Jump to content

Нови скандал у Народном Музеју ЦГ – Икони Богородице Филермске пријети уништење

Оцени ову тему


Recommended Posts

 

279469.p.jpg
    

 

Празник Ваведења Пресвете Богородице увијек прослављамо свечано и торжествено у нашој Митрополији. Као своју славу прославља је пећинска Црква у којој се налазе мошти Светог Василија Острошког, слави је и манастир Добрска Ћелија, а Литургијски и остале Цркве и Манастири широм наше Митрополије.

Оно што нас је растужило и бацило сјенку на овај велики празник је информација да се у Црној Гори, у 21. вијеку врши насиље над њеном чудотворном иконом Филермском која је већ деценијама утамничена у Народном Музеју Црне Горе на Цетињу и да се налази у катастрофалном стању.   

У материјалу који је музејски техничар Александар Беркуљан доставио „Побједи“ види се да је Икона у веома лошем стању. Да су  Икону Богородице Филермске разваљивали шрафцигером а платно иконе сјекли скалпером.

„Током експертизе прије неколико година видио сам да је Икона у ужасном стању. Тада сам направио серију снимака поларизованим свијетлом, што значи да сам користио одређене филтере и снимио макро и микро детаље. Они указују да је површина Иконе екстремно деградирана, да се ради о инкаустици, о слици која је рађена воштаном бојом, тј. тинтом отопљеном у воску“, наводи Беркуљан.

Временом је, каже, та боја претрпјела тешка оштећена, а под увећањем види се да личи на крљушт и постоји опасност да отпадне. Не ради се о слици која је рађена техником уље на платну или темпером, како се раније мислило.

 

279470.p.jpg
    

 

„На грунду не постоји подлога, тај слој боје директно је нанесен на грубо јутино платно, које би могло да се анализира и да се утврди тачно вријеме када је настало“, казао је Беркуљан.

Он је указао и на оштећење оквира Иконе, које је настало деведесетих година када је на Цетиње дошла Ђованела Ферарис Берте. За потребе њеног истраживања Икона је први пут растављена, а оквир је оштећен када су надлежни, нестручним руковањем, покушали да отворе Икону шрафцигером. Оштећење до данас није санирано.

Према мишљењу Беркуљана, Црна Гора нема довољно техничких ни стручних капацитета да заустави пропадање Иконе и даје на неки начин обнови.

„Колико ја знам, нико се код нас не бави инкаустиком, нити конзервацијом воштане боје. Ту је и проблем температурних отклона. Ако је већа температура, постоји опасност да се боја истопи или отпадне. Икона је већ у фази када изгледа као крљушт. Испуцала је читавом својом површином. У приложеним сликама виде се мјеста тих оштећења“, рекао је Беркуљан.

Још раније је, како је јавности познато, неостао драгуљ са њене свете Иконе.

Чудотворну икону Пресвете Богородице, која је покровитељ краљевског Цетиња, насликао је половином првог вијека својом руком Свети апостол Лука. Било је то у Ефесу у кући Светог апостола Јована Богослова. Ова светиња била је извесно вријеме на Родосу, у православном древном светилишту Филермос и отуда име. Зна се да је донијета у Јерусалим, а 430. године царица Источног ромејског царства Евдокија је преноси у Консантинопољ и похрањује је знаменитој Влахернској цркви. После пада Константинопоља од удара крсташа, многе светиње су опљачкане, међу њима и икона Богородице Филермосе. Завршила је у рукама римокатоличког монашко-витешког реда Јовановаца, који су је убрзо пренијели у Свету земљу. Јовановци је преносе на острво Кипар, потом 1310. године на острво Родос, где су саградили војна утврђења, болнице и своју резиденцију.

Малтешки витезови су дошли и у посјед друге двије светиње, које се данас, такође, налазе на Цетињу – честице Часнога крста на којем је био разапет Исус Христос и десне руке Светога Јована Крститеља, која је у ријеци Јордан крстила Господа. Малтешки витезови су после пропасти Малте од напада моћног Наполеона, напустили земљу. Они су 3. августа 1799. године три велике светиње хришћанске поклонили руском императору Павлу II Романову.

 

279471.p.jpg
    

 

Светиње су благосиљале руску земљу сто двадесет година. Биле су спасене од насиља бољшевика након Октобарске револуције.Настојатељ манастира у Гатчину где су се налазиле, пренио их је у Естонију да би их царица Марија Фјодоровна, пренијела, потом, у Копенхаген. После њене смрти су ту неко време боравиле, а онда су пренијете у руски саборни храм у Берлину. Године 1932. светиње су поклоњене од стране митрополита кијевског Антонија Храповицког, југословенском краљу Александру Карађорђевићу, у знак захвалности за прихватање десетина хиљада руских избјеглица. И положене у Цркву Светог Андреја Првозваног на Дедињу.

У манастир Острог стигле су првих априлских дана 1941. Донио их је млади краљ Петар II Карађорђевић, који је потом напустио земљу. Тајну је поверио патријарху српском Гаврилу Дожићу, а овај је „задужио“ тадашњег игумана Острога Леонтија Митровића да их чува. Тако је било. У својој келији, светиње је врли игуман сачувао и у јесен 1952. игуман Митровић је објаснио како су стигле и сачуване у Острогу. Реликвије су завршиле у сефу тајне полиције, да би после четврт века, 20. јануара 1978. Честица часнога крста и десна рука Светог Јована Крститеља биле враћене Митрополији црногорско-приморској, односно Цетињском манастиру, а икона Богородице Филермосе је отишла у музеј.

Празник Ваведења, који прослављамо је прилика да се још једном помолимо Мајци Божјој, да јој приклонимо кољена и затражимо опроштај. Очигледно да ово скрнављење њене чудотворне Иконе, не може никоме донијети добро, зато се надамо да ће нас Господ удостојити скорог уношења иконе Филермске у Храм Божији, мјесто молитве, гдје јој је и мјесто.

Убијеђени смо да би Мајка Божја богато својим даровима обдарила и град Цетиње и Црну Гору и све оне који настоје да се врати у Дом Господњи, да се вјерни поново око ње саберу и да јој приносе своје молитве, своју вјеру и своје срце.

Пресвета Богородице спаси нас и опрости нам!

Јован Маркуш

протојереј Никола Пејовић

 

Митрополије Црногорско-приморска

05 / 12 / 2017


View full Странице

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

  

Александар Вујовић: Пресвета Богородица Филермоса тугује утамничена у музеју, и чека да се врати у Цркву, гдје јој је и мјесто!

 
Plava-kapela-u-istorijskom-muzeju-na-Cetinju-i-ikona-Presveta-Bogorodica-Filermosa-720x324.jpg
 
Поводом тужних вијести небриге за утамничену икону Пресвете Богородице Филермосе, у музеју на Цетињу, које читамо и гледамо ових дана, разговарали смо са професором Цетињске богословије и уредником катихетског програма Радио Светигоре, Александром Вујовићем, који се налази у Русији у Петрограду, а за слушаоце Радио Светигоре, са њим смо разговарали на празник Ваведења Пресвете Богородице.
 
 
 
 
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Рођење Пресвете Богородице и увек дјеве Марије, почетак је рођења једине истинске и бесмртне Радости у овоме свету, како и појемо у празничном тропару: „Рођење Твоје, Богородице Дјево, радост најави васцелој васељени…ˮ Богослужбени текстови овог празника испуњени су мноштвом назива који осликавају личност Пресвете Дјеве Марије (Сасуд светлосни, књига живота и речи, источна капија кроз коју дође Бог, престо премудрост…). Наведени називи надахнути су поукама како Старог, тако и Новог Завета. О богослужбеним особеностима овог празника, којим почиње годишњи круг великих празника, говорили смо у оквиру емисије "Богослужбене особености великих празника".   Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић       Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио је у недељу, 20. септембра 2020. године, Свету архијерејску Литургију у Храму Светог Пантелејмона у београдском насељу Миријево, а Црква Христова постала је овога дана богатија за новог посленика на Њиви Господњој - Свјатјејши Патријарх је овом приликом у чин свештеника рукоположио ђакона Николу Мићаковића.
      Звучни запис беседе
      Након Великог входа, отац Никола је положио свештеничку заклетву у којој се поред осталог истиче да ће делима сведочити Јеванђеље из кога ће поучавати своју заједницу, и сам учити. "Aксиос!" – клицала је многобројна парохијска заједница оцу Николи који њој служи дуже од године, потврђујући да је достојан примљеног чина.
      Његова Светост Патријарх Иринеј је у беседи на Јеванђелску причу поучио да је сваки недељни дан слика Васкрсења, темеља наше вере, за који су пострадали апостоли и многобројни хришћани кроз време.
      Патријарху су саслуживали свештеници Јован Јефтeнић, Боривоје Петрић, Вукашин Теофиловић и Стеван Вукић, протођакон Стевица Рапајић који је читао Јеванђеље, новорукоположени отац Никола Мићаковић, ђакон Милојко Топаловић, у молитвеном присуству свештеника Зорана Радојевића старешине храма, као и ђакона Драгана Симикића, уз појање храмовног мешовитог и дечјег хора и певнице, за којом су били дипломирани теолози г. Томислав Крчмар, г. Миодраг Ото, појци г. Војислав Ћирковић и г. Драган Јанковић, као и одговарање многобројног верујућег народа.
      После Свете архијерејске Литургије уприличена је, у крипти овога светог храма у изградњи, трпеза љубави, припремљена заслугом братства и благочестиве заједнице коју красе чланови свих узраста, међу којима су многобројне младе породице са пуно деце.
      За трпезом је Патријарх српски Иринеј пожелео новорукоположеном свештенику Николи да му благодат Божја, коју је добио чином рукоположења, буде на помоћ да испуни све оно што Господ и Црква Божја желе од њега. Подсетивши да је свештеничка служба одговорна пред Богом и народом, али и да "имамо велике узоре", као и да је "тешко следити примере" али и да је то "једини начин и пут да наставимо мисију", Патријарх је додао: "Поље је велико, посла је много, нас има колико нас има, али смо сви дужни да учинимо потребно да испунимо своју службу" (део обраћања је на крају).
      Отац Никола Мићаковић је заблагодарио Господу, Његовој Светости Патријарху, потом свештеном братству на љубави, као и монахињама Манастира Враћевшница крај којих је растао, сетивши се блажене успомене игуманије Евдокије, као и садашње игуманије Ксеније, потом је заблагодарио на подршци и љубави пријатељима и породици, супрузи Јовани са којом има два сина, Петра и Лазара. Отац Никола је казао да ће се трудити да узраста у најважнијем, пребивању у Љубави, са Богом и ближњима, по речима Апостола, да "буде свима све" (део обраћања је на крају).
      * * *
      Свештеник Никола Мићаковић саслужитељ је Олтара храма Светог Пантелејмона од 2019. године. Тог лета Господњег, на Благовести, 7. априла, рукоположен у ђаконски чин од руке Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја  током Свете архијерејске Литургије у београдском катедралном храму Светог архангела Михаила – Саборној цркви, где је службовао од 2010. године као помоћник свештеника, а од 2014. као појац, препознатљивог, ванредног гласа. Завршио је Богословију у Крагујевцу (генерација уписана 2004. године) и Православни Богословски факултет Универзитета у Београду. Родом је из Шумадије, село Коњуша код Горњег Милановца, околина Манастира Враћевшнице, уз чије је сестринство духовно узрастао. У свету тајну брака са Јованом, у којој је 2018. године добио сина Петра, а две године касније сина Лазара, увео га је 2016. године у београдској Саборној цркви Преосвећени Епископ нишки Г. Арсеније, тадашњи викар Његове Светости. Као што је у парохијској заједници Саборне цркве отац Никола био веома цењен од стране братства и верног народа, тако је и сада поштован од свештенства и многобројних парохијана миријевског Храма Светог Пантелејмона.
       
      Извор: Радио Слово љубве
    • Guest
      Од Guest,
      Њени родитељи беху већ остарели, а немаху деце. И зато беху постидни пред људима и скрушени пред Богом. И у скрушености својој мољаху се Богу с плачем, да обрадује старост њихову даровањем једнога чеда, као што је некад обрадовао старца Аврама и старицу Сару даровавши им сина Исака. И Бог свемогући и свевидећи обрадова их радошћу, која је превазилазила далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове.
      Јер им дарова не само ћерку но и Богомајку; озари их не само радошћу временом него и вечном. Даде им Бог само једну ћерку, која им доцније роди само једног унука, – али какву ћерку и каквог унука! Благодатна Марија, благословена међу женама, храм Духа Светога. олтар Бога Живога, трапеза хлеба небеснога, кивот светиње Божје, дрво најслађега плода, слава рода људског, похвала рода женског, источник девства и чистоте – то беше Богом дарована ћерка Јоакима и Ане. Рођена у Назарету, а после 3 године одведена у храм Јерусалимски, одакле се вратила опет у Назарет, да ускоро чује благовест св. архангела Гаврила о рођењу Сина Божјег, Спаситеља света, из њенога пречистога и девичанскога тела.
      Тропар, гл. 4.
      Твоје рођење, Богородице Дјево, објави радост целој Васељени, јер из Тебе засија Сунце правде, Христос Бог наш, који разрушивши прародитељску клетву даде благослов, а уништивши смрт, дарова нам Живот Вечни.
      Кондак, гл. 4.
      Твојим рођењем Пречиста, ослободише се Јоаким и Ана срамоте због немања деце, а Адам и Ева од срамоте пропадљивости(трулежности), и народ Твој, избавивши се узрока греха, кличе Ти: Нероткиња рађа Богородицу и Чуварку нешег живота.
    • Од nolimetangere,
      NSP2017.pdf
      Свето писмо - Нови српски превод; ћирилица; са The New International Version (NIV) енглеског изворника
      издавач: Biblica, Inc.®
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      По успенију, Пресвета Богородица дала је свој појас апостолу Томи. Тај појас касније је пренет у Цариград и чуван је у запечаћеном ковчегу у цркви Влахерни. Овај ковчег није отворен све до времена цара Лава Мудрог (886-912), када је његова жена, царица Зоа, душевно оболела. Након једног виђења, пожелела је да се на њу стави појас Пресвете Богородице. Цар је умолио патријарха да отвори ковчег и како ставише појас на царицу, она одмах оздрави. Овај празник је установљен у спомен тог чуда. Један део тог појаса налази се у Грузији, у Зугдиду. Кћерка цара Романа исцељена је такође помоћу појаса Пресвете Богородице, па када се удала за цара Абухаза Грузијског, понела је један његов део са собом.     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
×
×
  • Креирај ново...