захваљујући брзој и одлучној реакцији Музеја жртава геноцида, саопштено је данас из ове институције.
      „Уредништво „Џерузалем поста“ најпре је уклонило са интернет странице тог листа ревизионистички и срамотан ауторски текст Давида Голдмана у коме се, поред осталог, тврди како је укупан број жртава концентрационог логора смрти у Јасеновцу свега између 2.500 и 4.500 људи, као и да Срби и садашње српске власти манипулишу и злоупотребљавају холокауст како би вештачки и лажно увећавали број жртава српског порекла страдалих током Другог светског рата“, истакла је дирекција Музеја.
      Након што је в. д. директора Музеја жртава геноцида, историчар Дејан Ристић, ступио у непосредан контакт са главним и одговорним уредником, „Џерузалем поста“ Јаковом Кацом, овај лист је данас објавио Ристићев опширан и детаљан ауторски текст у коме су изнете историјске чињенице у вези са карактером концентрационог логора смрти у Јасеновцу, као и са до сада идентификованим бројем јасеновачких жртава.
      Поред тога, Ристић је у свом тексту јасно и одлучно осудио сваки покушај релативизације карактера концентрационог логора смрти у Јасеновцу, као и умањивање броја жртава.
      Ристић је у писму главном уреднику „Џерузалем поста“ навео да Голдман, који је иначе без стручних квалификација и потпуно непознат научној јавности, „користећи се низом нетачних исказа и полуинформација, у чланку је у свега пар реченица обесмислио читавих 76 година континуираних истраживања, како стручњака и институција Југославије, касније Србије и Хрватске, тако и светских референтних институција попут „Јад Вашема“ и Музеја Холокауста (USHMM)“.
      „Једино што је тачно наведено односи се на географски положај Јасеновца и процентуално учешће Јевреја у људским губицима (15 одсто). У низу проблематичних информација садржаних у том ревизионистичком осврту најпре указујемо на исказ о форензичким истраживањима спроведеним у Југославији којима је, наводно, утврђено да је укупан број јасеновачких жртава између 2.500 и 4.500 што представља апсолутну и срамотну неистину.
      Музеј жртава геноцида, пре свега, указује на то да код форензичких истраживања не може доћи до резултата у броју жртава који се креће у огромном распону „од – до“.
      Друго, никакве ексхумације нису обављане 1947. и 1948. године.
      Током 1946. године обављено је истраживање четири гробнице код Ускочких шума у којима је пронађено 967 остатака (311 мушкараца, 467 жена и 189 деце). На основу сондаже процењено је да и у гробници код шуме Струг има око хиљаду убијених, али су стручњаци закључили да због положаја, односно испреплетености жртава и стања у којима су се тела налазила није могуће обавити потпуно прецизно истраживање.
      Дакле, не постоји никакво форензичко испитивање које је резултирало подацима о 2.500 до 4.500 јасеновачких жртава, извршено током 1947. и 1948. године, како се то наводи у овом ревизионистичком тексту“, пише Ристић.
      У овом крајње ревизионистички интонираном чланку поменути су и разни утврђени и/или процењени бројеви убијених у систему концентрационог логора смрти у Јасеновцу, и то: 59.000 (попис жртава Другог светског рата спроведен 1964. године), 72.000 и 77.000 који су у једном тренутку представљали достигнути резултат допуњавања броја страдалих, а на основу ревизије већ споменутог пописа из 1964. године, што спроводи Музеј жртава геноцида, стоји у писму упућеном уреднику израелског листа.
      „Музеј жртава геноцида користи ову прилику да нагласи да се у његовим базама налазе подаци о безмало 90.000 идентификованих жртава система концентрационог логора смрти у Јасеновцу што у овом тренутку представља само најмањи могући, али не и коначни број ликвидираних на том стратишту. Како се истраживања стручњака Музеја жртава геноцида, која се спроводе по истој методологији како се то већ деценијама чини и у „Јад Вашему“, настављају, за очекивати је и да број идентификованих јасеновачких жртава у наредним годинама буде коригован у правцу далеко већег. Процењени укупан број јасеновачких жртава далеко је, нажалост, већи од оног који ће историјска наука икада успети да идентификује конкретним подацима“, наводи се у реакцији на Голдманов текст.
      У истом ревизионистичком тексту спомиње се и број од 99.000 жртава система концентрационог логора смрти у Јасеновцу што је у једном периоду била процена USHMM, али и у науци потпуно непозната процену од око 250.000 страдалих, стоји у писму.
      Коначно, исти текст садржи некакав, наводни, број од 800.000 убијених на свим јасеновачким стратиштима.
      „Музеј жртава геноцида нема сазнања да је „Јад Вашем“ током последње деценије претходног века потраживао од Републике Србије „оригинална документа из Јасеновца“ пошто историјској науци није познато да постоји неки значајнији корпус грађе изузев оне коју је Антун Милетић већ објавио у четири књиге. Могуће је и то да се у овом ревизионистички интонираном чланку мисли на евакуисану музејску грађу из Спомен-подручја „Јасеновац“ (Република Хрватска) која се током деведесетих година претходног столећа налазила у Босанској Дубици (Босна и Херцеговина). Но, то је питање на које одговор могу и треба да дају неки други, али не и Република Србија“, пише историчар Дејан Ристић.
      Како наводе из Музеја жртава геноцида, та институција је 1997. године предала „Јад Вашему“ списак са именима 52.500 Јевреја страдалих на простору Југославије током Другог светског рата (од којих је 10.500 изгубило животе управо у Јасеновцу), а који је укључен и у званични списак жртава холокауста те институције.
      „Пратећи накарадну, псеудонаучну, антицивилизацијску и срамотну логику којом се у овом ревизионистичком чланку негира број страдалих у Јасеновцу искључиво на основу тога што не постоје одговарајући форензички подаци (осим за 2.500 до 4.500 жртава, како лажно тврди аутор текста), могли бисмо да поставимо и питање у вези са тиме да ли је на исти начин могуће негирати и број од 1.200.000 до 1.500.000 убијених у Аушвицу пошто ни за ту тврдњу нема никаквих форензичких доказа? Било би занимљиво када би аутор овог ревизионистичког текста, негирајући број страдалих у Јасеновцу, одговорио на питање у вези са тиме где је „настало“ 30.000 Јевреја који су живели на подручју геноцидне Независне Државе Хрватске? Музеј жртава геноцида подсећа да је, према расположивим подацима, њих око 7.500 убијено у немачким концентрационим логорима. Шта се догодило са њих преосталих око 22.500?“, наводи Ристић
      Музеј жртава геноцида је кроз вишегодишња истраживања својих стручњака показао да је у систему концентрационог логора смрти у Јасеновцу убијено између 18.000 и 19.000 Јевреја са подручја Независне Државе Хрватске, као и да је њихово учешће у укупним губицима цивила било вишеструко веће од њихове заступљености у популацији (10,23 пута веће).
      Стручњаци Музеја жртава геноцида у континуитету јасно раздвајају страдање у холокаусту од геноцида почињеног над српским народом на подручју Независне Државе Хрватске.
      У истраживањима Музеја жртава геноцида континуирано се наглашава и то да је губитак Јевреја у систему усташког логора смрти у Јасеновцу, с обзиром на заступљеност у популацији, био реално 13 пута већи од претрпљеног губитка Срба у логору, чиме се побија апсурдна тврдња по којој „Србија покушава да истисне Јевреје из холокауста и да их замени Србима“, стоји у писму директора Музеја.
      „Музеј жртава геноцида овом приликом наглашава и то како су, поред бројних других, чак и тројица председника Републике Хрватске званично и јавно саопштила како се у раздобљу између 1941. и 1945. године догодио геноцид над припадницима српског народа који су осмислили и реализовали званични органи и целокупан државни систем Независне Државе Хрватске. Имајући то у виду, потпуно је јасно да је једина срамотна злоупотреба управо покушај аутора овог ревизионистички интонираног текста да негира ову одавно потврђену и општеприхваћену историјску чињеницу. Да ли је, пратећи такву логику, могуће очекивати да се на страницама Вашег листа ускоро нађе и подједнако ревизионистички интониран текст Давида Ирвинга којим се негира постојање концентрационог логора смрти у Аушвицу?“, закључује Дејан Ристић.
      https://rs.sputniknews.com/20210818/ko-negira-jasenovac-negira-i-ausvic-kako-je-srpski-istoricar-pobio-lazne-tvrdnje-u-izraelskom-listu-1128551049.html
       

      View full Странице
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Евхаристијским сабрањем, дана 02. августа 2021. године, свечано и молитвено је прослављена храмовна слава чији је небески заступник Свети пророк Илија. Тим поводом Свету Архијерејску литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки Г. Герасим у Личкој Јасеници.

       
      Преосвећеном Епископу су саслуживали: протопрезвитер – ставрофор Радослав Анђелић, протопрезвитер Милан Симић и протођакон Небојша Анђић.
      Након заамвоне молитве, Епископ Герасим је заједно са свештенством и верним народом осветио славске дарове колач и жито, који су прињети у славу Божију, а у част Светог пророка Илије.
      Након сабрања, Епископ Герасим је говорио о лику и значају Светих пророка, где је између осталог рекао: Свети пророк Илија је од самог рођења свога чудесно и промислом Божијим био позван на службу пророчку, одликовао се великом и чврстом вером у Господа. Сва чуда која су везана за њега јесу се десила у време када је стари Израиљ у Староме Завету одступао од заповести Божијих и више пута поклањао се многобожачким боговима. Због тога је Свети Илија прилично оправдано био гњеван на свој народ, али та опомена јесте пут спасења, јер је и пророчки дар управо ту да опомиње народ када греши или одступа од Бога. Свети пророк Илија је чинио чудеса како би и Сам Бог кроз њега показао да је прави и истинити Бог.  
      Храмовној слави присуствовали су дожупан Жупаније карловачке, г. Дејан Михајловић и начелник  општине Плашки г. Перо Дамјановић.
       
      Извор: Епархија горњокарловачка
    • Од Вилер Текс,
      Британски тајни пројекат – како да Срби заволе независно Косово
      29.07.2021. - 10:13   Британски тајни пројекат еуфемистичког назива „Јачање позитивног мира на Косову и у Србији“, који је разоткрио новинар Кит Кларенберг, заправо има за циљ истискивање Русије и Кине из региона и спроводи се већ осам месеци. Између осталог, циљ је и створити албанску државу на Косову на коју ће Срби пристати и малтене је заволети.   Идеја о „глобалној Британији“, коју је након изласка ове државе из ЕУ прокламовао премијер Борис Џонсон своје обрисе изгледа добија и на Балкану кроз тајни пројекат британске владе под називом „Јачање позитивног мира на Косову и у Србији“.   Разоткривен од стране истраживачког новинара Кита Кларенберга и објављен на веб порталу телевизије „Раша тудеј“, документ говори о организовању мреже појединаца, НВО, медија и политичара за повећање подршке Срба са Косова и Метохије приштинској влади – просто речено, британска влада жели да Срби прихвате косовску независност и за то су између 2020. и 2022. издвојили пет милиона фунти. Оно што пада у очи јесте решеност Вајтхола да угуши сваки отпор зацртаном циљу и за то предвиђа, како Кларенберг каже, средства слична онима која су САД користиле када су компромитовале бразилског председника Лулу да Силву – уз помоћ мреже „тројанских коња“ дискредитовати политичаре и све оне који се противе британском циљу. Британски тајни пројекат – усадити Србима мишљење да су расисти
      Уз то, све би требало да се одвија тајно и да изгледа спонтано – зато су за циљну групу и одабрани „млади који нису у могућности да емигрирају, па се претпоставља да ће због незапослености бити вољнији да се ангажују“. Ако би се Кларенбергово откриће повезало са, на пример, изјавом турског председника Реџепа Тајипа Ердогана који је изразио намеру своје земље да лобира за признање косовске независности, могао би се стећи утисак да се ради о координисаним акцијама. Међутим, Синиша Љепојевић, дугогодишњи дописник српских медија из Лондона и добар познавалац прилика у Великој Британији, каже да је британски пројекат старији, као и да се ради о делу ширег западног пројекта који се пре свега бави стварањем мреже медија и НВО против присуства Русије и Кине на Балкану.   „То се прикрива једном другачијом формом – помирењем у региону и обезбеђивањем мира кроз школовање и прање мозгова углавном младим људима из НВО и млађим новинарима који већ раде у одређеним медијима. Реализација пројекта почела је пре око осам месеци, а британска улога у пројекту (јер то није само њихов пројекат, већ и амерички и немачки) је да људе доводи у Британију и да их, уз помоћ НВО провлаче кроз школу и да се они са „новим знањем“ враћају овде“, објашњава Љепојевић.   Методологија обуке је стара, у њој нема нових идеја, а суштина је спровођење антируске и антикинеске политике, али и онога што Љепојевић назива културом поништавања – она, према његовим речима, у српске мозгове треба да усади став да су Срби расисти.   Британија подржава најстрашније национализме на Балкану Тајни британски пројекат за историчара Чедомира Антића не представља новост, али показатељ је британских амбиција за доминацијом. Некада империја, а данас увелико смањених политичких, економских и војних капацитета, Британија води политику дугог трајања. Отуда и амбиција за доминацијом на Балкану. Према Антићевим речима, суштина пројекта је стварање албанске државе на Косову и Метохији – зато се говори о „позитивном миру“ и утицају на идентитетску заснованост Срба на Косову. Британска акција је морално недопустива јер са једне стране, Британија, заједно са неким другим великим силама, намеће албанску државу на Косову и Метохији, док са друге стране, не обраћа пажњу на кршења људских права Срба у региону.   „Ово је веома важна информација и Србија треба да поступа у складу са њом – да за једног од врло важних партнера имамо државу која своју политику заснива на чистом антисрпству“, истиче Антић.
        Британија заправо жели да Србима наметне „Пунски мир“ где се од Срба очекује да Бошњацима или Албанцима дају она права која Срби у региону не могу да очекују, додаје он.   „Да су ово неке друге године и нека друга епоха то би се јако лоше завршило по Велику Британију и њене савезнике. Међутим, не само Србија и српски народ, већ и цео Балкан је у опадању и то је иживљавање на све слабијим земљама зато што они буде најмрачније националистичке снаге међу Албанцима, Бошњацима, етничким Црногорцима и то је најстрашније“, наглашава наш саговорник.   Косово за почетак, после Бујановац, Медвеђа и западна Македонија   За македонског новинара Миленка Неделковског британски пројекат о Косову и Метохији само је припрема за ширу акцију која ће у будућности обухватити и Бујановац, Медвеђу, западну Македонију и друге регионе. То показује и решеност да се сви опоненти дискредитују и униште, каже он. Ипак, Љепојевић сматра да су британски империјални капацитети ограничени. Балкан, поготово онај његов део који још није постао део ЕУ, занимљив је за Британију и она процењује да би било корисно да се уложе одређена средства за ширење њеног утицаја. Јер, како наш саговорник каже, одатле би био британски уцењивачки капацитет био проширен и на ЕУ, и на Блиски исток.   „То су планови и амбиције, међутим, реалност је много другачија и зависи од две ствари. Пре свега зависи од догађаја, јер не знамо шта ће се све дешавати. Друго, зависи од тога у којој мери Британија може да представи себе као обновљену силу. Моје мишљење је да је то потпуно нереална амбиција, али тамошња државна номенклатура верује да треба покушати“, закључује Љепојевић.   rs.sputniknews.com   Британски тајни пројекат – како да Срби заволе независно Косово | ИСКРА
      ISKRA.CO Британски тајни пројекат еуфемистичког назива „Јачање позитивног мира на Косову и у...
×
×
  • Креирај ново...